M’Cheyne Bible Reading Plan
Вода из стене
20 У првом месецу цела израелска заједница стиже у пустињу Цин, па су боравили у Кадешу. Тамо умре Мирјам и они је сахранише.
2 А за заједницу није било воде, па се окупише против Мојсија и Аарона.
3 Препирали су се с Мојсијем и говорили: »Камо среће да смо погинули кад су и наша браћа погинула пред ГОСПОДОМ! 4 Зашто сте ГОСПОДЊУ заједницу довели у ову пустињу, да и ми и наша стока помремо овде? 5 Зашто сте нас извели из Египта и довели нас на ово ужасно место, где не може да се сеје, а нема ни смокава, ни винове лозе, ни нарова? А нема ни воде за пиће!«
6 Тада Мојсије и Аарон одоше од заједнице на улаз у Шатор састанка и падоше ничице, и Слава ГОСПОДЊА им се показа.
7 ГОСПОД рече Мојсију: 8 »Узми штап, па ти и твој брат Аарон окупите заједницу. Онда наочиглед њима говорите оној стени, и она ће излити своју воду. Извешћеш из стене воду за заједницу, да се они и њихова стока напоје.«
9 И Мојсије узе штап испред ГОСПОДА, као што му је ГОСПОД заповедио, 10 па он и Аарон окупише заједницу испред стене.
»Слушајте, бунтовници«, рече им Мојсије. »Зар треба из ове стене да вам изведемо воду?«
11 Онда Мојсије диже руку и два пута удари стену штапом. Силна вода покуља, па се и заједница и њена стока напојише.
12 Али ГОСПОД рече Мојсију и Аарону: »Пошто ми нисте веровали толико да ме пред Израелцима покажете као светог, нећете увести ову заједницу у земљу коју јој дајем.«
13 Ово је било код водâ Мериве[a], где су се Израелци препирали са ГОСПОДОМ, а он им показао да је свет.
Едомци не дају Израелцима да прођу
14 Из Кадеша Мојсије посла цару Едома гласнике с поруком: »Овако каже твој брат Израел: ‚Ти знаш за све недаће које су нас снашле. 15 Наши праоци су отишли доле у Египат, па смо тамо живели много година. Египћани су рђаво поступали с нама и нашим праоцима, 16 али када смо завапили ГОСПОДУ, он нас је чуо, па је послао анђела и извео нас из Египта.
»‚Сада смо овде у Кадешу, граду на рубу твога подручја. 17 Молим те, пусти нас да прођемо кроз твоју земљу. Нећемо ићи преко њива и виноградâ, нити ћемо пити воду из бунарâ. Ићи ћемо Царевим друмом и нећемо скретати ни десно ни лево док не прођемо кроз твоје подручје.‘«
18 Али Едомци одговорише: »Не пролазите овуда, иначе ћемо изаћи на вас с мачем.«
19 »Ићи ћемо друмом«, рекоше Израелци, »па ако ми или наша стока будемо пили вашу воду, платићемо је. Само да прођемо пешице, ништа друго.«
20 Али Едомци одговорише: »Не пролазите!«
И изађоше да их нападну са великом и јаком војском.
21 Тако им Едомци не дадоше да прођу кроз њихово подручје, па Израелци окренуше другим путем.
Ааронова смрт
22 Цела израелска заједница крену из Кадеша и дође до горе Хор.
23 Код горе Хор, близу границе Едома, ГОСПОД рече Мојсију и Аарону: 24 »Аарон ће умрети и неће ући у земљу коју дајем Израелцима зато што сте се код водâ Мериве обојица побунили против моје заповести. 25 Узми Аарона и његовог сина Елеазара и одведи их на гору Хор. 26 Свуци свештеничку одећу с Аарона и у њу обуци његовог сина Елеазара, јер ће Аарон тамо умрети.«
27 И Мојсије учини као што је ГОСПОД заповедио. Попеше се на гору Хор наочиглед целој заједници, 28 па Мојсије свуче свештеничку одећу с Аарона и у њу обуче његовог сина Елеазара. Потом Аарон умре тамо, на врху горе. Када су Мојсије и Елеазар сишли са горе 29 и цела заједница сазнала да је Аарон умро, сав израелски народ га је оплакивао тридесет дана.
