M’Cheyne Bible Reading Plan
Назирејски завет
6 ГОСПОД рече Мојсију: 2 »Кажи Израелцима: ‚Ако неко, човек или жена, учини посебан завет – завет одвојености за ГОСПОДА као назиреј – 3 нека се уздржава од вина и другог опојног пића и нека не пије сирће ни од вина ни од другог опојног пића. Нека не пије сок од грожђа и не једе ни свеже ни суво грожђе. 4 Док је назиреј, нека не једе ништа од винове лозе, чак ни семенку или љуску грожђа.
5 »‚За све време свога завета одвојености, нека се не брије и не шиша[a]. Нека буде свет док не прође време његове одвојености за ГОСПОДА и нека пусти да му коса на глави слободно расте. 6 За све време своје одвојености за ГОСПОДА, нека не прилази мртвацу. 7 Ако му умре отац, или мајка, или брат, или сестра, нека због њих не постаје нечист, јер му је на глави знак одвојености за ГОСПОДА. 8 Све време своје одвојености свет је ГОСПОДУ.
9 »‚Ако крај њега неко изненада умре, и он тако учини нечистом косу, знак своје одвојености, нека обрије главу на дан свог очишћења, то јест седмога дана. 10 Осмога дана нека свештенику на улаз у Шатор састанка донесе две грлице или два голупчета. 11 Свештеник ће једну птицу принети као жртву за очишћење, а другу као жртву паљеницу, да би за њега извршио обред помирења, јер је згрешио тако што је био крај мртваца. Истог дана нека освешта своју главу. 12 Нека се поново одвоји за ГОСПОДА на исто време одвојености и нека, као жртву за кривицу, донесе мушко јагње од годину дана. Претходно време му се не рачуна, јер је постао нечист за време своје одвојености.
13 »‚Ово је закон за назиреја када се заврши време његове одвојености: Нека га доведу на улаз у Шатор састанка, 14 а он нека донесе ГОСПОДУ свој дар – мушко јагње од годину дана и без мане за жртву паљеницу, женско јагње од годину дана и без мане за жртву за очишћење, овна без мане за жртву за заједништво, 15 као и њихове житне жртве и жртве леванице и корпу бесквасног хлеба: погаче од белог брашна замешене с уљем и лепиње премазане уљем. 16 Свештеник ће то донети пред ГОСПОДА и принети жртву за очишћење и жртву паљеницу. 17 Принеће корпу с бесквасним хлебом и жртвовати ГОСПОДУ овна као жртву за заједништво, заједно с њеном житном жртвом и жртвом леваницом. 18 Потом нека назиреј на улазу у Шатор састанка обрије косу с главе – знак своје одвојености – па узме увојке и стави их на ватру која гори испод жртве за заједништво. 19 Након што назиреј обрије косу с главе – знак своје одвојености – свештеник ће му ставити у руке кувану овнујску плећку и по једну бесквасну погачу и лепињу из корпе. 20 Свештеник ће то окренути овамо-онамо пред ГОСПОДОМ као жртву окретану – то је свето и припада свештенику као и груди које су окретане и бут који је дарован. После тога назиреј може да пије вино.
21 »‚То је закон о назиреју који заветује ГОСПОДУ дар за своју одвојеност, поврх онога што би још могао да донесе. Нека изврши завет који је дао, као што налаже закон о назиреју.‘«
Свештенички благослов
22 ГОСПОД рече Мојсију: 23 »Кажи Аарону и његовим синовима: ‚Овако благосиљајте Израелце. Кажите им:
24 »‚»Нека те ГОСПОД
благослови и чува.
25 Нека те ГОСПОД својим лицем обасја
и милостив ти буде.
26 Нека ГОСПОД окрене своје лице
к теби и дâ ти мир.«‘
27 Тако ће стављати моје име на Израелце, и ја ћу их благосиљати.«
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Стрпљиво сам ГОСПОДА чекао,
и он ми се окрену
и чу мој вапај.
