M’Cheyne Bible Reading Plan

Пета пошаст: помор стоке

9 Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Иди фараону и реци му: ‚Овако каже ГОСПОД, Бог Јевреја: Пусти мој народ да иде да ми служи. ² Јер, ако одбијеш да га пустиш и наставиш да га задржаваш, ³ ГОСПОДЊА рука ће послати страшан помор на твоју стоку у пољима – на твоје коње, магарце и камиле, на твоја говеда, овце и козе. ⁴ Али ГОСПОД ће направити разлику између стоке Израелаца и стоке Египћана, па ниједно грло стоке која припада Израелцима неће угинути.‘«

⁵ А ГОСПОД одреди и време, рекавши: »ГОСПОД ће то сутра учинити у овој земљи.«

⁶ И ГОСПОД то сутрадан и учини: Египћанима угину сва стока, а не угину ниједно грло стоке која је припадала Израелцима. ⁷ Фараон посла људе и утврди да Израелцима ни једно једино грло није угинуло. Али фараоново срце ипак отврдну и он не хтеде да пусти народ.

Шеста пошаст: гнојни чиреви

⁸ Тада ГОСПОД рече Мојсију и Аарону: »Узмите прегршти пепела из пећи, па нека Мојсије пред фараоном баци пепео према небу. ⁹ Од тога ће по целом Египту настати ситна прашина која ће и на људима и на животињама по целом Египту изазивати гнојне чиреве.«

¹⁰ И они узеше пепела из пећи и стадоше пред фараона. Мојсије баци пепео према небу, и гнојни чиреви избише на људима и на животињама. ¹¹ А чаробњаци нису могли да изађу пред Мојсија због чирева којима су били прекривени као и сви Египћани. ¹² Али ГОСПОД отврдну фараоново срце и он не хтеде да послуша Мојсија и Аарона, баш као што је ГОСПОД и рекао Мојсију.

Седма пошаст: грȁд

¹³ Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Устани рано ујутро, па изађи пред фараона и реци му: ‚Овако каже ГОСПОД, Бог Јевреја: Пусти мој народ да иде да ми служи, ¹⁴ иначе ћу овога пута све своје пошасти послати на тебе, на твоје службенике и на твој народ, да спознаш да на целом свету нема никога као што сам ја. ¹⁵ Јер, до сада сам могао да пружим руку и да тебе и твој народ ударим помором који би те збрисао са земље. ¹⁶ Али поштедео сам те ради тога да ти покажем своју силу и да се о мом имену говори по целом свету. ¹⁷ А ти се још уздижеш над мојим народом и не даш му да оде. ¹⁸ Сутра у ово време оборићу на тебе страшан грȁд, каквог није било у Египту откад је настао. ¹⁹ Зато сада нареди да се склони стока и све што имаш у пољима, јер ће се грȁд сручити на сваког човека и животињу који се затекну напољу, па ће погинути.‘«

²⁰ Они фараонови службеници који се уплашише речи ГОСПОДЊЕ, утераше своје робове и стоку унутра, ²¹ а они који не примише реч ГОСПОДЊУ к срцу, оставише своје робове и стоку напољу.

²² Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Пружи руку ка небу, да се грȁд сручи на сав Египат, на људе и на животиње, и на све што расте на пољима Египта.«

²³ Када је Мојсије пружио штап према небу, ГОСПОД посла громове и грȁд, а муње се саставише са земљом. Тако је ГОСПОД сипао грȁд по Египту, ²⁴ и грȁд је падао, а муње се мешале с њим. Такво страшно невреме није задесило Египат откад је постао народ. ²⁵ Грȁд по целом Египту поби све што се нашло напољу од људи до животиња, помлати све што је расло у пољу и скрши свако дрво. ²⁶ Само у гошенском крају, где су живели Израелци, није било грȁда.

²⁷ Тада фараон позва Мојсија и Аарона и рече им: »Овог пута сам згрешио. ГОСПОД је у праву, а ја и мој народ нисмо. ²⁸ Помолите се ГОСПОДУ, јер нам је доста грмљавине и грȁда, и ја ћу вас пустити – не морате више да останете.«

²⁹ »Чим изађем из града«, рече му Мојсије, »раширићу руке ка ГОСПОДУ, и грмљавина ће престати, а ни грȁд више неће падати – да спознаш да земља припада ГОСПОДУ. ³⁰ Али ја знам да се ти и твоји службеници још не бојите ГОСПОДА, Бога.«

³¹ Тако пропадоше лан и јечам, јер је јечам био у класу, а лан у цвету. ³² Али пшеница и крупник не пропадоше, јер касније дозревају.

