M’Cheyne Bible Reading Plan
Мојсијево рођење
2 Један човек из Левијевог племена ожени се једном Левиткињом, 2 и она затрудне и роди сина. Када је видела како је мио, крила га је три месеца. 3 Али, када више није могла да га крије, набави корпу од папирусове трске, облепи је катраном и смолом, у њу положи дете, па је стави међу трску на обали Нила. 4 А његова сестра стаде мало даље, да види шта ће бити с њим.
5 Фараонова кћи сиђе до Нила да се окупа, а њене дворкиње су се шетале обалом. Она у трсци угледа корпу, па посла своју робињу да је донесе. 6 Када је отворила корпу, угледа дете.
Плакало је, и она се сажали на њега и рече: »То је једно од јеврејске деце.«
7 Тада његова сестра рече фараоновој кћери: »Да идем да ти доведем неку дојкињу Јеврејку, да ти доји дете?«
8 »Иди«, одговори јој фараонова кћи.
И девојка оде и доведе дететову мајку.
9 »Узми ово дете и доји га за мене«, рече јој фараонова кћи, »а ја ћу ти платити.«
И жена узе дете, па га је дојила.
10 Када је дечак порастао, она га одведе фараоновој кћери, која га усини и даде му име Мојсије[a], »јер сам га«, рече, »извукла из воде.«
Мојсије бежи у Мидјан
11 Једнога дана, када је већ одрастао, Мојсије оде међу свој народ и виде колико се мучи кулучећи. Спазивши како један Египћанин туче једног од његове јеврејске сабраће, 12 Мојсије се осврну овамо-онамо, па кад виде да нема никог, уби Египћанина и закопа га у песак.
13 Када је сутрадан опет изашао, угледа два Јеврејина како се туку, па упита нападача: »Зашто бијеш свог друга?«
14 А овај рече: »Ко је тебе поставио за владара и судију над нама? Хоћеш ли и мене да убијеш као што си убио оног Египћанина?«
Тада се Мојсије уплаши и помисли: »Дакле, сазнало се шта сам учинио!«
15 Када је фараон дознао за то, хтеде да погуби Мојсија, па Мојсије побеже од фараона и оде да живи у Мидјану.
Мојсије се жени Ципором
Док је седео крај једног бунара, 16 седам кћери мидјанског свештеника дођоше да захвате воде из бунара и сипају је у појила да напоје стадо свога оца. 17 Уто дођоше неки пастири и отераше их, али Мојсије скочи и одбрани их, па им напоји стадо.
18 Када су се вратиле свом оцу Реуелу, он их упита: »Како то да сте се данас тако рано вратиле?«
19 А оне му одговорише: »Један Египћанин нас је одбранио од пастирâ, па нам је још и воде захватио и напојио нам стадо.«
20 »Па где је он?« запита он своје кћери. »Зашто остависте човека? Позовите га да једе с нама.«
21 Мојсије пристаде да остане код тог човека, а овај му даде своју кћер Ципору за жену. 22 Она роди сина, а Мојсије му даде име Гершом[b], »јер сам«, рече, »дошљак у туђини.«
Израелци вапију Богу због потлачености
23 После много времена умре египатски цар. Израелци су уздисали у ропству и вапили, и њихово запомагање због ропства допре до Бога. 24 Бог чу њихово роптање и сети се свога савеза са Авраамом, Исааком и Јаковом. 25 И Бог погледа на Израелце и смилова им се[c].
Први ученици
(Мт 4,18-22; Мк 1,16-20)
5 Једном, док се народ гурао око њега да чује Божију реч, а он стајао покрај Генисаретског језера, 2 виде поред обале два чамца. Рибари су изашли из њих и испирали мреже. 3 Он уђе у један од чамаца, који је припадао Симону, и замоли га да се мало отисне од копна. Онда седе, па је учио народ из чамца.
4 Када је престао да говори, рече Симону: »Извези на пучину, па баците мреже за лов.«
5 »Учитељу«, одговори му Симон, »сву ноћ смо се трудили и ништа нисмо уловили. Али, ако ти кажеш, бацићу мреже.«
6 И кад су то учинили, ухватише веома много рибе – толико да су им се мреже цепале. 7 Зато махнуше друговима у другом чамцу да дођу и помогну им. Ови дођоше, па оба чамца толико напунише рибом да су почели да тону.
