M’Cheyne Bible Reading Plan
13 ГОСПОД рече Мојсију: 2 »Сваког првенца одвој за мене, јер првенац сваке утробе међу Израелцима, био то човек или животиња, припада мени.«
3 Мојсије рече народу: »Сећајте се овог дана када сте изашли из Египта, куће ропства, јер вас је ГОСПОД моћном руком извео оданде. Не једите ништа у чему има квасца. 4 Данас излазите, у месецу авиву. 5 Када те ГОСПОД уведе у земљу Ханаанаца, Хетита, Аморејаца, Хивијаца и Јевусејаца, за коју се твојим праоцима заклео да ће ти је дати, земљу којом тече мед и млеко, у овом месецу изврши овај обред: 6 седам дана једи бесквасни хлеб, а седмог дана одржи ГОСПОДЊУ светковину. 7 Седам дана једи бесквасни хлеб. Нека се код тебе не види ништа у чему има квасца и нека се квасац не види нигде унутар твојих граница. 8 Тога дана реци свом сину: ‚Ово је због онога што је ГОСПОД учинио за мене када сам изашао из Египта.‘ 9 Нека ти то буде као знак на руци и као спомен на челу да ти ГОСПОДЊИ закон увек буде на уснама, јер те је ГОСПОД моћном руком извео из Египта. 10 Ову уредбу извршавај сваке године у одређено време.«
Прописи о првенцима
11 »Када те ГОСПОД уведе у земљу Ханаанаца, као што се заклео теби и твојим праоцима, и када ти је преда, 12 предај ГОСПОДУ сваког првенца утробе. Сваки мушки првенац стоке припада ГОСПОДУ. 13 Свако прворођено магаре откупи јагњетом или јаретом. А ако га не откупиш, сломи му врат. Откупи и сваког прворођеног међу својим синовима. 14 Када те твој син сутра упита: ‚Шта ово значи?‘, одговори му: ‚ГОСПОД нас је моћном руком извео из Египта, куће ропства. 15 Када је фараон тврдоглаво одбио да нас пусти, ГОСПОД је убио сваког првенца утробе у Египту, и човека и животињу. Зато ГОСПОДУ жртвујем све мушке првине утробе, а своје прворођене синове откупљујем.‘ 16 Нека ти то буде као знак на руци и као знамен на челу да нас је ГОСПОД моћном руком извео из Египта.«
Бог изводи Израелце из Египта
17 Када је фараон пустио народ да оде, Бог их не поведе путем према земљи Филистејаца, иако је онуда било ближе. Јер Бог рече: »Да се не предомисле када виде рат, па се врате у Египат.« 18 Зато Бог поведе народ заобилазним путем кроз пустињу према Црвеном мору. А Израелци су пошли из Египта наоружани.
19 Мојсије са собом понесе и Јосифове кости, јер је Јосиф заклео Израелце, говорећи: »Бог ће вам сигурно притећи у помоћ. Тада одавде са собом понесите и моје кости.«[a]
20 Када су отишли из Сукота, Израелци се утаборише у Етаму, на рубу пустиње. 21 А ГОСПОД је ишао пред њима – дању у стубу од облака, да им показује пут, а ноћу у стубу од огња, да им светли. Тако су могли да путују и дању и ноћу. 22 И није се испред народа склањао стуб од облака дању ни стуб од огња ноћу.
Прича о непоштеном управитељу
16 Исус рече ученицима: »Био један богат човек чијег су управитеља оптужили да расипа његову имовину.
2 »Он га позва и упита: ‚Шта то чујем о теби? Положи рачун о свом управљању, јер више не можеш да будеш управитељ.‘
3 »А управитељ рече у себи: ‚Шта да радим? Господар ми одузима посао управитеља. Нисам довољно снажан да копам, а срамота ме да просим. 4 Знам шта ћу: учинићу тако да ће ме људи примати у кућу и кад више не будем управитељ.‘
5 »Тада, једног по једног, позва све дужнике свога господара.
»‚Колико дугујеш мом господару?‘ упита првог.
6 »‚Сто бата[a] маслиновог уља‘, одговори овај.
»А он му рече: ‚Узми своју обвезницу, па брзо седи и напиши педесет.‘
7 »Затим упита другог: ‚Колико ти дугујеш?‘
»‚Сто кора[b] жита‘, одговори овај.
»А он му рече: ‚Узми своју обвезницу и напиши осамдесет.‘
8 »И господар похвали непоштеног управитеља, јер је сналажљиво поступио. Синови овога света сналажљивији су са својим него синови светлости. 9 Кажем вам: начините себи пријатеље помоћу непоштеног богатства, да би вас, када оно нестане, примили у вечне станове[c].
