M’Cheyne Bible Reading Plan

Жртвеник

(2. Мојс 38,1-7)

27 »Подигни жртвеник од багремовог дрвета три лакта^[a] висок. Нека буде четвороугао пет лаката дуг и пет лаката широк^[b]. ² На његова четири угла направи по један рог, тако да рогови и жртвеник чине једну целину, а жртвеник обложи бронзом. ³ Сав прибор за жртвеник – лонце за уклањање пепела, лопатице, чиније, виљушке за месо и жеравнике – направи од бронзе. ⁴ Направи и решетку за њега – мрежу од бронзе – а на сваком од четири угла мреже по један бронзани колут. ⁵ Решетку постави испод испуста жртвеника, тако да досеже доле до половине жртвеника. ⁶ За жртвеник направи мотке од багремовог дрвета и обложи их бронзом. ⁷ Мотке треба да буду провучене кроз колутове, тако да буду на две стране жртвеника када се он носи. ⁸ Жртвеник направи од дасака, да буде шупаљ. Нека буде направљен баш као што ти је показано на гори.«

Двориште Боравишта

(2. Мојс 38,9-20)

⁹ »Направи и двориште за Боравиште. Његова јужна страна нека буде сто лаката^[c] дуга и нека има завесе од упреденог лана, ¹⁰ двадесет стубова и двадесет бронзаних постоља, и сребрне куке и обруче на стубовима. ¹¹ Нека и северна страна буде сто лаката дуга и нека има завесе, двадесет стубова и двадесет бронзаних постоља, и сребрне куке и обруче на стубовима.

¹² »Нека западна страна дворишта буде педесет лаката^[d] широка и нека има завесе, десет стубова и десет постоља. ¹³ И ширина дворишта на прочељу, на источној страни, нека буде педесет лаката. ¹⁴ С једне стране улаза нека буду завесе дуге петнаест лаката^[e], три стуба и три постоља; ¹⁵ а и са друге стране улаза нека буду завесе дуге петнаест лаката, три стуба и три постоља.

¹⁶ »На улазу дворишта нека буде завеса дуга двадесет лаката^[f], од плавог, љубичастог и скерлетног предива и упреденог лана – дело везиоца – и четири стуба и четири постоља. ¹⁷ Сви стубови око дворишта нека имају сребрне обруче и куке и бронзана постоља. ¹⁸ Нека двориште буде сто лаката дуго, педесет лаката широко и пет лаката високо^[g]. Нека му завесе буду од упреденог лана, а постоља од бронзе. ¹⁹ Сав прибор који се користи за службу у Боравишту, као и сви кочићи за шатор и за двориште, нека буде од бронзе.«

Одржавање светиљки

(3. Мојс 24,1-4)

²⁰ »Заповеди Израелцима да ти за осветљење доносе чистог уља од изгњечених маслина, да би светиљке могле да горе без престанка. ²¹ У Шатору састанка, испред завесе која заклања Сведочанство, нека Аарон и његови синови стављају светиљке да пред ГОСПОДОМ горе од вечери до јутра. Ово је трајна уредба за њихова поколења међу Израелцима.«

Исус храни пет хиљада људи

(Мт 14,13-21; Мк 6,30-44; Лк 9,10-17)

6 После тога Исус оде на другу обалу Галилејског – то јест Тиверијадског – мора, ² а за њим пође силан народ, јер су видели знамења која је учинио на болеснима. ³ Исус се попе на гору и седе са својим ученицима. ⁴ (А приближавала се Пасха, јудејски празник.)

⁵ Када је подигао поглед и угледао силан народ како иде к њему, Исус упита Филипа: »Где можемо да купимо хлеба да ови једу?«

⁶ То је рекао да би га искушао, јер је већ знао шта ће учинити.

⁷ Филип му одговори: »Ни двеста динара^[a] не би било довољно за више од залогаја хлеба за сваког.«

⁸ А један од његових ученика – Андреја, брат Симона Петра – рече Исусу: ⁹ »Овде је један дечак који има пет јечмених хлебова и две рибице, али шта је то на толике.«

¹⁰ Исус рече: »Нека људи поседају.«

На том месту је било много траве, па мушкарци, њих око пет хиљада, поседаше.

¹¹ Тада Исус узе оне хлебове, захвали Богу за њих, па их раздели онима који су седели, а тако и рибе – и то колико год је ко хтео.

¹² Када су се најели, Исус рече својим ученицима: »Покупите преостале комадиће, да ништа не пропадне.«

¹³ И они их покупише и напунише дванаест корпи комадићима преосталим од пет јечмених хлебова које су људи јели.

¹⁴ Када су људи видели знамење које је Исус учинио, рекоше: »Ово је заиста Пророк који треба да дође на свет!«

¹⁵ А Исус је знао да намеравају да дођу и да га на силу прогласе за цара, па се опет повуче у гору, сасвим сâм.