8 Када је Симон Петар то видео, баци се Исусу пред ноге и рече: »Иди од мене, Господе, јер сам грешан човек!«
9 Јер, он и сви који су били с њим били су запањени колико много рибе су уловили, 10 а исто тако и Зеведејеви синови Јаков и Јован, Симонови другови.
Исус тада рече Симону: »Не бој се. Од сада ћеш ловити људе.«
11 И они извукоше чамце на обалу, оставише све и пођоше за њим.
Очишћење губавога
(Мт 8,1-4; Мк 1,40-45)
12 Када је Исус био у неком граду, угледа га један човек који је био сав губав, паде ничице и замоли га: »Господе, ако хоћеш, можеш да ме очистиш.«
13 Исус пружи руку, дотаче га и рече: »Хоћу. Буди чист.«
И губа одмах нестаде с њега.
14 Онда му нареди: »Не причај ником, него иди и покажи се свештенику, па принеси жртву за своје очишћење, како је Мојсије заповедио – за сведочанство њима.«
15 Али глас о Исусу се све више ширио и силан народ је долазио да га чује и да се излечи од својих болести. 16 А он се често повлачио на усамљена места и молио се.
Излечење одузетога
(Мт 9,1-8; Мк 2,1-12)
17 Док је једног дана учио народ, седели су тамо и фарисеји и учитељи закона који су дошли из свих галилејских и јудејских села и из Јерусалима. А Исус је лечио Господњом силом. 18 Дођоше и неки људи носећи на постељи једног одузетога, па покушаше да га унесу и положе пред Исуса. 19 Пошто због народа нису могли да га унесу, попеше се на кров и на постељи га, кроз црепове, спустише пред Исуса.
20 Када је Исус видео њихову веру, рече: »Човече, опраштају ти се греси.«
21 Тада учитељи закона и фарисеји помислише: »Ко је овај што хули? Ко, осим јединога Бога, може да опрашта грехе?«
22 Али Исус је знао о чему размишљају, па им рече: »Зашто тако мислите? 23 Шта је лакше? Рећи: ‚Опраштају ти се греси‘, или рећи: ‚Устани и ходај‘? 24 Али, да знате да Син човечији има власт на земљи да опрашта грехе…« Онда рече одузетоме: »Теби говорим! Устани, узми своју постељу и иди кући.«
25 И човек одмах устаде пред њима, узе оно на чему је лежао и оде кући, славећи Бога. 26 Сви се силно задивише, па почеше да славе Бога и, пуни страха, да говоре: »Данас смо видели нешто невероватно!«
Исус позива Левија
(Мт 9,9-13; Мк 2,13-17)
27 Исус после тога изађе и виде цариника Левија како седи на царинарници, па му рече: »Пођи за мном.«
28 И овај остави све, устаде и пође за њим.
29 Онда Левије спреми за Исуса велику гозбу у својој кући. А с њима су јели многи цариници и други људи.
30 Тада фарисеји и њихови учитељи закона почеше да приговарају Исусовим ученицима говорећи: »Зашто једете и пијете са цариницима и грешницима?«
31 А Исус им рече: »Није здравима потребан лекар, већ болеснима. 32 Нисам дошао да на покајање позовем праведнике, него грешнике.«
Исуса испитују о посту
(Мт 9,14-17; Мк 2,18-22)
33 Они му рекоше: »Јованови ученици често посте и моле се, а тако и фарисејски ученици, а твоји стално једу и пију.«
34 »Можете ли младожењине сватове да натерате да посте док је младожења с њима?« упита их Исус. 35 »Али, доћи ће време када ће им отети младожењу, и тада ће постити.«
36 Онда им исприча и причу: »Нико не откида закрпу са нове одеће да би је пришио на стару. Ако то учини, поцепаће нову одећу, а закрпа са нове неће пристајати старој. 37 И нико не сипа ново вино у старе мешине. Ако то учини, ново вино ће поцепати мешине и просути се, а мешине ће пропасти. 38 Него, ново вино треба сипати у нове мешине. 39 И нико ко је пио старо вино, не тражи ново, јер каже: ‚Старо је добро.‘«
Јов
19 Тада Јов одврати:
2 »Докле ћете ме мучити
и сатирати речима?
3 Већ сте ме десет пута изгрдили
и није вас стид што ме нападате.
4 Па и да је истина да сам застранио,
моја заблуда се само мене тиче.
5 Ако хоћете да се узвисите нада мном
и да моје понижење против мене употребите,
6 онда знајте да ми је Бог нанео неправду
и своју мрежу разапео око мене.
