M’Cheyne Bible Reading Plan
Границе Израелове земље
34 ГОСПОД рече Мојсију: 2 »Заповеди Израелцима и реци им: ‚Када уђете у Ханаан, земља која ће вам бити додељена у наследство има ове границе:
3 »‚Ваша јужна страна укључује део пустиње Цин дуж границе Едома. На истоку ваша јужна граница почиње с краја Сланог мора[a], 4 па скреће јужно од превоја Акрабима, продужава до Цина и иде јужно од Кадеш-Барнее. Одатле иде до Хацар-Адара и продужава до Ацмона, 5 где скреће и, идући дуж Египатског потока, избија на море.
6 »‚Ваша западна граница је обала Великог мора[b]. То вам је граница на западу.
7 »‚Ваша северна граница иде од Великог мора право до горе Хор 8 и од горе Хор право до Лево-Хамата. Одатле граница иде до Цедада, 9 продужава до Зифрона и завршава се у Хацар-Енану. То вам је граница на северу.
10 »‚Ваша источна граница иде од Хацар-Енана право до Шефама, 11 одакле се спушта до Ривле на источној страни Ајина и иде даље гребеном источно од Кинеретског мора[c]. 12 Потом се граница спушта дуж реке Јордан и завршава на Сланом мору.
»‚То ће бити ваша земља са границама свуда унаоколо.‘«
13 Мојсије заповеди Израелцима: »Ово је земља коју ћете коцком поделити као наследство. ГОСПОД је заповедио да је добије девет племена и једна половина племена, 14 пошто су породице Рувимовог племена, породице Гадовог племена и половина Манасијиног племена добили своје наследство. 15 Ова два и по племена већ су добила своје наследство на овој страни реке Јордан источно од Јерихона.«
Људи задужени за деобу земље
16 ГОСПОД рече Мојсију: 17 »Ово су имена људи који ће вам поделити земљу: свештеник Елеазар и Исус Навин.
18 »А за поделу земље одреди и по једног поглавара из сваког племена. 19 Ово су њихова имена:
Из Јудиног племена: Калев син Јефунеов.
20 Из Симеоновог племена: Шемуел син Амихудов.
21 Из Венијаминовог племена: Елидад син Кислонов.
22 Поглавар Дановог племена: Буки син Јоглијев.
23 Поглавар племена Манасије сина Јосифовог: Ханиел син Ефодов.
24 Поглавар племена Ефрема сина Јосифовог: Кемуел син Шифтанов.
25 Поглавар Завулоновог племена: Елицафан син Парнахов.
26 Поглавар Исахаровог племена: Палтиел син Азанов.
27 Поглавар Асировог племена: Ахихуд син Шеломијев.
28 Поглавар Нефталимовог племена: Педахел син Амихудов.«
29 То су они којима је ГОСПОД заповедио да Израелцима поделе земљу у Ханаану.
38 А он, самилостан, праштао би им грех
и не би их затро.
Много је пута суспрезао гнев
и није будио сву своју јарост.
39 Јер, сетио би се да су само тело,
ветар који прође и више се не враћа.
40 Колико су се само бунили против њега у пустињи
и жалостили га у пустолини!
41 Стално су изнова искушавали Бога
и задавали бол Свецу Израеловом.
42 Нису се сећали његове руке –
дана кад их је од њиховог душманина откупио,
43 ни знамењâ која је учинио у Египту,
његових чуда у цоанском крају:
44 Он им у крв претвори
реке и потоке, да не пију из њих.
45 Ројеве мува посла међу њих, да их изједу,
и жабе, да их затру.
46 Усеве им предаде штурку,
њихову муку скакавцу чегрташу.
47 Лозу им затуче грȁдом,
њихове дивље смокве мразом.
48 Говеда им предаде грȁду,
њихову стоку муњама.
49 Посла на њих сву жестину свога гнева,
срџбу, бес и невољу.
Гласнике несреће одасла на њих.
50 Стазу поравна за свој гнев.
Живот им не поштеде смрти,
него их предаде помору.
51 Поби све прворођено у Египту,
првине мушкости у Хамовим шаторима.
52 А свој народ изведе као овце
и кроз пустињу их поведе као стадо.
53 Водио их је поуздано, па се нису плашили,
а море прекри њихове непријатеље.
54 Доведе их у своју свету земљу,
на ову гору, коју својом десницом освоји.
55 Пред њима истера народе;
ужетом измери и раздели
наследство племенима Израеловим
и даде им да се настане у својим шаторима.
56 Али они су искушавали Бога Свевишњега
и бунили се против њега.
Нису се држали његових прописа,
57 него се одметнуше као и њихови очеви
и изневерише га, непоуздани као лук искривљен.
58 Гневили су га својим узвишицама
и чинили га љубоморним својим идолима.
59 Када их је Бог чуо, разјари се
и сасвим одбаци Израел.
60 Он напусти Боравиште у Шилу,
шатор у ком се настанио међу људима.
61 Знак своје силе посла у сужањство
и знак свога сјаја у душманинове руке.
62 Свој народ предаде мачу,
разјарен на свој посед.
63 Огањ им прождре младиће
и њихове девојке не чуше песму свадбену.
64 Свештеници им попадаше од мача –
не заплакаше њихове удовице.
65 Тада се Господ прену као од сна,
као ратник који се трезни од вина.
66 Своје душмане потисну,
вечној срамоти их предаде.
67 Потом одбаци шатор Јосифов
и не изабра племе Ефремово,
68 него изабра племе Јудино,
гору Сион, коју заволе.
69 Своје светилиште сагради као висове,
као земљу, коју је утемељио довека.
