New Testament in a Year

²² Али, када су слуге стигле у тамницу, не нађоше их, па се вратише и јавише: ²³ »Нашли смо затвор добро закључан и тамничаре како стоје пред вратима. Али, кад смо их отворили, унутра нисмо нашли никог.«

²⁴ Када су заповедник храмске страже и првосвештеници то чули, почеше у недоумици да се питају шта би то могло да буде.

²⁵ Уто стиже један, па им рече: »Ено они људи што сте их бацили у тамницу стоје у Храму и уче народ!«

²⁶ Тада заповедник оде са својим подређенима и доведе их, али не на силу, јер су се бојали да их народ не каменује. ²⁷ Када су их довели, поставише их пред Синедрион, а првосвештеник поче да их испитује.

²⁸ »Строго смо вам наредили да не учите народ у то име«, рече он, »а ви сте, ево, преплавили Јерусалим својим учењем и хоћете да на нас падне крв тога човека!«

²⁹ Тада Петар и остали апостоли одговорише: »Треба се покоравати Богу пре него људима. ³⁰ Бог наших праотаца васкрсао је Исуса, кога сте ви убили обесивши га о дрво. ³¹ Њега је Бог својом десницом узвисио као Кнеза^[a] и Спаситеља да Израелу подари покајање и опроштење грехâ. ³² И ми смо томе сведоци, као и Свети Дух, кога је Бог дао онима који му се покоравају.«

³³ Када су то чули, силно се наљутише и хтедоше да их убију.

³⁴ Али тада у Синедриону устаде фарисеј по имену Гамалиил, учитељ закона кога је поштовао цео народ. Он нареди да се апостоли накратко изведу напоље, ³⁵ па рече: »Израелци, добро пазите шта ћете да урадите с овим људима. ³⁶ Јер, пре неког времена појавио се Тевда и говорио за себе да је неко и нешто, а пришло му је око четири стотине људи. Он је смакнут, а све његове присталице су се разбежале, и од тога не би ништа. ³⁷ После тога – у време пописа – појавио се Јуда Галилејац и за собом повукао народ. И он је убијен, а све његове присталице су се распршиле. ³⁸ Зато вам сада кажем: Оканите се ових људи и пустите их. Јер, ако је њихов наум или дело од људи, биће осујећен. ³⁹ Али, ако је од Бога, нећете моћи да их спречите, него ћете се наћи у рату против Бога.«

И они га послушаше.

⁴⁰ Онда позваше апостоле к себи, ишибаше их и наредише им да не говоре у Исусово име, па их ослободише. ⁴¹ А они одоше из Синедриона, радујући се што су били достојни да претрпе понижење за Исусово име. ⁴² И нису престајали да сваког дана у Храму или по кућама уче народ и проповедају еванђеље о Христу Исусу.