M’Cheyne Bible Reading Plan
Јаков благосиља своје синове
49 Јаков тада позва своје синове и рече им: »Окупите се око мене да вам кажем шта ће се с вама касније десити.
2 »Окупите се и чујте, синови Јаковљеви,
чујте свог оца Израела.«
Рувим
3 »Рувиме, мој првенче.
Ти си моја снага,
први знак моје мушкости.
Истичеш се чашћу, истичеш се снагом.
4 Али усковитлан као вода
нећеш се више истицати,
јер си се попео на очеву постељу,
на мој лежај, и укаљао га.«
Симеон и Левије
5 »Симеон и Левије су браћа;
мачеви им оруђа насиља.
6 На њихова већања ја не улазио,
њиховим се скуповима не придружио,
јер су у свом гневу убијали људе
и у својој обести сакатили волове.
7 Проклет био њихов гнев, тако жесток,
и њихов бес, тако окрутан.
Разделићу их по Јакову,
распршити их по Израелу.«
Јуда
8 »Јудо, тебе ће хвалити браћа.
Руком ћеш непријатеља држати за врат.
Синови твог оца теби ће се клањати.
9 Јудо, ти си лавић.
Сине мој, дижеш се од плена.
Као лав лежи он потрбушке,
као лавица – ко сме да га раздражи?
10 Од Јуде се неће удаљити жезло
ни владарска палица од његових ногу,
док не дође онај коме припада[a],
коме ће се покорити народи.
11 Он везује магарца за чокот,
магаре за најбољу лозу.
Своју одећу пере у вину,
своје одело у крви од грожђа.
12 Очи су му тамније од вина,
а зуби бељи од млека.«
Завулон
13 »Завулон ће живети на морској обали,
лађама ће бити уточиште;
граница ће му се пружати до Сидона.«
Исахар
14 »Исахар је кошчато магаре
које лежи међу бисагама.
15 Кад види да је место починка добро,
а земља лепа,
плећа ће подметнути под товар
и пристати да кулучи.«
Дан
16 »Дан ће свом народу прибављати правду
као једно од племена Израелових.
17 Дан ће бити змија поред пута,
гуја поред стазе која коња уједе за пету,
па се јахач претури на леђа.
18 »ГОСПОДЕ, твоје спасење чекам.«
Гад
19 »Гада ће нападати разбојници,
а он ће им бити за петама.«
Асир
20 »У Асира ће бити хране изврсне,
посластица за цареве.«
Нефталим
21 »Нефталим је кошута пуштена на слободу
која лепу ланад доноси на свет.«
Јосиф
22 »Јосиф је плодан чокот,
плодан чокот покрај извора;
лозе му се преко зида попеле.
23 Огорчено су га нападали стрелци,
стреле душмански одапињали на њега,
24 али његов лук остаде чврст
и мишица гипка
због руке Јаког Јаковљевог,
због Пастира, Стене Израелове,
25 због Бога твога оца, који ти помаже,
због Свесилнога, који те благосиља
благословом са небеса одозго,
благословом из дубина одоздо,
благословом дојке и утробе.
26 Благослови твога оца већи су
од благословâ древних гора,
од обиља прастарих брегова:
нека се спусте на главу Јосифову,
на чело посебнога међу својом браћом.«
Венијамин
27 »Венијамин је грабежљиви вук;
ујутро плен прождире,
а увече дели опљачкано.«
28 Сви ови су дванаест Израелових племена, а ово им је отац рекао када их је благосиљао, сваког његовим посебним благословом.
Јаковљева смрт и сахрана
29 Онда им Јаков овако заповеди: »Ускоро ћу умрети. Сахраните ме са мојим очевима у пећини на пољу Ефрона Хетита, 30 у пећини на пољу Махпели, код Мамре у Ханаану, пољу које је Авраам купио од Ефрона Хетита да му буде место за сахрањивање. 31 Тамо су сахрањени Авраам и његова жена Сара, тамо су сахрањени Исаак и његова жена Ревека, а тамо сам и ја сахранио Лију. 32 Поље и пећина на њему купљени су од Хетитâ.«
33 Када је Јаков тако заповедио својим синовима, диже ноге на постељу, издахну и умре.
