M’Cheyne Bible Reading Plan
Светост жртава
22 ГОСПОД рече Мојсију: 2 »Кажи Аарону и његовим синовима да се с поштовањем односе према светим жртвама које Израелци одвајају за мене, да не оскврнаве моје свето име. Ја сам ГОСПОД.
3 »Кажи им: ‚Из поколења у поколење, ако неки од ваших потомака буде нечист, а ипак приђе светим жртвама које Израелци одвајају за ГОСПОДА, нека се одстрани од мене. Ја сам ГОСПОД.
4 »‚Ако би неки Ааронов потомак имао заразну кожну болест или излив из тела, нека не једе свете жртве све док се не очисти. А биће нечист и ако дотакне нешто што је леш учинио нечистим; или мушкарца који има излив семена; 5 или ако дотакне неко створење које гмиже; или човека нечистог од било које врсте нечистоће. 6 Ако дотакне било шта од овога, биће нечист до вечери и не сме да једе свете жртве док се не окупа у води. 7 Када сунце зађе, биће чист, и тада може да једе свете жртве, јер су оне његова храна. 8 Нека не једе ништа угинуло ни оно што су растргле животиње. Од тога би постао нечист. Ја сам ГОСПОД. 9 Нека се свештеници држе онога што тражим, да не навуку на себе грех, па погину зато што су се према томе односили с презиром.
10 »‚Нико осим свештеникове породице не сме да једе свете жртве, па тако ни свештеников гост ни најамник. 11 Али роб кога је свештеник купио новцем и роб који је рођен у његовој кући смеју да једу његову храну. 12 Ако се свештеникова кћи уда за некога ко није свештеник, не сме да једе ниједан од светих дарова. 13 Али, ако свештеникова кћи постане удовица или се разведе док још нема деце, па се врати да живи у очевој кући као у својој младости, онда сме да једе очеву храну. Нико осим свештеникове породице не сме да је једе.
14 »‚Ако би неко грешком јео свету жртву, нека је надокнади свештенику и дода још петину њене вредности. 15 Нека свештеници не скврнаве свете жртве које Израелци приносе ГОСПОДУ 16 допуштајући Израелцима да једу свете жртве и тако навлачећи на њих кривицу која изискује накнаду. Ја сам ГОСПОД, који их чини светима.‘«
17 ГОСПОД рече Мојсију: 18 »Кажи Аарону и његовим синовима и свим Израелцима: ‚Ако неко од Израелаца или дошљак у Израелу доведе животињу као дар – као жртву заветну или као жртву драговољну – да се принесе ГОСПОДУ као жртва паљеница, 19 нека доведе мужјака без мане од говедâ, оваца или коза да би дар био прихваћен. 20 Немојте да приносите животињу с маном, јер вам неће бити прихваћена. 21 Када неко приноси ГОСПОДУ жртву за заједништво од крупне или ситне стоке да би извршио посебан завет или као жртву драговољну, нека животиња буде беспрекорна да би била прихваћена – нека буде без мане. 22 Немојте да приносите ГОСПОДУ животињу која је слепа или хрома или повређена, или има брадавице или гнојне или цуреће ране. Ниједну такву животињу не стављајте на жртвеник као жртву ГОСПОДУ спаљену ватром. 23 Изобличеног или закржљалог вола или овцу можеш да принесеш као жртву драговољну, али ти неће бити прихваћени као жртва заветна. 24 Немојте да приносите ГОСПОДУ животињу чије су мошнице нагњечене, згњечене, откинуте или одсечене. Немојте то да чините животињама у својој земљи 25 нити такве животиње примајте од странца да их приносите као храну свога Бога. Неће вам бити прихваћене, јер су изобличене и имају мане.‘«
26 ГОСПОД рече Мојсију: 27 »Када теле, јагње или јаре дођу на свет, нека седам дана остану уз своју мајку. Од осмога дана надаље биће прихватљиви за жртву ГОСПОДУ спаљену ватром. 28 Не кољите краву или овцу истог дана када и њихово младунче.
