M’Cheyne Bible Reading Plan

Израел у Египту

1 Ово су имена Израелових синова који су, сваки са својом породицом, с Јаковом отишли у Египат: ² Рувим, Симеон, Левије, Јуда, ³ Исахар, Завулон, Венијамин, ⁴ Дан, Нефталим, Гад и Асир.

⁵ Са Јосифом, који је већ био у Египту, било је укупно седамдесет Јаковљевих потомака.

⁶ Јосиф, сва његова браћа и читаво то поколење помреше. ⁷ Али Израелци су били плодни, ројили се и множили и постали толико бројни да се земља испунила њима.

Израелци потлачени

⁸ А онда је на власт у Египту дошао нови цар, који није знао за Јосифа.

⁹ »Ето«, рече он свом народу, »Израелци су бројнији и јачи од нас. ¹⁰ Поступимо с њима лукаво, да се не би још више намножили и, у случају рата, пришли нашим непријатељима, борили се против нас и отишли из земље.«

¹¹ Зато поставише гониче робова да их тлаче тешким пословима, па Израелци за фараона изградише градове складишта Питом и Рамзес. ¹² Али, што су их Египћани више тлачили, то су се Израелци више множили и ширили, тако да су Египћани почели да их се плаше, ¹³ па их немилосрдно подјармише. ¹⁴ Загорчавали су им живот тешким пословима са малтером и циглама и свим пољским радовима и сваким другим послом на који су их немилосрдно нагонили.

Фараон наређује помор јеврејске мушке новорођенчади

¹⁵ Египатски цар рече јеврејским бабицама које су се звале Шифра и Пуа: ¹⁶ »Кад помажете Јеврејкама да се породе, па видите да је новорођенче мушко, убијте га, а ако је женско, пустите га да живи.«

¹⁷ Али бабице су се бојале Бога и нису послушале египатског цара, него су остављале дечаке у животу.

¹⁸ Зато их египатски цар позва и упита: »Зашто сте то чиниле? Зашто сте остављале дечаке у животу?«

¹⁹ »Јеврејке нису као Египћанке«, одговорише бабице фараону. »Јаке су, па се породе пре него што бабице стигну.«

²⁰ Бог је био благонаклон према бабицама, па се народ намножио и постао веома јак. ²¹ Пошто су се бабице бојале Бога, он им даде да и оне заснују дом.

²² Тада фараон заповеди свем свом народу: »Свако јеврејско мушко новорођенче баците у Нил, а женско оставите у животу.«

Ђаво искушава Исуса

(Мт 4,1-11; Мк 1,12-13)

4 Исус се, пун Светога Духа, врати са реке Јордан, а Дух га одведе у пустињу, ² где га је ђаво искушавао четрдесет дана. Све то време Исус није ништа јео, па кад су истекли ти дани, огладне.

³ А ђаво му рече: »Ако си Син Божији, реци овом камену да постане хлеб.«

⁴ »Записано је«, одговори му Исус, »‚Човек не живи само од хлеба.‘^(A)«

⁵ Ђаво га одведе на једно високо место, па му у једном трену показа сва царства света ⁶ и рече: »Даћу ти сву њихову власт и сјај, јер су мени дати и ја могу да их дам коме хоћу. ⁷ Ако ми се, дакле, поклониш, све ће бити твоје.«

⁸ »Записано је«, одговори му Исус, »‚Клањај се Господу, своме Богу, и њему јединоме служи.‘^(B)«

⁹ Онда га ђаво одведе у Јерусалим, постави га на врх Храма, па му рече: »Ако си Син Божији, баци се одавде доле, ¹⁰ јер записано је:

¹¹ и:

¹² »Писмо такође каже«, одговори му Исус, »‚Не искушавај Господа, свога Бога.‘^(E)«

¹³ Када је ђаво завршио са свим овим искушењима, остави Исуса до неког повољнијег часа.

Исус одбачен у Назарету

(Мт 13,53-58; Мк 6,1-6)

¹⁴ Исус се, у сили Духа, врати у Галилеју и глас о њему рашири се по целом том крају. ¹⁵ Учио је народ у тамошњим синагогама и сви су га хвалили.

¹⁶ Тако оде и у Назарет, где је одрастао, па у суботу, по свом обичају, уђе у синагогу. Устаде да чита, ¹⁷ а они му дадоше књигу пророка Исаије. Он отвори књигу и нађе место где пише:

²⁰ Онда затвори књигу, врати је службенику па седе, а очи свих у синагоги биле су упрте у њега.

²¹ Он им рече: »Данас, док сте слушали, ово Писмо се испунило.«

²² И сви су о њему лепо говорили и дивили се умилним речима које су излазиле из његових уста.