10 »Ко је поуздан у најмањем, поуздан је и у великом. А ко је непоштен у најмањем, непоштен је и у великом. 11 Ако, дакле, нисте били поуздани у непоштеном богатству, ко ће вам поверити истинско богатство? 12 И ако нисте били поуздани у туђем, ко ће вам дати ваше?
13 »Ниједан слуга не може да служи двојици господара. Јер, или ће једнога мрзети, а другога волети; или ће једноме бити привржен, а другога презирати. Не можете служити и Богу и богатству[d].«
Закон и Божије царство
14 А све су то слушали фарисеји, који су волели новац, па су му се ругали.
15 Зато им Исус рече: »Ви се пред људима претварате да сте праведни, али Бог познаје ваше срце. Оно што је на високој цени међу људима, у Божијим очима је одвратно.
16 »Закон и Пророци су били до Јована. Од тада се проповеда еванђеље о Божијем царству и свако насилно у њега улази. 17 Али, лакше је да небо и земља прођу, него да пропадне иједна цртица из Закона.«
Развод
18 »Ко се разведе од своје жене и ожени се другом, чини прељубу. И ко се ожени разведеном, чини прељубу.«
Богаташ и Лазар
19 »Био један богат човек који се облачио у пурпур и танко платно и сваког дана уживао у раскоши. 20 А пред његовом капијом лежао је један сиромах по имену Лазар, сав у чиревима, 21 и жудео да напуни стомак оним што је падало са богаташеве трпезе. Чак су и пси долазили и лизали му чиреве.
22 »Када је сиромах умро, анђели га однеше у Авраамово наручје. А умре и богаташ и би сахрањен. 23 У Подземљу[e], где је лежао у мукама, подиже поглед и у даљини угледа Авраама, и Лазара у његовом наручју, 24 па повика: ‚Оче Аврааме, смилуј ми се и пошаљи Лазара да умочи врх свога прста у воду и расхлади ми језик, јер се страшно мучим у овом пламену!‘
25 »‚Синко‘, рече му Авраам, ‚сети се да си за живота примио своја добра, а Лазар зла. Он се сада овде теши, а ти си у страшним мукама. 26 Осим тога, између вас и нас постављена је велика провалија, па они који желе одавде да пређу к вама, не могу, нити ко од вас може да пређе овамо.‘
27 »‚Онда те молим, оче‘, рече богаташ, ‚пошаљи га у кућу мога оца, 28 јер имам петорицу браће. Нека их опомене, да и они не дођу у ово мучилиште.‘
29 »Али Авраам рече: ‚Имају Мојсија и Пророке. Нека њих слушају.‘
30 »‚Не, оче Аврааме‘, рече богаташ, ‚него, ако им дође неко од мртвих, они ће се покајати.‘
31 »‚Ако не слушају Мојсија и Пророке‘, рече Авраам, ‚неће их уверити ни да неко устане из мртвих.‘«
31 »Склопих савез са својим очима
да ниједну девојку не погледам пожудно.
2 Јер, шта је део човеков од Бога одозго,
какво му је наследство од Свесилнога са висина?
3 Зар није пропаст за покваренога,
несрећа за оне који чине злодела?
4 Зар он не види моје путеве
и не броји све моје кораке?
5 »Ако сам ходао у лажи
или ми је нога хитала за преваром
6 – нека ме Бог измери на кантару праведности,
и знаће да сам беспрекоран –
7 ако ми је корак скренуо са стазе,
ако ми се срце повело за очима,
ако су ми се руке укаљале,
8 нека онда други поједе што сам засејао,
нека моје изданке ишчупају из корена.
9 Ако ми је нека жена завела срце,
ако сам на вратима вребао на ближњега,
10 нека се онда моја жена пода другом,
нека онда с њом спавају други.
11 Јер, то би било срамотно дело,
грех који заслужује осуду.
12 Јер, то је огањ који сажиже до Авадона,
који би све моје усеве из корена ишчупао.
13 Ако сам слугама и слушкињама ускратио правду
кад су се на мене жалили,
14 шта ћу учинити кад Бог устане?
Шта ћу одговорити кад полажем рачун?
15 Зар ме није начинио у утроби мајчиној
исти Онај који је и њих саздао у материци?
16 Ако сам се оглушио на молбе сиромахâ
или дозволио да удовица очи исплаче,
17 ако сам јео залогај хлеба
а да га са сирочетом нисам поделио
18 – иако сам му од своје младости био као отац
и од свог рођења удовицу водио као пастир –
19 ако сам гледао неког како страда јер нема одеће
или убогога без покривача,
20 а да ме није од срца благосиљао
што сам га руном својих оваца угрејао,
21 ако сам на сироче подигао руку,
знајући да имам утицаја на суду,
22 нека ми плећка испадне из рамена,
нека ми се рука ишчупа из зглоба раменог.