Хоровођи. По напеву »Не затри«. Давидов. Михтам.
1 Зар заиста праведне пресуде доносите, поглавари?
Зар поштено судите људима?
2 Не, јер у срцу смишљате неправду
и рукама размеравате насиље по земљи.
3 Опаки још од мајчине утробе застрањују,
још од мајчиног трбуха застрањују и говоре лажи.
4 Отров им је као змијски отров,
као у кобре која је уши затворила,
5 па не чује глас кротитељâ,
ма колико били вешти у чарању.
6 Поломи им зубе у устима, Боже,
скрши лавље очњаке, ГОСПОДЕ!
7 Нека нестану као вода која отиче,
нека буду згажени као трава на стази.
8 Нека буду као пуж који се топи док пузи,
као мртворођенче које никад не виде сунца.
9 Пре но што им котлићи осете врелину трња,
нека у љутом гневу буду живи одувани.
10 Радоваће се праведник кад буде освећен,
кад ноге опере у крви опаких.
11 Тада ће људи рећи:
»Заиста праведник добија награду.
Заиста постоји Бог који суди на земљи.«
Хоровођи. По напеву »Не затри«. Давидов. Михтам. Када је Саул послао људе да мотре на Давидову кућу и убију га.
1 Избави ме од мојих непријатеља, Боже,
заштити ме од оних који се на мене дижу.
2 Избави ме од зликоваца
и спаси од крволокâ,
3 јер ено их вребају на мене!
Силници се удружише против мене, ГОСПОДЕ,
иако никакав преступ ни грех нисам починио.
4 Ништа не скривих,
а они трче да се спреме за напад.
Пробуди се!
Прискочи ми у помоћ и сам се увери!
5 Прени се, ГОСПОДЕ над војскама, Боже Израелов,
да казниш све народе.
Немај милости према опаким издајницима. Села
6 Свако вече се враћају,
режећи као пси,
и круже градом.
7 Види шта им бљују уста,
на уснама им мачеви.
»Ко нас чује?« говоре.
8 А ти им се смејеш, ГОСПОДЕ,
свим народима се ругаш.
9 Снаго моја, тебе ишчекујем,
јер ти си, Боже, моје утврђење високо.
10 Бог мој милостиви ићи ће преда мном,
Бог ће ми дати да ликујем над душманима.
11 Немој само да их побијеш,
да мој народ не заборави шта је било.
Својом их силом распрши,
па их обори, Господе, Штите наш.
12 Због греха њихових уста,
због речи њихових усана,
нека буду ухваћени у својој охолости.
Због клетви и лажи које говоре
13 у срџби их докрајчи.
Докрајчи их, да их више не буде,
да се зна да Бог влада у Јакову
и до крајева земље.
14 Свако вече се враћају,
режећи као пси,
и круже градом.
15 Лутају унаоколо тражећи шта ће да једу
и завијају ако се не насите.
16 А ја ћу сваког јутра певати о твојој снази,
радосно певати о твојој љубави.
Јер, ти си моје утврђење високо,
моје уточиште у време невоље.
17 Снаго моја, теби хвалоспев певам.
Ти си, Боже, моје утврђење високо,
мој милостиви Бог.
Божији гнев према Израелу
8 Господ посла реч против Јакова
и она паде на Израела.
9 Сав народ ће знати,
Ефрем и житељи Самарије,
који говоре надменог и бахатог срца:
10 »Цигле попадаше,
али зидаћемо од тесаног камена;
смоквина стабла посечена,
али заменићемо их кедровима.«
11 Али ГОСПОД ојача Рецинове душмане,
нахушка његове непријатеље.
