M’Cheyne Bible Reading Plan
Увод
1 Ово су речи које је Мојсије упутио свем Израелу у пустињи на источној страни реке Јордан, то јест у Арави, преко пута Суфа, између Парана и Тофела, Лавана, Хацерота и Дизахава. 2 Од горе Хорев до Кадеш-Барнее има једанаест дана хода путем преко горског краја Сеира.
3 Првог дана једанаестог месеца четрдесете године, Мојсије објави Израелцима све што му је ГОСПОД за њих заповедио. 4 Било је то након што је поразио Сихона, цара Аморејаца, који је владао у Хешбону, и Ога, цара Башана, који је владао у Аштароту и Едреју.
5 На источној страни реке Јордан, у Моаву, Мојсије поче да образлаже Божији закон.
Он рече: 6 ГОСПОД, наш Бог, рекао нам је на гори Хорев: »Довољно дуго сте боравили на овој гори. 7 Спремите се, па крените на пут. Идите у горски крај Аморејаца и све суседне крајеве: у Араву, у Горје, у Шефелу, у Негев и на морску обалу – у земљу Ханаанаца и у Либан, све до велике реке, реке Еуфрат. 8 Ево, дајем вам ту земљу. Идите и запоседните ту земљу за коју се ГОСПОД заклео да ће је дати вашим праоцима Аврааму, Исааку и Јакову и њиховим потомцима.«
Подсећање на постављење судија
(2. Мојс 18,13-27)
9 У то време сам вам рекао: »Не могу сâм да се бринем о вама. 10 ГОСПОД, ваш Бог, толико вас је умножио да вас данас има колико и звезда на небу. 11 Нека вас ГОСПОД, Бог ваших праотаца, умножи још хиљаду пута и нека вас благослови као што је обећао. 12 Али како ја сâм да носим ваше муке, ваша бремена и ваше спорове? 13 Зато из сваког племена изаберите мудре, проницљиве и искусне људе, а ја ћу вам их поставити за вође.«
14 Одговорили сте ми: »Твој предлог је добар.«
15 Тако сам узео истакнуте људе из ваших племена, људе мудре и искусне, па вам их поставио за вође – за заповеднике над хиљадама, стотинама, педесетинама и десетинама и за племенске надгледнике. 16 Тада сам заповедио тим вашим судијама: »Саслушајте своју сабраћу која се споре и судите правично, било да је спор између Израелаца, или између једног од њих и неког дошљака. 17 Не будите пристрасни у суђењу. Саслушајте малог као и великог. Никога се не плашите, јер суд припада Богу. Сваки случај који вам буде сувише тежак, изнесите мени, па ћу га ја размотрити.«
18 Тако сам вам у то време заповедио све што треба да чините.
Подсећање на слање извидника у Ханаан
(4. Мојс 13,1-33)
19 Потом смо, као што нам је ГОСПОД, наш Бог, заповедио, кренули са горе Хорев и пошли ка горском крају Аморејаца, кроз сву ону огромну и страшну пустињу коју сте видели, и стигли у Кадеш-Барнеу.
20 Тада сам вам рекао: »Стигли сте у горски крај Аморејаца, који нам ГОСПОД, наш Бог, даје. 21 Ево, ГОСПОД, ваш Бог, даје вам ову земљу. Идите и запоседните је као што је рекао ГОСПОД, Бог ваших праотаца. Не бојте се и не обесхрабрујте се.«
22 Онда сте сви ви дошли к мени и рекли: »Пошаљимо испред себе људе да извиде земљу и да нас известе којим путем да идемо и у које ћемо градове доћи.«
23 Тај предлог ми се свидео, па сам између вас изабрао дванаест људи, по једног из сваког племена. 24 Они су се спремили и отишли у горски крај, стигли до кланца Ешкола и извидели га. 25 Набрали су плодова те земље, донели нам их и известили нас: »Добра је земља коју нам даје ГОСПОД, наш Бог.«
26 Али ви нисте хтели да идете у ту земљу, него сте се побунили против заповести ГОСПОДА, свога Бога. 27 Гунђали сте у својим шаторима и говорили: »ГОСПОД нас мрзи. Зато нас је извео из Египта да нас преда у руке Аморејцима, да нас затру. 28 Куда да идемо? Наша сабраћа су нас обесхрабрила рекавши: ‚Народ је снажнији и вишег раста од нас. Градови су велики, са зидинама до неба. Чак смо тамо видели и Анаковце.‘«
29 А ја сам вам рекао: »Не тресите се од страха, не бојте их се. 30 ГОСПОД, ваш Бог, који иде пред вама, бориће се за вас као што је наочиглед вама чинио у Египту 31 и у пустињи, где сте видели како је, као што отац носи свога сина, ГОСПОД, ваш Бог, носио вас целим путем који сте прешли док нисте стигли до овог места.«
32 Упркос томе, нисте веровали ГОСПОДУ, своме Богу, 33 Ономе који је, док сте путовали, ишао пред вама – ноћу у огњу, а дању у облаку – да вам тражи место за табор и показује вам пут којим треба да идете.
