Print Page Options
Previous Prev Day Next DayNext

M’Cheyne Bible Reading Plan

The classic M'Cheyne plan--read the Old Testament, New Testament, and Psalms or Gospels every day.
Duration: 365 days
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version (ERV-SR)
Version
4 Мојсијева 9

Друга Пасха

Првог месеца друге године пошто су изашли из Египта, ГОСПОД рече Мојсију у Синајској пустињи: »Нека Израелци славе Пасху у време одређено за њу. Славите је у време одређено за њу, у сутон четрнаестог дана овог месеца, према свим уредбама и законима за њу.«

Тада Мојсије рече Израелцима да прославе Пасху, и они је прославише у Синајској пустињи у сутон четрнаестог дана првог месеца. Израелци урадише све као што је ГОСПОД заповедио Мојсију.

Али неки од њих нису могли да славе Пасху тог дана јер су били нечисти због додира с мртвацем.

Стога они тог истог дана дођоше Мојсију и Аарону, па рекоше Мојсију: »Постали смо нечисти због додира с мртвацем, али зашто да нам буде ускраћено право да са осталим Израелцима принесемо жртву ГОСПОДУ у за то одређено време?«

Мојсије им рече: »Сачекајте док не сазнам шта ГОСПОД заповеда за вас.«

Тада ГОСПОД рече Мојсију: 10 »Кажи Израелцима: ‚Када неки од вас или од ваших потомака буде нечист због додира с мртвацем, или буде на путу, ипак може да слави ГОСПОДЊУ Пасху. 11 Нека је слави у сутон четрнаестог дана другог месеца. Нека једе пасхалну животињу са бесквасним хлебом и горким биљем. 12 Ништа од ње нека не оставља до јутра и нека јој не ломи ниједну кост. Када буде славио Пасху, нека се држи свих уредби за њу. 13 Ко је чист, а није на путу, па не прослави Пасху, тај нека се одстрани из свога народа, јер није принео ГОСПОДУ жртву у за то одређено време. Нека сноси последице свога греха.

14 »‚Ако дошљак који борави међу вама жели да слави ГОСПОДЊУ Пасху, нека то чини према уредбама и законима за њу. Нека иста уредба важи и за дошљака и за рођеног Израелца.‘«

Облак над Боравиштем

(2. Мојс 40,34-38)

15 Онога дана када је Боравиште – Шатор сведочанства – подигнуто, прекрио га је облак. Од вечери до јутра облак над Боравиштем изгледао је као огањ. 16 Тако је било стално: преко дана га је прекривао облак, који је ноћу изгледао као огањ. 17 Кад год се облак подизао са Шатора, Израелци су кретали на пут. Где год се облак спуштао, ту су Израелци дизали табор. 18 На ГОСПОДЊУ заповест су Израелци кретали на пут и на његову заповест су дизали табор. Докле год је облак стајао над Боравиштем, они су остајали у табору. 19 Када је облак дуго остајао над Боравиштем, Израелци су се држали онога што је ГОСПОД тражио и нису кретали на пут. 20 Понекад је облак био над Боравиштем само неколико дана. На ГОСПОДЊУ заповест су дизали табор и на његову заповест кретали на пут. 21 Понекад је облак стајао само од вечери до јутра, а када би се ујутро подигао, кретали су на пут. Ако је облак стајао један дан и ноћ, па се подигао, кретали су на пут. 22 Било да је облак стајао над Боравиштем два дана или месец дана или годину дана, Израелци су остајали утаборени и нису кретали на пут. Али, чим би се подигао, кретали су на пут. 23 На ГОСПОДЊУ заповест дизали су табор и на ГОСПОДЊУ заповест кретали су на пут. Држали су се онога што је ГОСПОД тражио, у складу са заповешћу коју је дао преко Мојсија.

Псалми 45

Хоровођи. По напеву »Љиљани.« Потомака Корејевих. Маскил. Љубавна песма.

Из срца ми надиру предивне речи
    док за цара ово дело састављам.
    Језик ми је писаљка вештог писара.

Најлепши си од рода људског,
    умилне речи с усана ти теку.
    Није чудо што те Бог довека благословио.
Мач припаши уз бедро, ратниче,
    опаши се сјајем и величанством.
У свом величанству изјаши
    за истину, кроткост и праведност.
Твоја је десница
    за задивљујућа дела увежбана.
Твоје оштре стреле пробиће
    срце царевих непријатеља,
    па ће ти народи падати пред ноге.

Твој престо је, Боже[a], заувек и довека
    и жезло правичности жезло је твога царства.
Волиш праведност, а мрзиш опакост.
    Зато те је Бог, твој Бог, помазао уљем радости
    као ниједнога од твојих другова.
Сва твоја одећа смирном,
    алојем и касијом мирише
у палатама слоновачом украшеним
    док у свирци жичаних инструмената уживаш.

Кнегиње су међу твојим дворанкама,
    уз десницу ти невеста, будућа царица,
    окићена златом офирским.

10 »Чуј, кћери, помно ме саслушај:
    Заборави свој народ и дом свога оца.
11 Цар ће жудети за твојом лепотом;
    потчини му се, јер он ће ти бити господар.
12 Кћи тирска донеће ти дар,
    народ најбогатији тражити твоју наклоност.«

13 Кнегиња у венчаници протканој златом
    као бисер је у златном лежишту.
14 У руху од шареног веза уводе је к цару
    са деверушама које је прате.
15 Уводе их с радошћу и клицањем,
    у цареву палату улазе.

