M’Cheyne Bible Reading Plan

Осма пошаст: скакавци

10 Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Иди фараону, јер сам њему и његовим службеницима отврднуо срце да бих међу њима могао да учиним ова своја знамења. ² Моћи ћеш да причаш својој деци и унуцима како сам поступио с Египћанима и каква сам знамења међу њима учинио да бисте знали да сам ја ГОСПОД.«

³ И Мојсије и Аарон одоше фараону и рекоше му: »Овако каже ГОСПОД, Бог Јевреја: ‚Докле ћеш одбијати да се понизиш преда мном? Пусти мој народ да иде да ми служи. ⁴ Јер, ако не пустиш мој народ, сутра ћу на твоју земљу послати скакавце. ⁵ Тако ће прекрити површину земље да се она неће видети од њих. Прождреће све што вам је преостало после грȁда и оголити сва стабла која вам расту у пољу. ⁶ Испуниће твоје куће и куће свих твојих службеника и свих Египћана. Тако нешто до сада нису видели ни твоји очеви ни дедови откад су се настанили у овој земљи.‘«

Потом се Мојсије окрену и оде од фараона.

⁷ А службеници рекоше фараону: »Докле ће нам тај човек стварати невоље? Пусти те људе да иду да служе ГОСПОДУ, своме Богу. Зар још не видиш да је Египат уништен?«

⁸ Тада Мојсија и Аарона доведоше назад фараону, а он им рече: »Идите и служите ГОСПОДУ, своме Богу. Само, ко ће све ићи?«

⁹ »Ићи ћемо с нашим младима и старима«, рече Мојсије, »с нашим синовима и кћерима, с нашом ситном и крупном стоком, јер треба да одржимо ГОСПОДЊУ светковину.«

¹⁰ Фараон им рече: »Таман посла^[a] да вас пустим заједно са женама и нејачи! Види се да сте наумили неко зло! ¹¹ Нећемо тако. Него, нека само мушкарци иду да служе ГОСПОДУ, јер то сте тражили.«

И отераше их од фараона.

¹² ГОСПОД рече Мојсију: »Пружи руку над Египтом, да на њега навале скакавци и прождру све растиње, све што је преостало после грȁда.«

¹³ И Мојсије пружи штап над Египтом, а ГОСПОД подиже источни ветар, који је целог тог дана и целе ноћи дувао земљом и до јутра донео скакавце. ¹⁴ Скакавци навалише на сав Египат и у силном мноштву попадаше по свим његовим крајевима. Толико их никада до тада није било, нити ће их икада бити. ¹⁵ Тако су прекрили сву земљу да се зацрнела и прождрли све растиње и све плодове дрвећа који су преостали после грȁда. У целом Египту не остаде ништа зелено ни на дрвећу ни на биљкама.

¹⁶ Фараон брже-боље позва Мојсија и Аарона и рече: »Згрешио сам против ГОСПОДА, вашега Бога, и против вас. ¹⁷ Опростите ми тај грех још само овај пут и помолите се ГОСПОДУ, вашем Богу, да од мене уклони ову смртоносну пошаст.«

¹⁸ Тада Мојсије оде од фараона и помоли се ГОСПОДУ. ¹⁹ И ГОСПОД промени ветар у веома снажан западњак, који дохвати скакавце и однесе их у Црвено море. Ни један једини скакавац не остаде нигде у Египту. ²⁰ Али ГОСПОД отврдну фараоново срце и он не хтеде да пусти Израелце.

Девета пошаст: тама

²¹ Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Пружи руку ка небу, да се на Египат спусти тама, тама која се може опипати.«

²² И Мојсије пружи руку ка небу, и на цео Египат се спусти густа тама која потраја три дана. ²³ Три дана људи нису могли да виде један другог, ни да се макну с места. Али тамо где су Израелци живели било је светлости.

²⁴ Тада фараон позва Мојсија и рече: »Идите и служите ГОСПОДУ. Ситна и крупна стока нека остане овде, а ваша нејач може с вама.«

²⁵ Али Мојсије рече: »Мораш да нам даш клане жртве и паљенице које ћемо принети ГОСПОДУ, нашем Богу. ²⁶ Зато ће и наша стока с нама – ни папак неће остати овде. Од ње треба да узмемо за жртве ГОСПОДУ, нашем Богу. Али док тамо не стигнемо, нећемо знати шта треба да принесемо ГОСПОДУ.«

Најава смрти египатских првенаца

²⁷ ГОСПОД отврдну фараоново срце и он не хтеде да пусти Израелце, ²⁸ него викну на Мојсија: »Одлази од мене и гледај да ми више не излазиш на очи! Јер, оног дана кад ми изађеш на очи, погинућеш!«

²⁹ »Добро си рекао«, рече Мојсије, »више ти нећу изаћи на очи.«

Покајање или пропаст

13 У то време су тамо били и неки који Исусу испричаше о Галилејцима чију је крв Пилат измешао с њиховим жртвама.

