M’Cheyne Bible Reading Plan

Наређење за полазак у обећану земљу

33 ГОСПОД рече Мојсију: »Иди одавде, ти и народ који си извео из Египта, и крени у земљу за коју сам се заклео Аврааму, Исааку и Јакову рекавши: ‚Даћу је вашим потомцима.‘ ² Пред тобом ћу послати анђела и истерати Ханаанце, Аморејце, Хетите, Перижане, Хивијце и Јевусејце. ³ Идите у земљу којом тече мед и млеко. Али ја нећу поћи с вама, да вас путем не бих истребио, јер сте тврдоглав народ.«

⁴ Када је чуо ове злослутне речи, народ поче да тугује и нико на себе не стави никакав накит. ⁵ Јер, ГОСПОД је рекао Мојсију: »Реци Израелцима: ‚Ви сте тврдоглав народ и када бих само на тренутак путовао с вама, истребио бих вас. Сада поскидајте накит са себе, а ја ћу одлучити шта ћу с вама.‘« ⁶ Тако Израелци скинуше са себе свој накит код горе Хорев.

Шатор састанка

⁷ Мојсије је обично узимао шатор и разапињао га ван табора и далеко од њега, а назвао га је Шатор састанка. Ко год је хтео да потражи савет од ГОСПОДА, одлазио би до Шатора састанка ван табора. ⁸ Кад год би Мојсије полазио у Шатор, сав народ би се дигао и стајао на улазима у своје шаторе, погледом пратећи Мојсија док он не уђе у Шатор. ⁹ Када би Мојсије ушао, стуб од облака би се спустио и стајао на улазу у Шатор док је ГОСПОД разговарао с Мојсијем. ¹⁰ Кад год би народ видео да стуб од облака стоји на улазу у Шатор, сви би се дигли и клањали се, свако на улазу у свој шатор. ¹¹ А ГОСПОД је с Мојсијем разговарао лицем у лице, као што човек разговара с пријатељем. Мојсије се онда враћао у табор, али његов млади помоћник Исус Навин није одлазио из Шатора.

Мојсије и Слава ГОСПОДЊА

¹² Мојсије рече ГОСПОДУ: »Говориш ми: ‚Поведи овај народ‘, али ми ниси рекао кога ћеш послати са мном. Рекао си ми: ‚Знам те по имену и ти си нашао милост у мојим очима.‘ ¹³ Ако сам, дакле, нашао милост у твојим очима, обзнани ми свој пут, да те упознам и да и даље налазим милост у твојим очима. Сети се да је овај народ твој народ.«

¹⁴ А ГОСПОД одврати: »Сâм ја поћи ћу с тобом и ја ћу ти дати починак.«

¹⁵ Тада му Мојсије рече: »Ако сâм ти не пођеш с нама, онда нас и не води одавде. ¹⁶ Јер, како ће се знати да смо ја и твој народ нашли милост у твојим очима ако не пођеш с нама? По чему ћемо се ја и твој народ разликовати од свих других народа на лицу земље?«

¹⁷ ГОСПОД рече Мојсију: »Учинићу баш то што си тражио, јер си нашао милост у мојим очима и знам те по имену.«

¹⁸ Тада Мојсије рече: »Покажи ми своју Славу.«

¹⁹ »Учинићу да пред тобом прође сва моја доброта«, рече ГОСПОД, »и пред тобом ћу изговорити своје име ГОСПОД. Смиловаћу се коме се смилујем и сажалићу се на кога се сажалим. ²⁰ Али«, рече, »лице ми нећеш видети, јер човек не може да ме види и да остане жив.«

²¹ ГОСПОД још рече: »Близу мене је место где можеш да станеш на стену. ²² Када моја Слава буде пролазила, ставићу те у пукотину у стени и покрити те руком док не прођем. ²³ Онда ћу склонити руку и видећеш ми леђа. Али моје лице не може да се види.«

Помазање у Витанији

(Мт 26,6-13; Мк 14,3-9)

12 Шест дана пре Пасхе, Исус оде у Витанију, где је био Лазар, кога је васкрсао из мртвих. ² Тамо му спремише вечеру. Марта је служила, а Лазар је био међу онима који су с њим лежали за трпезом. ³ Тада Марија узе литру^[a] скупоцене мирисне помасти од чистог нарда, помаза Исусове ноге и обриса их својом косом. И кућа се испуни мирисом помасти.

