M’Cheyne Bible Reading Plan
Заштита својине
22 »Ако неко украде бика или овцу и закоље их или прода, нека за бика врати пет говеда, а за овцу четири овце. 2 (Ако неко затекне крадљивца у провали, па га ударцем усмрти, неће бити крив за његову смрт. 3 Али, ако то учини после изласка сунца, биће крив за његову смрт.) Нека крадљивац надокнади штету, а ако нема ништа, нека због крађе буде продат. 4 Ако се украдена животиња – бик, магарац или овца – нађе код њега жива, нека плати двоструко.
5 »Ако неко опустоши туђу њиву или виноград пустивши своју стоку да тамо пасе, нека штету надокнади најбољим плодовима своје њиве или винограда.
6 »Ако избије пожар, па захвати трњак и изгори жито у снопу или у класу, или изгори цела њива, нека онај ко је запалио ватру надокнади штету.
7 »Ако неко своме ближњем преда новац или предмете на чување, па то онда буде украдено из његове куће, нека крадљивац, ако се пронађе, надокнади двоструко. 8 Али, ако се крадљивац не пронађе, нека се власник куће изведе пред Бога да се одреди да ли је посегао за имовином свога ближњег. 9 У свим споровима око власништва над биком, магарцем, овцом, одећом, или било којом другом изгубљеном својином за коју неко изјави: ‚То је моје!‘ нека се случај обе стране изнесе пред Богом. Онај кога Бог прогласи кривим, нека своме ближњем врати двоструко.
10 »Ако неко своме ближњем повери на чување магарца, бика, овцу или било коју другу животињу, а она угине, повреди се или је неко одведе, а да то нико није видео, 11 заклетва пред ГОСПОДОМ да чувар није посегао за својином оног другог нека реши спор међу овом двојицом. Власник нека то уважи, а чувар не мора ништа да надокнади. 12 Али, ако је чувару неко украо животињу, чувар мора да обештети власника. 13 Ако ју је растргла звер, нека чувар донесе њене остатке као доказ, и неће морати ништа да плати за растргнуту животињу.
14 »Ако неко од свога ближњег позајми животињу, па се она повреди или угине када власник није присутан, нека плати одштету. 15 Али, ако је власник присутан, не треба да плати одштету. Ако је животиња узета у најам, најамнина покрива губитак.«
Морални и верски закони
16 »Ако мушкарац заведе девицу која није верена и спава с њом, нека за њу плати женидбену откупнину и узме је за жену. 17 Ако њен отац одбије да му је дâ, заводник свеједно мора да плати женидбену откупнину прописану за девице.
18 »Не дај да врачара живи.
19 »Ко год има полни однос са животињом, нека се погуби.
20 »Ко год принесе жртву другом богу осим ГОСПОДУ, нека се докраја затре.
21 »Не кињи дошљака и не тлачи га, јер сте и сами били дошљаци у Египту.
22 »Не угњетавајте удовицу и сироче. 23 Ако их будете угњетавали и они завапе к мени, ја ћу чути њихов вапај. 24 Мој гнев ће се распалити и побићу вас мачем, па ће ваше жене постати удовице и ваша деца сирочад.
25 »Ако позајмиш новац неком сиромаху из мога народа, не поступај према њему као зеленаш – не зарачунавај му камату.
26 »Ако узмеш огртач свога ближњег као залог, врати му га пре заласка сунца, 27 јер то му је једини покривач за тело. У чему ће иначе спавати? Када завапи мени, услишићу га, јер сам милостив.
28 »Не вређај Бога и не проклињи владара свога народа.
29 »Не оклевај да принесеш плодове своје жетве и бербе.
»Мени дај свога прворођеног сина. 30 Исто учини и са својим говедима и ситном стоком. Нека седам дана остану са својом мајком, а осмог дана их дај мени.
31 »Будите мој свети народ. Не једите месо животиња које су растргле звери, већ га баците псима.
Реч постаје тело
1 У почетку је била Реч,
и Реч је била код Бога,
и Реч је била Бог.
2 Она је у почетку била код Бога.
3 Све је кроз њу постало
и без ње није постало ништа што је постало.
4 У њој је био живот
и тај живот је људима био светлост.
5 И светлост светли у тами
и тама је није обузела[a].
6 Појави се човек, послан од Бога, по имену Јован. 7 Он је дошао као сведок, да сведочи за светлост, да преко њега сви поверују. 8 Он сам није био светлост, него је сведочио за светлост. 9 А он – истинска светлост која просветљује[b] сваког човека – дошао је на свет[c].
10 Био је на свету
и свет је кроз њега постао,
али га свет није препознао.
11 Својима је дошао,
али они га нису примили.
