M’Cheyne Bible Reading Plan
Бог изабира Саула за цара
9 Био неки имућан човек, из Венијаминовог племена, који се звао Кис. Он је био син Авилов, син Сероров, син Вехоратов, син Афијин. 2 Кис је имао младог и доброг сина по имену Саул. У целом Израиљу није му било равна; за главу је био виши од свакога у народу.
3 Једном су се Кису, Сауловом оцу, изгубиле магарице. Кис рече своме сину Саулу: „Хајде узми једног момка, па иди да тражиш магарице.“ 4 Саул је прошао Јефремовом гором и земљом салиском, али их нису нашли. Прошли су и земљом салимском, али их тамо није било. Затим су прошли земљом Венијаминовом, али их нису нашли.
5 Када су дошли у земљу Суф, Саул рече своме слузи који је био са њим: „Хајде да се вратимо; иначе ће мој отац престати да брине због магарица и почети да брине због нас.“
6 Слуга му одговори: „Ево, овде у овом граду живи човек Божији, кога веома поштују; све што каже, то се оствари. Пођимо тамо; можда ће нам рећи којим путем да кренемо.“
7 Саул рече своме слузи: „Ако и пођемо, шта да понесемо човеку? Хлеба нам је нестало у врећама, а немамо ни дара да понесемо човеку Божијем. Шта имамо?“
8 Слуга опет одговори Саулу: „Ево, имам при себи четврт шекела сребра[a]. Даћу то човеку Божијем, да нам каже којим путем да кренемо.“ 9 Некада би у Израиљу овако говорио онај који би ишао да пита Бога: „Хајдемо к видеоцу!“, јер данашњи пророк се некада звао виделац.
10 Саул рече своме слузи: „Добро кажеш. Хајдемо!“ Тако су отишли у град где је живео човек Божији.
11 Док су се пењали уз брдо према граду, наишли су на неке девојке које су излазиле да извуку воду. Питали су их: „Да ли је овде виделац?“
12 „Јесте, ево ту је пред вама – одговорише им – пожурите сад, јер баш данас је дошао у град да на узвишици принесе жртву за народ. 13 Чим уђете у град наћи ћете га пре него што оде на узвишицу да једе. Народ, наиме, неће јести, док он не дође, јер он прво мора да благослови жртву. Након тога ће званице јести. Идите сад, јер ћете га још данас наћи.“
14 Тако су отишли до града. Док су улазили у град угледали су Самуила како им иде у сусрет на путу према узвишици.
15 А дан пре него што је Саул дошао, Господ је објавио Самуилу, рекавши: 16 „Сутра, у ово време, послаћу ти човека из земље Венијаминове. Помажи га за владара над мојим народом, Израиљем. Он ће избавити мој народ од Филистејаца, јер сам погледао на мој народ; њихов је вапај дошао до мене.“
17 Кад је Самуило видео Саула, Господ му рече: „То је човек за кога сам ти рекао да ће владати мојим народом.“
18 Саул приступи Самуилу унутар градских врата и рече му: „Реци ми, молим те, где је видеочева кућа?“
19 Самуило одговори Саулу: „Ја сам виделац. Идите преда мном на узвишицу. Данас ћете јести са мном, а ујутро ћу те испратити и рећи ти све што ти је на уму. 20 А што се тиче магарица које су ти се изгубиле пре три дана, не брини се, јер су пронађене. А за ким сав Израиљ чезне, ако не за тобом и за свим твојим очинским домом?“
21 Саул одговори: „Нисам ли ја Венијаминовац, из најмањег Израиљевог племена? Није ли моја породица најнезнатнија од свих породица Венијаминовог племена? Зашто ми говориш тако нешто?“
22 Тада је Самуило повео Саула и његовог слугу, па их је довео у гозбену собу, где им је дао почасно место међу званицама. Тамо је било тридесетак људи. 23 Самуило је рекао кувару: „Донеси онај део који сам ти дао; онај за који сам ти рекао: ’Стави га на страну.’“
24 Кувар узе бут и што је било на њему, и постави пред Саула. Самуило рече: „Ево, што је остављено, то стави пред себе и једи, јер је остављено за тебе ради ове прилике. Зато сам – рече – позвао народ.“ Тако је Саул јео са Самуилом тог дана.
25 Затим су се вратили с узвишице у град, а Самуило је разговарао са Саулом на крову. 26 Кад су у освит зоре устали, Самуило позва Саула на крову: „Устани да те испратим.“ Саул устане, па обојица, он и Самуило, изађу напоље. 27 Док су ходали према крају града, Самуило рече Саулу: „Реци момку да пође испред нас.“ Момак оде. „А ти стани на час да ти објавим реч Божију.“
Ослобођење од служења Закону
7 Или, зар не знате, браћо – говорим онима који познају Закон – да Закон има власт над човеком само док је жив? 2 Тако је и удата жена везана Законом. Али, ако јој муж умре, разрешена је Закона који је везује за мужа. 3 Зато, уколико живи с другим човеком за живота свог мужа, биће названа прељубницом. Али, ако јој муж премине, разрешује се Закона, те тако не чини прељубу ако се уда за другога. 4 Тако сте и ви, браћо моја, умрли за Закон, тиме што је Христос положио свој живот за нас, да припадате њему који је ускрснуо из мртвих, те да будемо плодоносни за Бога. 5 Јер, док смо живели по захтевима своје природе, наше грешне жеље, подстакнуте Законом, деловале су у нашим удовима, а плод тога је била смрт. 6 Али, сада смо ослобођени Закона, пошто смо мртви ономе који нас је држао у ропству. Тако сад на нови начин служимо Богу Духом, а не словом Закона, како је било по старом.