Исусово рођење
(Мт 1,18-25)
2 У то време цар Август издаде наредбу да се попише становништво целог света[a]. 2 Био је то први попис извршен док је Квириније управљао Сиријом. 3 Сви су ишли да се попишу, свако у свој град, 4 па тако и Јосиф из града Назарета у Галилеји оде у Јудеју, у Давидов град Витлејем – јер је био из Давидове куће и лозе – 5 да се упише са својом вереницом Маријом, која је била у другом стању. 6 Док су били тамо, дође време да се Марија породи, 7 и она роди свога сина првенца, па га пови у пелене и стави у јасле, јер за њих није било места у гостионици.
Пастири и анђели
8 А у том крају су боравили пастири и ноћу, под ведрим небом, чували стражу код својих стада. 9 Њима се појави Господњи анђео и обасја их Господња слава, па се веома уплашише.
10 »Не бојте се«, рече им анђео, »јер вам доносим радосну вест која ће веома обрадовати сав народ: 11 данас вам се у Давидовом граду родио Спаситељ – Христос Господ. 12 А ово ће вам бити знак: наћи ћете дете повијено у пелене како лежи у јаслама.«
13 Одједном се анђелу придружи мноштво небеске војске[b], хвалећи Бога и говорећи:
14 »Слава Богу на висини,
а на земљи мир људима који су по његовој вољи.«
15 Када су анђели отишли од њих и вратили се на небо, пастири рекоше један другом: »Хајдемо у Витлејем да видимо то о чему нас је Господ обавестио.«
16 Онда брзо одоше и нађоше Марију и Јосифа, и дете како лежи у јаслама. 17 А када су то видели, испричаше шта им је речено о том детету. 18 Сви који су то чули задивише се ономе што су им пастири испричали, 19 а Марија је све то упамтила и стално о томе размишљала. 20 Пастири се вратише кући, славећи и хвалећи Бога, јер је оно што су чули и видели било баш онако како им је и речено.
Исуса доносе у Храм
21 Осмога дана, када је било време да се дете обреже, дадоше му име Исус, како га је назвао анђео пре него што је био зачет.
22 Када су се завршили дани њиховог очишћења по Мојсијевом закону, Јосиф и Марија га однеше у Јерусалим да га покажу Господу 23 – као што пише у Господњем закону: »Нека се свако прворођено мушко одвоји за Господа«[c] 24 – и да принесу жртву – као што каже Господњи закон: »пар грлица или два голупчета«(A).
25 А у Јерусалиму је живео човек по имену Симеон. Био је то праведан и побожан човек и ишчекивао је Израелову утеху. На њему је био Свети Дух 26 и објавио му да неће умрети док не види Господњег Христа. 27 Подстакнут Духом, он оде у Храм, па кад су родитељи унели малог Исуса да за њега изврше оно што захтева законски обичај, 28 Симеон га узе на руке, благослови Бога и рече:
29 »Сада, Господару, отпушташ мене, свога слугу, у миру,
као што си и обећао.
30 Јер, моје очи су виделе твоје спасење,
31 које си припремио пред очима[d] свих народа –
32 светлост за просветљење незнабожаца[e]
и на славу свога народа, Израела.«
33 А Исусови отац и мајка се зачудише ономе што је о њему речено.
34 Тада их Симеон благослови, па рече његовој мајци Марији: »Ово дете је одређено да обори и подигне многе у Израелу и да буде знак који ће бити оспораван, 35 да се разоткрију мисли многих. А мач ће пробости и твоју душу.«
36 Тамо је била и пророчица Ана кћи Фануилова, из Асировог племена. Била је веома стара – по венчању је с мужем живела седам година, 37 а као удовица до своје осамдесет четврте године. Није излазила из Храма, него је, постећи и молећи се, служила Богу и ноћу и дању. 38 Она им приђе баш у том часу, захвали Богу и поче да говори о детету свима који су ишчекивали избављење[f] Јерусалима.
