New Testament in a Year

8 А Савле је одобравао његово убиство.

Савле прогони Цркву

Тога дана поче велико прогањање цркве у Јерусалиму. Сви се, осим апостолâ, распршише по јудејским и самаријским крајевима. ² Неки побожни људи сахранише Стефана и дубоко га ожалише. ³ А Савле је пустошио Цркву. Ишао је од куће до куће, одвлачио мушкарце и жене и предавао их у тамницу.

Еванђеље у Самарији

⁴ Они који су се распршили, проповедали су Реч куд год су ишли. ⁵ Тако Филип дође у један самаријски град, па им је проповедао Христа. ⁶ Када га је народ чуо и видео знамења која је чинио, сви једнодушно обратише пажњу на оно што је говорио. ⁷ Нечисти духови су уз силну буку излазили из многих опседнутих, а оздрављали су и многи одузети и хроми. ⁸ И настаде велика радост у том граду.

⁹ А у том граду се већ неко време бавио врачањем човек по имену Симон и изазивао дивљење самаријског народа. Говорио је за себе да је велик, ¹⁰ и сви су га, од малих до великих, слушали и говорили: »Овај је Божија сила која се зове Велика.«

¹¹ А слушали су га, јер је већ дуго изазивао њихово дивљење својим врачањем. ¹² Али, када су поверовали Филипу, који је проповедао еванђеље о Божијем царству и о имену Исуса Христа, крштавали су се и мушкарци и жене. ¹³ Поверова и сâм Симон и крсти се, па остаде уз Филипа, задивљен знамењима и делима силе која је видео.

¹⁴ Када су апостоли у Јерусалиму чули да је Самарија прихватила Божију реч, послаше им Петра и Јована. ¹⁵ Они дођоше и помолише се за њих да приме Светога Духа, ¹⁶ који још није био сишао ни на једног од њих пошто су били крштени само у име Господа Исуса. ¹⁷ Онда на њих положише руке, и они примише Светога Духа.

¹⁸ Када је Симон видео да се полагањем апостолских руку даје Дух, понуди апостолима новац, говорећи: ¹⁹ »Дајте и мени ту моћ да свако на кога положим руке прими Светога Духа.«

²⁰ А Петар му рече: »Пропао твој новац заједно с тобом, јер си мислио да се Божији дар стиче новцем! ²¹ Ти немаш ни дела ни удела у овоме, јер ти срце није исправно пред Богом. ²² Покај се, дакле, због ове своје опакости и моли се Господу да ти опрости што си у срцу гајио такву мисао. ²³ Јер, видим да си пун горчине и окован неправдом.«

²⁴ Тада Симон одговори: »Ви се помолите Господу за мене да ме не снађе ништа од оног што сте рекли.«

²⁵ А они се, када су изнели своје сведочанство и објавили Господњу реч, вратише у Јерусалим, пошто су проповедали еванђеље у многим самаријским селима.