23 Јер, зазирао сам од пропасти од Бога
и због величанства његовог нисам то чинио.
24 Ако сам се уздао у злато
или ако сам чистом злату рекао: ‚Сигурности моја‘,
25 ако сам се радовао свом великом богатству,
благу које сам својим рукама стекао,
26 ако сам гледао сунце у његовој блиставости
или месец како путује у свом сјају,
27 па ми је срце било потајно заведено
да им руком пошаљем пољубац,
28 и то би био злочин који заслужује осуду,
јер бих изневерио Бога на висини.
29 Ако сам се радовао несрећи свога непријатеља
или ликовао због невоље која га је снашла,
30 нисам својим устима дао да згреше
призивајући проклетство на његов живот;
31 ако људи из мог шатора никад нису рекли:
‚Коме он није дао меса да се наједе?‘
32 и ниједан дошљак није морао напољу да преноћи,
јер сам путнику увек отварао врата;
33 ако сам тајио свој грех као што то чине људи
у грудима кријући своју кривицу,
34 јер сам се толико плашио гомиле
и стрепео од презира братстава
да сам ћутао и нисам излазио на врата…
35 »О, кад би било неког да ме саслуша!
Ево, потписујем своју одбрану.
Нека ми Свесилни одговори,
нека мој тужитељ напише оптужницу.
36 На свом рамену бих је носио,
и ставио је на себе као круну.
37 Положио бих му рачун о свим корацима својим,
као кнез бих му приступио.
38 »Ако моја земља завапи против мене
и све њене бразде заплачу заједно,
39 ако сам њене плодове прождро не плативши
и ојадио душу њених закупаца,
40 место пшенице нека изникне трњак
и место јечма коров.«
Овим завршавају Јовове беседе.
1 Павле, Божијом вољом апостол Христа Исуса, и брат Тимотеј,
Божијој цркви у Коринту, заједно са свима светима широм Ахаје:
2 милост вам и мир од Бога, нашег Оца, и Господа Исуса Христа.
Бог сваке утехе
3 Благословен Бог и Отац нашега Господа Исуса Христа, Отац самилости и Бог сваке утехе. 4 Он нас теши у свакој нашој невољи, да бисмо и ми, оном утехом којом Бог теши нас, могли да тешимо све који су у невољи. 5 Јер, као што нас обилно сналазе Христова страдања, тако је кроз Христа обилна и наша утеха. 6 Ако смо у невољама – то је за вашу утеху и спасење. Ако смо утешени – то је за вашу утеху, која чини да стрпљиво подносите иста страдања која и ми подносимо. 7 А наша нада за вас је чврста, јер знамо да имате удела како у нашим страдањима тако и у утеси.
8 Не желимо, браћо, да не знате за невољу која нас је снашла у Азији. Били смо прекомерно, преко своје снаге, оптерећени, тако да смо већ стрепели и за живот. 9 Али, у себи смо се помирили са смртном пресудом, да се не бисмо уздали у саме себе, него у Бога, који васкрсава мртве. 10 Он нас је од толике смртне опасности избавио и избављаће нас. У њега се уздамо да ће нас и даље избављати 11 уз помоћ ваших молитви за нас, да би многи захваљивали за милост која нам је дарована посредством многих.
Промена Павловог наума
12 А овим се хвалимо: наша савест сведочи да смо у светости и искрености које долазе од Бога живели у свету, а нарочито међу вама – не у људској мудрости, већ у Божијој милости. 13 Јер, не пишемо вам ништа што не бисте могли да прочитате или разумете. А надам се да ћете у потпуности разумети, 14 као што сте нас донекле и разумели, и да ћете се на Дан нашега Господа Исуса ви поносити нама као и ми вама.
15 У том уверењу намеравао сам да прво дођем к вама, да вам се укаже двострука милост. 16 Намеравао сам да преко вас одем у Македонију, па да из Македоније опет дођем к вама, а ви да ме испратите у Јудеју. 17 Да нисам можда био лакомислен кад сам то намеравао? Или то што намеравам, намеравам као човек, па је код мене истовремено »да, да« и »не, не«?
18 Али, Бог је сведок да наша порука вама није »да« и »не«. 19 Јер, Син Божији, Исус Христос, кога смо вам ја, Силван и Тимотеј објавили, није био »да« и »не«, него је у њему увек било »да«. 20 Колико год има Божијих обећања, у њему су »да«. Зато кроз њега и говоримо »амин«, Богу на славу. 21 А Бог је тај који нас, заједно с вама, учвршћује у Христу. Он нас је помазао 22 и запечатио и у наше срце ставио Духа као залог.
23 Позивам Бога за сведока: живота ми, да бих вас поштедео нисам поново дошао у Коринт. 24 Ми нисмо господари ваше вере, него сарадници ваше радости, јер чврсто стојите у вери.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International