M’Cheyne Bible Reading Plan

Корејева побуна

16 Кореј син Јицхаров, потомак Левијевог сина Кехата, узе Рувимовце Датана и Авирама, синове Елиавове, и Она сина Пелетовог, ² па се дигоше против Мојсија. С њима је било две стотине педесет Израелаца, поглавара заједнице изабраних на скупштини, људи на гласу.

³ Они се сви окупише против Мојсија и Аарона и рекоше им: »Превршили сте меру! Цела заједница је света, па тако и сваки њен припадник, и ГОСПОД је међу њима. Зашто се, онда, ви стављате изнад ГОСПОДЊЕ заједнице?«

⁴ Када је Мојсије то чуо, паде ничице.

⁵ Онда рече Кореју и свим његовим присталицама: »ГОСПОД ће ујутро показати ко је његов и ко је свет, и пустиће га да му приђе. Кога изабере, тога ће пустити да му приђе. ⁶ А ти, Кореје, и све твоје присталице треба да урадите ово: Узмите кадионице, ⁷ па сутра у њих пред ГОСПОДОМ ставите ватре и кâда. Кога ГОСПОД изабере, биће свет. Ви Левити превршили сте меру!«

⁸ Мојсије још рече Кореју: »Слушајте, Левити! ⁹ Зар вам је мало то што вас је Бог Израелов издвојио из израелске заједнице и приближио себи да обављате послове везане за ГОСПОДЊЕ боравиште и да стојите пред заједницом и служите јој? ¹⁰ Приближио је себи и тебе и сву твоју сабраћу Левите. Зар хоћете и свештенички положај? ¹¹ Против ГОСПОДА сте се ти и све твоје присталице удружили! Јер, ко је Аарон да против њега гунђате?«

¹² Потом Мојсије посла по Датана и Авирама, синове Елиавове, али они рекоше: »Нећемо да дођемо! ¹³ Зар ти је мало што си нас одвео из земље којом тече мед и млеко да нас побијеш у пустињи, него још хоћеш и да владаш над нама? ¹⁴ А ниси нас увео у земљу којом тече мед и млеко нити си нам дао поља и винограде у наследство. Зар хоћеш да ископаш очи овим људима? Нећемо да дођемо!«

¹⁵ На то се Мојсије силно разгневи, па рече ГОСПОДУ: »Немој да прихватиш њихов дар. Ни магаре нисам од њих узео нити сам иједноме од њих учинио зло.«

¹⁶ А Кореју рече: »Ти и све твоје присталице да се сутра појавите пред ГОСПОДОМ – ти и они и Аарон. ¹⁷ Нека сваки човек узме своју кадионицу, стави у њу кâда – укупно две стотине педесет кадионица – и донесе је пред ГОСПОДА. А и ти и Аарон донесите сваки своју кадионицу.«

¹⁸ И сваки човек узе своју кадионицу, стави у њу ватре и кâда, па са Мојсијем и Аароном стаде на улаз у Шатор састанка. ¹⁹ Када је Кореј окупио све своје присталице – оне који су се противили Мојсију и Аарону – на улазу у Шатор састанка, Слава ГОСПОДЊА се показа целој заједници.

²⁰ ГОСПОД рече Мојсију и Аарону: ²¹ »Одвојте се од ове заједнице, да их одмах затрем.«

²² А они падоше ничице и рекоше: »О Боже, Боже духова свега људског рода, зар ћеш бити гневан на целу заједницу када само један човек згреши?«

²³ Тада ГОСПОД рече Мојсију: ²⁴ »Кажи заједници: ‚Одмакните се од шаторâ који припадају Кореју, Датану и Авираму.‘«

²⁵ Мојсије устаде и оде Датану и Авираму, а за њим старешине Израела.

