M’Cheyne Bible Reading Plan
Захтев Целофхадових кћери
27 Махла, Ноа, Хогла, Милка и Тирца биле су кћери Целофхада из Манасијиног братства. Целофхад је био син Хефера сина Гилада сина Махира сина Манасије сина Јосифовог.
Оне дођоше 2 на улаз у Шатор састанка и стадоше пред Мојсија, свештеника Елеазара, поглаваре и целу заједницу и рекоше: 3 »Наш отац је умро у пустињи, али није био међу Корејевим присталицама, које су се удружиле против ГОСПОДА, него је умро због свога греха, а није имао синова. 4 Зашто да име нашег оца нестане из његовог братства зато што није имао сина? Дајте нам посед међу рођацима нашег оца.«
5 Тада Мојсије изнесе њихов случај пред ГОСПОДА, 6 а ГОСПОД му рече: 7 »Целофхадове кћери су у праву. Свакако им дај посед у наследство међу рођацима њиховог оца. На њих пренеси наследство њиховог оца.
8 »Кажи Израелцима: ‚Ако човек умре, а нема сина, његово наследство пренесите на његову кћер. 9 Ако нема кћери, дајте његово наследство његовој браћи. 10 Ако нема браће, дајте његово наследство браћи његовог оца. 11 Ако његов отац није имао браће, дајте његово наследство његовом најближем сроднику у братству – нека га тај добије у посед. Ово нека буде одредба закона за Израелце, као што је ГОСПОД заповедио Мојсију‘.«
Исус Навин одређен за Мојсијевог наследника
(5. Мојс 31,1-8)
12 ГОСПОД рече Мојсију: »Попни се на ову планину у горју Аварим и разгледај земљу коју сам дао Израелцима. 13 Пошто је разгледаш, и ти ћеш умрети, као што је умро и твој брат Аарон. 14 Јер, када се заједница побунила код водâ у пустињи Цин, обојица сте се оглушили о моју заповест да ме пред њима покажете као светог.« То је било код водâ Мерива-Кадеша[a], у пустињи Цин.
15 Мојсије рече ГОСПОДУ: 16 »Нека ГОСПОД, Бог духова свега људског рода, постави над овом заједницом човека 17 који ће њоме управљати и предводити је[b], да ГОСПОДЊА заједница не буде као овце без пастира.«
18 На то ГОСПОД рече Мојсију: »Узми Исуса Навина, човека у коме је Дух, и положи на њега руку. 19 Постави га пред свештеника Елеазара и целу заједницу, па му њима наочиглед издај заповести. 20 Пренеси на њега део своје власти, да би му се покоравала цела израелска заједница. 21 Нека стаје пред свештеника Елеазара, који ће за њега пред ГОСПОДОМ преко Урима тражити одлуке. Тако ће се према ГОСПОДЊИМ заповестима равнати и он и цела израелска заједница[c].«
22 И Мојсије учини као што му је ГОСПОД заповедио. Узе Исуса Навина и постави га пред свештеника Елеазара и целу заједницу. 23 Мојсије положи на њега руке и издаде му заповести као што му је ГОСПОД рекао.
Хоровођи. Давидов. За спомен.
1 Боже, избави ме!
ГОСПОДЕ, у помоћ ми похитај!
2 Нека осрамоћени и постиђени буду
сви који би да ми узму живот.
Нека осрамоћени узмакну
сви који ми желе зло.
3 Нека узмакну у својој срамоти
сви који ми се злурадо ругају.
4 А они који те траже
нека се у теби радују и веселе.
Нека они који воле твоје спасење
без престанка говоре:
»Нека је узвишен Бог!«
5 А ја, јадан сам и бедан.
У помоћ ми похитај, Боже.
Ти си ми Помагач и Избавитељ, ГОСПОДЕ;
не оклевај.
1 У тебе се уздам, ГОСПОДЕ,
не дај да се икада постидим.
2 Избави ме и ослободи у својој праведности,
помно ме саслушај и спаси.
3 Буди ми стена уточишта
на коју увек могу да дођем.
Заповест издај да ме спасеш,
јер ти си хридина и тврђава моја.
4 Ослободи ме из руку опакога, Боже мој,
из шака човека злог и окрутног.
5 Јер, ти си моја нада, Господе ГОСПОДЕ,
моје уздање од младости.
6 На тебе се од мајчине утробе ослањам,
ти си ме из трбуха мајчиног извео.
Без престанка ти изричем хвале.
7 Пример постадох многима,
јер ти си моје јако уточиште.
8 Уста су ми пуна хвала о теби,
твоју лепоту поваздан објављују.
9 Не одбаци ме у старости,
не остави ме кад ми ишчили снага.
10 Јер, непријатељи говоре против мене,
заједно кују заверу они што на мој живот вребају.
11 Говоре: »Бог га је оставио.
Идите за њим и ухватите га,
јер нема никог да га избави.«
12 Не удаљуј се од мене, Боже,
у помоћ ми похитај, Боже мој.
13 Нека моји тужитељи скончају у срамоти,
нека презир и стид покрију оне који би да ми науде.
14 А ја ћу те чекати без престанка,
све више ти изрицати хвале.
15 Уста ће моја причати о твојој праведности,
поваздан о твојим делима спасења,
иако им не знам броја.
16 Доћи ћу са снагом Господа ГОСПОДА,
помињаћу твоју праведност, само твоју.
17 Ти ме од моје младости учиш, Боже,
и ја све досад твоја чудесна дела објављујем.
18 Не остављај ме, Боже, сад кад сам стар и оседео,
док снагу твоје руке не објавим нараштају новом,
твоју силу свима који ће доћи.
