M’Cheyne Bible Reading Plan

Јелисеј и удовичино уље

4 Жена једног од пророчких синова завапи Јелисеју: „Твој слуга је умро а ти знаш да се твој слуга бојао Господа. А сад је дошао зајмодавац да одведе моја два сина да му буду робови.“

² Јелисеј јој одговори: „Шта да урадим за тебе? Шта имаш у кући?“

Она рече: „Твоја слушкиња нема ништа у кући осим једног крчага уља.“

³ Он јој рече: „Иди и позајми празне посуде од свих својих суседа; нека их не буде мало. ⁴ Затим уђи и затвори врата за собом и за својом децом, па наливај уље у све те посуде; и како се који напуни, ти га склони.“

⁵ Она оде од њега, затвори врата за собом и за својим синовима. Они су јој доносили посуде, а она је наливала у њих. ⁶ Кад су све посуде биле пуне, она рече свом сину: „Донеси ми још посуда.“

Али он јој рече: „Нема више посуда.“ Тада је уље стало.

⁷ Она дође и рече то човеку Божијем, а он јој рече: „Иди, продај уље и подмири свој дуг; ти и твоји синови ћете живети од онога што остане.“

Јелисеј и Сунамка

⁸ Једног дана је Јелисеј пролазио кроз Сунем. Тамо је живела једна богата жена, која га је молила да једе код ње. И тако, кад год је пролазио, свраћао би тамо на обед. ⁹ Она рече свом мужу: „Ево, знам да је човек који стално пролази овуда свети Божији човек. ¹⁰ Хајде да му направимо малу собу на крову, и да му наместимо лежај, сто, столицу, и свећњак, да се смести тамо кад год сврати код нас.“

¹¹ Једног дана кад је дошао, отишао је у горњу собу и легао тамо. ¹² Он рече своме слузи Гијезију: „Позови ону Сунамку.“ Кад ју је позвао, она је стала пред њега. ¹³ Тада му рече: „Ево, бацила си се у толику бригу због нас. Шта да учинимо за тебе? Хоћеш ли да се заузмемо за тебе код цара, или заповедника војске?“

Она одговори: „Живим међу својим народом.“

¹⁴ Јелисеј упита: „Шта би могло да се учини за њу?“

Гијезије рече: „Она нема сина, а муж јој је стар.“

¹⁵ Јелисеј рече: „Позови је.“ Кад ју је позвао, стала је на врата. ¹⁶ Тада јој је рекао: „Догодине у ово време држаћеш сина у наручју.“

Она рече: „Нека мој господар, човек Божији, не заварава своју слушкињу.“

¹⁷ Ипак, жена је затруднела и родила сина догодине у то време, као што јој је Јелисеј рекао.

¹⁸ Дете је порасло. Једног дана је отишао своме оцу са жетеоцима. ¹⁹ Тада се пожалио своме оцу: „Моја глава, моја глава!“

Отац је рекао једном момку: „Однеси га његовој мајци.“ ²⁰ Он га је понео и донео га његовој мајци. Он је седео у њеном крилу до поднева, а затим је умро. ²¹ Тада је отишла и положила га на кревет човека Божијег. Затим је затворила врата за собом и изашла.

²² Онда је позвала свога мужа и рекла: „Пошаљи ми, молим те, једног момка и једног магарца, да брзо одем код човека Божијег и да се вратим.“

²³ Он је упита: „Зашто данас хоћеш да идеш код њега? Није ни младина, ни субота.“

Она рече: „Све је у реду.“

²⁴ Кад је оседлала магарца, рекла је момку: „Поведи, и крећи! Не успоравај ради мене, осим ако ти кажем.“ ²⁵ Она оде и дође к човеку Божијем на гору Кармил.

Кад ју је човек Божији видео издалека, рекао је своме слузи Гијезију: „Ено оне Сунамке! ²⁶ Пожури јој сад у сусрет и питај је: ’Јеси ли добро? Да ли ти је муж добро? Да ли ти је дете здраво?’“

Она рече: „Све је у реду.“

²⁷ Кад је дошла к човеку Божијем на гору, ухватила се за његове ноге. Гијезије приђе да је одмакне, али му човек Божији рече: „Пусти је, јер јој је душа огорчена, а Господ је то сакрио од мене; није ми рекао.“

²⁸ Она рече: „Јесам ли тражила сина од мога господара? Зар ти нисам рекла: ’Не обмањуј ме!’?“

²⁹ Јелисеј рече Гијезију: „Опаши се, узми мој штап и иди. Ако те неко сретне, не поздрављај га, а ако те неко поздрави, не одговарај му. Затим стави мој штап дечаку на лице.“

³⁰ Дечакова мајка рече: „Живога ми Господа и твога ми живота, нећу те оставити.“ Тако он устане и пође за њом.

