New Testament in a Year

Исус и Веелзевул

(Мт 12,22-32; Лк 11,14-23; 12,10)

²⁰ Онда уђе у једну кућу, а толико се народа опет окупило да нису могли чак ни хлеб да поједу. ²¹ Када су за то чули његови, пођоше да га обуздају, јер се говорило да није при себи.

²² А учитељи закона који су дошли из Јерусалима говорили су: »Опседнут је Веелзевулом. Он помоћу демонског владара изгони демоне.«

²³ Исус их позва к себи и поче да им говори у причама: »Како може Сатана да изгони Сатану? ²⁴ Ако је неко царство против себе подељено, то царство не може да опстане. ²⁵ И ако је неки дом против себе подељен, тај дом не може да опстане. ²⁶ Па, ако је Сатана устао против самога себе и поделио се, он не може да опстане, него му је дошао крај.

²⁷ »Нико не може да уђе у кућу јаког човека и однесе му имовину ако га прво не веже. Тек тада може да му опљачка кућу.

²⁸ »Истину вам кажем: људима ће бити опроштени сви греси и увреде, ма колико вређали. ²⁹ Али, ко увреди Светога Духа, неће му бити опроштено довека, него је крив за вечни грех.«

³⁰ То рече јер су говорили: »Опседнут је нечистим духом.«

Исусова мајка и браћа

(Мт 12,46-50; Лк 8,19-21)

³¹ Уто стигоше Исусова мајка и његова браћа. Док су стајали напољу, послаше једнога к њему да га позове.

³² А око њега је седео народ, па му рекоше: »Ено те напољу траже твоја мајка и твоја браћа.«

³³ Тада их Исус упита: »Ко су моја мајка и моја браћа?«

³⁴ Онда погледа оне који су седели у кругу око њега и рече: »Ево моје мајке и моје браће. ³⁵ Ко год извршава Божију вољу, тај је мој брат, и сестра, и мајка.«