M’Cheyne Bible Reading Plan
11 ГОСПОД рече Мојсију: »Послаћу још једну пошаст на фараона и Египат. После тога ће вас пустити одавде – у ствари, отераће вас. 2 Реци народу да сваки мушкарац од свога суседа, а свака жена од своје сусетке затражи предмете од сребра и злата.«
3 ГОСПОД је учинио да Израелци нађу милост у очима Египћана, а и самог Мојсија су у Египту веома уважавали фараонови службеници и народ.
4 Мојсије рече: »Овако каже ГОСПОД: ‚Око поноћи ћу проћи кроз Египат. 5 Тада ће умрети сваки првенац у Египту, од прворођеног сина фараона који седи на престолу до прворођеног сина робиње која седи за млином. А угинуће и сва првина стоке. 6 По целом Египту проломиће се силан лелек, каквог није било, нити ће га икада више бити. 7 Али међу Израелцима ни пас неће залајати ни на човека ни на животињу.‘ По томе ћете знати да ГОСПОД разликује Египат од Израела. 8 Тада ће ми доћи сви ови твоји службеници, поклонити ми се и рећи: ‚Одлази, и ти и сав народ који иде за тобом!‘ После тога ћу отићи.«
И Мојсије, силно гневан, оде од фараона.
9 А ГОСПОД рече Мојсију: »Фараон вас неће послушати, да би се моја чуда умножила у Египту.«
10 Мојсије и Аарон учинили су сва та чуда пред фараоном, али је ГОСПОД отврднуо фараоново срце, па он није хтео да пусти Израелце из своје земље.
Установљење Пасхе
12 ГОСПОД рече Мојсију и Аарону у Египту: 2 »Нека вам овај месец буде први међу месецима, нека вам буде први месец у години. 3 Овако кажите целој израелској заједници: ‚Десетог дана овог месеца нека сваки човек узме једно јагње или јаре за своју породицу – једно за свако домаћинство. 4 Ако је неко домаћинство сувише мало да би појело цело јагње или јаре, нека га подели с најближим суседом, узимајући у обзир број укућана и колико сваки може да поједе. 5 Животиња коју изаберете нека буде мужјак од годину дана и без мане. Узмите је било од оваца било од коза. 6 Чувајте је до четрнаестог дана овог месеца, а тада нека сви у израелској заједници у сутон закољу своју животињу. 7 Онда нека узму њене крви и њоме премажу оба довратка и надвратак куће у којој ће је јести. 8 Месо, испечено на ватри, нека једу исте ноћи, са бесквасним хлебом и горким биљем. 9 Не једите сирово месо, ни скувано у води, него само оно испечено на ватри заједно с главом, ногама и утробом. 10 Ништа од животиње немојте да оставите до јутра. Ако нешто остане до јутра, то спалите. 11 А овако ћете је јести: опасаних бокова, са обућом на ногама и са штапом у руци. Једите је журно. То је ГОСПОДЊА Пасха.
12 »‚Те ноћи ћу проћи Египтом и побити све првенце у Египту – и људе и стоку. Ја, ГОСПОД, извршићу казну и над свим египатским боговима. 13 А крв ће бити знак за вас на кућама у којима се налазите. Када видим крв, проћи ћу изнад вас, па ће вас заобићи пошаст уништења када ударим Египат.
14 »‚Нека вам тај дан буде за спомен. Славите га као ГОСПОДЊУ светковину, славите га из поколења у поколење – то је трајна уредба.‘«
Празник бесквасног хлеба
15 »‚Седам дана једите бесквасни хлеб. Већ првог дана уклоните квасац из својих кућа, јер ко год од првог до седмог дана буде јео нешто с квасцем, тај нека се одстрани из Израела. 16 Првог дана одржите свети сабор, а исто тако и седмог дана. Тих дана не обављајте никакав посао, изузев спремања јела за сваког од вас – једино то можете чинити. 17 Славите Празник бесквасног хлеба, јер сам баш тог дана извео ваше чете из Египта. Славите тај дан из поколења у поколење – то је трајна уредба. 18 У првом месецу једите бесквасни хлеб од вечери четрнаестога дана до вечери двадесет првог дана. 19 Седам дана нека се квасац не затекне у вашим кућама. Јер, ко год буде јео нешто с квасцем, тај нека се одстрани из израелске заједнице, био он дошљак или рођен међу вама. 20 Не једите ништа с квасцем. Где год живели, бесквасни хлеб једите.‘«
Прва Пасха
21 Мојсије сазва све израелске старешине и рече им: »Идите и одаберите по јагње или јаре за своје породице и закољите пасхалну животињу.