12 Арамејци са истока, Филистејци са запада
разјапљеним устима прождреше Израел.
И поред тога, његов гнев се не одврати,
још му је рука подигнута.
13 Али народ се не врати
ономе који га удари
и не потражи ГОСПОДА над војскама.
14 Зато ће ГОСПОД Израелу одсећи и главу и реп,
и палмову грану и трску у истом дану:
15 старешине и угледници су глава,
а реп пророци који уче лажи.
16 Вође овог народа заводе га,
па вођени одоше странпутицом.
17 Зато Господ неће бити задовољан младићима,
нити ће се сажалити на сирочад и удовице.
Јер, сви су безбожни и зли,
сва уста изричу будалаштине.
И поред свега, његов гнев се не одврати,
још му је рука подигнута.
18 Да, опакост пламти као огањ,
драч и трње прождире,
шумске шипраге пали,
па се као стуб дима подиже увис.
19 Гневом ГОСПОДА над војскама биће земља спаљена
и народ постати гориво огњу.
Нико свога брата неће поштедети.
20 Прождираће здесна, а остати гладни;
јешће слева, а неће се најести.
Сваки ће се хранити месом свога порода:
21 Манасија ће јести Ефрема, Ефрем Манасију,
а обојица заједно Јуду.
И поред свега, његов гнев се не одврати,
још му је рука подигнута.
10 Тешко онима који доносе неправедне законе,
онима који издају тлачитељске уредбе,
2 да сиромахе лише права
и ускрате правду потлаченима мога народа,
да од удовица начине плен
и да опљачкају сирочад.
3 Шта ћете учинити на дан казне,
када несрећа дође издалека?
Коме ћете отрчати по помоћ?
Где ћете оставити своје богатство?
4 Остаће вам само да се згурите међу сужњима
или да паднете међу побијене.
И поред свега, његов гнев се не одврати,
још му је рука подигнута.
Језик
3 Немојте, браћо моја, да многи од вас буду учитељи, јер знамо да ће се нама учитељима строже судити. 2 Сви ми много грешимо, а ко не греши у оном што говори, тај је савршен човек, способан да заузда и цело тело.
3 Када коњима у уста ставимо жвале, да би нам се покоравали, управљамо целим њиховим телом. 4 Па и лађама, иако су онолике и силни ветрови их гоне, управља малено кормило куда год кормилар хоће. 5 Тако је и језик мали уд, али се хвали великим стварима. Мала ватра запали велику шуму. 6 А и језик је ватра, свет неправде међу нашим удовима. Он цело тело каља и, од пакла потпаљен, пали цео ток живота. 7 Човек кроти и укротио је све врсте звери, птица, гмизаваца и морских створења. 8 Али језик – то зло које не мирује, пуно смртоносног отрова – ниједан човек не може да укроти. 9 Њиме благосиљамо Господа и Оца и њиме проклињемо људе, створене по Божијој слици. 10 Из истих уста излазе и благослов и клетва. А то тако не треба да буде, браћо моја. 11 Зар на извору из истог отвора извире и слатка и горка вода? 12 Зар може смоква, браћо моја, да рађа маслине, или винова лоза смокве? Тако ни слан извор не може да дâ слатку воду.
Две врсте мудрости
13 Ко је међу вама мудар и паметан? Нека то покаже добрим владањем, делима учињеним у кроткости која долази од мудрости. 14 Али, ако су вам у срцу горка завист и свађа, не хвалите се тиме и не лажите против истине. 15 То није мудрост која долази са неба[a], него земаљска, недуховна, демонска. 16 Јер, где су завист и свађа, тамо је неред и свако зло дело.
17 Али мудрост која долази са неба пре свега је чиста, затим мирољубива, блага, попустљива, пуна милосрђа и добрих плодова, непристрасна и нелицемерна. 18 Миротворци, који сеју у миру, беру плод праведности.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International