M’Cheyne Bible Reading Plan

Знамења за Мојсија

4 Мојсије одврати: »А шта ако ми не поверују, или ме не послушају, па кажу: ‚ГОСПОД ти се није показао‘?«

² А ГОСПОД га упита: »Шта ти је то у руци?«

»Штап«, одговори он.

³ »Баци га на земљу«, рече ГОСПОД.

Мојсије га баци, и штап се претвори у змију, а он побеже од ње.

⁴ Онда му ГОСПОД рече: »Пружи руку и ухвати је за реп.«

Мојсије пружи руку и ухвати је, и она се у његовој руци опет претвори у штап.

⁵ »По томе ће поверовати да ти се показао ГОСПОД, Бог њихових праотаца, Бог Авраамов, Бог Исааков и Бог Јаковљев.«

⁶ Потом му ГОСПОД рече: »Завуци руку у недра.«

Мојсије завуче руку у недра, а кад ју је извукао, рука му је била губава, бела као снег.

⁷ »Завуци поново руку у недра«, рече ГОСПОД.

Мојсије је поново завуче у недра, а кад ју је извукао, опет је била као и остало тело.

⁸ »Ако ти не поверују и не прихвате поруку првог знамења, можда ће поверовати другом. ⁹ А ако не поверују ни једном од ова два знамења и не послушају те, захвати мало воде из Нила и пролиј је на суво тле. Вода коју узмеш из Нила на сувом тлу ће се претворити у крв.«

¹⁰ »Молим те, Господе«, рече Мојсије ГОСПОДУ, »никад нисам био речит човек – ни раније, ни сад кад говориш са мном, својим слугом. Говор ми је спор, а језик тром.«

¹¹ »Ко је човеку дао уста?« упита га ГОСПОД. »Ко га чини немим или глувим? Ко му даје вид или га чини слепим? Зар не ја, ГОСПОД? ¹² А сад иди! Ја ћу бити с тобом кад будеш говорио и научити те шта да кажеш.«

¹³ Али Мојсије рече: »Молим те, Господе, пошаљи неког другог.«

¹⁴ Тада се ГОСПОД разгневи на Мојсија и рече: »Зар Аарон, Левит, није твој брат? Знам да је он речит. Ево, баш ти је пошао у сусрет. Кад те види, срце ће му заиграти од радости. ¹⁵ Њему ћеш говорити и казивати му шта да каже. Ја ћу бити и с тобом и с њим кад будете говорили и научити вас шта да чините. ¹⁶ Он ће место тебе говорити народу и биће ти место уста, а ти њему место Бога. ¹⁷ Узми овај штап у руку – њиме ћеш чинити знамења.«

Мојсије се враћа у Египат

¹⁸ Мојсије се затим врати свом тасту Јитру и рече му: »Пусти ме да се вратим мојима у Египат, да видим да ли су још живи.«

А Јитро му рече: »Иди у миру.«

¹⁹ ГОСПОД у Мидјану рече Мојсију: »Врати се у Египат, јер су умрли сви који су хтели да ти одузму живот.«

²⁰ И Мојсије узе своју жену и синове, посади их на магарца и запути се у Египат, а у руци понесе Божији штап.

²¹ ГОСПОД још рече Мојсију: »Кад стигнеш у Египат, гледај да пред фараоном учиниш сва чуда за која сам ти дао моћ. Али ја ћу му отврднути срце, па неће пустити народ да оде. ²² Ти тада реци фараону: ‚Овако каже ГОСПОД: Израел је мој син, мој првенац. ²³ Рекао сам ти: »Пусти мог сина да иде да ми се поклони«, али ти си одбио да га пустиш, па ћу ја убити твог сина, твог првенца.‘«

Обрезање Мојсијевог сина

²⁴ На путу, док је Мојсије био на коначишту, дође му^[a] ГОСПОД и хтеде да га убије. ²⁵ Али Ципора дограби оштар кремен, обреза свог сина и кожицом дотаче Мојсијеве ноге, рекавши: »Стварно си ми ти крвав муж.« ²⁶ Тако га ГОСПОД остави. А она му је због обрезања рекла »крвав муж«.

Мојсије и Аарон преносе народу шта је Бог рекао

²⁷ ГОСПОД рече Аарону: »Иди у пустињу да се састанеш с Мојсијем.«

И он оде и састаде се с њим на Божијој гори и пољуби га. ²⁸ Тада Мојсије исприча Аарону све што му је ГОСПОД поверио и о свим знамењима која му је заповедио да учини.