² А он им одговори: »Зар мислите да су ти Галилејци били већи грешници од осталих Галилејаца зато што су тако страдали? ³ Кажем вам: нису. Али, ако се не покајете, сви ћете тако пропасти. ⁴ Или, шта је са оном осамнаесторицом на које се срушио силоамски торањ и усмртио их? Мислите ли да су они били више криви од свих осталих становника Јерусалима? ⁵ Кажем вам: нису. Али, ако се не покајете, сви ћете тако пропасти.«

Прича о неплодној смокви

⁶ Онда им исприча ову причу: »Имао један човек смокву посађену у свом винограду, па дошао да на њој потражи плода, али га не нађе.

⁷ »Тада рече виноградару: ‚Ево већ три године долазим и тражим плода на овој смокви, али га не налазим. Посеци је. Зашто да слаби земљу.‘

⁸ »‚Господару‘, одговори му виноградар, ‚остави је још ову годину, да око ње окопам и нађубрим, ⁹ па ће можда догодине донети плод. А ако не роди, посеци је.‘«

Исус исцељује згрчену жену у суботу

¹⁰ Једне суботе је Исус учио народ у некој синагоги. ¹¹ А тамо је била и једна жена која је осамнаест година имала духа који је изазивао болест. Била је згрчена и никако није могла да се сасвим исправи.

¹² Када ју је Исус видео, позва је к себи, па јој рече: »Жено, ослобођена си своје болести.«

¹³ Онда положи руке на њу, и она се одмах исправи и поче да слави Бога.

¹⁴ А старешина синагоге је био огорчен што Исус лечи у суботу, па рече народу: »Има шест дана када се ради. Зато у те дане долазите да се лечите, а не у суботу.«

¹⁵ Тада му Господ рече: »Лицемери! Зар сваки од вас не одвезује свога вола или магарца од јасала у суботу и не изводи га да га напоји? ¹⁶ Па зар ову Авраамову кћер, коју је Сатана осамнаест година држао везану, није требало ослободити тих окова у дан суботњи?«

¹⁷ Када је то рекао, сви његови противници се постидеше, а сав народ се радовао због свих дивних дела која је учинио.

Приче о зрну горушице и квасцу

(Мт 13,31-33; Мк 4,30-32)

¹⁸ Тада рече: »Чему је слично Божије царство? С чим да га упоредим? ¹⁹ Слично је зрну горушице које је човек узео и посејао у свом врту, а оно изникло и развило се у дрво и птице се гнездиле у његовим гранама.«

²⁰ А онда опет рече: »С чим да упоредим Божије царство? ²¹ Слично је квасцу који је жена узела и измешала га са три сате^[a] брашна док све није ускисло.«

Уска врата

(Мт 7,13-14, 21-23)

²² Путујући у Јерусалим, пролазио је кроз градове и села и учио народ.

²³ Неко му рече: »Господе, хоће ли се само мало њих спасти?«

А он им рече: ²⁴ »Свим силама се потрудите да уђете кроз уска врата. Јер, кажем вам: многи ће настојати да уђу, али неће моћи. ²⁵ Када господар куће устане и закључа врата, стајаћете напољу и куцати на врата, говорећи: ‚Господару, отвори нам!‘

»А он ће вам одговорити: ‚Не знам ни ко сте ни одакле сте.‘

²⁶ »‚Јели смо и пили с тобом‘, рећи ћете му ви, ‚а ти си учио народ на нашим улицама.‘

²⁷ »А он ће вам рећи: ‚Не знам ни ко сте ни одакле сте. Одлазите од мене, сви ви који чините неправду.‘

²⁸ »И биће плач и шкргут зуба када у Божијем царству угледате Авраама, Исаака, Јакова и све пророке, а вас избаце напоље. ²⁹ Људи ће долазити са истока и запада, са севера и југа, и лећи за трпезу у Божијем царству. ³⁰ И знајте, има последњих који ће бити први, и има првих који ће бити последњи.«

Прекор Јерусалиму

(Мт 23,37-39)

³¹ У то време му приђоше неки фарисеји и рекоше: »Иди одавде на неко друго место, јер Ирод хоће да те убије.«

³² А он им рече: »Идите и реците тој лисици: ‚Ево, истерујем демоне и исцељујем данас и сутра, а трећег дана ћу довршити дело.‘ ³³ Али, данас, сутра и прекосутра треба да путујем, јер не приличи пророку да погине ван Јерусалима.