12 А онима који су га примили
дао је моћ да постану Божија деца –
онима који верују у његово име,
13 који нису рођени природним путем[d],
ни од воље тела,
ни од воље мужа, већ од Бога.
14 И Реч је постала тело и настанила се међу нама,
и ми смо гледали њену славу,
славу Јединорођенога од Оца,
пуног милости и истине.
15 Јован сведочи за њега и виче: »Ово је онај за кога сам рекао: ‚Онај који за мном долази, већи је од мене, јер је био пре мене.‘«
16 Од његове смо пуноће сви примили, и то милост на милост. 17 Јер, Закон је дат преко Мојсија, а милост и истина дошли су преко Исуса Христа. 18 Бога нико никад није видео. Јединорођени Бог[e], који је у Очевом крилу – он га је објавио.
Сведочанство Јована Крститеља
(Мт 3,1-12; Мк 1,2-8; Лк 3,15-17)
19 А ово је било Јованово сведочанство када су Јудеји из Јерусалима послали свештенике и Левите да га упитају: »Ко си ти?«
20 Он не одби да им призна, него им отворено рече: »Ја нисам Христос.«
21 »Па ко си онда?« упиташе га. »Јеси ли Илија?«
А он рече: »Нисам.«
»Јеси ли Пророк?«
Он одговори: »Не.«
22 Онда му рекоше: »Кажи нам ко си, да можемо да одговоримо онима који су нас послали. Шта ти кажеш за себе?«
23 А он рече: »Ја сам
‚глас онога који виче у пустињи:
Поравнајте пут Господњи!‘(A)
као што каже пророк Исаија.«
24 А неки од посланих били су фарисеји. 25 Они га упиташе: »Зашто онда крштаваш ако ниси Христос, ни Илија, ни Пророк?«
26 »Ја крштавам водом[f]«, одговори им он, »али међу вама стоји онај кога ви не познајете, 27 онај који долази за мном. Њему ја нисам достојан ни ремење на обући да одвежем.«
28 Ово се догодило у Витанији, с оне стране реке Јордан, где је Јован крштавао.
Исус је Божије Јагње
29 Сутрадан Јован угледа Исуса како долази к њему, па рече: »Ево Јагњета Божијег, које односи грехе света! 30 То је онај за кога сам рекао: ‚За мном долази човек који је од мене већи, јер је био пре мене.‘ 31 Ја га нисам познавао, али сам дошао да крштавам водом, да би он могао да се објави Израелу.«
32 Затим је Јован овако сведочио: »Видео сам Духа како силази са неба као голуб и остаје на њему. 33 Ја га не бих препознао, али ми је рекао Онај који ме је послао да крштавам водом: ‚На кога видиш да Дух силази и на њему остаје, то је онај који крштава Светим Духом.‘ 34 И ја сам видео и сведочим да је ово Син Божији.«
Први ученици
35 Сутрадан је Јован опет био тамо са двојицом својих ученика.
36 Угледавши Исуса како пролази, рече: »Ево Јагњета Божијег!«
37 Када су она два ученика чула шта је рекао, пођоше за Исусом.
38 Исус се осврну и виде их како иду за њим, па их упита: »Шта хоћете?«
Они му рекоше: »Раби« – што значи »Учитељу« – »где станујеш?«
39 »Дођите и видећете«, рече им он.
И они одоше и видеше где станује и тога дана остадоше код њега. Било је око четири сата[g].
40 Један од ове двојице који су чули Јована и пошли за Исусом био је Андреја, брат Симона Петра. 41 Он одмах нађе свога брата Симона, па му рече: »Нашли смо Месију!« – то јест Христа – 42 и одведе га к Исусу.
Исус га погледа и рече: »Ти си Симон син Јованов. Зваћеш се Кифа« – што значи »Петар«[h].
Исус позива Филипа и Натанаила
43 Сутрадан Исус одлучи да иде у Галилеју, па нађе Филипа и рече му: »Пођи за мном.«
44 Филип је био из Витсаиде, Андрејиног и Петровог града.
45 Филип нађе Натанаила, па му рече: »Нашли смо онога о коме су писали Мојсије у Закону и пророци – Исуса из Назарета, Јосифовог сина!«
46 »Зар из Назарета може да дође нешто добро?« упита га Натанаил.
А Филип му рече: »Дођи, па види.«
47 Исус угледа Натанаила како долази к њему, па рече за њега: »Ево правог Израелца у коме нема лукавства.«
48 »Одакле ме познајеш?« упита Натанаил.
А Исус му одговори: »Видео сам те док си још био испод смокве, пре него што те је Филип позвао«.