Закон и грех
7 Према томе, шта ћемо рећи? Да ли је Закон грех? Никако! Ипак, ја не бих знао шта је грех да нема Закона. Јер, не бих знао шта је пожуда да Закон није рекао: „Не пожели!“ 8 Грех је по заповести ухватио прилику и изазвао у мени сваку пожуду. Наиме, грех је без Закона мртав. 9 Раније сам живео без Закона, али кад је заповест дошла, грех је оживео, 10 те сам ја умро. Тако ме је заповест, која је требало да ме води у живот, довела до смрти. 11 Грех је, наиме, ухватио прилику преко заповести, завео ме и путем ње убио. 12 Закон је свет и заповест је света, праведна и добра.
13 Значи ли то да ми је добро донело смрт? Нипошто! Ипак, да би се грех показао грехом, он ме је посредством добра довео до смрти, тако да би се путем заповести грех показао до крајности грешним.
14 Знамо, наиме, да је Закон духован, а да сам ја телесан и као такав у ропству греха. 15 Наиме, ја не разумем своје поступке, јер не чиним оно што хоћу, него оно што мрзим. 16 А ако чиним оно што нећу, слажем се да је Закон добар. 17 Ипак, то сад не чиним више ја, него грех који станује у мени. 18 Знам, наиме, да никакво добро не станује у мени, то јест у моме телу. Наиме, имам жељу да чиним добро, али нисам у стању да га чиним. 19 Јер, не чиним добро које хоћу, већ зло које нећу. 20 Ако, дакле, чиним оно што нећу, онда то не чиним ја са̂м, већ грех који станује у мени. 21 Стога, налазим овај закон: кад хоћу да чиним добро, зло ми се намеће. 22 Ја се, наиме, у свом унутарњем бићу веселим Божијем Закону. 23 Ипак, опажам други закон који делује у мојим удовима, који ратује против закона мога ума и заробљава ме законом греха који је у мојим удовима. 24 Јадан сам ја човек! Ко ће ме избавити овог смртног тела? 25 Хвала Богу, који то чини кроз Господа нашег Исуса Христа!
Дакле, ја својим умом служим Божијем Закону, а грешном природом закону греха.
Порука Египту
46 Реч Господња која је дошла пророку Јеремији за народе:
2 За Египат, за војску цара Египта, фараона Нехаона, што је на реци Еуфрат у Харкемису и коју је поразио Навуходоносор, цар Вавилона. А то је било четврте године Јосијиног сина Јоакима, цара Јуде.
3 „Поређајте штитове и мале и велике!
Спремите се за битку!
4 Упрегните коње!
Узјашите коњаници!
Заузмите положај са кацигама!
Углачајте копља
и оклопе на себе!
5 Је л’ ја то видим да су престрављени
и да су потиснути уназад?
Њихови су ратници разбијени,
повлаче се, беже и не враћају се.
Ужас одасвуд
– говори Господ.
6 Не дај брзом да побегне,
ни ратнику да се спасе.
На северу, поред реке Еуфрат,
ће се спотакнути и пасти.
7 Ко је тај што попут Нила плави
и водом својом надолази као река?
8 Египат плави попут Нила
и као река водом надолази.
И још каже: ’Надоћи ћу, преплавићу земљу,
разорићу град и све који у њему живе.’
9 Пропните се, коњи!
Јуришајте, бојна кола!
Ратници нека искораче: и Куши и Фути са штитовима
и Лудеји с луковима.
10 То је дан који припада Господу, Богу над војскама,
дан освете, да се освети својим душманима.
Мач ће их прождирати док се не засити,
напиће се њихове крви,
јер ће жртва за Господа, Бога над војскама,
бити у северној земљи крај реке Еуфрат.
11 Попни се у Галад и купи мелем,
о, девице, ћерко египатска!
Узалуд су ти мелеми бројни,
јер за тебе нема излечења.
12 Народи су чули за твоју срамоту
и твога се плача испунила земља,
јер се ратник о ратника спотиче
и обојица падају.“
13 Реч коју је Господ објавио пророку Јеремији о походу Навуходоносора, цара Вавилона, и о нападу на Египат:
14 „Најави у Египту, прогласи у Мигдолу,
у Нофу и Тафнесу прогласи.
Реци: ’Постави се и спреми се
јер мач прождире унаоколо!’
15 Зашто су полегли твоји ратници?