²⁶ Он рече заједници: »Склоните се од шаторâ ових опаких људи! Ништа њихово не дирајте, иначе ћете бити збрисани због свих њихових греха.«

²⁷ И они се одмакоше од шаторâ који су припадали Кореју, Датану и Авираму. А Датан и Авирам су били изашли, па су, сваки са својом женом, децом и нејачи, стајали на улазу у своје шаторе.

²⁸ Тада Мојсије рече: »По овоме ћете знати да ме је ГОСПОД послао да све ово чиним и да то није од моје воље: ²⁹ Ако ови људи умру као што умиру сви људи и ако им се догоди само оно што се догађа свим људима, онда ме ГОСПОД није послао. ³⁰ Али, ако ГОСПОД учини да се догоди нешто сасвим ново, и земља се отвори и прогута их заједно са свиме што је њихово, па живи сиђу у Шеол, онда ћете знати да су ови људи презрели ГОСПОДА.«

³¹ И чим је све ово изговорио, тле под Датаном и Авирамом се расцепи. ³² Земља се отвори и прогута их, заједно с њиховим укућанима, а тако и све Корејеве присталице и њихову имовину. ³³ Живи сиђоше у Шеол, са свиме што су поседовали. Земља се склопи над њима и они нестадоше из заједнице.

³⁴ На њихов врисак, сви Израелци око њих разбежаше се, вичући: »И нас ће земља прогутати!«

³⁵ Тада од ГОСПОДА сукну огањ и прогута оних две стотине педесет људи који су приносили кâд.

³⁶ ГОСПОД рече Мојсију: ³⁷ »Реци Елеазару, сину свештеника Аарона, да покупи кадионице са згаришта, а угљевље да разбаца подаље, јер су кадионице свете – ³⁸ донете су пред ГОСПОДА и постале су свете. Кадионице оних који су згрешили и платили животом прекуј у плочице којима ће се обложити жртвеник. Нека оне буду знак опомене Израелцима.«

³⁹ И свештеник Елеазар покупи бронзане кадионице које су донели они које је спалио огањ, па их прековаше у плочице за облагање жртвеника, ⁴⁰ као што му је ГОСПОД наложио преко Мојсија, да подсећају Израелце да нико ко није Ааронов потомак не прилази да пали кâд пред ГОСПОДОМ, иначе ће постати као Кореј и његове присталице.

⁴¹ Сутрадан је цела израелска заједница гунђала против Мојсија и Аарона говорећи: »Убили сте ГОСПОДЊЕ људе.«

⁴² Али, када су се окупили да се супротставе Мојсију и Аарону и окренули се према Шатору састанка, а оно – прекрио га облак и показала се Слава ГОСПОДЊА!

⁴³ Мојсије и Аарон дођоше пред Шатор састанка, ⁴⁴ а ГОСПОД рече Мојсију: ⁴⁵ »Одмакните се од ове заједнице, да их одмах затрем.«

На то они падоше ничице.

⁴⁶ Мојсије рече Аарону: »Узми своју кадионицу и у њу стави ватре са жртвеника, а преко ње кâда, па пожури до заједнице и изврши обред помирења за њу, јер гнев је изашао од ГОСПОДА – почео је помор!«

⁴⁷ Аарон узе оно што му је Мојсије рекао и утрча усред заједнице. Помор је већ био почео међу народом. Аарон принесе кâд и изврши обред помирења за њих. ⁴⁸ Он стаде између живих и мртвих, и помор престаде. ⁴⁹ Четрнаест хиљада седам стотина људи погину у помору, поврх оних који су погинули због Кореја. ⁵⁰ Потом се Аарон врати Мојсију на улаз у Шатор састанка пошто је помор престао.

Хоровођи. Маскил Давидов. Када је Доег Едомац отишао Саулу и рекао му: »Давид је отишао у Ахимелехову кућу.«

Хоровођи. Према махалату. Маскил Давидов.

