M’Cheyne Bible Reading Plan

21 »Ово су закони које ћеш им изложити:«

Закон о робовима

(5. Мојс 15,12-18)

² »Када купиш роба Јеврејина, нека ти служи шест година, а седме године нека оде као слободан човек, без откупнине. ³ Ако дође сам, нека сам и оде, а ако је ожењен, нека с њим оде и његова жена. ⁴ Ако му господар нађе жену, и она му роди синове или кћери, онда нека жена и њена деца припадну њеном господару, а он нека оде сам. ⁵ Ако роб отворено каже: ‚Волим свога господара, своју жену и децу – нећу да будем слободан‘, ⁶ нека га онда његов господар доведе пред Бога. Нека га доведе до врата или до довратка и нека му шилом пробуши ухо, а овај нека му служи до краја живота.

⁷ »Када човек прода своју кћер као робињу, нека она не постане слободна као мушки робови. ⁸ Ако не буде по вољи господару који ју је за себе одабрао, нека јој он дозволи да буде откупљена. Нема право да је прода странцима, пошто јој је отказао верност. ⁹ Ако је одабере за свога сина, нека с њом поступа као са кћери. ¹⁰ Ако себи узме другу жену, првој нека не ускраћује храну, одећу и брачна права. ¹¹ Ако јој то троје ускрати, онда она може да оде без откупнине.«

Закони о делима насиља

¹² »Ко удари човека, па овај умре, нека се погуби. ¹³ Ако то не учини с предумишљајем, него Бог допусти да се то деси, одредићу ти место на које може да побегне. ¹⁴ Али, ако неко с предумишљајем нападне свога ближњег и мучки га убије, одведи га од мог жртвеника и погуби га.

¹⁵ »Ко удари свога оца или мајку, нека се погуби.

¹⁶ »Ко отме човека, па било да га је продао или је овај још код њега када га ухвате, нека се погуби.

¹⁷ »Ко прокуне свога оца или мајку, нека се погуби.

¹⁸ »Ако се људи посвађају, па један удари другога каменом или песницом, а тај не умре, него падне у постељу ¹⁹ и после устане и хода, макар и са штапом, онда онај који га је ударио није крив. Нека му само плати за изгубљено време и нека се постара да се сасвим излечи.

²⁰ »Ко батином удари свога роба, било мушког или женског, па роб одмах умре, нека се казни. ²¹ Али, ако роб преживи дан или два^[a], нека господар не буде кажњен, јер је роб његова својина.

²² »Ако се људи потуку и ударе трудницу, па она побаци, али не претрпи друге повреде, нека онај који ју је ударио плати одштету коју њен муж затражи, а судије одобре. ²³ Али, ако има других повреда, онда нека казна буде живот за живот, ²⁴ око за око, зуб за зуб, рука за руку, нога за ногу, ²⁵ опекотина за опекотину, рана за рану, модрица за модрицу.

²⁶ »Ко свога роба, било мушког или женског, удари у око и упропасти му га, нека га ослободи, као накнаду за око. ²⁷ Ако робу, било мушком или женском, избије зуб, нека га ослободи, као накнаду за зуб.

²⁸ »Ако бик смртно прободе човека или жену, нека се каменује и нека се његово месо не једе, али његов власник није крив. ²⁹ Али, ако је тај бик и раније убадао људе, а његов власник га и поред опомена није чувао, па бик убије човека или жену, нека се каменује, а и власник нека се погуби. ³⁰ Али, ако се од власника тражи да плати откупнину за свој живот, нека плати колико му се одреди. ³¹ Ако бик прободе дечака или девојчицу, нека се примени овај исти закон. ³² Ако бик прободе роба, било мушког или женског, нека власник бика плати тридесет шекела^[b] сребра робовом гоподару, а бик нека се каменује.

³³ »Ако неко отвори јаму или је ископа, а не покрије је, па у њу упадне бик или магарац, ³⁴ власник јаме нека плати одштету. Нека исплати власника животиње, а угинула животиња нека припадне њему.