²⁹ Потом Мојсије и Аарон одоше и окупише све старешине Израелаца. ³⁰ Аарон исприча све што је ГОСПОД рекао Мојсију, а Мојсије учини знамења наочиглед народу, ³¹ и народ поверова. Када су чули да је ГОСПОД походио Израелце и видео њихове недаће, дубоко се поклонише.

Капетанова вера

(Мт 8,5-13; Јн 4,43-54)

7 Када је све ово изговорио пред народом, оде у Кафарнаум. ² А једном капетану је слуга кога је веома ценио био на смрт болестан. ³ Када је чуо за Исуса, капетан посла јудејске старешине да га замоле да дође и излечи његовог слугу.

⁴ Они дођоше к Исусу и усрдно га замолише, рекавши: »Заслужује да му то учиниш, ⁵ јер воли наш народ, а и синагогу нам је подигао.«

⁶ И Исус пође с њима.

Када је већ био надомак куће, капетан посла своје пријатеље да му кажу: »Господару, не мучи се, јер нисам достојан да уђеш под мој кров. ⁷ Зато ни себе нисам сматрао достојним да ти приђем. Него, само реци реч и мој слуга ће оздравити. ⁸ Јер, ја сам човек подређен власти и имам под собом војнике, па кажем једном: ‚Иди!‘ и он оде, а другом: ‚Дођи!‘ и он дође. И свом слузи кажем: ‚Уради!‘ и он уради.«

⁹ Када је то чуо, Исус му се задиви, па се окрену народу који је ишао за њим и рече: »Кажем вам: толику веру нисам нашао ни у Израелу.«

¹⁰ А када су се послани вратили кући, нађоше слугу здрава.

Исус васкрсава удовичиног сина

¹¹ Убрзо затим Исус оде у град који се зове Наин. Пратили су га ученици и силан народ. ¹² Када се приближио градској капији, управо су износили мртваца, јединца у мајке удовице. С њом је било и много народа из града.

¹³ Када ју је Господ угледао, сажали се на њу, па јој рече: »Не плачи.«

¹⁴ Онда приђе и дотаче сандук, а они који су га носили стадоше.

Исус рече: »Младићу, теби говорим: устани.«

¹⁵ И мртвац седе, па поче да говори, а Исус га предаде његовој мајци.

¹⁶ Све обузе страх, па почеше да славе Бога, говорећи: »Велик пророк се појавио међу нама« и: »Бог је дошао да помогне свом народу.«

¹⁷ И то се разгласи по целој Јудеји и околним крајевима.

Исус и Јован Крститељ

(Мт 11,2-19)

¹⁸ Јованови ученици јавише Јовану о свему овом, па он позва двојицу својих ученика ¹⁹ и посла их Господу да га упитају: »Јеси ли ти Онај који треба да дође или да чекамо другога?«

²⁰ Када су ови дошли к Исусу, рекоше: »Послао нас је Јован Крститељ да те упитамо: ‚Јеси ли ти Онај који треба да дође или да чекамо другога?‘«

²¹ А баш у то време Исус је многе излечио од болести, мука и злих духова, и многим слепима вратио вид.

²² Зато им одговори: »Идите и испричајте Јовану о свему што сте овде видели и чули: слепи опет виде, хроми ходају, губави се чисте, глуви чују, мртви васкрсавају, а сиромасима се проповеда еванђеље. ²³ И благо оном ко се о мене не саблазни.«

²⁴ Када су Јованови изасланици отишли, Исус поче народу да говори о Јовану: »Шта сте хтели да видите кад сте изашли у пустињу? Трску коју љуља ветар? ²⁵ Не? Него, шта сте хтели да видите? Човека обученог у лепу^[a] одећу? Не, они који носе лепу одећу и уживају у раскоши налазе се по палатама. ²⁶ Шта сте, дакле, хтели да видите? Пророка? Да, кажем вам: и више него пророка! ²⁷ То је онај за кога је записано:

²⁸ Кажем вам: међу рођенима од жена нико није већи од Јована, а најмањи у Божијем царству већи је од њега.«

²⁹ И сав народ који је слушао – чак и цариници – признао је Божију праведност крстивши се Јовановим крштењем. ³⁰ Али фарисеји и познаваоци Закона, не крстивши се, одбацили су оно што је Бог хтео да учини за њих.