Излечење оболелога од водене болести
14 Када је једне суботе Исус отишао у кућу неког фарисејског поглавара да једе, на њега су будно пазили. 2 А тамо је, испред њега, био човек који је патио од водене болести.
3 Исус упита учитеље закона и фарисеје: »Сме ли се суботом лечити или не?«
4 А они су ћутали.
Тада он узе и излечи оног човека и отпусти га, 5 па их упита: »Ако неком од вас син или во упадне у бунар у дан суботњи, зар га нећете одмах извући?«
6 А они нису знали шта да кажу на то.
Прво и последње место
7 Гледајући како гости за себе бирају почасна места, исприча им ову причу: 8 »Када те неко позове на свадбу, не седај на почасно место, јер је можда позван неко угледнији од тебе, 9 па ће онај који је позвао и тебе и њега доћи и рећи ти: ‚Уступи своје место овоме.‘ Тада ћеш, постиђен, морати да седнеш на последње место. 10 Него, када те позову, иди и седи на последње место, тако да ти домаћин, када дође, каже: ‚Пријатељу, помери се навише.‘ Тако ће ти бити указана част пред свима који су с тобом за трпезом. 11 Јер, биће понижен сваки онај ко самога себе уздиже, а узвишен ко самога себе понизује.«
12 Онда рече оном који га је позвао: »Када спремаш ручак[a] или вечеру, не зови своје пријатеље, ни своју браћу, ни рођаке, ни богате суседе, јер ће и они тебе позвати и тако ти узвратити. 13 Него, када спремаш гозбу, позови сиромахе, кљасте, хроме, слепе 14 – и благо теби. Јер, иако они немају чиме да ти узврате, биће ти узвраћено о васкрсењу праведних.«
Прича о великој вечери
(Мт 22,1-10)
15 Када је то чуо један од оних за трпезом, рече му: »Благо оном ко буде јео хлеб у Божијем царству!«
16 А Исус му рече: »Један човек спремио велику вечеру и позвао много људи. 17 Када је било време да вечера почне, посла он свога слугу да званицама каже: ‚Дођите, јер све је већ спремно.‘
18 »А они сви одреда почеше да се изговарају. Први му рече: ‚Купио сам њиву и морам да идем да је видим. Молим те, извини ме.‘
19 »‚Купио сам пет јармова волова‘, рече други, ‚и баш сам пошао да их испробам. Молим те, извини ме.‘
20 »Трећи рече: ‚Оженио сам се и зато не могу да дођем.‘ 21 Слуга се врати и то јави свом господару. Тада се господар куће разгневи, па рече слузи: ‚Брзо изађи на градске улице и сокаке и доведи сиромахе, кљасте, слепе и хроме!‘
22 »‚Господару‘, рече му слуга, ‚учињено је како си наредио, али још има места.‘
23 »Тада господар рече слузи: ‚Изађи на друмове и дуж плотова, па их натерај да дођу, да ми се кућа напуни. 24 Јер, кажем ти: ниједан од оних који су позвани неће окусити моју вечеру!‘«
Потпуна преданост Исусу
(Мт 10,37-38)
25 Са Исусом је путовао силан народ.
Он се окрену према њима, па рече: 26 »Ко дође к мени, а не мрзи свога оца и мајку, жену и децу, браћу и сестре, па и сам свој живот, не може да буде мој ученик. 27 Ко не носи свој крст и не иде за мном, не може да буде мој ученик.
