M’Cheyne Bible Reading Plan

Мојсијева песма

15 Тада Мојсије и Израелци запеваше ГОСПОДУ ову песму:

Мирјамина песма

¹⁹ Када су фараонови коњи, кола и коњаници ушли у море и ГОСПОД на њих вратио воде мора, а Израелци по сувом прошли посред мора, ²⁰ Ааронова сестра, пророчица Мирјам, узе даире у руку и све жене пођоше за њом с даирама и играјући. ²¹ Мирјам им запева:

У Мари и Елиму

²² Потом Мојсије поведе Израелце са Црвеног мора, па уђоше у пустињу Шур. Три дана су путовали пустињом, али не нађоше воде. ²³ Када су стигли до Маре, нису тамо могли да пију воду, јер је била горка. Зато се то место и зове Мара^[a].

²⁴ Тада народ поче да гунђа против Мојсија, говорећи: »Шта ћемо да пијемо?«

²⁵ Мојсије завапи ГОСПОДУ, и ГОСПОД му показа једно дрво, које Мојсије баци у воду, и вода постаде слатка.

Тамо им ГОСПОД даде уредбу и закон и тамо их искуша.

²⁶ Он рече: »Ако се будеш потпуно покоравао ГОСПОДУ, своме Богу, и чинио оно што је исправно у његовим очима, ако будеш слушао заповести и држао се свих његових уредби, нећу на тебе послати ниједну од болести које сам послао на Египћане. Јер ја сам ГОСПОД, који те исцељује.«

²⁷ Онда стигоше у Елим, где је било дванаест извора и седамдесет палми, и утаборише се крај воде.

Прича о упорној удовици

18 Онда им исприча и причу да увек треба да се моле и да не посустају. ² »У неком граду живео један судија«, рече. »Није се бојао Бога и није марио за људе. ³ А у том граду је била и једна удовица која је стално долазила к њему, говорећи: ‚Одбрани ме од мога противника.‘ ⁴ Он то неко време није хтео, али касније рече себи: ‚Иако се не бојим Бога и не марим за људе, ипак ћу да одбраним ову удовицу ⁵ зато што ми досађује, да ме на крају не изнури својим долажењем.‘«

⁶ Тада Господ рече: »Чули сте шта каже неправедни судија. ⁷ Па зар неће Бог одбранити своје изабране, који дању и ноћу вапију к њему? Зар ће одуговлачити да их услиши? ⁸ Кажем вам: одбраниће их, и то брзо. Само, хоће ли Син човечији, када дође, наћи веру на земљи?«

Прича о фарисеју и царинику

⁹ А онима који су били убеђени да су праведни, а све остале ниподаштавали, исприча ову причу: ¹⁰ »Двојица су отишла у Храм да се помоле. Један је био фарисеј, а други цариник. ¹¹ Фарисеј је стајао и овако се молио у себи^[a]: ‚Боже, хвала ти што нисам као остали људи – разбојници, неправедници, прељубници – или као овај цариник. ¹² Постим два пута недељно и дајем десетак од свега што стекнем.‘

¹³ »А цариник је стајао подаље и ни поглед није хтео да подигне ка небу, него се ударао у груди и говорио: ‚Боже, смилуј се мени, грешнику!‘

¹⁴ »Кажем вам: он, а не онај други, отишао је кући оправдан. Јер, ко самога себе уздиже, биће понижен; а ко самога себе понизује, биће узвишен.«

Исус и деца

(Мт 19,13-15; Мк 10,13-16)

¹⁵ Људи су му доносили и малу децу да их дотакне, а када су ученици то видели, изгрдише их.

¹⁶ Али Исус их позва к себи, па рече: »Пустите децу да долазе к мени и не спречавајте их, јер таквима припада Божије царство. ¹⁷ Истину вам кажем: ко не прихвати Божије царство попут малог детета, неће ући у њега.«

Богати поглавар

(Мт 19,16-30; Мк 10,17-31)

¹⁸ Један поглавар га упита: »Добри учитељу, шта да учиним да наследим вечни живот?«

¹⁹ »Зашто ме називаш добрим?« одврати Исус. »Нико није добар осим једнога – Бога. ²⁰ Заповести знаш: ‚Не чини прељубу, Не убиј, Не укради, Не сведочи лажно, Поштуј свога оца и мајку.‘^(A)«

²¹ А он рече: »Свега тога сам се држао од детињства.«

²² Када је Исус то чуо, рече му: »Још једно ти недостаје: продај све што имаш и раздели сиромасима, па ћеш имати благо на небу. Тада хајде за мном.«

²³ Али, када је то поглавар чуо, силно се ражалости, јер је био веома богат.