⁴ А Јуда Искариотски, један од Исусових ученика – који ће га касније издати – рече: ⁵ »Зашто се ова помаст није продала за триста динара^[b] и то поделило сиромасима?«

⁶ Он то не рече зато што му је било стало до сиромаха, него зато што је био крадљивац: код њега је била кеса с новцем, па је узимао оно што се у њу стављало.

⁷ Тада Исус рече: »Пусти је, нека то сачува за дан моје сахране. ⁸ Сиромахе ћете увек имати са собом, али мене нећете увек имати.«

Завера против Лазара

⁹ Силно мноштво Јудеја сазна да је Исус у Витанији, па одоше онамо, не само због Исуса него и због Лазара, кога је Исус васкрсао из мртвих. ¹⁰ А првосвештеници одлучише да убију и Лазара, ¹¹ јер су због њега многи Јудеји одлазили к Исусу и веровали у њега.

Исус улази у Јерусалим

(Мт 21,1-11; Мк 11,1-11; Лк 19,28-40)

¹² Сутрадан силан народ који је дошао на празник, пошто је чуо да Исус долази у Јерусалим, ¹³ узе палмове гране и изађе му у сусрет, вичући:

¹⁴ А Исус нађе магаре и узјаха га, као што је записано:

¹⁶ Његови ученици то нису испрва разумели, али када је Исус био прослављен, сетише се да је то било написано о њему и да су му то учинили.

¹⁷ Народ који је био с Исусом када је позвао Лазара из гроба и васкрсао га из мртвих, сведочио је о томе. ¹⁸ Зато му силан народ и пође у сусрет, јер су чули да је управо он учинио то знамење.

¹⁹ А фарисеји су међу собом говорили: »Видите да се ништа не може. Ено цео свет оде за њим!«

Исус предсказује своју смрт

²⁰ Међу онима који су дошли да се поклоне Богу на празник било је и Грка. ²¹ Они дођоше к Филипу, који је био из Витсаиде у Галилеји, и замолише га, говорећи: »Господару, хтели бисмо да видимо Исуса.«

²² Филип оде и то рече Андреји, па Андреја и Филип одоше и то рекоше Исусу.

²³ »Дошао је час да се Син човечији прослави«, рече им Исус. ²⁴ »Истину вам кажем: ако пшенично зрно не падне на земљу и не умре, остаје само. А ако умре, доноси обилан род. ²⁵ Ко воли свој живот, изгубиће га, а ко мрзи свој живот на овоме свету, сачуваће га за вечни живот. ²⁶ Ко ми служи, иде за мном, и где сам ја, тамо ће бити и мој служитељ. Мој Отац ће указати част оном ко ми служи.

²⁷ »Душа ми је сада узнемирена, и шта да кажем? Оче, спаси ме од овог часа? Не, јер зато сам и дошао до овог часа. ²⁸ Оче, прослави своје име.«

Тада се са неба зачу глас: »Прославио сам и опет ћу прославити!«

²⁹ Народ који је тамо стајао и слушао рече да је загрмело. ³⁰ Други рекоше: »Анђео му је говорио.«

А Исус им рече: »Овај глас се није чуо ради мене, него ради вас. ³¹ Сада је суђење овоме свету. Сада ће владар овога света бити избачен напоље. ³² А ја – када будем подигнут са земље – све ћу људе привући к себи.«

³³ То рече да означи каквом смрћу ће умрети.

³⁴ Тада му народ рече: »Чули смо из Закона да Христос остаје довека. Како онда говориш да Син човечији треба да буде подигнут? Ко је тај Син човечији?«

³⁵ »Светлост ће још само кратко бити међу вама«, рече им Исус. »Ходајте док имате светлост, да вас не обузме тама. Јер, ко хода у тами, не зна куда иде. ³⁶ Док имате светлост, верујте у светлост, да будете синови светлости.«

Када је то изговорио, оде и сакри се од њих.