70 Изабра Давида, свога слугу,
и узе га од овчијих торова.
71 Доведе га од оваца дојилица
да напаса Јакова, његов народ,
Израела, његов посед.
72 И напасао их је срца честитог,
водио их вештим рукама.
Песма ГОСПОДУ
26 Тога дана ће се у Јудиној земљи певати ова песма:
»Имамо јак град!
Бог му додели спасење
за зидове и бедеме.
2 Отворите капије
да уђе праведан народ,
народ који чува верност.
3 Даћеш савршен мир
ономе ко је постојан,
јер се у тебе узда.
4 Уздајте се у ГОСПОДА довека
јер је ГОСПОД БОГ[a] вечна Стена.
5 Он обара оне који бораве на висини;
висок град обара,
на земљу га обара,
у прашину баца.
6 Ноге га газе,
ноге потлачених,
кораци сиромаха.
7 Праведникова стаза је равна,
ти поравнаваш стазу праведникову.
8 Да, на путу твоје правде те чекамо, ГОСПОДЕ;
твоје Име и спомен на тебе
жеља су наше душе.
9 Ноћу ми душа чезне за тобом,
мој дух те свесрдно тражи.
Јер, кад твоја правда стигне на земљу,
становници земље уче се праведности.
10 Иако се опакоме указује милост,
он се не научи праведности.
У земљи честитих он и даље чини зло
и не обазире се на величанство ГОСПОДЊЕ.
11 ГОСПОДЕ, рука ти је високо подигнута,
али они је не виде.
Нека виде твоју ревност
за твој народ и постиде се.
Нека их прогута огањ твојим душманима намењен.
12 ГОСПОДЕ, ти си за нас одредио мир.
Све што смо учинили, ти си учинио за нас.
13 ГОСПОДЕ, Боже наш,
над нама су владали и други господари осим тебе,
али ми само твом Имену указујемо част.
14 Они су сада мртви, више не живе,
њихови духови неће устати из мртвих.
Ти си их казнио и донео им пропаст
и избрисао сваки спомен на њих.
15 Ти си, ГОСПОДЕ, умножио народ,
умножио си народ и прославио се.
Ти си проширио све границе земље.
16 ГОСПОДЕ, народ ти је дошао у својој невољи.
Кад си га васпитавао стегом,
теби се молио.
17 Као што се трудна жена
којој се примакао порођај
превија и виче од бола,
такви смо и ми били пред тобом, ГОСПОДЕ.
18 Били смо трудни,
превијали се од бола, а родили ветар.
Нисмо донели спасење на земљи,
нисмо родили становнике света.
19 Али твоји мртви ће оживети,
тела ће им васкрснути.
Пробудите се и закличите од радости,
ви који живите у прашини.
Твоја роса је као роса јутарња;
земља ће родити своје мртве.
20 Иди, мој народе,
уђи у своје одаје
и за собом затвори врата.
Сакриј се накратко
док његов гнев не прође.
21 Јер, ево, ГОСПОД излази из свог пребивалишта
да казни становнике земље за њихове грехе.
Земља ће показати сву крв
која је на њој проливена
и неће више крити оне који су поклани на њој.«
Проверавајте духове
4 Драги моји, не верујте сваком духу, него проверавајте духове – да ли су од Бога – јер многи лажни пророци су изашли у свет. 2 По овоме ћете препознати Божијег Духа: сваки дух који признаје[a] да је Исус Христос дошао у телу, јесте од Бога. 3 И ниједан дух који не признаје Исуса, није од Бога, него је антихристов. А за антихриста сте чули да долази, и већ сада је у свету.
4 Дечице, ви сте од Бога и победили сте их, јер је Онај који је у вама већи од онога који је у свету. 5 Они су од света – зато говоре као што свет говори и свет их слуша. 6 Ми смо од Бога. Ко познаје Бога, слуша нас, а ко није од Бога, не слуша нас. Тако препознајемо Духа истине и духа заблуде.
Бог је љубав
7 Драги моји, волимо један другога, јер љубав је од Бога. Ко год воли, од Бога је рођен и познаје Бога. 8 Ко не воли, није упознао Бога, јер Бог је љубав. 9 Овако је Бог показао своју љубав међу нама: послао је свог јединорођеног Сина у свет да кроз њега живимо. 10 У овоме је љубав: не у томе да смо ми заволели Бога, него да је он заволео нас и послао свога Сина као жртву помирницу за наше грехе. 11 Драги моји, ако нас је Бог толико заволео, онда смо и ми дужни да волимо један другога. 12 Бога нико никад није видео; али, ако волимо један другога, Бог живи у нама и његова љубав је у нама савршена.
13 По овоме знамо да живимо у њему и он у нама: дао нам је од свога Духа. 14 А ми смо видели и сведочимо да је Отац послао Сина да буде Спаситељ света. 15 Ко признаје да је Исус Син Божији, Бог живи у њему и он у Богу. 16 А ми смо упознали љубав коју Бог има према нама и поверовали јој.
Бог је љубав. Ко живи у љубави, у Богу живи и Бог живи у њему. 17 Тако љубав у нама постаје савршена и имамо поуздање на Дан суда; јер, какав је он, такви смо и ми у овом свету. 18 У љубави нема страха, него савршена љубав изгони страх. Јер, страх је повезан с казном, а ко се боји, није савршен у љубави.
19 Ми волимо зато што је он први заволео нас. 20 Ако неко каже: »Волим Бога«, а мрзи свога брата, лажљивац је. Јер, ко не воли брата, кога види, тај не може да воли Бога, кога не види. 21 А ову заповест имамо од њега: ко воли Бога, да воли и свога брата.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International