16 Твоје праоце наследиће твоји синови;
    поставићеш их за поглаваре по свој земљи.
17 Учинићу да ти се имена сећају кроз сва поколења;
    зато ће те народи славити заувек и довека.

Песма над песмама 7

Мушкарац

Како су ти лепе ноге у сандалама,
    кћери кнежевска!
Облине бутина твојих као драгуљи,
    дело руку уметникових.
Пупак ти чаша заобљена
    никад без вина зачињеног.
Трбух ти куп пшенице
    љиљанима окружен.
Две дојке твоје као два ланета,
    близанца газелина.
Врат ти као кула од слоноваче.
    Очи ти језерца у Хешбону
    покрај капије бат-рабимске.
Нос ти као кула либанска
    која гледа према Дамаску.
Глава ти као гора Кармел уздигнута,
    као пурпур увојци лепршави,
    плетенице – да цара опчине.
Како си лепа и како си љупка,
    љубави, девојко заносна!
Стасом си као палма,
    а дојке ти као гроздови урми.
Рекох себи: »Попећу се на палму;
    дохватићу јој гране.«
Нека ти дојке буду
    као гроздови на лози,
мирис твога даха као јабуке,
    твоја уста као најбоље вино…

Жена

…које тече право драгоме моме,
    клизећи преко усница и зуба.

10 Ја припадам драгоме свом
    и он за мном жуди.

11 Дођи, драги мој.
    Хајдемо у поља,
    проведимо ноћ у селима.
12 Подранимо у винограде,
    да видимо да ли је лоза пропупела,
да ли су јој се цветови отворили
    и да ли је нар у цвету –
    тамо ћу ти дати своју љубав.

13 Мандрагоре шире свој мирис,
    а над нашим вратима
има свих посластица,
    и нових и старих,
    које сам за тебе чувала, драги.

Јеврејима 7

Мелхиседек

А тај Мелхиседек је био цар Салима и свештеник Свевишњега Бога. Он је изашао у сусрет Аврааму када се овај враћао после победе над царевима и благословио га, а Авраам му је одмерио десетак од свега. Његово име значи, прво, »цар праведности«, а затим »цар Салима«, то јест »цар мира.« Без оца, без мајке, без родослова, он, чији дани немају почетка ни живот краја, сличан Сину Божијем, остаје свештеник довека.

Погледајте само колики је тај коме је чак и Авраам, патријарх, дао десетак од плена. Додуше, и оним Левијевим потомцима који постају свештеници Закон заповеда да узимају десетак од народа, то јест од своје браће, иако и они воде порекло од Авраама. Али, он, који не води порекло од Левија, узео је десетак од Авраама и благословио онога који је имао Божија обећања – а нема сумње да увек већи благосиља мањег. И овде десетак узимају смртни људи, а тамо онај за кога се тврди да је жив. Чак би се могло рећи да је и Левије, који узима десетак, дао десетак преко Авраама, 10 јер је још био у телу свога праоца када му је Мелхиседек изашао у сусрет.

Исус сличан Мелхиседеку

11 Да се, дакле, савршенство могло постићи посредством левитског свештенства – јер народ је на основу њега добио Закон – зашто би онда још било потребно да се поставља други свештеник по реду Мелхиседековом, а не по реду Аароновом? 12 А када се мења свештенство, мора да се промени и закон. 13 Онај за кога се све ово говори припадао је другом племену, а нико из тог племена није служио код жртвеника. 14 Јер, сасвим је јасно да је наш Господ потекао из Јудиног племена, а о свештеницима из тог племена Мојсије није ништа рекао. 15 А све је још јасније када се по сличности са Мелхиседеком поставља други свештеник, 16 који то није постао на основу законског прописа о пореклу, него на основу силе неуништивог живота. 17 Јер, за њега се тврди: »Ти си свештеник довека по реду Мелхиседековом.«(A)

18 Укида се, дакле, ранија заповест, јер је била слаба и бескорисна 19 – пошто Закон ништа није учинио савршеним – а уводи се боља нада, којом се приближавамо Богу.

20 А то није прошло без заклетве. Јер, они су без заклетве постали свештеници, 21 а он са заклетвом Онога који му је рекао:

»Господ се заклео
    и неће се предомислити:
    ти си свештеник довека.«(B)

22 На основу тога је Исус постао јемац бољег савеза.

23 И свештеника је било много, јер их је смрт спречавала да остану у служби, 24 а пошто Исус живи довека, његово свештеништво је непролазно. 25 Зато он и може сасвим да спасе оне који његовим посредством прилазе Богу, јер заувек живи да за њих посредује.

26 А такав првосвештеник нам је и био потребан: свет, недужан и неокаљан, одвојен од грешникâ и узвишенији од небеса, 27 који нема потребу, као други првосвештеници, да свакодневно приноси жртве, прво за своје грехе, а затим за грехе народа, јер је он то учинио једном заувек када је принео самога себе. 28 Закон, наиме, за првосвештенике поставља слабе људе, а реч заклетве, дата после Закона, Сина, који је довека савршен.

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version (ERV-SR)

Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International