19 Твоја праведност до неба досеже, Боже,
који си велика дела учинио.
Ко је, Боже, као ти?
20 Иако си ме великим и тешким невољама изложио,
опет ћеш ме оживети,
опет ћеш ме из дубина земље подићи.
21 Учинићеш ме већим но икад
и опет ме утешити.
22 Харфом ћу ти захваљивати за твоју истину, Боже мој,
у лиру ти свирати, Свече Израелов.
23 Клицаће моје усне док ти свирам
и моја душа, коју си избавио.
24 Мој језик ће о твојој праведности причати поваздан,
јер су осрамоћени и постиђени
они који хтедоше да ми науде.
Пророштво о Дамаску
17 Пророштво о Дамаску:
»Ево, Дамаск више неће бити град,
него ће постати гомила рушевина.
2 Ароерови градови биће напуштени,
остављени стадима за пландиште,
где их нико неће плашити.
3 Утврђени градови нестаће из Ефрема
и царство из Дамаска.
С остатком Арама
биће као и са славом народа Израеловог«,
говори ГОСПОД над војскама.
4 »Тога дана
умањиће се слава Јаковљева
и стањити сало његовог тела.
5 Биће као када жетелац хвата жито,
а руком жање класје;
биће као када човек пабирчи класје
у долини Рефаим.
6 Али, остаће нешто пабирака,
као када се омлати дрво маслине,
па јој на самом врху остану
две-три маслинке
и четири-пет њих на плодним гранама«,
говори ГОСПОД, Бог Израелов.
7 Тога дана човек ће упрети поглед у свога Творца и окренути очи ка Свецу Израеловом, 8 а неће упирати поглед у жртвенике, дело својих руку, ни окретати очи ка Ашериним моткама и кадионим жртвеницима, које је направио својим прстима. 9 Тога дана ће његови утврђени градови, које је напустио због Израелаца, постати као места препуштена шипражју и грмљу – пустош.
10 Заборавио си Бога, свога Спаситеља,
не сећаш се Стене, своје Тврђаве.
Зато, премда садиш дивне биљке
и пресађујеш стране младице,
11 макар ти порасле у дан кад их посадиш
и пропупеле истог јутра кад их пресадиш,
жетва ће ти бити никаква у дан болести и бола непреболног.
12 Авај, хук многобројних народа!
Хуче као када хуче таласи.
Авај, тутњава народâ!
Тутње као тутњава силних вода.
13 Макар народи тутњали као надируће воде,
кад их он прекори, далеко беже,
ветром ношени као плева на брдима,
као прашина пред олују.
14 Увече, ето ужаса,
пре сванућа, више га нема!
Таква је судбина оних који нас робе
и усуд оних који нас пљачкају.
Пророштво о Кушу
18 Тешко теби, земљо испуњена зујањем крила,
с оне стране Кушових река,
2 која гласнике шаљеш морем
и водом у чамцима од трске.
Похитајте, брзи гласници,
народу високом и глатке коже,
народу кога се боје близу и далеко,
народу моћном и насилном,
чија је земља избраздана рекама.
3 Сви становници света,
ви који живите на земљи,
када се дигне барјак на горама, видећете га,
и када се огласи овнујски рог, чућете га.
4 ГОСПОД ми овако рече:
»Гледаћу ћутке из свога пребивалишта,
као ваздух када трепери од жеге,
као облак росе током припеке о жетви.«
5 Јер, пре жетве, када нестане пупољак,
а цвет постане грозд који зри,
он ће изданке одсећи косирима,
а гране посећи и однети.
6 Биће све остављене
горским птицама грабљивицама
и дивљим животињама:
грабљивице ће на њима проводити лето,
а животиње зиму.
7 У то време ће дарове ГОСПОДУ над војскама
доносити народ висок и глатке коже,
народ кога се боје близу и далеко,
народ моћан и насилан,
чија је земља избраздана рекама,
на место Имена ГОСПОДА над војскама,
на гору Сион.
Напасање Божијег стада
5 Молим старешине међу вама, ја, који сам и сâм старешина, сведок Христових страдања и онај који ће имати удела у слави која ће се открити: 2 напасајте Божије стадо које вам је поверено. Надгледајте га не зато што морате, него драговољно – како Бог хоће; не ради прљавог добитка, него с преданошћу; 3 не као господари над онима који су вам поверени, него као узори стаду. 4 А када се појави Врховни пастир, примићете венац славе, који не вене.
5 Тако и ви, младићи, потчињавајте се старешинама. А сви се један према другом опашите понизношћу. Јер:
»Бог се противи охолима,
а понизнима дарује милост.«(A)
6 Понизите се, дакле, под моћном Божијом руком, да вас узвиси када дође време. 7 Сву своју бригу пребаците на њега, јер он се брине о вама.
8 Будите трезвени, будно пазите. Ваш противник, ђаво, као лав који риче иде унаоколо тражећи кога да прождре. 9 Успротивите му се, чврсти у вери, знајући да иста оваква страдања сналазе вашу браћу по свету. 10 А Бог сваке милости, који вас је позвао у своју вечну славу у Христу, окрепиће вас после вашег кратког страдања и учинити вас чврстима, јакима и постојанима. 11 Њему моћ довека. Амин.
Завршни поздрави
12 Уз помоћ Силвана, кога сматрам верним братом, написао сам вам укратко, бодрећи вас и сведочећи да је ово истинска Божија милост. Чврсто стојте у њој.
13 Поздравља вас с вама изабрана црква у Вавилону и мој син Марко. 14 Један другога поздравите пољупцем љубави.
Мир свима вама који сте у Христу.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International