³⁵ »Ако нечији бик повреди туђег бика, и овај угине, нека живог бика продају, па поделе и новац и угинулог бика. ³⁶ Али, ако се знало да је тај бик и раније убадао туђу стоку, а власник га није чувао, онда нека власник дâ бика за бика, а угинула животиња нека припадне њему.«

Васкрсење

(Мт 28,1-10; Мк 16,1-8; Јн 20,1-10)

24 Врло рано првога дана седмице оне дођоше на гроб, носећи мирисе које су спремиле. ² Нађоше камен одваљан са гроба, ³ па уђоше, али не нађоше тело Господа Исуса. ⁴ И док су оне још биле збуњене због тога, два човека у одећи сјајној као муња изненада стадоше поред њих. ⁵ Оне се уплашише, па оборише лице према земљи.

А они им рекоше: »Зашто живога тражите међу мртвима? ⁶ Он није овде, васкрсао је. Сетите се шта вам је рекао док је још био у Галилеји: ⁷ да Син човечији треба да буде предат у руке грешницима, да буде распет и да трећег дана васкрсне.«

⁸ Тада се оне сетише Исусових речи, ⁹ па се вратише од гроба и све то јавише Једанаесторици и свима осталима. ¹⁰ Биле су то Марија Магдалина, Јована и Марија мајка Јаковљева, и оне, заједно са осталима које су биле с њима, ово испричаше апостолима. ¹¹ А овима су њихове речи личиле на бесмислицу, па им не повероваше. ¹² Али Петар устаде и отрча до гроба. Саже се, али не виде ништа осим платнених завоја, па оде, питајући се шта се догодило.

На путу за Емаус

(Мк 16,12-13)

¹³ А тог истог дана, двојица од њих ишли су у село које се зове Емаус, удаљено шездесет стадија^[a] од Јерусалима, ¹⁴ и разговарали један с другим о свему што се догодило. ¹⁵ И док су они о томе разговарали и расправљали, сâм Исус им приђе и поче да иде с њима, ¹⁶ али је њиховим очима било ускраћено да га препознају.

¹⁷ »О чему то путем један с другим расправљате?« упита их он.

А они стадоше и снуждише се.

¹⁸ »Ти си једини странац у Јерусалиму који не зна шта се у њему ових дана догодило«, рече му један од њих, који се звао Клеопа.

¹⁹ А Исус упита: »Шта то?«

»Оно са Исусом Назарећанином«, одговорише му они, »који је био пророк, делом и речју силан пред Богом и целим народом. ²⁰ И како су га наши првосвештеници и старешине предали да буде осуђен на смрт, па су га распели. ²¹ Ми смо се надали да је он Онај који ће избавити Израел. Осим тога, данас је већ трећи дан откад се то догодило. ²² Али неке наше жене нас збунише. Рано јутрос су отишле до гроба ²³ и нису нашле његово тело, па су дошле и рекле нам да су им се показали анђели који су им рекли да је он жив. ²⁴ Тада су неки од наших отишли до гроба и нашли све онако како су жене рекле, али њега не видеше.«

²⁵ А Исус им рече: »О, како сте неразумни и спорог срца да поверујете у све што су пророци рекли. ²⁶ Зар није требало да Христос тако страда и да уђе у своју славу?«

²⁷ И почевши од Мојсија и свих пророка, објасни им шта је о њему речено у целом Писму.

²⁸ Када су дошли близу села у које су ишли, Исус се направи као да хоће да настави пут, ²⁹ али они почеше да наваљују: »Остани с нама, јер ће ускоро вече и дан је на измаку.«

И он уђе да остане с њима.

³⁰ А док је био с њима за трпезом, узе хлеб и благослови га, па га изломи и даде им. ³¹ Тада им се отворише очи и они га препознаше. Али њега више није било пред њима.

³² А они рекоше један другом: »Зар није горело срце у нама док нам је путем говорио и тумачио нам Писма?«

³³ И истог часа устадоше и вратише се у Јерусалим. Тамо нађоше окупљену Једанаесторицу и остале с њима ³⁴ како говоре: »Господ је заиста васкрсао и показао се Симону.«

³⁵ Тада им они испричаше шта се догодило на путу и како су препознали Исуса када је ломио хлеб.