Подсећање на Божију казну
(4. Мојс 14,26-38)
34 Када је ГОСПОД чуо шта сте рекли, разгневио се и заклео: 35 »Ни један једини човек из овог злог нараштаја неће видети добру земљу за коју сам се заклео да ћу је дати вашим праоцима 36 осим Калева сина Јефунеовог – он ће је видети. Њему и његовим потомцима даћу земљу којом је газио, јер је свим срцем ишао за ГОСПОДОМ.«
37 Због вас се ГОСПОД разгневио и на мене, па ми је рекао: »Ни ти нећеш ући у њу. 38 Али ући ће твој помоћник Исус Навин. Бодри га, јер ће он повести Израел да запоседне земљу. 39 И ваша нејач, за коју рекосте да ће постати плен – ваша деца која још не разликују добро и зло – и они ће ући у ову земљу. Њима ћу је дати и они ће је запосести. 40 А ви се окрените и пођите у пустињу путем према Црвеном мору.«
Подсећање на први покушај освајања Ханаана
(4. Мојс 14,39-45)
41 Тада сте ви одвратили: »Згрешили смо против ГОСПОДА. Ићи ћемо горе и борићемо се као што нам је ГОСПОД, наш Бог, заповедио.«
И сваки од вас је припасао оружје, мислећи да је лако отићи у онај горски крај.
42 Тада ми је ГОСПОД рекао: »Кажи им: ‚Не идите горе да се борите, јер ја нећу бити с вама и ваши непријатељи ће вас поразити.‘«
43 Ја сам вам то и рекао, али нисте послушали. Побунили сте се против ГОСПОДЊЕ заповести и у својој бахатости отишли према горском крају. 44 Аморејци који су живели у горском крају изашли су на вас, па су вас гонили као рој пчела и тукли вас од Сеира све до Хорме. 45 Када сте се вратили, плакали сте пред ГОСПОДОМ, али ГОСПОД се није обазирао на вашу кукњаву и није хтео да вас слуша. 46 Тако сте дуго остали у Кадешу.
Хоровођи. На гититу. Асафов.
1 Кличите Богу, нашој снази,
радосно вичите Богу Јаковљевом!
2 Псалам запевајте, у даире ударите,
у милозвучну харфу и лиру засвирајте.
3 У овнујски рог дуните за млада месеца,
за пуна месеца на дан нашег Празника.
4 То је уредба за Израел,
закон Бога Јаковљевог.
5 То је Јосифу дао као пропис
када је изашао против земље египатске.
Ово чух на језику који нисам знао:
6 »Плећа му измакнух испод терета,
руке му се ослободише кошаре.
7 Ти ми завапи у невољи,
и ја те избавих.
Услиших те из скровишта грома,
проверих те код водâ Мериве. Села
8 »Чуј ме, мој народе, опоменућу те.
Е кад би ме послушао, Израеле!
9 Нека код тебе не буде туђег бога
и страном богу се не клањај.
10 Ја сам ГОСПОД, твој Бог,
који те извео из Египта.
Своја уста отвори,
и ја ћу их напунити.
11 »Али мој народ не хтеде да ме послуша,
Израел ми се не покори.
12 Зато их предадох њиховом тврдокорном срцу,
да за својим саветима иду.
13 Е, кад би ме мој народ послушао,
мојим путевима ишао Израел!
14 Брзо бих њихове непријатеље покорио
и руку окренуо против њихових душмана.
15 Улагивали би се ГОСПОДУ они који га мрзе;
време њихове казне било би довека.
16 А Израел бих хранио најбољом пшеницом
и ситио га медом из стене.«
Псалам Асафов.
1 Бог устаје на Божијем скупу,
пресуду доноси међу судијама[a]:
2 »Докле ћете судити неправедно
и бити пристрасни према опакима? Села
3 »Браните сиромаха и сироче,
оправдавајте потлаченога и сиротана.
4 Избављајте сиромаха и убогога,
ослобађајте их из руку опаких.
5 »Ништа не знају и ништа не разумеју.
Док тумарају у мраку,
сви се темељи земље љуљају.
6 Ја рекох: ‚Богови сте,
сви сте синови Свевишњега.‘
7 Али умрећете као сви људи
и пасти као сваки поглавар.«
8 Устани, Боже, суди земљи,
јер сви народи су твој посед.
Прекор Давидовом граду
29 Тешко Ариелу[a],
Ариелу, граду у ком се утаборио Давид.
Додаје годину на годину,
празник му иде за празником.
2 Али ја ћу дићи опсаду под Ариелом,
и биће плача и кукњаве,
и он ће ми бити као огњиште жртвеника[b].