7 Да, вичем: ‚Неправда!‘ али одговор не добијам,
запомажем, али правде нема.
8 Пут ми је заградио да не могу да прођем,
стазе ми је завио у таму.
9 Моју част је свукао са мене
и круну ми скинуо с главе.
10 Са свих страна ме растрже, док ме не буде.
Моју наду је као дрво ишчупао.
11 Гневом је плануо на мене
и у непријатеље ме убраја.
12 Његове чете сложно надиру;
до мене пут насипају
и око мог шатора се утаборују.
13 Од мене је удаљио браћу,
пријатељи се од мене отуђили.
14 Родбине моје више нема,
пријатељи ме заборавили.
15 Гости и служавке сматрају ме странцем,
туђинац сам у њиховим очима.
16 Свог слугу зовем, а он се не одазива,
иако га својим устима заклињем.
17 Мој дах је мрзак мојој жени,
рођена браћа ме се гнушају.
18 Чак ме и дечаци презиру;
кад наиђем, они ми се ругају.
19 Одвратан сам пријатељима најближим,
против мене су они које сам волео.
20 Кост и кожа постадох,
за длаку сам живу главу извукао.
21 »Смилујте ми се, пријатељи, смилујте,
јер Божија рука ме је ударила.
22 Зашто ме као и Бог гоните?
Зар се још нисте мог меса наситили?
23 О, кад би се моје речи могле прибележити,
кад би се у књигу записале,
24 кад би се гвозденом и оловном писаљком
заувек у стену урезале.
25 Знам да мој Откупитељ живи
и да ће на крају устати над земљом.
26 И кад ми се кожа распадне,
у свом телу видећу Бога.
27 Хоћу својим, а не туђим очима да га видим.
О, како срце у мени за тим жуди!
28 Ако кажете: ‚Како ћемо га ми гонити
кад је у њему корен невоље?‘
29 тада се сами бојте мача,
јер срџба ће бити кажњена мачем.
И тада ћете знати да има суда.«
Спорови међу верницима
6 Зар се неко од вас, када је у спору са другим, усуђује да иде на суд пред неправедне, а не пред свете? 2 Или зар не знате да ће свети судити свету? Па, ако ћете ви судити свету, зар сте недостојни да судите у ситним споровима? 3 Зар не знате да ћемо ми судити анђелима, а камоли у споровима који се тичу овог живота? 4 Дакле, када већ имате спорове који се тичу овог живота, поставите за судије оне који се у цркви најмање цене! 5 Ово вам говорим да бих вас постидео. Зар међу вама нема ниједног мудрог човека који би могао да пресуди међу својом браћом? 6 Него, брат се суди с братом – и то пред неверницима!
7 У ствари, већ вам је то мана што међу вама има спорова. Зашто радије не претрпите неправду? Зашто не допустите да вас преваре? 8 Него, ви сами чините неправду и варате, и то браћу.
9 Или зар не знате да неправедни неће наследити Божије царство? Не заваравајте се! Ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубници, ни похотници, ни педерасти, 10 ни крадљивци, ни похлепни, ни пијанице, ни клеветници, ни разбојници неће наследити Божије царство. 11 А неки од вас су били такви. Али, опрали сте се и освештали сте се и оправдали сте се именом Господа Исуса Христа и Духом нашега Бога.
Блуд
12 »Све ми је дозвољено«, али није све корисно. »Све ми је дозвољено«, али нећу да нешто има власт нада мном. 13 »Храна је за трбух, а трбух је за храну«, а Бог ће уништити и једно и друго. Али, тело није за блуд, него за Господа, а Господ за тело. 14 Бог је својом силом васкрсао Господа, па ће и нас васкрснути. 15 Зар не знате да су ваша тела Христови удови? Да ли ћу, дакле, да узмем Христове удове и учиним их блудничиним удовима? Нипошто! 16 Или зар не знате да ко се сједини с блудницом, постаје с њом једно тело? Јер, речено је: »Двоје ће бити једно тело.«(A) 17 А ко се сједини са Господом, постаје с њим један дух!
18 Бежите од блуда. Сваки грех који човек учини, ван тела је, а блудник греши против свога тела. 19 Или зар не знате да је ваше тело храм Светога Духа, који је у вама, кога имате од Бога, и да нисте своји? 20 Јер, скупо сте купљени. Зато својим телом прославите Бога.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International