M’Cheyne Bible Reading Plan
8 ГОСПОД рече Мојсију: »Иди фараону и реци му: ‚Овако каже ГОСПОД: Пусти мој народ да иде да ми служи. 2 Ако одбијеш да га пустиш, сву ћу ти земљу ударити жабама. 3 Нил ће врвети од жаба, и оне ће изаћи и доћи у твоју палату и у твоју спаваћу собу и на твоју постељу, и у куће твојих службеника и на твој народ, и у твоје пећи и твоје наћве. 4 Жабе ће се пењати по теби и по твом народу и по свим твојим службеницима.‘«
5 ГОСПОД још рече Мојсију: »Реци Аарону: ‚Пружи руку са штапом над рекама, прокопима и језерцима, и учини да жабе изађу на Египат.‘«
6 И Аарон пружи руку над водама Египта, и жабе изађоше и прекрише Египат. 7 Али и чаробњаци учинише исто својим враџбинама: и они учинише да жабе изађу на Египат.
8 Фараон позва Мојсија и Аарона и рече им: »Помолите се ГОСПОДУ да уклони жабе од мене и мога народа, а ја ћу пустити ваш народ да иде да принесе жртву ГОСПОДУ.«
9 »Теби препуштам част«, рече Мојсије фараону, »да одредиш када да се помолим за тебе, твоје службенике и твој народ, да се ви и ваше куће решите жаба – осим оних које ће остати у Нилу.«
10 »Сутра«, рече фараон.
»Нека буде како кажеш«, рече Мојсије, »да би знао да нико није као ГОСПОД, наш Бог. 11 Жабе ће отићи од тебе и из твојих кућа, од твојих службеника и твога народа – остаће само у Нилу.«
12 После тога Мојсије и Аарон одоше од фараона. Мојсије завапи ГОСПОДУ због жаба које је послао на фараона, 13 и ГОСПОД услиши Мојсија. Жабе по кућама, двориштима и пољима угинуше, 14 па су их згртали на гомиле и земља је од њих заударала. 15 Када је фараон видео да је наступило олакшање, срце му отврдну и он не хтеде да их послуша, баш као што је ГОСПОД и рекао.
Трећа пошаст: комарци
16 Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Реци Аарону: ‚Пружи свој штап и удари по прашини на тлу да се она у целом Египту претвори у комарце.‘«
17 Они тако и учинише: Аарон пружи руку у којој је био штап и удари по прашини на тлу, и комарци навалише на људе и животиње. Сва прашина у целом Египту претвори се у комарце. 18 Када су чаробњаци својим враџбинама покушали да створе комарце, нису успели. А комарци су били и на људима и на животињама.
19 Чаробњаци рекоше фараону: »Ово је Божији прст.«
Али фараоново срце је било окорело и он не хтеде да их послуша, баш као што је ГОСПОД и рекао.
Четврта пошаст: муве
20 Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Устани рано ујутро, па кад фараон пође на воду, стани пред њега и реци му: ‚Овако каже ГОСПОД: Пусти мој народ да иде да ми служи. 21 Ако га не пустиш, послаћу ројеве мува на тебе и твоје службенике, на твој народ и у твоје куће. Куће Египћана биће пуне мува, па чак и тле на коме стоје. 22 Али тога дана ћу изузети гошенски крај, где живи мој народ. Тамо неће бити ројева мува, да би ти знао да сам ја, ГОСПОД, у овој земљи. 23 Направићу разлику између свог народа и твог народа. То знамење ће бити сутра.‘«
24 И ГОСПОД тако и учини: густи ројеви мува навреше у фараонову палату и у куће његових службеника. И по целом Египту земља настрада од мува.