³⁴ »Јерусалиме, Јерусалиме, ти који убијаш пророке и каменујеш оне који су ти послани! Колико пута сам хтео да скупим твоју децу као квочка своје пилиће под крила, али нисте хтели. ³⁵ Ево, кућа вам остаде пуста. Кажем вам: нећете ме више видети све док не будете рекли: ‚Благословен онај који долази у име Господа.‘^(A)«

Пророковање и говорење језицима

14 Тежите за љубављу, чезните за духовним даровима, а нарочито да пророкујете. ² Јер, ко говори чудним језиком, не говори људима, него Богу. Нико га, наиме, не разуме, пошто Духом изговара тајне. ³ А ко пророкује, људима говори: изграђује их, бодри и теши. ⁴ Ко говори чудним језиком, самога себе изграђује, а ко пророкује, изграђује цркву. ⁵ Желео бих да сви говорите чудним језицима, али још више да пророкујете. Онај ко пророкује већи је од онога који говори чудним језицима, осим ако тај не тумачи цркви ради изграђивања.

⁶ Ако сада, браћо, дођем к вама и говорим чудним језицима, шта вам то користи ако вам не изнесем неко откривење, или спознање, или пророштво, или поуку? ⁷ Па и беживотне ствари које производе звук, на пример свирала или китара, ако не дају разговетне тонове, како да се зна шта се свира на свирали или китари? ⁸ Или, ако труба производи нејасан звук, ко ће се спремити за бој? ⁹ Тако и ви, ако језиком не говорите јасно, како ће се знати шта се говори? Говорићете у ветар. ¹⁰ Иако на свету има толико разних звукова, ниједан није без значења. ¹¹ Ако, дакле, не знам значење звука, бићу туђинац саговорнику, а саговорник туђинац мени. ¹² Тако и ви, пошто чезнете за духовним даровима, трудите се да њима обилујете ради изграђивања цркве.

¹³ Стога, ко говори чудним језиком, нека се моли да може да га тумачи. ¹⁴ Јер, ако се молим чудним језиком, мој дух се моли, а мој ум је неплодан. ¹⁵ Шта, дакле, да радим? Молићу се духом, али молићу се и умом. Певаћу духом, али певаћу и умом. ¹⁶ Јер, ако захваљујеш Богу духом^[a], како да неупућени каже »амин« на твоје захваљивање кад не зна шта говориш? ¹⁷ Ти, додуше, лепо захваљујеш, али се други не изграђује.

¹⁸ Захваљујем Богу што више од свих вас говорим чудним језицима. ¹⁹ Али, у цркви ћу радије да кажем пет речи својим умом, да и друге поучим, него десет хиљада речи чудним језиком.

²⁰ Браћо, не размишљајте као деца, него у опакости будите нејач, а у размишљању одрасли. ²¹ Записано је у Закону:

каже Господ.

²² Према томе, чудни језици нису знак за вернике, него за невернике, а пророковање није за невернике, него за вернике. ²³ Ако се, дакле, сва црква окупи заједно и сви говоре чудним језицима, па уђу неупућени или неверници – зар неће рећи да булазните? ²⁴ Али, ако сви пророкују, па уђе неки неверник или неупућени, све га прекорева, све га осуђује, ²⁵ тајне његовог срца излазе на видело, па ће пасти ничице и поклонити се Богу, изјављујући: »Бог је заиста у вама!«

Ред у цркви

²⁶ Шта, дакле, браћо? Када се окупите, сваки од вас има псалам, или поуку, или откривење, или језик, или тумачење. Нека све то буде за изграђивање. ²⁷ Ако неко – двојица, највише тројица, и то један за другим – говори чудним језиком, један нека тумачи. ²⁸ А ако нема тумача, нека онда тај ћути у цркви; нека говори само себи и Богу.

²⁹ Од пророкâ, нека говоре двојица или тројица, а остали нека расуђују. ³⁰ Али, ако неком другом ко ту седи дође откривење, онај први нека ућути. ³¹ А сви можете, један по један, да пророкујете, да сви буду поучени и сви ободрени. ³² Пророчки духови се потчињавају пророцима, ³³ јер Бог није Бог нереда, него мира.

Као у свим црквама светих, ³⁴ нека жене у црквама ћуте. Није им допуштено да говоре, него нека се потчињавају, као што и Закон каже. ³⁵ А ако желе нешто да науче, нека код куће питају своје мужеве. Јер, ружно је да жена говори у цркви.

³⁶ Зар је од вас проистекла Божија реч? Или је само вама стигла? ³⁷ Ако неко сматра да је пророк или да је духован, треба да зна да је ово што вам пишем Господња заповест. ³⁸ А ако неко то не признаје, ни сам неће бити признат.

³⁹ Зато, браћо моја, чезните за пророковањем и не спречавајте да се говори чудним језицима. ⁴⁰ Само, нека све буде пристојно и уредно.