49 »Раби«, рече му Натанаил, »ти си Син Божији, ти си Цар Израела!«
50 »Зар верујеш зато што сам ти рекао да сам те видео испод смокве?« упита га Исус. »Видећеш и веће ствари од ових.«
51 Онда рече: »Истину вам кажем: видећете отворено небо и Божије анђеле како узлазе и силазе на Сина човечијега.«
40 Онда ГОСПОД рече Јову из олује:
2 »Утегни се као човек;
питаћу те, а ти ми одговори.
3 Зар би и моју правду хтео да порекнеш?
Зар би мене осудио да себе оправдаш?
4 Зар ти је рука као Божија
и зар ти глас грми као његов?
5 Окити се онда славом и сјајем
и у част и величанство се обуци.
6 Излиј жестину своје срџбе,
погледај сваког охолог и обори га,
7 погледај сваког надменог и унизи га,
опаке сатри на месту.
8 Све их заједно у прашину закопај,
у гробу им стави повез на лице.
9 Тада ћу ти и ја признати
да твоја десница може да те спасе.
10 »Погледај бехемота,
кога сам створио заједно с тобом.
Травом се храни као во,
11 а види колика му је снага у слабинама,
колика сила у мишићима трбушним!
12 Реп му се њише као кедар,
жиле му на бедрима чврсто преплетене.
13 Кости су му цеви бронзане,
удови као гвоздене полуге.
14 Он је првенац међу Божијим делима,
његов Творац с мачем му прилази.
15 Храну му доносе брегови,
где се све дивље звери играју.
16 Он под лотосом лежи,
међу мочварном трском сакривен.
17 Лотоси га сенком заклањају,
окружују га тополе поточне.
18 Кад река набуја, он се не плаши,
безбрижан је и да му Јордан јурне у губицу.
19 Може ли га неко ухватити за очи
или му замку провући кроз њушку?
20 Можеш ли левијатана извући удицом
или му језик везати ужетом?
21 Можеш ли му уже провући кроз ноздрве
или му чељуст пробости куком?
22 Зар ће те он молити за милост?
Зар ће ти умилним речима говорити?
23 Зар ће с тобом склопити савез
да га узмеш за слугу довека?
24 Можеш ли се с њим играти као с птицом
или га на узици водити да своје кћери забавиш?
25 Зар ће се прекупци ценкати за њега?
Зар ће га разделити међу трговцима?
26 Можеш ли му кожу избости копљима
или главу оствама?
27 Дигнеш ли руку на њега,
нећеш више на бој помишљати!
28 Залудна је нада да се може надвладати;
већ сâм поглед на њега човека обара.
Павлова одбрана
10 А ја, Павле, заклињем вас Христовом кроткошћу и благошћу – ја, који сам понизан када сам међу вама, лицем у лице, а одважан када сам далеко од вас. 2 Молим вас да, када будем код вас, не морам да иступим одважно и одрешито – као што сада намеравам да иступим – против неких који сматрају да ми живимо како тело хоће. 3 Иако живимо у телу, ми се не боримо како тело хоће. 4 Јер, оружје нашег војевања није телесно, него божански силно у разарању утврђења. Ми разарамо мудровања 5 и сваку охолост која се диже против спознања Бога и заробљавамо сваку мисао, да буде послушна Христу. 6 И спремни смо да казнимо сваку непослушност када ваша послушност буде потпуна.
7 Површно гледате! Ако је неко уверен да је Христов, нека поново размисли о овоме: као што је он Христов, тако смо и ми. 8 Јер, када бих се и мало више похвалио нашом влашћу, коју нам је Господ дао ради вашег изграђивања, а не рушења, не бих се постидео. 9 Само, да се не учини да вас плашим посланицама. 10 Јер, »посланице су«, кажу, »тешке и снажне, а кад се лично појави, слаб је и говор му је никакав.« 11 Такви треба да схвате ово: какви смо на речима у посланицама када смо одсутни, такви смо и на делу када смо присутни.
12 Не усуђујемо се да се сврставамо или упоређујемо с некима који сами себе препоручују. Али, они су неразумни када сами себе собом мере и сами се са собом упоређују. 13 А ми се нећемо хвалити преко граница, него само унутар граница делокруга који нам је одредио Бог, делокруга који досеже и до вас. 14 Не протежемо се преко свога – као да још не досежемо до вас – јер ми јесмо стигли до вас с Христовим еванђељем. 15 А не прелазимо границу ни хвалећи се туђим трудом, него се надамо да ће се, када ваша вера порасте, и наш делокруг међу вама проширити, 16 па да ћемо еванђеље проповедати и даље од вашег краја, а не хвалити се оним што је већ урађено у туђем делокругу. 17 »Ко се хвали, нека се у Господу хвали.«(A) 18 Јер, није прекаљен онај ко самог себе препоручује, него онај кога препоручује Господ.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International