³³ Мојсије оде од фараона и изађе из града, па рашири руке ка ГОСПОДУ. Грмљавина и грȁд престадоше, а ни киша више није падала на земљу. ³⁴ Када је фараон видео да су киша, грȁд и грмљавина престали, поново згреши: њему и његовим службеницима отврдну срце. ³⁵ Фараоново срце отврдну и он не хтеде да пусти Израелце, баш као што је ГОСПОД и рекао преко Мојсија.

Упозорење против лицемерја

12 Када се у међувремену окупило мноштво од неколико хиљада људи, тако да су једни друге газили, Исус прво поче да говори својим ученицима: »Чувајте се фарисејског квасца, то јест лицемерја. ² Нема ништа скривено што се неће открити, ни тајно што се неће сазнати. ³ Све што сте рекли у тами, чуће се на светлости, и оно што сте по собама на ухо шапутали, објављиваће се са кровова.«

Кога се треба бојати

(Мт 10,28-31)

⁴ »Кажем вам, пријатељи моји: не треба да се бојите оних што убијају тело и после тога немају шта више да учине. ⁵ Али, показаћу вам кога треба да се бојите: бојте се онога који, пошто убије, има моћ да баци у пакао. Да, кажем вам: њега се бојте. ⁶ Зар се пет врабаца не продаје за два асариона^[a]? Па ипак Бог не заборавља ниједног од њих. ⁷ А вама је и сва коса на глави избројана. Не бојте се. Ви вредите више од много врабаца.«

Признавање Христа пред људима

(Мт 10,32-33; 12,32; 10,19-20)

⁸ »Кажем вам: ко год мене призна пред људима, и њега ће Син човечији признати пред Божијим анђелима. ⁹ А ко се мене одрекне пред људима, и ја ћу се њега одрећи пред Божијим анђелима. ¹⁰ Опростиће се сваком ко каже нешто против Сина човечијега, али неће бити опроштено оном ко увреди Светога Духа. ¹¹ Када вас буду изводили пред синагоге, владаре и власти, не брините се како ћете се одбранити или шта ћете рећи, ¹² јер ће вас тога часа Свети Дух научити шта треба да кажете.«

Прича о безумном богаташу

¹³ Тада му рече неко из народа: »Учитељу, реци мом брату да са мном подели наследство.«

¹⁴ »Човече«, одврати му Исус, »ко ме је поставио за судију или за извршитеља над вама?«

¹⁵ А онда им рече: »Пазите и чувајте се сваке похлепе. Јер, и када човек има у изобиљу, његов живот не зависи од његове имовине.«

¹⁶ Тада им исприча ову причу: »Једном богаташу је земља добро родила ¹⁷ и он је овако размишљао: ‚Шта да радим, пошто немам где да спремим своју летину?‘ ¹⁸ Онда рече: ‚Ево шта ћу: срушићу своје амбаре и саградити веће, па ћу у њих спремити све своје жито и добра. ¹⁹ И рећи ћу својој души: душо, имаш много добара спремљених за много година. Одмарај се, једи, пиј и весели се.‘ ²⁰ Али Бог му рече: ‚Безумниче! Колико ноћас ће ти живот бити одузет^[b]. И чије ће онда бити то што си спремио?‘ ²¹ Тако пролази онај ко себи згрће благо, а није богат пред Богом.«

Не брините се

(Мт 6,25-34, 19-21)

²² Онда рече ученицима: »Зато вам кажем: не брините се за свој живот – шта ћете јести; ни за своје тело – шта ћете обући. ²³ Јер, живот је више од јела, а тело више од одеће. ²⁴ Погледајте гавране: не сеју и не жању, немају ни спремишта ни амбаре, а ипак их Бог храни. А колико сте ви вреднији од птица! ²⁵ Који од вас, бринући се, може свом животу додати и један једини сат^[c]? ²⁶ Кад не можете ни такву ситницу да учините, зашто се бринете за остало?

²⁷ »Погледајте како расту љиљани: не раде и не преду. А ја вам кажем: ни Соломон у свем свом сјају није био одевен као један од њих. ²⁸ Ако, дакле, Бог тако одева пољску траву – која данас јесте, а сутра се баца у ватру – колико ће више одевати вас, маловерни. ²⁹ Зато немојте да тражите шта ћете јести или шта ћете пити, и не узнемиравајте се бригама. ³⁰ Јер, све то траже незнабошци овога света. Зна ваш Отац да вам је све то потребно. ³¹ Него, тражите његово Царство, па ће вам се и ово дати.