Исус се показује ученицима

(Мт 28,16-20; Мк 16,14-18; Јн 20,19-23; Дап 1,6-8)

³⁶ Док су они још о томе разговарали, сâм Исус стаде међу њих и рече им: »Мир с вама.«

³⁷ А они, збуњени и престрашени, помислише да гледају духа.

³⁸ Тада им он рече: »Зашто сте се препали? И зашто се јављају сумње у вашем срцу? ³⁹ Погледајте моје руке и ноге. То сам ја главом! Опипајте ме и видите – дух нема ни тела ни костију као што видите да ја имам.«

⁴⁰ И када је то рекао, показа им руке и ноге.

⁴¹ А пошто они од радости још нису веровали, него су се чудили, он их упита: »Имате ли овде нешто за јело?«

⁴² Они му дадоше комад печене рибе ⁴³ и он га узе и поједе пред њима.

⁴⁴ Онда им рече: »Ово је оно о чему сам вам говорио док сам био с вама – да треба да се испуни све што је о мени написано у Мојсијевом закону, у Пророцима и у Псалмима.«

⁴⁵ Потом им отвори ум да разумеју Писма, ⁴⁶ па им рече: »Овако је записано: Христос ће страдати и трећег дана устати из мртвих, ⁴⁷ и у његово име ће се проповедати покајање и опроштење греха свим народима, почевши од Јерусалима. ⁴⁸ Ви сте томе сведоци, ⁴⁹ а ја ћу вам послати оно што је мој Отац обећао. Али останите у граду док се не обучете у силу са висине.«

Вазнесење

(Мк 16,19-20; Дап 1,9-11)

⁵⁰ Онда их одведе све до Витаније, па подиже руке и благослови их. ⁵¹ И док их је благосиљао, оде од њих и би вазнет на небо. ⁵² А они му се поклонише, па се са великом радошћу вратише у Јерусалим. ⁵³ И стално су били у Храму и благосиљали Бога.

Сакупљање помоћи за свете

9 Што се тиче служења светима, сувишно је да вам пишем. ² Јер, знам вашу спремност да помогнете. Њоме се хвалим пред Македонцима говорећи: »Ахаја је спремна још од прошле године.« Ваша ревност је подстакла већину. ³ Ипак, шаљем браћу, да се наше хваљење вама у овој ствари не изјалови, него да будете спремни, као што сам тврдио да јесте, ⁴ да се, ако са мном дођу Македонци и затекну вас неспремне, ми – а о вама да и не говорим – не осрамотимо у овом поуздању. ⁵ Зато сам сматрао неопходним да замолим браћу да пре нас оду к вама и постарају се да ваш раније обећани дар буде спреман као дар, а не као нешто изнуђено.

⁶ А ово упамтите: ко шкрто сеје, шкрто ће и жњети, а ко издашно сеје, издашно ће и жњети. ⁷ Нека свако даје како је одлучио у свом срцу – не са жалошћу или на силу, јер Бог воли радосног даваоца. ⁸ А Бог може на вас да излије обиље сваке милости, да у свему увек имате свега довољно за себе и још да вам преостане за свако добро дело, ⁹ као што је записано:

¹⁰ Онај који даје семе сејачу и хлеб за јело и вама ће дати семе и умножити га и увећати плодове ваше праведности. ¹¹ У свему ћете се обогатити за сваку дарежљивост која нашим посредством изазива захвалност Богу.

¹² Јер, вршење ове службе не само што подмирује потребе светих него се и обилно прелива у многе захвалнице Богу. ¹³ Пошто сте се овим служењем доказали, људи славе Бога зато што покорно признајете^[a] Христово еванђеље и што великодушно делите с њима и са свима. ¹⁴ А молећи се за вас, они показују да чезну за вама због преобилне Божије милости која је на вама. ¹⁵ Хвала Богу за његов неизрециви дар.