³¹ А Гијезије пође испред њих и стави штап на дечаково лице, али није било ни гласа, ни знака живота. Он се врати. Кад се срео с Јелисејем рекао му је: „Дечак се није пробудио.“

³² Јелисеј уђе у кућу, а оно, на његовој постељи лежи мртав дечак. ³³ Пошто је ушао, затворио је врата пред оно двоје, па се помолио Господу. ³⁴ Онда је стао на постељу, легао на дечака, и метнуо своја уста на његова уста, своје очи на његове очи, и своје дланове на његове дланове. И док је тако био испружен над дечаком, угрејало се дечаково тело. ³⁵ Затим је устао и прошетао се горе-доле по кући, па је стао на постељу и испружио се над дечаком. Тада дечак кихну седам пута и отвори очи. ³⁶ Затим позва Гијезија и рече: „Позови ону Сунамку.“ Он је позва. Кад је дошла к њему, он јој рече: „Узми свога сина.“ ³⁷ Она уђе, паде пред његове ноге, поклони му се до земље, узе свога сина и изађе.

Смрт у лонцу

³⁸ Јелисеј се вратио у Галгал. А била је глад у земљи. Док су пророчки синови седели пред њим, он рече своме слузи: „Пристави велики лонац и скувај вариво за пророчке синове.“

³⁹ Један од њих оде у поље да набере биља и нађе дивљу лозу. Набрао је с ње дивљих плодова и њима напунио свој плашт. Кад се вратио, насекао их је у лонац с варивом, не знајући какви су. ⁴⁰ Налију они чорбу људима, али чим су почели да једу, почну да вичу, говорећи: „Смрт је у лонцу, човече Божији!“ И нису могли да једу.

⁴¹ Он рече: „Дајте брашно овамо!“ Онда је бацио брашно у лонац и рекао: „Наспите народу да једе.“ И ништа више штетног није било у лонцу.

Јелисеј храни стотину људи

⁴² Неки човек дође из Вет-Салиса и донесе човеку Божијем двадесет јечмених хлебова од првине плодова, и нешто свежег класја жита у торби. Рекао је: „Дај људима да једу.“

⁴³ Његов слуга рече: „Како да изнесем ово пред стотину људи?“

Јелисеј рече: „Дај народу да једе, јер говори Господ: ’Јешће и преостаће.’“ ⁴⁴ Тада је изнео пред њих, па су јели, и још им је остало, по речи Господњој.

Упутства о исправном веровању

Увод и поздрав

1 Од Павла, апостола Христа Исуса, по наредби Бога, нашега Спаситеља, и Христа Исуса, наше наде, ² Тимотеју, мом правом сину у вери, милост, милосрђе и мир од Бога Оца и Христа Исуса, Господа нашега.

Упозорење против лажних учења

³ Пре него што сам отишао у Македонију, молио сам те да останеш у Ефесу, да наредиш некима да не поучавају нека друга учења, ⁴ и да се не заносе бајкама и бескрајним родословљима. Такве ствари више узрокују расправе, него што откривају Божији наум који се упознаје вером. ⁵ Сврха ове наредбе је да побуди љубав која долази из чиста срца, добре савести, и искрене вере. ⁶ Неки су се удаљили од овога, и изгубили се у јаловим расправама. ⁷ Они хоће да буду учитељи Закона, а не разумеју ни шта говоре ни шта тврде.

⁸ Ми знамо да је Закон добар ако се примењује како треба. ⁹ Знамо и то да Закон није уведен за праведника, него за прекршиоце Закона и непокорне, безбожнике и грешнике, за несвете и богохулнике, за оцеубице и матероубице, за убице, ¹⁰ блуднике, педерасте, трговце робљем, лажљивце, кривоклетнике и друге који се противе здравом учењу. ¹¹ Ово учење се темељи на славној Радосној вести, коју ми је наш благословени Бог поверио да проповедам.

Захвалност за Божију милост

¹² Захваљујем Христу Исусу, нашем Господу, који ме је оснажио, и поверио ми службу сматрајући ме вредним тога, ¹³ иако сам некада био богохулник, прогонитељ Цркве и насилник. Али Бог ми се смиловао, јер сам то учинио у незнању и неверовању. ¹⁴ Наш Господ је пребогато излио своју милост на мене и испунио ме вером и љубављу Христа Исуса.

¹⁵ Поуздана је реч и вредна да је свако прихвати: Исус Христос је дошао на свет да спасе грешнике, од којих сам први ја. ¹⁶ А мени се Бог смиловао, да на мени првом Христос Исус покаже сву стрпљивост, као пример за све оне који треба да поверују у њега и приме вечни живот. ¹⁷ А вечном Цару, једином, непролазном и невидљивом Богу нека је част и слава од сад и довека. Амин.

