New Testament in a Year
26 »Браћо, децо Авраамова и ви који се бојите Бога, нама је упућена ова Реч спасења. 27 Јер, становници Јерусалима и њихови поглавари нису препознали Исуса, него су, осудивши га, испунили речи пророкâ које се читају сваке суботе. 28 Иако нису нашли никакву кривицу која заслужује смрт, затражили су од Пилата да га погуби. 29 Када су извршили све што је о њему написано, скинули су га са дрвета и положили у гроб. 30 Али Бог га је васкрсао из мртвих 31 и он се много дана показивао онима који су с њим дошли из Галилеје у Јерусалим, а који су сада његови сведоци пред народом. 32 Ми вам објављујемо еванђеље: обећање које је Бог дао нашим праоцима 33 испунио је нама, њиховој деци, васкрснувши Исуса, као што пише у другом псалму:
‚Ти си мој Син,
данас те родих.‘(A)
34 А да га је васкрсао из мртвих, да никад не иструне, рекао је овако:
‚Даћу вам поуздане благослове обећане Давиду.‘(B)
35 Тако и на другом месту каже:
‚Нећеш дати да твој Светац иструне.‘(C)
36 Јер, пошто је Давид у свом нараштају послужио Божијем циљу, умро је и био сахрањен крај својих праотаца, и иструнуо је. 37 Али Онај кога је Бог васкрсао, није иструнуо. 38 Стога, браћо, треба да знате да вам се кроз Исуса објављује опроштење грехâ. И од свега у чему нисте могли да се оправдате Мојсијевим законом, 39 Исусом се оправдава свако ко верује. 40 Пазите, дакле, да вас не снађе оно што је речено у Пророцима:
41 ‚Гледајте, подругљивци,
чудите се и нестаните,
јер у ваше дане учинићу дело,
дело у које не бисте поверовали
да вам га неко исприча.‘«(D)
42 Када су Павле и Варнава излазили, замолише их да им и наредне суботе о томе говоре. 43 Пошто се скуп разишао, многи Јудеји и побожни прозелити пођоше за Павлом и Варнавом, који су разговарали с њима и подстицали их да истрају у Божијој милости.
44 Наредне суботе готово цео град се окупи да чује Господњу реч. 45 Када су Јудеји видели толики народ, испунише се завишћу, па су увредама противречили Павлу.
46 А Павле и Варнава смело рекоше: »Требало је да Господња реч буде прво вама објављена. Али, пошто је ви одбацујете и себе не сматрате достојнима вечнога живота, сада се окрећемо незнабошцима. 47 Јер, овако нам је Господ заповедио:
»‚Учинио сам те светлошћу за незнабошце,
да спасење пронесеш до крајева земље.‘«(E)
48 Када су незнабошци то чули, почеше да се радују и да славе Господњу реч. И они који су били одређени за вечни живот, повероваше, 49 а Господња реч се прошири по целом том крају.
50 Тада Јудеји подјарише побожне жене угледних људи и градских поглавара, па почеше да гоне Павла и Варнаву и протераше их из свога краја. 51 Њих двојица отресоше прашину са својих ногу против њих, па одоше у Иконијум. 52 А ученици се испунише радошћу и Светим Духом.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International