Исус хода по води

(Мт 14,22-27; Мк 6,45-52)

¹⁶ Када је пало вече, његови ученици сиђоше до мора, ¹⁷ уђоше у чамац и отиснуше се преко мора ка Кафарнауму. Већ се било и смрачило, а Исус још није био дошао к њима. ¹⁸ И море се узбуркало од силног ветра који је задувао. ¹⁹ Када су превеслали око двадесет пет до тридесет стадија^[b], угледаше Исуса како хода по мору и приближава се чамцу, и уплашише се.

²⁰ А Исус им рече: »Ја сам. Не бојте се.«

²¹ Они хтедоше да га узму у чамац, али се чамац одмах створи на обали према којој су били кренули.

Исус је хлеб живота

²² Сутрадан народ који је остао на другој страни мора примети да је тамо само један чамац и да Исус није ушао у чамац са својим ученицима, него да су они отишли сами. ²³ А неки чамци из Тиверијаде пристадоше близу места где су јели хлеб пошто је Господ за њега захвалио Богу. ²⁴ Када је, дакле, народ видео да нема ни Исуса ни његових ученика, укрцаше се у чамце и одоше у Кафарнаум да га потраже.

²⁵ А када су га нашли на другој страни мора, упиташе га: »Раби, када си дошао овамо?«

²⁶ »Истину вам кажем«, одговори им Исус, »ви ме не тражите зато што сте видели знамења, него зато што сте јели хлеб и најели се. ²⁷ Радите, али не за пропадљиву храну, него за храну која траје до вечног живота, а њу ће вам дати Син човечији, јер њега је потврдио^[c] Бог Отац.«

²⁸ Они га упиташе: »Шта да учинимо да бисмо чинили Божија дела?«

²⁹ А Исус им одговори: »Ово је Божије дело: да верујете у онога кога је он послао.«

³⁰ Тада га они упиташе: »Које ћеш, дакле, знамење учинити, да га видимо и да ти поверујемо? Које је твоје дело? ³¹ Наши праоци су јели ману у пустињи, као што је записано: ‚Даде им хлеб са неба да једу.‘^(A)«

³² »Истину вам кажем«, рече им Исус, »није вам Мојсије дао хлеб са неба, него вам мој Отац даје истински хлеб са неба. ³³ Јер, Божији хлеб је онај који силази са неба и даје живот свету.«

³⁴ »Господе«, рекоше му они, »дај нам увек тога хлеба.«

³⁵ А Исус им рече: »Ја сам хлеб живота. Ко дође к мени, неће огладнети, и ко у мене верује, неће никада ожеднети. ³⁶ Али рекао сам вам: видели сте ме, а ипак не верујете. ³⁷ Све што ми Отац даје, доћи ће к мени и нећу одбацити онога ко ми дође. ³⁸ Јер, нисам сишао са неба да извршавам своју вољу, него вољу Онога који ме је послао. ³⁹ А ово је воља Онога који ме је послао: да не изгубим ниједнога од оних које ми је дао, него да их васкрснем Последњега дана. ⁴⁰ Јер, ово је воља мога Оца: ко год види Сина и верује у њега, да има вечни живот и да га ја васкрснем Последњега дана.«

⁴¹ Тада Јудеји почеше да гунђају против њега зато што је рекао: »Ја сам хлеб који је сишао са неба.«

⁴² »Зар ово није Исус, Јосифов син?« рекоше. »Зар му не познајемо оца и мајку? Како сад говори: ‚Сишао сам са неба‘?«

⁴³ »Не гунђајте међу собом«, рече им Исус. ⁴⁴ »Нико не може да дође к мени ако га не привуче Отац који ме је послао, и ја ћу га васкрснути Последњега дана. ⁴⁵ У Пророцима пише: ‚Бог ће поучити све људе.‘^(B) Ко год слуша Оца и научи, долази к мени. ⁴⁶ Нико није видео Оца осим онога који је од Бога – он је видео Оца. ⁴⁷ Истину вам кажем: ко верује, има вечни живот. ⁴⁸ Ја сам хлеб живота. ⁴⁹ Ваши праоци су јели ману у пустињи и помрли. ⁵⁰ А ово је хлеб који силази са неба – да га човек једе и да не умре. ⁵¹ Ја сам живи хлеб који је сишао са неба. Ко буде јео овај хлеб, живеће довека. Овај хлеб је моје тело, које ћу дати за живот света.«

⁵² Тада Јудеји почеше жестоко да расправљају међу собом, говорећи: »Како овај може да нам дâ своје тело да једемо?«

⁵³ »Истину вам кажем«, рече им Исус, »ако не једете тело Сина човечијега и не пијете његову крв, немате живота у себи. ⁵⁴ Ко једе моје тело и пије моју крв, има вечни живот и ја ћу га васкрснути Последњега дана. ⁵⁵ Моје тело је истинско јело и моја крв истинско пиће. ⁵⁶ Ко једе моје тело и пије моју крв, остаје у мени и ја у њему. ⁵⁷ Као што је мене послао живи Отац, и ја живим због Оца, тако ће и онај ко мене једе живети због мене. ⁵⁸ Ово је хлеб који је сишао са неба, и он није као онај који су јели ваши праоци у пустињи и помрли. Ко једе овај хлеб, живеће довека.«

⁵⁹ Исус је ово изрекао док је учио народ у синагоги у Кафарнауму.