»Зар ово није Јосифов син?« питали су.

²³ А он им рече: »Сигурно ћете ми рећи ову пословицу: ‚Лекару, излечи самога себе. Учини и овде, у свом завичају, оно што смо чули да си учинио у Кафарнауму.‘«

²⁴ И још рече: »Истину вам кажем: ниједан пророк није добро примљен у свом завичају. ²⁵ Заиста вам кажем: у Илијино време, у Израелу је било много удовица када је небо било затворено три године и шест месеци и настала велика глад по целој земљи. ²⁶ Али Илија није био послан ниједној од њих, него једној удовици у Сарепти Сидонској. ²⁷ А у Јелисејево време било је много губавих у Израелу, али ниједан од њих није био очишћен, него Неман Сиријац.«

²⁸ Када су то људи у синагоги чули, обузе их бес. ²⁹ Устадоше и избацише га из града, па га одведоше на ивицу брда на коме је сазидан њихов град, с намером да га баце низ литицу. ³⁰ Али он прође између њих и оде својим путем.

Излечење опседнутога

(Мк 1,21-28)

³¹ Потом оде у галилејски град Кафарнаум, па је у суботу учио народ, ³² а они су се дивили његовом учењу, јер је његова реч имала снагу. ³³ А у синагоги је био један човек кога је опсео демон, нечисти дух.

Он снажним гласом повика: ³⁴ »Еј, шта ми имамо с тобом, Исусе Назарећанине? Јеси ли дошао да нас уништиш? Знам ко си – Светац Божији.«

³⁵ А Исус му запрети рекавши: »Умукни и изађи из њега!«

Тада демон обори човека пред свима, па изађе из њега не наудивши му.

³⁶ Сви се веома зачудише и рекоше један другом: »Какво је то учење? Он влашћу и силом заповеда нечистим духовима и они излазе!«

³⁷ И глас о Исусу рашири се по свим околним местима.

Излечење многих

(Мт 8,14-17; Мк 1,29-39)

³⁸ Исус изађе из синагоге и оде у Симонову кућу. А Симонову ташту је спопала јака грозница, па Исуса замолише да јој помогне. ³⁹ Он се наднесе над њу, запрети грозници, и она је остави. Она одмах устаде и поче да их служи.

⁴⁰ Када је сунце зашло, сви који су имали болесне од разних болести, доведоше их к њему, и он их излечи положивши руке на сваког од њих.

⁴¹ Из многих су излазили и демони, вичући и говорећи: »Ти си Син Божији!«

Али он им је претио и није им дозвољавао да говоре, јер су знали да је он Христос.

⁴² Када је свануло, Исус изађе и оде на једно пусто место. А народ га је тражио, па дођоше тамо где се налазио и покушаше да га задрже да не оде од њих.

⁴³ Али он им рече: »Треба и другим градовима да објавим еванђеље о Божијем царству, јер сам ради тога послан.«

⁴⁴ И настави да проповеда по јудејским синагогама.

Билдад

18 Тада одврати Билдад Шуаховац:

Осуда блуда

5 Уопште се чује да међу вама влада блуд, и то такав блуд каквог нема ни међу незнабошцима: да неко има жену свога оца! ² А ви сте надмени! Боље би било да сте се ражалостили, па да се из ваше средине уклони онај који је починио то дело. ³ А ја, одсутан телом али присутан духом, већ сам – као да сам присутан – осудио тога који је тако нешто учинио. ⁴ Када се у име нашега Господа Исуса окупите ви и мој дух, са силом нашега Господа Исуса, ⁵ предајте тог човека Сатани, да му тело пропадне, а дух да се спасе на Дан Господњи.

⁶ Не ваља вам ваше хвалисање. Зар не знате да од мало квасца све тесто ускисне? ⁷ Очистите се од старог квасца, да будете ново тесто, без квасца, какви и јесте. Јер, већ је жртвовано наше пасхално јагње – Христос. ⁸ Зато празнујмо, али не са старим квасцем, нити са квасцем злоће и покварености, него са бесквасним хлебом искрености и истине.

⁹ Написао сам вам у посланици да се не дружите са блудницима. ¹⁰ Али, не са блудницима овога света уопште, или похлепнима и разбојницима, или идолопоклоницима, јер бисте у том случају морали да одете са овога света. ¹¹ У ствари, написао сам вам да се не дружите с оним који се назива братом, а блудник је, или похлепан, или идолопоклоник, или клеветник, или пијаница, или разбојник. Са таквим немојте ни јести!

¹² Јер, зашто бих ја судио онима ван цркве? Зар ви не судите онима који су унутра? ¹³ Онима ван цркве судиће Бог. »Искорените зло из своје средине.«^(A)