28 »Који од вас, када хоће да зида кулу, прво не седне и не израчуна трошкове, да види има ли довољно да је доврши? 29 Иначе би можда положио темељ, а не би могао да је доврши, па би га сви који би то видели исмејали 30 говорећи: ‚Овај је почео да гради, али није могао да доврши.‘
31 »Или, који цар, када крене да поведе рат против другог цара, прво не седне и не размотри може ли се са својих десет хиљада супротставити оном који против њега иде са двадесет хиљада. 32 Па, ако не може, онда ће, док је онај још далеко, послати изасланике и замолити за мир. 33 Тако, дакле, ниједан од вас који се не одрекне свега што има, не може да буде мој ученик.«
Бљутава со
(Мт 5,13; Мк 9,50)
34 »Со је добра. Али, ако со обљутави, чиме ће се зачинити? 35 Није добра ни за земљу, ни за ђубриво, него се избацује напоље. Ко има уши да чује, нека чује.«
29 Потом Јов настави своју беседу и рече:
2 »О, да су ми месеци који су протекли,
дани кад ме је Бог чувао,
3 кад ми је светиљка његова сијала над главом
и кад сам у његовој светлости ходао кроз таму,
4 дани мог зрелог доба,
кад ми је Божије пријатељство шатор наткриљивало,
5 кад је Свесилни још био са мном
и моја деца ме окруживала,
6 кад су моје стазе пливале у млеку,
а из стена ми се потоци уља изливали.
7 Кад сам долазио на градску капију
и заузимао своје место на тргу,
8 младићи би ме видели и уклањали се,
а старци се дизали и остајали да стоје.
9 Поглавари би прекидали разговор
и уста покривали руком,
10 гласови племићâ би утихнули,
језик би им се за непце залепио.
11 Ко год ме чуо, хвалио ме,
и ко год ме видео, лепо је говорио о мени,
12 јер сам избављао сиромаха када завапи
и сироче без помоћи.
13 Самртник ме благосиљао;
учинио сам да срце удовице радосно кличе.
14 Праведност сам обукао као одећу,
правда ми је била огртач и оглавље.
15 Био сам очи слепоме и ноге хромоме;
16 био сам отац убогима
и незнанца заступао у парници.
17 Ломио сам очњаке покварењаку
и плен му отимао између зуба.
18 Мислио сам: ‚Умрећу у свом гнезду,
дани ће ми бити као зрнца песка.
19 Корење ће ми допирати до воде,
а роса ми сву ноћ лежати по гранама.
20 Снага ће ми се стално обнављати
и лук ће ми у руци бити као нов.‘
21 Људи су ме жељно слушали
и у тишини чекали мој савет.
22 После мојих речи, нису проговарали,
моје речи су их шкропиле као роса.
23 Ишчекивали су ме као кишу
и моје речи упијали као пљусак пролећни.
24 Кад бих им се осмехнуо, испунили би се неверицом,
ведрина мог лица била им је драгоцена.
25 Ја сам им пут одређивао
и водио их као поглавар
и као цар који борави међу војском,
као онај који теши ожалошћене.
Христово васкрсење
15 Подсећам вас, браћо, на еванђеље које сам вам објавио, које сте и примили, у коме и стојите, 2 којим се и спасавате ако се чврсто држите Речи коју сам вам објавио, осим ако нисте узалуд поверовали.
3 Пре свега, предао сам вам оно што сам и примио: да је Христос умро за наше грехе у складу са Писмима, 4 да је сахрањен, да је васкрсао трећег дана у складу са Писмима, 5 и да се показао Кифи[a], па Дванаесторици. 6 Затим се показао браћи, којих је било више од пет стотина одједном – већина их је још жива, а неки су умрли[b]. 7 Затим се показао Јакову, па свим апостолима. 8 А после свих, показао се и мени, као недоношчету.
9 Ја сам, наиме, најмањи од апостола, недостојан да се зовем апостол, зато што сам прогонио Божију цркву. 10 Али, Божијом милошћу сам оно што јесам и његова милост према мени није била узалудна. Напротив, ја сам се трудио више од свих њих – али не ја, него Божија милост са мном. 11 Био то, дакле, ја или они: то проповедамо и у то сте поверовали.
Васкрсење мртвих
12 Ако се проповеда да је Христос васкрсао из мртвих, како то да неки међу вама говоре да нема васкрсења мртвих? 13 Ако нема васкрсења мртвих, ни Христос није васкрсао. 14 Ако Христос није васкрсао, узалудно је наше проповедање, узалудна је и ваша вера. 15 Уз то, показујемо се и као лажни Божији сведоци, зато што смо сведочили против Бога да је васкрсао Христа, кога он није васкрсао ако заиста мртви не васкрсавају. 16 Јер, ако мртви не васкрсавају, ни Христос није васкрсао. 17 А ако Христос није васкрсао, ваша вера је узалудна – још сте у својим гресима. 18 Онда пропадоше и они који су умрли у Христу. 19 Ако се само у овом животу уздамо у Христа, најбеднији смо од свих људи.