Хоровођи. Уз жичане инструменте. Маскил Давидов. Када су Зифљани дошли и рекли Саулу: »Давид се крије код нас.«

Исаијино послање

6 Оне године када је умро цар Озија, видех Господа како седи на престолу, високом и узвишеном, а скутови његовог огртача испуњавају Храм. ² Над њим су стајали серафими, од којих је сваки имао шест крила: два крила да заклони лице, два да заклони ноге и два да њима лети. ³ Они су довикивали један другом:

⁴ Од гласа оних који су довикивали тресли су се довраци и прагови, а Храм се испунио димом.

⁵ Ја рекох: »Тешко мени, пропадох! Јер, човек сам нечистих усана и живим међу народом нечистих усана, а моје очи видеше Цара, ГОСПОДА над војскама.«

⁶ Тада до мене долете један од серафима. У руци му је била жеравица коју је машицама узео са жртвеника. ⁷ Он ми њоме дотаче уста и рече: »Ево, ово ти је дотакло усне; твоја кривица је уклоњена и грех опроштен.«

⁸ Тада чух глас Господњи како говори: »Кога да пошаљем? И ко ће поћи за нас?«

А ја рекох: »Ево мене! Мене пошаљи!«

¹¹ Ја рекох: »Докле, Господе?«

Завршне опомене

13 Нека братска љубав и даље влада међу вама. ² Не заборављајте гостољубивост, јер неки су, показујући је, и не знајући угостили анђеле. ³ Сећајте се сужања као да сте с њима у оковима и злостављаних као да и ви страдате.

⁴ Нека сви поштују брак и нека брачна постеља буде неокаљана, јер Бог ће судити блудницима и прељубницима. ⁵ Не будите среброљупци, него будите задовољни оним што имате. Јер, Бог је рекао:

⁶ Зато с поуздањем можемо да кажемо:

⁷ Сећајте се својих вођа, који су вам проповедали Божију реч. Посматрајте исход њиховог начина живота и угледајте се на њихову веру.

⁸ Исус Христос је исти и јуче и данас и довека.

⁹ Не дајте да вас заведу разна туђа учења. Јер, срце је добро учвршћивати милошћу, а не обредним јелима од којих нису имали користи они који су их јели.^{[a] 10} Ми имамо жртвеник са кога не смеју да једу они који служе у Шатору.

¹¹ Првосвештеник у Светињу над светињама уноси крв животиња као жртву за грех, а њихова тела се спаљују ван табора. ¹² Зато је и Исус, да би својом крвљу освештао народ, страдао ван градских капија. ¹³ Стога изађимо к њему ван табора и понесимо његову срамоту, ¹⁴ јер ми овде немамо трајан град, него тражимо онај будући. ¹⁵ Кроз њега, дакле, непрестано приносимо жртву захвалницу Богу, плод усана које исповедају његово име.

¹⁶ И не заборављајте да чините добро и да делите са другима, јер су такве жртве Богу миле. ¹⁷ Слушајте своје вође и покоравајте им се. Они бде над вашим душама као они који ће полагати рачун. Слушајте их, да би они то чинили с радошћу, а не уздишући, јер вам то не би било од користи.

¹⁸ Молите се за нас, јер смо уверени да имамо чисту савест и желимо да се у свему добро понашамо. ¹⁹ Нарочито вас молим да се молите да вам се што пре вратим.

²⁰ А Бог мира, који је нашега Господа Исуса, великог Пастира оваца, крвљу вечног савеза извео из мртвих, ²¹ нека вас опреми сваким добром за извршавање његове воље и нека у нама чини оно што је њему мило, кроз Исуса Христа, коме слава довека.

²² Молим вас, браћо, да поднесете ову реч опомене, јер сам вам укратко написао.

²³ Желим да знате да је наш брат Тимотеј ослобођен. Ако ускоро стигне, доћи ћу с њим да вас видим.

²⁴ Поздравите све своје вође и све свете. Поздрављају вас сви из Италије.

²⁵ Милост са свима вама.