¹⁸ Поверавам ти ову наредбу, Тимотеју, дете моје, сагласно пророштвима која су раније била изречена о теби. Будеш ли их следио, водићеш добар рат, ¹⁹ држећи се вере и чисте савести. Ово су неки одбацили и доживели бродолом своје вере. ²⁰ Међу таквима су Именеј и Александар, које сам предао Сатани да науче да не хуле.

Виђење о овну и јарцу

8 У трећој години владавине цара Валтасара^[a], мени, Данилу, указало се виђење након онога које ми се указало на почетку. ² Гледао сам у виђењу, и док сам гледао, нашао сам се у тврђави Сусану, у покрајини Еламу. У виђењу сам видео да сам крај реке Улај. ³ И како сам подигао очи, угледао сам једног овна са два рога како стоји пред реком. Оба рога су била дугачка, али један рог је био дужи од другог. Тај дужи је нарастао касније. ⁴ Видео сам да ован боде на запад, север и југ. Ниједна животиња није могла да му се одупре, и ништа није могло да се избави од њега. Радио је шта је хтео, осилио се.

⁵ Док сам размишљао о томе, дође јарац са запада и пређе преко све земље, а да није дотакао тло. Јарац је имао велики рог између очију. ⁶ Дође он до овна са два рога, кога сам видео где стоји пред реком, и залети се на њега силином свога гнева. ⁷ Видео сам како је стигао до овна, па га је разјарен ударио и сломио му оба његова рога, а у овну није остало снаге да му се одупре. Онда га је бацио на земљу и изгазио га; и није било никога да избави овна. ⁸ Јарац се веома осилио, али када је био на врхунцу снаге, сломио му се онај велики рог; на његово место су израсла четири велика рога према четири небеска ветра.

⁹ Из једног од ових, из малог, је израстао један рог који је веома нарастао према југу, истоку и према Дивној земљи. ¹⁰ Нарастао је све до војске небеске, па је оборио на земљу неке од војске и неке од звезда, и изгазио их. ¹¹ Нарастао је до самог кнеза^[b] војске, одузео му свакодневну жртву и понизио место његовог Светилишта. ¹² Осим дневне жртве, у побуни ће му бити предата и војска. Истину је бацио на земљу, и што год је радио пошло му је за руком.

¹³ Затим сам чуо једног свеца како говори. Тада је други светац рекао ономе што је говорио: „Докле ће трајати виђење о свакодневној жртви, о побуни која пустоши, и о допуштењу да се гази Светиња и небеска војска?“

¹⁴ Он ми рече: „Док не прође две хиљаде три стотине вечери и јутара. Тада ће се Светиња обновити.“

Гаврило тумачи виђење

¹⁵ Док сам ја, Данило, гледао виђење и трудио се да га схватим, испред мене стаде неко ко је изгледом био као човек. ¹⁶ Тада сам зачуо људски глас из Улаја, како позива: „Гаврило, разјасни му ово виђење.“

¹⁷ Он је дошао до места где сам стајао, али кад је дошао, ја сам се препао и пао на лице. Он ми рече: „Разуми, сине човечији, да је ово виђење за последње време.“

¹⁸ Док ми је говорио, свладао ме је дубок сан, док сам био с лицем на земљи. Но, он ме је дотакао, усправио ме где сам стајао ¹⁹ и рекао ми: „Ево, објављујем ти шта ће се десити на крају гнева, јер се то односи на одређено време краја. ²⁰ Двороги ован кога си видео, то су цареви Мидије и Персије. ²¹ Јарац је цар Грчке, а велики рог између његових очију, то је први цар. ²² Онај рог што се сломио, па су на његовом месту израсла четири нова рога, то су четири царства која ће настати из његовог народа. Она неће имати његову снагу.

²³ Касније, када се њихова владавина оконча, и када одметницима дође крај, појавиће се цар охолог израза лица, који ће бити вешт у лукавствима. ²⁴ Снага ће му порасти, али не од његове снаге. Беспримерно ће пустошити, успеваће у свему што предузме, и затираће силне људе и свети народ. ²⁵ Својом препреденошћу ће успешно одводити у заблуду, срце ће му се веома осилити, и многе ће уништити кад не очекују. Устаће чак и на Кнеза над кнезовима, али ће бити уништен без људске силе.

²⁶ Виђење о вечерима и јутрима које је било испричано је истинито. А ти држи виђење у тајности, јер је за далека времена.“

²⁷ Ја, Данило, био сам исцрпљен и данима сам боловао. Затим сам устао и обављао царску службу. Виђење ме је узнемирило, али нико га није разумео.