³² »Не бој се, стадо мало, јер се вашем Оцу свидело да вам дâ Царство. ³³ Продајте своју имовину и дајте као милостињу. Снабдејте се новчаницима који не старе: неисцрпним благом на небу, којем лопов не може да се примакне и које мољац не може да нагризе. ³⁴ Јер, где вам је благо, тамо ће вам бити и срце.«

Будност

(Мт 24,45-51)

³⁵ »Нека вам бедра буду опасана^[d] и нека ваше светиљке горе, ³⁶ као онима који чекају да им се господар врати са свадбе, да му одмах отворе када дође и покуца. ³⁷ Благо оним слугама које господар затекне будне када дође. Истину вам кажем: он сам ће се опасати, посадити их за трпезу и послуживати их. ³⁸ Дошао он у поноћ или касније^[e], ако их нађе спремне, благо њима. ³⁹ Али ово знајте: да је домаћин знао у који час ће лопов доћи, не би допустио да му кућа буде обијена. ⁴⁰ И ви будите спремни, јер ће Син човечији доћи у онај час у који га не очекујете.«

⁴¹ »Господе«, упита Петар, »говориш ли ову причу само нама или свима?«

⁴² А Господ рече: »Ко је, дакле, верни и мудри управитељ кога ће господар поставити над својим слугама да им на време даје оброк? ⁴³ Благо оном слузи кога његов господар, када дође, нађе да тако чини. ⁴⁴ Истину вам кажем: поставиће га да управља свим његовим имањем.

⁴⁵ »Али, ако тај слуга помисли: ‚Мој господар ће се дуго задржати‘, па почне да туче слуге и слушкиње, и да једе и пије и опија се, ⁴⁶ његов господар ће доћи онога дана када га он не очекује и у час који не зна, па ће га пресећи надвоје и одредити му место међу невернима.

⁴⁷ »Онај слуга који је знао вољу свога господара, а није био спреман, или није поступио по његовој вољи, добиће много батина. ⁴⁸ А онај који није знао, а учинио је нешто што заслужује казну, добиће само мало батина. Ко год је много добио, од њега ће се много и тражити; и коме је много поверено, од њега ће се више захтевати.«

Не мир, него раздор

(Мт 10,34-36)

⁴⁹ »Дошао сам да на земљу бацим огањ, и тако бих желео да је већ упаљен. ⁵⁰ Али, треба крштењем да се крстим и тако ми је тешко док се то не заврши. ⁵¹ Мислите ли да сам дошао да на земљу донесем мир? Не, кажем вам, него раздор. ⁵² Од сада ће петоро у истој кући бити раздељено: троје против двоје и двоје против троје. ⁵³ Поделиће се отац против сина и син против оца, мајка против кћери и кћи против мајке, свекрва против снахе и снаха против свекрве.«

Тумачење знакова времена

(Мт 16,2-3)

⁵⁴ А народу рече: »Када видите да се облак помаља на западу, одмах кажете: ‚Долази киша‘, и тако и буде. ⁵⁵ А када дува јужни ветар, кажете: ‚Биће врућине‘, и тако и буде. ⁵⁶ Лицемери! Знате да тумачите изглед земље и неба, а не знате да протумачите знаке овог времена?«

Нагодба с противником

(Мт 5,25-26)

⁵⁷ »И зашто сами од себе не просуђујете шта је праведно? ⁵⁸ Када са својим противником идеш пред поглавара, потруди се да се с њим нагодиш још на путу, да те не одвуче пред судију, па те судија преда судском службенику, а службеник баци у тамницу. ⁵⁹ Кажем ти: нећеш оданде изаћи док не исплатиш и последњу пару^[f].«

27 Потом Јов настави своју беседу и рече:

Љубав

13 Ако људске и анђеоске језике говорим, а љубави немам, онда сам метал који одјекује и чинеле које звече. ² И ако имам дар пророковања, ако знам све тајне и све знање, и ако имам сву веру – тако да горе премештам – а љубави немам, ништа сам. ³ Ако сиромасима разделим све што имам и ако своје тело предам да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи.

⁴ Љубав је стрпљива, љубав је добра; она не завиди, не хвалише се, не прави се важна; ⁵ није непристојна, не тражи своје, није раздражљива, не памти зло; ⁶ не радује се неправди, а радује се истини; ⁷ све штити, све верује, свему се нада, све трпи.

⁸ Љубав никада не престаје. Пророковање? Престаће! Језици? Умукнуће! Знање? Нестаће! ⁹ Јер, ми делимично знамо и делимично пророкујемо, ¹⁰ а када дође оно што је савршено, нестаће оно делимично. ¹¹ Када сам био дете, говорио сам као дете, мислио као дете, расуђивао као дете, а када сам постао човек, одбацио сам оно детиње. ¹² Јер, сада гледамо као у огледалу, нејасно, а тада ћемо лицем у лице. Сада сазнајем делимично, а тада ћу спознати потпуно, као што сам и сâм спознат.

¹³ Сада остају вера, нада и љубав, то троје. А највећа међу њима је љубав.