Јудеји и даље не верују

³⁷ Иако је Исус сва знамења учинио пред њима, они му не повероваше, ³⁸ да се испуне речи пророка Исаије, који је рекао:

³⁹ Зато нису могли да поверују, јер је још Исаија рекао:

⁴¹ Исаија је то рекао, јер је видео Исусову славу и говорио о њему.

⁴² Ипак, многи поглавари су веровали у њега, али то нису признавали због фарисеја, да не би били изопштени из синагоге. ⁴³ Јер, више су волели људску славу од Божије.

⁴⁴ »Ко у мене верује, не верује у мене, него у Онога који ме је послао«, повика Исус. ⁴⁵ »И ко мене гледа, гледа Онога који ме је послао. ⁴⁶ Ја – Светлост – дошао сам на свет да нико ко у мене верује не остане у тами. ⁴⁷ Ко слуша моје речи, а не држи их се, ја му не судим. Јер, нисам дошао да свету судим, него да свет спасем. ⁴⁸ Ко ме одбацује и не прихвата моје речи, има свога судију: Реч коју сам изрекао – она ће му судити Последњега дана. ⁴⁹ Јер, ја нисам говорио сам од себе, него ми је сâм Отац, који ме је послао, заповедио шта да кажем и шта да говорим. ⁵⁰ А ја знам да је његова заповест вечни живот. То, дакле, што говорим, говорим онако како ми је рекао Отац.«

Мудрост и лудост

Оживљени у Христу

2 А ви сте били мртви због својих преступа и греха, ² у којима сте некада живели када сте се држали обичаја овога света и поглавара демона^[a], духа који сада делује у непокорнима. ³ И сви ми смо некада живели међу њима, удовољавајући пожудама свога тела и следећи телесне жеље и нагоне, па смо, као и остали, по природи били подложни Божијем гневу^[b]. ⁴ Али, Бог је богат милосрђем, па је због своје велике љубави, којом нас је заволео, ⁵ с Христом оживео и нас, који смо били мртви у својим преступима. Милошћу сте спасени. ⁶ С њим нас је васкрсао и посадио нас на небесима у Христу Исусу, ⁷ да би у будућим временима показао преобилно богатство своје милости у доброти према нама у Христу Исусу. ⁸ Јер, милошћу сте спасени, кроз веру – и то није од вас, него је Божији дар – ⁹ а не на основу делâ, да се нико не би хвалио. ¹⁰ Јер, ми смо његово дело, створени у Христу Исусу за добра дела која је Бог унапред припремио да их чинимо^[c].

Једно у Христу

¹¹ Зато имајте на уму да сте некада ви, незнабошци по рођењу^[d], које су звали »необрезање« они који себе зову »обрезање« – извршено руком на телу – ¹² били без Христа, отуђени од израелске заједнице и странци у односу на савезе обећања, без наде и без Бога у свету. ¹³ А сада сте се, у Христу Исусу, ви који сте некада били далеко, приближили Христовом крвљу.

¹⁴ Јер, он је наш мир. Он је од двога начинио једно и у свом телу разорио непријатељство, тај преградни зид раздвајања, ¹⁵ обеснаживши закон заповести са његовим одредбама, да у себи, од двојице, створи једног новог човека – тако успоставивши мир – ¹⁶ и да у једном телу, посредством крста, којим је усмртио непријатељство, обојицу потпуно помири с Богом. ¹⁷ Он је дошао и проповедао мир вама далеко и мир онима близу. ¹⁸ Кроз њега и једни и други, у једном Духу, имамо приступ Оцу.

¹⁹ Стога, дакле, више нисте странци и дошљаци, него суграђани светих и укућани Божији, ²⁰ назидани на темељу апостолâ и пророкâ, а главни угаони камен је сâм Христос Исус. ²¹ У њему је цела грађевина састављена и расте у свети храм у Господу. ²² У њему се и ви заједно узиђујете, да постанете Божије пребивалиште у Духу.