29 »Када ГОСПОДУ приносите жртву захвалницу, принесите је тако да вам буде прихваћена. 30 Нека се поједе истог дана – ништа од ње не остављајте до јутра. Ја сам ГОСПОД.
31 »Држите се мојих заповести и извршавајте их. Ја сам ГОСПОД. 32 Не скврнавите моје свето име. Показаћу своју светост међу Израелцима. Ја сам ГОСПОД, који вас чини светима, 33 који вас је извео из Египта да буде ваш Бог. Ја сам ГОСПОД.«
Давидов.
1 Теби вапијем, ГОСПОДЕ, Стено моја,
не оглуши се о мене.
Јер, ако будеш ћутао,
бићу као они што у гробну јаму силазе.
2 Чуј глас моје молбе кад ти вапијем,
кад дижем руке према твојој Светињи над светињама.
3 Не одвлачи ме са опакима,
са онима који чине неправду,
који са ближњима говоре о миру,
а у срцу им зло.
4 Дај им према њиховим делима,
према злоћи њихових поступака.
Дај им према њиховим делима
и врати им како су заслужили.
5 Зато што не разумеју оно што ГОСПОД чини
ни његова дела,
он ће их срушити
и више их неће подићи.
6 Благословен ГОСПОД,
јер је чуо глас моје молбе.
7 ГОСПОД је моја снага и штит.
Моје срце у њега се узда,
и помоћ ми долази.
Стога ми срце кличе од радости
и ГОСПОДУ песмом захваљујем.
8 ГОСПОД је снага свом народу,
тврђава спасења свом помазанику.
9 Спаси свој народ
и благослови свој посед.
Буди им пастир
и носи их довека.
Псалам Давидов.
1 ГОСПОДЊУ славу признајте, моћници,
ГОСПОДЊУ славу и силу признајте,
2 признајте славу Имена ГОСПОДЊЕГ.
Поклоните се ГОСПОДУ у сјају његове светости.
3 Глас ГОСПОДЊИ одзвања над водама,
Бог славни грми,
ГОСПОД грми над големим водама.
4 Силан је глас ГОСПОДЊИ,
величанствен је глас ГОСПОДЊИ.
5 Глас ГОСПОДЊИ кедрове ломи,
ГОСПОД либанске кедрове ломи.
6 Од њега Либан поскакује као теле,
Сирјон[a] као биволче.
7 Глас ГОСПОДЊИ муње расцепљује.
8 Глас ГОСПОДЊИ пустињу потреса,
ГОСПОД кадешку пустињу потреса.
9 Глас ГОСПОДЊИ храстове савија
и шуме огољује[b].
У његовом Храму сви вичу: »Слава!«
10 ГОСПОД над потопом седи на престолу,
ГОСПОД седи на престолу – Цар вечни.
11 ГОСПОД свом народу даје снагу,
ГОСПОД свој народ миром благосиља.
О лакомисленом обећању и завету
5 Пази како се понашаш када идеш у Божији Дом. Боље ти је да приђеш и слушаш него да приносиш жртву како то чине безумници, који не знају да чине нешто рђаво.
2 Не буди брз на језику, не жури да нешто изговориш пред Богом. Бог је на небу, а ти си на земљи, зато штеди речи.
3 Као што снови долазе када је много брига, тако и безумников говор када је много речи.
4 Кад се заветујеш Богу, не одлажи да испуниш завет. Њему безумници нису мили, зато испуни свој завет. 5 Боље је не заветовати се, него се заветовати, па не испунити завет. 6 Не дај да те речи одведу у грех, па да после кажеш свештенику[a]: »Погрешио сам што сам се заветовао.« Зашто да се Бог разгневи због твојих речи, па уништи твоја дела? 7 Много снова и мноштво речи, испразно је. Зато се бој Бога.