25 Тада фараон позва Мојсија и Аарона и рече: »Идите и принесите жртве своме Богу, овде у земљи.«
26 »То не приличи«, рече Мојсије, »јер су Египћанима одвратне жртве које приносимо ГОСПОДУ, нашем Богу. Када бисмо наочиглед Египћанима приносили жртве које су им одвратне, зар нас не би каменовали? 27 Отићи ћемо три дана хода далеко у пустињу и принећемо жртву ГОСПОДУ, нашем Богу, као што нам заповеда.«
28 »Пустићу вас да одете у пустињу и принесете жртву ГОСПОДУ, вашем Богу«, рече фараон, »али немојте да одете сувише далеко. А сада се помолите за мене.«
29 Тада Мојсије рече: »Чим одем од тебе, помолићу се ГОСПОДУ да ројеви мува сутра оду од фараона, његових службеника и његовог народа. Само, нека нас фараон опет не превари, па не пусти народ да иде да принесе жртву ГОСПОДУ.«
30 Онда Мојсије оде од фараона и помоли се ГОСПОДУ, 31 и ГОСПОД услиши Мојсија: уклони муве од фараона, његових службеника и његовог народа, и ниједна не остаде. 32 Али фараону и овога пута отврдну срце и он не хтеде да пусти народ.
Исус учи ученике како да се моле
(Мт 6,9-15; 7,7-11)
11 Једном се Исус молио на неком месту. Када је завршио, рече му један од ученика: »Господе, научи нас да се молимо, као што је и Јован научио своје ученике.«
2 А он им рече: »Када се молите, реците:
‚Оче,[a] нека је свето име твоје,
нека дође Царство твоје.
3 Хлеб наш насушни дај нам свакога дана
4 и опрости нам грехе наше,
јер и ми опраштамо свим дужницима својим.
И не уведи нас у искушење.‘«
5 Онда им рече: »Када неко од вас има пријатеља, па оде к њему у поноћ и каже му: ‚Пријатељу, позајми ми три хлеба. 6 Јер, један мој пријатељ је свратио к мени с пута, а ја немам шта да изнесем пред њега.‘ 7 И када му онај изнутра одговори: ‚Не досађуј ми! Врата су већ закључана и деца са мном у постељи. Не могу да устанем да ти дам‘ – 8 кажем вам: иако неће да устане зато што му је пријатељ, устаће због његове безочности и даће му колико му треба.
9 »Зато вам кажем: молите – и даће вам се; тражите – и наћи ћете; куцајте – и отвориће вам се. 10 Јер, ко год моли, добија; и ко тражи, налази; и отвориће се ономе ко куца.
11 »Који би отац међу вама сину, када га замоли за рибу, дао змију?[b] 12 Или му, ако га замоли за јаје, дао шкорпију? 13 Па ако ви, иако сте зли, знате како да дајете добре дарове својој деци, колико ће више ваш небески Отац дати Светога Духа онима који га замоле.«
Исус и Веелзевул
(Мт 12,22-30; Мк 3,20-27)
14 Исус је истеривао једног демона немости и, када је демон изашао, неми човек проговори, а народ се задиви.
15 Али неки од њих рекоше: »Он истерује демоне помоћу Веелзевула, демонског владара!«
16 А други, да би га искушали, затражише од њега знак са неба.
17 Али он је знао шта мисле, па им рече: »Опустеће свако царство које је против себе подељено, и пашће сваки подељен дом. 18 Ако је и Сатана против себе подељен, како ће опстати његово царство? Јер, ви кажете да ја демоне истерујем помоћу Веелзевула. 19 Али, ако ја истерујем демоне помоћу Веелзевула, помоћу кога их истерују ваши синови? Зато ће вам они бити судије. 20 Али, ако ја демоне истерујем помоћу Божије силе[c], онда вам је дошло Божије царство.
21 »Када јак, наоружан човек чува своју кућу, његова имовина је безбедна. 22 Али, када га нападне и савлада неко јачи од њега, узима му оклоп у који се уздао и дели плен.