²⁴ Када је Исус видео да се овај ражалостио, рече: »Како је тешко имућнима да уђу у Божије царство. ²⁵ Лакше је камили да прође кроз иглене уши него богаташу да уђе у Божије царство.«

²⁶ А они који су то чули рекоше: »Па ко може да се спасе?«

²⁷ »Оно што је немогуће људима«, рече он, »могуће је Богу.«

²⁸ Тада Петар рече: »Ево, ми смо све оставили и пошли за тобом.«

²⁹ »Истину вам кажем«, рече Исус, »нема ниједнога који је ради Божијег царства оставио кућу, или жену, или браћу, или родитеље, или децу, ³⁰ а да неће добити многоструко више у ово време, а у будућем свету вечни живот.«

Исус трећи пут предсказује своју смрт и васкрсење

(Мт 20,17-19; Мк 10,32-34)

³¹ Онда одведе Дванаесторицу на страну, па им рече: »Ево, кренули смо у Јерусалим и све што су пророци написали о Сину човечијем, испуниће се. ³² Предаће га незнабошцима и ругати му се, злостављати га, пљувати, ³³ избичевати и убити, а он ће трећег дана васкрснути.«

³⁴ Али они ништа од тога не разумеше. Значење тих речи било им је скривено, па нису знали о чему говори.

Исус враћа вид слепом просјаку

(Мт 20,29-34; Мк 10,46-52)

³⁵ Када се Исус приближио Јерихону, поред пута је седео један слеп човек и просио.

³⁶ Чувши да народ пролази, упита шта се дешава, ³⁷ а они му рекоше: »Пролази Исус Назарећанин.«

³⁸ Он повика: »Исусе, Сине Давидов, смилуј ми се!«

³⁹ Они што су ишли напред опоменуше га да ућути, али он је још више викао: »Сине Давидов, смилуј ми се!«

⁴⁰ Тада Исус стаде и нареди да му га доведу, а када се овај приближио, упита га: ⁴¹ »Шта хоћеш да учиним за тебе?«

»Господе«, одговори он, »да прогледам.«

⁴² А Исус му рече: »Прогледај! Твоја вера те је излечила.«

⁴³ И овај одмах прогледа и пође за Исусом, славећи Бога. А видео је то и сав народ и славио Бога.

Служитељи новог савеза

3 Почињемо ли опет сами себе да препоручујемо? Или су нам, као некима, потребне писмене препоруке за вас или од вас? ² Па ви сте наше писмо, написано у нашем срцу, које знају и читају сви људи. ³ А очигледно је да сте ви Христово писмо, исход наше службе, написано не мастилом, него Духом живога Бога, не на каменим плочама, него на плочама људског срца.

⁴ То поуздање пред Богом имамо кроз Христа. ⁵ Не да смо ми сами од себе способни да нешто за себе тврдимо, него је наша способност од Бога. ⁶ Он нас је учинио способнима да будемо служитељи новог савеза – али не слова, него Духа, јер слово убија, а Дух оживљава.

Слава новог савеза

⁷ Ако је служба смрти, словима уклесана у камење, била толико славна да Израелци нису били у стању да гледају у Мојсијево лице због пролазне славе^[a] његовог лица, ⁸ зар неће још славнија бити служба Духа? ⁹ Јер, ако је била славна служба која доноси осуду, много је славнија служба која доноси праведност. ¹⁰ И заиста, оно што је било славно, није ни било славно у поређењу са узвишенијом славом. ¹¹ Ако је оно пролазно било славно, колико ли је већа слава овога што остаје!

¹² Пошто, дакле, имамо овакву наду, поступамо сасвим отворено, ¹³ а не као Мојсије, који је стављао вео на лице да Израелци не би видели свршетак онога што пролази. ¹⁴ Али, мисли су им окореле, јер све до дана данашњег исти вео остаје при читању старог савеза и не подиже се, пошто нестаје само у Христу. ¹⁵ И тако до дана данашњег, кад год се чита Мојсије, вео им застире срце. ¹⁶ Али, кад год се неко окрене Господу, вео се уклања. ¹⁷ Господ је Дух, а где је Господњи Дух, тамо је слобода. ¹⁸ И сви ми лицем које није покривено велом одражавамо Господњу славу и преображавамо се у исту слику – из славе у славу која долази од Господа, који је Дух.