20 Али, Христос јесте васкрсао из мртвих, као првенац оних који су умрли. 21 Јер, пошто је смрт дошла преко човека, и васкрсење мртвих је дошло преко човека. 22 Као што у Адаму сви умиру, тако ће у Христу сви оживети. 23 Али, свако по свом реду: као првенац Христос, затим, када он дође, они који су Христови. 24 Потом долази крај, када он преда Царство Богу Оцу пошто уништи свако поглаварство, сваку власт и силу. 25 Он, наиме, треба да влада све док све непријатеље не подложи под своје ноге. 26 А последњи непријатељ који ће бити уништен је смрт. 27 Јер, »све је потчинио под његове ноге«(A). А када каже: »све је потчинио«, јасно је да је потчињено све осим Онога који му је све потчинио. 28 А када му све буде потчињено, онда ће се и сâм Син потчинити Ономе који му је све потчинио, да Бог буде све у свему.
29 Уосталом, шта раде они који се крштавају за мртве? Ако мртви уопште не васкрсавају, зашто се крштавају за њих? 30 Зашто се и ми сваки час излажемо опасности? 31 Сваког дана умирем, браћо, тако ми поноса на вас који имам у Христу Исусу, нашем Господу. 32 Ако сам се само као човек борио са зверима у Ефесу, шта ми то користи? Ако мртви не васкрсавају, »једимо и пијмо, јер сутра ћемо умрети«.(B)
33 Не заваравајте се: »Рђаво друштво квари добре навике.« 34 Честито се отрезните и не грешите, јер неки не познају Бога – на вашу срамоту говорим.
Начин васкрсења
35 Али, неко ће упитати: »Како васкрсавају мртви?« и: »Какво ће тело имати?« 36 Безумниче! Оно што ти сејеш, не оживљава ако не умре. 37 И то што сејеш, не сејеш тело које ће бити, већ голо зрно, рецимо пшенице или нечег другог, 38 а Бог му даје тело какво хоће, и то сваком семену његово тело. 39 Није свако тело исто. Него, друго је људско, а друго животињско тело, друго је птичје тело, а друго рибље. 40 Има небеских тела и земаљских тела, али сјај небеских тела је другачији од сјаја земаљских. 41 Друго је сјај сунца, друго сјај месеца, а друго сјај звезда. А и звезда се од звезде разликује по сјају. 42 Тако је и са васкрсењем мртвих: сеје се у распадљивости, васкрсава у нераспадљивости; 43 сеје се у срамоти, васкрсава у слави; сеје се у слабости, васкрсава у сили; 44 сеје се природно тело, васкрсава духовно.
Ако постоји природно тело, постоји и духовно. 45 Тако је и записано: »Први човек, Адам, постаде живо биће«,(C) последњи Адам животворни дух. 46 Али, није прво духовно, него природно, па онда духовно. 47 Први човек је од земље, земаљски; други човек је са неба. 48 Какав је земаљски, такви су и сви земаљски, а какав је небески, такви су и сви небески. 49 И као што смо били слика земаљскога, тако ћемо бити и слика небескога.
50 А ово вам тврдим, браћо: тело и крв не могу да наследе Божије царство, нити распадљивост наслеђује нераспадљивост. 51 Ево, казујем вам тајну: нећемо сви умрети, али ћемо се сви изменити, 52 у магновењу, у трен ока, када последња труба затруби. Јер, затрубиће, и мртви ће васкрснути нераспадљиви, а ми ћемо се изменити. 53 Треба, наиме, ово распадљиво да се обуче у нераспадљивост и ово смртно да се обуче у бесмртност. 54 А када се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово смртно обуче у бесмртност, тада ће се обистинити изрека која је записана:
»Победа прождре смрт.«(D)
55 »Смрти, где ти је победа?
Смрти, где ти је жалац?«(E)
56 Жалац смрти је грех, а сила греха је Закон. 57 Али, хвала Богу, који нам даје победу кроз нашега Господа Исуса Христа.
58 Зато, драга моја браћо, будите чврсти, непоколебљиви, увек обилујте Господњим делима, знајући да ваш труд није узалудан у Господу.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International