23 »Ко није са мном – против мене је. И ко са мном не скупља – расипа.«
Повратак нечистог духа
(Мт 12,43-45)
24 »Када из човека изађе нечист дух, лута безводним местима тражећи починка. А кад га не нађе, каже: ‚Вратићу се у кућу из које сам изашао.‘ 25 И врати се и нађе кућу пометену и сређену. 26 Онда оде и доведе седам других духова, горих од себе, па уђу и тамо се настане. Тако је на крају том човеку горе него пре.«
Истинска срећа
27 Док је он то говорио, повика једна жена из народа: »Срећна утроба која те носила и дојке које си сисао!«
28 А он рече: »Много срећнији су они који слушају Божију реч и покоравају јој се.«
Јонин знак
(Мт 12,38-42; Мк 8,12)
29 Док се народ окупљао, он рече: »Овај нараштај је зао нараштај. Траже знак, али никакав знак им неће бити дат, осим знака Јониног. 30 Јер, као што је Јона био знак Нинивљанима, тако ће и Син човечији бити знак овом нараштају. 31 Краљица Југа ће на Суду устати са људима овог нараштаја и осудити их, јер је с краја земље дошла да чује Соломонову мудрост. А овде је неко већи[d] од Соломона! 32 Нинивљани ће устати на Суду са овим нараштајем и осудити га, јер су се покајали после Јонине проповеди, а овде је неко већи од Јоне.«
Светлост и тама тела
(Мт 5,15; 6,22-23)
33 »Нико не пали светиљку да би је ставио на скровито место или под посуду, него на свећњак, да они који улазе виде светлост. 34 Твоје око је светиљка тела. Ако ти је око добро, и цело тело ти је пуно светлости. Али, ако је рђаво, и тело ти је пуно таме. 35 Постарај се, дакле, да светлост у теби не буде тама. 36 Ако ти је цело тело пуно светлости, без имало таме, биће сасвим осветљено, као кад те својом светлошћу обасјава светиљка.«
Шест прекора учитељима закона и фарисејима
(Мт 23,1-36; Мк 12,38-40; Лк 20,45-47)
37 Док је он говорио, један фарисеј га позва да с њим руча[e], па Исус уђе и леже за трпезу. 38 А фарисеј се зачуди кад виде да се Исус није прво опрао пре ручка[f].
39 »Да«, рече му Господ, »ви фарисеји чистите чашу и тањир споља, а изнутра сте пуни похлепе и зла. 40 Безумници! Зар Онај који је начинио оно што је споља, није начинио и оно што је изнутра? 41 Него, дајте као милостињу оно што је унутра, и све ће вам бити чисто.
42 »Али тешко вама, фарисеји, што дајете десетак од нане, руте и сваког другог биља, а занемарујете Божију правду и љубав. Ово треба да чините, а оно да не занемарујете.
43 »Тешко вама, фарисеји, јер волите прва седишта у синагогама и да вас поздрављају на трговима. 44 Тешко вама, јер сте слични необележеним гробовима по којима људи ходају а да то и не знају.«
45 »Учитељу«, рече му један учитељ закона, »ти и нас вређаш кад тако говориш.«
46 А Исус рече: »Тешко и вама, учитељи закона, јер људе оптерећујете неподношљивим бременом, а сами се ни прстом не дотичете бремена.
47 »Тешко вама, јер подижете гробнице пророцима, а њих су побили ваши праоци. 48 Тиме сведочите да се слажете са делима својих праотаца, јер су их они побили, а ви им подижете гробнице. 49 Зато је Божија мудрост и рекла: ‚Послаћу им пророке и апостоле; неке ће убити, а неке прогонити.‘ 50 Зато ће овај нараштај платити за крв свих пророка проливену од постанка света, 51 од Авељеве крви до крви Захарије, који је убијен између жртвеника и Храма. Да, кажем вам: овај нараштај ће за то платити.
52 »Тешко вама, учитељи закона, јер сте узели кључ знања. Сами нисте ушли, а спречили сте оне који су улазили.«
53 А док је одлазио оданде, учитељи закона и фарисеји почеше жестоко да наваљују на њега и да га засипају питањима о много чему, 54 вребајући да га ухвате у речи.
Билдад
25 Тада одврати Билдад Шуаховац:
2 »Власт и страх припадају Богу;
он ствара мир на својим висинама.
3 Може ли се његова војска пребројати?
Над ким његова светлост не излази?
4 Како да човек буде праведан пред Богом?
Како да рођени од жене буде чист?
5 Да, ни месец није сјајан, ни звезде чисте
у његовим очима,
6 па колико мање је то човек, који је тек црв,
син човечији, који је тек црвић!«
Јов
26 Тада Јов одврати:
2 »Како си добро помогао немоћноме!