3 Утаборићу се око тебе,
опколити те опсадним кулама
и подићи насипе.
4 Оборен, говорићеш са земље;
говор ће ти бити мумлање из прашине.
Глас ће ти долазити из земље као дух покојников,
говор ће ти бити шапат из прашине.
5 А мноштво твојих непријатеља
као ситан прах ће постати,
мноштво насилничко
као развејана плева.
Изненада, у магновењу,
6 ГОСПОД над војскама походиће те
са грмљавином, земљотресом и силном тутњавом,
с вихором и олујом и пламтећим огњем који прождире.
7 Тада ће мноштво народâ који се боре против Ариела,
који насрћу на њега и његове тврђаве и опседају га,
бити као сан, као сновиђење,
8 као када гладан човек сања да једе,
а буди се празног желуца,
или када жедан човек сања да пије,
а буди се малаксао и жедан,
тако ће бити с мноштвом народâ
који се боре против горе Сион.
9 Запањите се! Зачудите се!
Ослепите се, обневидите!
Напијте се, али не од вина!
Тетурајте се, али не од опојног пића!
10 ГОСПОД је на вас излио духа учмалости.
Затворио вам је очи – ваше пророке;
покрио вам је главе – ваше видеоце.
11 Зато вам је ово виђење као речи запечаћене књиге. Ако је дате неком ко зна да чита и кажете му: »Молимо те, прочитај ово«, он ће рећи: »Не могу, јер је запечаћено.« 12 Или, ако је дате неком ко не зна да чита и кажете му: »Молимо те, прочитај ово«, он ће рећи: »Не знам да читам.«
13 Господ каже:
»Овај народ ми само устима прилази
и уснама ме поштује,
а срце му је далеко од мене.
Боје ме се само због заповести
научених од људи.
14 Стога ћу, ево, опет запањити овај народ
чинећи све чудо за чудом.
Нестаће мудрост мудрих,
ишчезнути умност умних.«
15 Тешко онима који траже дубине
да своје науме сакрију од ГОСПОДА,
који своја дела чине у тами,
говорећи: »Ко нас види? Ко ће сазнати?«
16 Како све наопако чините!
Као да се за грнчара мисли да је глина!
Зар ће дело рећи за онога који га је направио:
»Није ме он направио«?
Може ли лонац да каже за грнчара:
»Он ништа не разуме«?
17 Либан ће се убрзо претворити
у плодну њиву,
а плодна њива изгледаће као шума.
18 Тога дана ће глуви чути речи књиге
и очи слепих прогледати из тмине и мрака.
19 Понизни ће се опет радовати у ГОСПОДУ,
убоги се радовати у Свецу Израеловом.
20 Нестаће безочни, ишчезнути подругљивци;
биће истребљени сви који смишљају зло –
21 они који друге окривљују речју,
који на суду постављају замку судији
и без разлога ускраћују правду недужноме.
22 Зато ГОСПОД, који је откупио Авраама, овако каже Јаковљевом народу:
»Јаков се више неће стидети,
више неће пребледети у лицу.
23 Када види сву своју децу,
моје дело усред себе,
држаће моје Име светим.
Држаће светим Свеца Јаковљевог,
бојати се Бога Израеловог.
24 Они који су духом застранили, уразумиће се;
они који гунђају, прихватиће поуку.«
1 Старешина,
драгом Гају, кога волим у истини.
2 Драги мој, желим ти да будеш здрав и да ти у свему буде добро, као што је добро и твојој души. 3 Много сам се обрадовао када су дошла нека браћа и причала нам о твојој верности истини – о томе како живиш у истини. 4 За мене нема веће радости него када чујем да моја деца живе у истини.
5 Драги мој, веран си у свему што чиниш за браћу, и то страну. 6 Они су цркви причали о твојој љубави. Добро ћеш учинити ако их испратиш на пут онако како доликује пред Богом. 7 Јер, они су ради Имена кренули на пут и од незнабожаца ништа не примају. 8 Зато ми треба да примамо такве, да заједно радимо за истину[a].
9 Писао сам нешто цркви, али Диотреф, који жели да буде први међу њима, неће да нас прими. 10 Зато ћу му, ако дођем, указати на дела која чини клевећући нас злобним речима. Али ни то му није доста, него сâм не прима браћу, а забрањује онима који би то хтели и избацује их из цркве.
11 Драги мој, не угледај се на зло, него на добро. Ко чини добро, од Бога је. Ко чини зло, није видео Бога. 12 За Димитрија сви лепо сведоче – и сама истина. И ми лепо сведочимо за њега, а ти знаш да је наше сведочанство истинито.
13 Имао бих много да ти пишем, али нећу да ти пишем пером и мастилом, 14 него се надам да ћу те ускоро видети, па ћемо разговарати лицем у лице.
15 Мир с тобом.
Поздрављају те пријатељи.
Поздрави пријатеље поименце.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International