Нису се одржали јер их је Господ гурнуо.
16 Многе је спотакнуо
и они падају један на другога,
па говоре: ’Устанимо и вратимо се
нашем народу и у свој родни крај
пред мачем тлачитељевим.’
17 И народ ће тамо назвати фараона,
цара Египта: ’Галамџија
коме је прошло време!’
18 Живота ми мога – говори цар,
Господ над војскама му је име –
доћи ће као Тавор међу планинама
и као Кармил поред мора.
19 Спремај себи пртљаг за изгнанство,
становнице, ћерко египатска.
Јер ће Ноф постати руина,
опустеће од становника.
20 Египат је прелепа јуница,
а обади са севера долазе и долазе.
21 Плаћеници су његови усред њега
као товна телад.
Окренуће се и побећи ће заједно,
неће остати на положајима.
Јер стиже на њих дан њихове пропасти,
време њихове казне.
22 Он сикће као змија
што је одмигољила
јер они долазе у снази,
долазе на њега са секирама као дрвосече.
23 Посећи ће му шуму
– говори Господ –
ако је и непрегледна.
Више их је него скакаваца
што им нема броја.
24 Биће осрамоћена ћерка Египта
и предана у руке народа са севера.“
25 Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: „Ево, ја ћу да казним Амона у Нои, фараона, Египат и његове богове, његове цареве и фараона и оне што се у њега поуздају. 26 Даћу их у руке оних који им раде о глави, у руке Навуходоносора, цара Вавилона, и у руке његових слугу. А након тога ће га населити као у старим временима – говори Господ.
27 А ти се не плаши, слуго мој Јакове!
Не страхуј, Израиљу,
јер те ја спасавам издалека;
из земље њиховог изгнанства враћам твоје потомке.
И Јаков ће се вратити, биће спокојан
и сигуран јер га нико неће плашити.
28 Не плаши се, слуго мој Јакове
– говори Господ – јер сам ја с тобом.
Ја ћу да истребим све народе
где сам те расејао,
али тебе нећу да истребим.
Тебе ћу праведно да покарам
и нећу те оставити некажњеног.“
Хоровођи, по напеву кошута у зори. Давидов псалам.
22 Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?!
Далеко си од мога спасења,
и од речи вапаја мојега.
2 Боже мој, вапим дању, а ти не одговараш;
ноћу, али нема ми одмора.
3 А ти си онај Свети,
престо ти је на хвалама Израиљевим.
4 У тебе су се наши преци уздали,
уздали се и ти их избави.
5 Теби су вапили и избављени били,
у тебе се уздали и нису се осрамотили.
6 А ја сам црв, а не човек,
ругло људима, презир народа.
7 Ко год ме види, тај ми се руга,
цере ми се и машу главама:
8 „У Господа се уздао, нека га он избави,
кад у њему радост налази.“
9 Јер ти си ме извукао из утробе мајчине,
на грудима мајке дао ми починак.
10 Теби сам предан од мајчина крила,
од утробе мајчине ти си Бог мој.
11 Не удаљуј се од мене,
јер невоља је близу,
а помоћника нема.
12 Окружише ме многи бикови,
бикови ме васански опколише.
13 На мене су чељуст раширили,
као лав што раздире и риче.
14 Попут воде живот ми истиче,
све су ми се кости разглавиле,
срце ми је ко восак постало,
и топи се у мојим грудима.
15 Снага ми се као цреп сасуши,
језик ми је уз непце прионуо;
у смртни си ме прах ставио.
16 Јер пси су ме, ево, опколили,
окружила ме чета зликоваца,
руке су ми и ноге пробили.
17 Све кости своје избројати могу,
а они ме гледају и зуре у мене.
18 Моје хаљине деле међу собом,
коцку бацају за моју одећу.
19 Не удаљуј се од мене, Господе,
снаго моја, пожури ми у помоћ,
20 душу моју избави од мача,
и мој живот од канџи паса.
21 Избави ме од лавље чељусти,
и од рогова биволових!
22 А ја ћу причати о твом имену браћи својој,
хвалићу те усред збора.
23 Хвалите Господа, ви што га се бојите,
славите га, све семе Јаковљево,
сав род Израиљев, нек од њега стрепи!
24 Јер патњу угњетеног није презрео,
нити му је постала одвратна,
није своје лице сакрио од њега,
него му је вапај услишио.
25 О теби ћу певати на великом збору,
испунићу завете своје пред онима који га се боје.
26 Понизни ће јести и бити сити,
хвалиће Господа који га траже.
Нека срца ваша живе довека!
27 Сетиће се и вратити Господу,
сви крајеви земаљски,
пашће ничице пред тобом
сва племена народа.
28 Јер Господње је Царство,
он влада над народима.
29 Њему ће се клањати сви богати
и сити на земљи,
пред њим ће клекнути сви који у прах силазе,
којима се живот угасио.
30 Потомство њему ће служити,
причаће о Господу будућем нараштају,
31 доћи ће и објавити праведност његову
народу који се још није родио,
да је он то учинио.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.