Како си само спасао руку нејаку!
3 Како си добро саветовао онога ко нема мудрости!
Колику си само памет показао!
4 Чијом ли си помоћи изговорио те речи
и чији ли је дух из тебе говорио?
5 »Мртви се грче од тескобе,
они испод водâ и становника њихових.
6 Шеол је гô пред Богом,
Авадон нема покрова.
7 Бог је над празнином север разастро
и земљу о ништа обесио.
8 Он воде везује у својим облацима,
а облак се од њих не поцепа.
9 Он лице пуног месеца заклања
преко њега свој облак разастирући.
10 Он је на лицу водâ кружницу оцртао,
границу између светлости и таме.
11 Тресу се стубови небеса,
престрављени његовом претњом.
12 Својом силом је море укротио,
својом мудрошћу Рахава раскомадао.
13 Од његовог даха небо се разбистрило,
рука му је хитру змију пробола.
14 Да, то је само делић његових дела,
само шапат речи о њему чујемо,
па ко да разуме гром силе његове?«
Духовни дарови
12 Што се тиче духовних дарова, браћо, не бих хтео да будете у незнању. 2 Знате како су вас, док сте били незнабошци, вукли и заводили немим идолима. 3 Зато вам обзнањујем да нико ко говори у Божијем Духу не може да каже: »Проклет Исус«, као што нико не може рећи: »Исус је Господ«, осим у Светоме Духу.
4 Има различитих милосних дарова, али је Дух исти, 5 и различитих служења, али је Господ исти, 6 и различитих деловања, али је исти Бог, који чини све у свима.
7 А свакоме се даје да се Дух кроз њега испољи на корист. 8 Јер, једноме се кроз Духа даје реч мудрости, а другоме, по истом Духу, реч знања; 9 једноме, истим Духом, вера, а другоме, тим истим Духом, дарови лечења; 10 једноме да чини чуда, а другоме пророковање; једноме да разликује духове, другоме да говори разним чудним језицима, а трећем да тумачи чудне језике. 11 И све то чини један исти Дух, који сваком додељује како хоће.
Једно тело, много удова
12 Као што је тело једно, а има много удова, и сви удови, иако их је много, чине једно тело, тако је и са Христом. 13 Јер, сви смо једним Духом у једно тело крштени – било да смо Јудеји или Грци, било да смо робови или слободни – и сви смо једним Духом напојени.
14 А ни тело није један, него много удова. 15 Ако нога каже: »Пошто нисам рука, не припадам телу«, зар због тога не припада телу? 16 Ако ухо каже: »Пошто нисам око, не припадам телу«, зар због тога не припада телу? 17 Када би цело тело било око, где би био слух? Када би цело тело било ухо, где би било чуло мириса? 18 Али, Бог је сваки поједини уд распоредио по телу по својој вољи. 19 Када би све био један уд, где би било тело? 20 Овако, има много удова, али само једно тело.
21 Не може око да каже руци: »Не требаш ми«, ни глава ногама: »Не требате ми.« 22 Штавише, много су потребнији они удови који се чине слабији. 23 И оне удове које сматрамо нечаснијима, окружујемо већом чашћу, и с непристојним удовима пристојније поступамо, 24 док с пристојнима то није потребно. Али, Бог је саставио тело, па је већу част дао оном уду који је нема, 25 да у телу не буде раздора, него да се удови једнако брину један о другом. 26 Ако један уд пати, сви удови пате с њим и ако се један уд слави, сви удови се радују с њим.
27 А ви сте Христово тело и, појединачно, удови. 28 Бог је у Цркви поставио, прво, апостоле, па пророке, па учитеље, па чудотворце, па оне који имају дарове лечења, помагања, управљања, говорења разним чудним језицима. 29 Зар су сви апостоли? Зар су сви пророци? Зар су сви учитељи? Зар су сви чудотворци? 30 Зар сви имају дарове лечења? Зар сви говоре чудне језике? Зар сви тумаче?
31 Чезните за већим милосним даровима, а ја ћу вам показати најизврснији пут.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International