³¹ »С чим да упоредим људе овог нараштаја? Чему су слични? ³² Слични су деци која седе на тргу и довикују једна другој:

³³ Јован Крститељ је дошао и није ни јео хлеб ни пио вино, а ви кажете: ‚Опседнут је демоном.‘ ³⁴ Дошао је Син човечији, који једе и пије, а ви кажете: ‚Види изелице и пијанице, пријатеља цариника и грешника.‘ ³⁵ Али мудрост оправдавају сва њена деца.«

Грешница помазује Исуса

³⁶ Један фарисеј позва Исуса да једе с њим, па он оде у његову кућу и леже за трпезу. ³⁷ Када је једна жена, грешница из тога града, сазнала да је Исус за трпезом у фарисејевој кући, донесе алабастрену посуду мирисне помасти, ³⁸ па стојећи иза Исуса, код његових ногу, плачући, поче да му кваси ноге сузама. Онда их обриса својом косом, па му је љубила ноге и мазала их помашћу.

³⁹ Када је то видео фарисеј који га је позвао, рече у себи: »Да је овај човек пророк, знао би ко је и каква је ова жена која га дотиче – да је грешница.«

⁴⁰ »Симоне«, рече му Исус, »имам нешто да ти кажем.«

»Кажи«, одврати овај.

⁴¹ »Двојица су била дужна једном зајмодавцу«, рече Исус. »Један је дуговао пет стотина динара^[b], а други педесет. ⁴² Али, како нису имали да врате, зајмодавац опрости обојици. Који од њих ће га више волети?«

⁴³ Симон одговори: »Онај, мислим, коме је више опростио.«

»Тачно си просудио«, рече му Исус.

⁴⁴ Онда се окрену према жени, па упита Симона: »Видиш ли ову жену? Кад сам дошао у твоју кућу, ти ми ниси дао воде да оперем ноге, а она је сузама облила моје ноге и обрисала их косом. ⁴⁵ Ниси ме поздравио пољупцем, а она, откад сам ушао, не престаје да ми љуби ноге. ⁴⁶ Ниси ми помазао главу уљем, а она ми је ноге помазала мирисном помашћу. ⁴⁷ Зато ти кажем: опроштени су јој многи греси, јер је показала велику љубав. А коме је мало опроштено, мало и воли.«

⁴⁸ Онда рече жени: »Опраштају ти се греси.«

⁴⁹ Тада они који су с њим били за трпезом рекоше међу собом: »Ко је овај што и грехе опрашта?«

⁵⁰ А Исус рече жени: »Твоја вера те је спасла. Иди у миру.«

Јов

21 Тада Јов одврати:

О месу жртвованом идолима

8 Што се тиче меса жртвованог идолима, знамо да сви имамо знање. Али, знање надима охолошћу, а љубав изграђује. ² Ако неко мисли да нешто зна, тај још не зна онако како би требало да зна. ³ Али, ако неко воли Бога, Бог га познаје.

⁴ Дакле, што се тиче једења меса жртвованог идолима, знамо да идол није ништа на свету и да нема Бога осим једнога. ⁵ Јер, чак и да има такозваних богова, било на небу или на земљи – као што и има много »богова« и много »господа« – ⁶ за нас постоји само један Бог Отац, од кога је све и за кога смо ми, и само један Господ, Исус Христос, кроз кога је све и ми кроз њега.

⁷ Али, немају сви то знање. Неки, наиме, још навикнути на идоле, једу месо као да је жртвовано идолима и тако каљају своју савест, јер је слаба. ⁸ А јело нас не приближава Богу. Нити шта губимо ако не једемо, нити шта добијамо ако једемо.

⁹ Само, пазите да ваша слобода не буде камен спотицања за слабе. ¹⁰ Јер, ако неко види тебе, који имаш знање, да једеш у идолском храму, зар га тиме – пошто му је савест слаба – нећеш охрабрити да једе месо жртвовано идолима? ¹¹ Због твога знања, наиме, пропада твој слаби брат за кога је Христос умро. ¹² Тако, грешећи против своје браће и повређујући њихову слабу савест, грешите против Христа. ¹³ Зато, ако јело саблажњава мога брата, никада више нећу јести месо, да свога брата не бих саблазнио.