Испразност богатства
8 Ако у некој покрајини видиш да сиромахе угњетавају и да се гази суд и правда, немој да се чудиш томе, јер једног службеника штити други, виши, а обојицу највиши. 9 Иза свега стоји корист од земље – чак и цар зависи од њива.
10 Ко воли новац, никада га нема довољно. Ко воли богатство, никада није задовољан својим приходом. И то је испразност. 11 Како се имовина увећава, тако је све више оних који је троше. И каква је онда власнику корист од ње, осим што је гледа?
12 Радник слатко спава, имао или немао довољно да једе, а богаташу обиље не дâ да заспи.
13 Видео сам велико зло под сунцем: како се богатство гомила на штету своме власнику 14 јер се то богатство изгубило несрећним случајем, па сину који му се родио ништа није остало.
15 Човек гô излази из мајчине утробе, и како долази, тако и одлази – ништа од свог мукотрпног труда не може да понесе са собом. 16 И то је велико зло, што човек како долази, тако и одлази. Шта има од тога што је мукотрпно радио, када му је сав труд отишао у ветар? 17 Целог свога века живи у мраку, бризи, гневу и болести.
18 Тада увидех да је за човека добро и исправно да једе и пије и да налази задовољство у свом мукотрпном труду под сунцем за оно мало дана живота што му је Бог дао – јер то је његова награда. 19 Када Бог некоме дâ богатство и имање и дâ му да у њима ужива, да прихвати своју награду и да налази радост у свом мукотрпном труду – то је дар од Бога. 20 Такав ретко мисли о данима свога живота, јер му је Бог радошћу запослио ум.
1 Павле, Божијом вољом апостол Христа Исуса, у складу с обећањем живота који је у Христу Исусу,
2 Тимотеју, драгом сину:
милост, милосрђе и мир од Бога Оца и Христа Исуса, нашега Господа.
Оданост еванђељу
3 Захваљујем Богу, коме као и моји преци чисте савести служим, док те непрестано, и ноћу и дању, помињем у својим молитвама. 4 Када се сетим твојих суза, пожелим да те видим, да се испуним радошћу. 5 Сећам се твоје нелицемерне вере, која је најпре пребивала у твојој баки Лоиди и у твојој мајци Евници, а уверен сам да је сада и у теби. 6 Зато те подсећам: распламсај милосни дар који ти је Бог дао када сам на тебе положио руке. 7 Јер, Бог нам није дао духа плашљивости, него силе, љубави и разборитости.
8 Стога немој да се стидиш сведочанства о нашем Господу, ни мене, његовог сужња. Него, придружи ми се у злопаћењу за еванђеље помоћу силе Бога, 9 који нас је спасао и светим позивом позвао – не због наших дела, него због свог наума и милости. Та милост нам је дата у Христу Исусу пре постанка света[a], 10 а објављена нам је сада када се појавио наш Спаситељ Христос Исус. Он је обеснажио смрт и учинио да живот и нераспадљивост засијају кроз еванђеље, 11 за које сам ја постављен за проповедника, апостола и учитеља. 12 Због тога ја све ово и трпим, али се не стидим, јер знам коме сам поверовао и уверен сам да он може до онога Дана да сачува оно што ми је поверено.
13 Држи се примера благотворних[b] речи које си од мене чуо, у вери и љубави која је у Христу Исусу. 14 Чувај добро које ти је поверено; чувај га уз помоћ Светога Духа, који пребива у нама.
15 То знаш да су ме сви из Азије напустили, а међу њима и Фигел и Ермоген.
16 Нека Господ буде милостив према Онисифоровим укућанима, јер ме је он много пута окрепио и није се стидео мојих окова, 17 него ме је, када је дошао у Рим, брижљиво тражио док ме није нашао. 18 Дао му Господ да онога Дана нађе милосрђе код Господа. А ти најбоље знаш како ми је служио у Ефесу.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International