New Testament in a Year

Важност спасења

2 Зато још више треба да пазимо на оно што смо чули, да не промашимо циљ. ² Јер, ако је Реч изречена преко анђелâ била обавезујућа и ако су сваки преступ и непослушност добијали праведну казну, ³ како онда ми да је избегнемо ако пренебрегнемо толико спасење? Спасење које је прво објавио Господ, затим нам га потврдили они који су га чули, ⁴ а Бог га посведочио знамењима, чудима, разним делима силе и даровима Светога Духа, које је разделио по својој вољи.

Исус је сличан браћи

⁵ Бог није анђелима потчинио будући свет о коме говоримо. ⁶ Неко је негде посведочио, рекавши:

А када му је све потчинио, није остало ништа непотчињено. Сада још не видимо да му је све потчињено, ⁹ али видимо Исуса – који је био учињен тек мало мањим од анђелâ – овенчаног славом и чашћу зато што је претрпео смрт да би, Божијом милошћу, окусио смрт за све људе.

¹⁰ Да би многе синове довео у славу, доликовало је Ономе за кога и кроз кога све постоји да Зачетника њиховог спасења учини савршеним кроз страдање. ¹¹ Јер, и Онај који освештава и они који се свештају, сви су од једнога. Зато се он не стиди да их зове браћом ¹² када каже:

¹³ И још:

И још:

¹⁴ Пошто су деца од крви и меса,^[b] и он је узео удела у крви и месу, да смрћу уништи онога који има власт над смрћу, то јест ђавола, ¹⁵ и да ослободи оне који су, бојећи се смрти, целог живота били у ропству. ¹⁶ Јер, он не помаже анђелима, него помаже Авраамовим потомцима. ¹⁷ Зато је било потребно да у свему буде сличан браћи, да би пред Богом могао да постане милосрдан и веран Првосвештеник, који врши помирење за грехе народа. ¹⁸ Јер, пошто је и сам трпео док је био искушаван, може да помогне искушаванима.