2 Извуче ме из јаме пропасти,
из муља и блата.
Ноге ми постави на хридину,
кораке ми учврсти.
3 У уста ми стави нову песму,
хвалоспев Богу нашем.
Многи ће то видети и уплашити се
и у ГОСПОДА се уздати.
4 Благо човеку коме је ГОСПОД узданица,
који се не окреће охолима,
онима који за лажима иду.
5 Многа си чудесна дела учинио, ГОСПОДЕ, Боже мој.
Чудесни су твоји науми – нема ти равна.
Да их објављујем и говорим о њима,
толико их је да се не могу пребројати.
6 Нису ти биле миле жртве и приноси,
него си ми уши отворио.
Паљенице и жртве за очишћење
ниси тражио.
7 Тада рекох:
»Ево долазим – о мени пише у књизи
8 – милина ми је да вршим твоју вољу, Боже мој.
Закон твој дубоко ми је у срцу.«
9 Радосну вест о праведности
објавих на великом скупу
– нисам своја уста затворио,
и ти то знаш, ГОСПОДЕ;
10 нисам твоју праведност дубоко у срцу сакрио.
Говорио сам о твојој верности и спасењу,
нисам твоју љубав и истину прикрио
од великог скупа.
11 Не ускрати ми своју самилост, ГОСПОДЕ,
нека ме твоја љубав и истина стално штите.
12 Јер, сколише ме зла небројена,
моји греси ме стигоше,
па више не видим.
Више их је него власи на глави
и срце ме издаје.
13 Молим те, ГОСПОДЕ, избави ме!
ГОСПОДЕ, у помоћ ми похитај!
14 Нека постиђени и осрамоћени буду
сви који би да ми узму живот.
Нека осрамоћени узмакну
сви који ми желе зло.
15 Нека се згрозе над својом срамотом
сви који ми говоре: »Да, да.«
16 А који тебе траже
нека се у теби радују и веселе.
Нека они који твоје спасење воле
стално говоре:
»Велик је ГОСПОД!«
17 Сиромах сам и убог,
али Господ мисли на мене.
Ти си Помагач мој и Избавитељ, Боже
– не оклевај.
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Благо оном ко мари за сиромаха.
ГОСПОД ће га избавити у време зла,
2 ГОСПОД ће га чувати и сачувати га живог;
благословиће га на земљи
и неће га предати на вољу непријатељима;
3 ГОСПОД ће га крепити на постељи болесничкој
и вратити му здравље.
4 Рекох: »Смилуј ми се, ГОСПОДЕ,
исцели ме,
јер против тебе сам згрешио.«
5 Непријатељи моји рђаво о мени говоре:
»Када ће овај да умре
и име да му нестане?«
6 Кад год неки од њих дође да ме види,
испразности говори,
а у срцу зле гласине скупља,
па изађе и исприча их.
7 Сви који ме мрзе
сложно се против мене дошаптавају,
зло ми смишљају и говоре:
8 »То га нека гадна болештина држи;
сад кад је легао, више неће устати.«
9 Чак и мој најбољи пријатељ,
коме сам веровао, који је мој хлеб јео,
своју пету на мене диже.
10 Али ти ми се смилуј, ГОСПОДЕ,
подигни ме, да им истом мером вратим.
11 По овом знам да сам ти омилио:
мој непријатељ нада мном не ликује.
12 Ти ме због моје честитости подржаваш
и пред своје лице стављаш довека.
13 Благословен ГОСПОД, Бог Израелов,
од вечности до вечности!
Амин! Амин!
Мушкарац
4 Како си лепа, драгано моја,
како си лепа!
Очи ти голубице испод твога вела.
Коса ти као стадо коза
које силазе са Гилада.
2 Зуби ти као стадо оваца,
управо острижених,
које долазе са купања;
свака има своју близнакињу
и ниједна није усамљена.
3 Усне ти као конац скерлетни,
уста прекрасна.