Речи вечнога живота

⁶⁰ Када су ово чули, многи његови ученици рекоше: »Тешке су то речи. Ко може да их прихвати?^[d]«

⁶¹ Исус је сам од себе знао да његови ученици гунђају, па им рече: »Зар вас ово учење саблажњава? ⁶² А шта ако будете видели Сина човечијега како иде горе, онамо где је био пре? ⁶³ Дух је оно што оживљава, а тело ништа не користи. Речи које сам вам говорио, дух су и живот су. ⁶⁴ Али има међу вама оних који не верују« – јер је од почетка знао који су они који неће веровати и ко је онај који ће га издати.

⁶⁵ Онда рече: »Зато сам вам и рекао да нико не може да дође к мени ако му није дато од Оца.«

⁶⁶ Тада се многи његови ученици вратише и више нису ишли с њим.

⁶⁷ Исус упита Дванаесторицу: »Да можда и ви не желите да одете?«

⁶⁸ »Коме да идемо, Господе?« одговори му Симон Петар. »Ти имаш речи вечнога живота, ⁶⁹ и ми верујемо и знамо да си ти Светац Божији.«

⁷⁰ А Исус им рече: »Зар нисам ја изабрао вас дванаесторицу? А ипак је један од вас ђаво!«

⁷¹ Рекао је то о Јуди, сину Симона Искариотског, јер је он био тај који ће га издати, иако је био један од Дванаесторице.

Савети сину

Апостоли признају Павла

2 Онда сам, после четрнаест година, поново отишао у Јерусалим, са Варнавом, а повео сам и Тита. ² Отишао сам, јер сам примио откривење, па сам им – посебно оним угледнијима – изложио еванђеље које проповедам међу незнабошцима, плашећи се да можда не трчим или да нисам трчао узалуд. ³ Али, чак ни Тит, мој пратилац, иако је Грк, није био присиљен да се обреже. ⁴ А све то због лажне браће, уљеза који су се увукли међу нас да уходе слободу коју имамо у Христу Исусу, не би ли нас учинили робовима. ⁵ Нисмо им ни на час попустили ни потчинили им се, да би истина еванђеља остала код вас.

⁶ Што се тиче оних који су важили за угледне – какви год да су били, мени је свеједно; Бог не суди по спољашњости – мени ти угледни нису ништа додали. ⁷ Напротив, видели су да је мени поверено да проповедам еванђеље необрезанима, баш као Петру да проповеда обрезанима. ⁸ Јер, Онај који је Петра оспособио за апостола обрезанима, оспособио је и мене за апостола незнабошцима. ⁹ Када су Јаков, Кифа^[a] и Јован, који су важили за стубове цркве, признали милост која ми је дата, пружише деснице Варнави и мени у знак заједништва: ми ћемо незнабошцима, а они обрезанима – ¹⁰ само да се сећамо сиромаха, што сам ја и сâм жарко желео да чиним.

Павле се супротставља Кифи

¹¹ А када је Кифа дошао у Антиохију, ја сам му се супротставио у лице, јер је заслужио осуду. ¹² Наиме, пре него што су неки дошли од Јакова, Петар је јео с незнабошцима. А када су ови стигли, он се повукао и одвојио, плашећи се обрезаних верника^[b]. ¹³ У дволичности су му се придружили и други Јудеји, тако да је и Варнава био заведен њиховом дволичношћу.

¹⁴ Када сам видео да се не понашају у складу са истином еванђеља^[c], рекао сам Кифи пред свима: »Ако ти, Јудејин, живиш по незнабожачким обичајима, а не по јудејским, како можеш да присиљаваш незнабошце да живе по јудејским?«

¹⁵ Ми који смо Јудеји по рођењу, а не незнабожачки грешници, ¹⁶ знамо да се човек не оправдава делима Закона, него вером у Исуса Христа. Зато смо и ми поверовали у Христа Исуса, да се оправдамо вером у Христа, а не делима Закона, јер се делима Закона нико неће оправдати.

¹⁷ Али, ако се, настојећи да будемо оправдани у Христу, ми сами покажемо као грешници, да ли то значи да Христос служи греху? Нипошто! ¹⁸ Јер, ако ја поново зидам оно што сам срушио, доказујем да сам преступник. ¹⁹ Ја сам, наиме, посредством Закона, Закону умро да бих живео Богу. Распет сам са Христом. ²⁰ Живим, али не више ја, него у мени живи Христос. А то што сада живим у телу, живим у вери у Сина Божијега, који ме је волео и самога себе дао за мене. ²¹ Не одбацујем Божију милост. Јер, ако праведност долази посредством Закона, онда је Христос узалуд умро.