Образи ти под велом
као кришке нара.
4 Врат ти као кула Давидова,
сазидана од нанизаног камења;
хиљаду штитова на њој виси,
све штитови ратникâ.
5 Две дојке твоје као два ланета,
близанца газелина,
која пасу међу љиљанима.
6 Док дан не сване
и сенке се не разбеже,
похитаћу на гору смирне
и на брдо тамјана.
7 Сва си лепа, драгано моја,
и нема на теби мане.
8 Пођи са мном с Либана, невесто,
пођи са мном с Либана.
Сиђи са врха Амане,
са врха Сенира и Хермона,
из лављих брлога,
са гора леопардских.
9 Срце си ми занела,
сестро моја, невесто,
срце си ми занела
једним погледом својих очију,
једним драгуљем своје огрлице.
10 Како је заносна твоја љубав,
сестро моја, невесто!
Колико је љубав твоја слађа од вина
и мирис твојих помасти од свих зачина.
11 С усана твојих, невесто, медно саће капље,
мед и млеко ти под језиком.
Мирис твоје одеће као мирис је Либана.
12 Ти си врт закључан, сестро моја, невесто,
врт закључан, бунар запечаћен.
13 Твоје су младице воћњак нара
пун најбољих плодова,
кане и нарда,
14 нарда и шафрана,
иђирота и цимета,
сваке врсте тамјановог дрвета,
смирне и алоја и најбољих зачина.
15 Ти си бунар у врту,
извор живе воде,
потоци који с Либана теку.
Жена
16 Пробуди се, северни ветре!
Дођи, ветре јужни!
Задувајте над мојим вртом,
нека се шире његови мириси.
Нека мој драги дође у свој врт
и из њега најбоље плодове једе.
Починак за вернике
4 Бојмо се, дакле – док још стоји Божије обећање о уласку у његов Починак – да се не покаже да је неко од вас закаснио. 2 Јер, и нама је, као и њима, објављено еванђеље. Али, њима Реч коју су чули није била од користи, пошто је они који су је чули нису спојили с вером.[a] 3 Јер, у Починак улазимо ми који смо поверовали, као што је рекао:
»Тако сам се у свом гневу заклео:
‚Неће ући у мој Починак!‘«(A)
иако су његова дела завршена још од стварања света. 4 Јер, негде се за седми дан овако каже: »А седмога дана Бог се одмори од свих својих дела«(B), 5 а овде опет: »Неће ући у мој Починак.«
6 И даље, дакле, остаје да неки уђу у Починак, а они који су раније чули еванђеље, нису ушли због своје непокорности. 7 Стога је Бог опет одредио један дан, »данас«, када је после толико времена говорио преко Давида, као што је већ речено:
»Данас ако му чујете глас,
нека вам не отврдне срце.«(C)
8 Јер, да их је Исус Навин увео у Починак, не би Бог после тога говорио о једном другом дану. 9 Дакле, Божијем народу предстоји неки Суботњи починак, 10 јер ко уђе у Божији починак, одморио се од својих дела као и Бог од својих. 11 Потрудимо се, дакле, да уђемо у тај Починак, да нико не падне по узору на њихову непокорност.
12 Јер, Божија реч је жива и делотворна и оштрија од сваког мача са две оштрице, па продире дотле да дели душу и дух, зглобове и мождину и просуђује мисли и намере срца. 13 И нема створења које је пред њим скривено, него је све голо и откривено пред очима Онога коме полажемо рачун.
Исус велики Првосвештеник
14 Пошто, дакле, имамо великог Првосвештеника који је прошао кроз небеса – Исуса, Сина Божијег – чврсто се држимо вере[b]. 15 Јер, ми немамо првосвештеника који не може да саосећа с нашим слабостима, него таквога који је у свему био искушаван као и ми, само није згрешио. 16 С поуздањем, дакле, приступајмо престолу милости, да примимо милосрђе и нађемо милост када нам затреба помоћ.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International