39 Када су извршили све по Господњем закону, вратише се у Галилеју, у свој град Назарет. 40 А дете је расло, јачало и пунило се мудрошћу, и на њему је била Божија милост.
Дечак Исус у Храму
41 Његови родитељи су сваке године за Празник Пасхе одлазили у Јерусалим. 42 Када је имао дванаест година, они, по обичају, одоше на празник. 43 По завршетку празника, када су се враћали кући, дечак Исус остаде у Јерусалиму, а његови родитељи то нису знали. 44 Мислећи да је међу осталим путницима, превалише дан хода. Онда га потражише међу родбином и познаницима, 45 па кад га не нађоше, вратише се у Јерусалим да га траже. 46 После три дана, нађоше га како седи међу учитељима у Храму, слуша их и пита. 47 А сви који су га слушали, дивили су се његовој памети и његовим одговорима.
48 Када су га родитељи угледали, запрепастише се, а мајка му рече: »Зашто си нам то учинио, сине? Твој отац и ја смо туговали док смо те тражили.«
49 А он им рече: »Зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да морам да будем у дому свога Оца?«
50 Али они не разумеше шта им је рекао.
51 Онда се с њима вратио у Назарет и био им послушан. А његова мајка је све то памтила. 52 Исус је напредовао у мудрости и зрелости и у милости код Бога и људи.
Елифаз
15 Тада одврати Елифаз Теманац:
2 »Зар би мудар човек одговарао празним знањем
или пунио трбух источним ветром?
3 Зар би расправљао јаловим речима
и беседама од којих нема користи?
4 А ти чак побожност поништаваш
и преданост Богу укидаш.
5 Твој грех ти учи уста шта да кажу,
служиш се језиком лукавих.
6 Твоја уста те осуђују, не ја,
твоје усне против тебе сведоче.
7 »Зар си ти први човек који се родио?
Зар си се пре брегова изнедрио?
8 Зар си Божији савет прислушкивао?
Зар само себи приписујеш мудрост?
9 Шта то ти знаш, а да и ми не знамо?
Шта си то ти спознао, а да и ми нисмо?
10 Има међу нама седих и времешних,
људи и од твог оца старијих.
11 Зар су ти премалене Божије утехе
и благе речи које су ти упућене?
12 Зашто те твоје срце занело,
зашто ти очи севају,
13 па свој гнев окрећеш против Бога
и таквим речима га обасипаш?
14 Шта је човек, да би био чист,
и рођени од жене, да би био праведан?
15 Бог ни својим светима не верује,
ни небеса нису чиста у његовим очима,
16 а камоли човек, биће погано и искварено,
које зло пије као воду.
17 »Саслушај ме, и објаснићу ти;
пусти ме да ти испричам шта сам видео,
18 шта су рекли мудраци,
не кријући шта су примили од својих очева,
19 од јединих којима је дата земља
кад још странац није крочио међу њих.
20 Свег свога века зао човек се у мукама превија,
безочник свих година које су му дате.
21 Звуци страве звоне му у ушима.
Кад све се чини добро, пљачкаш на њега насрће.
22 Не верује да ће се избавити таме,
суђено му је да погине од мача.
23 Лута унаоколо – храна лешинарима,
зна да му се дан таме примакао.
24 Мука и тескоба га престрављују,
обарају се на њега као цар спреман да нападне,
25 јер је песницом узмахивао на Бога
и пред Свесилним се бусао у груди,
26 пркосно насрћући на њега
иза дебелог, чврстог штита заклоњен.
27 Иако му је лице задригло,
а струк му се салом обложио,
28 живеће у разваљеним градовима
и у кућама где нико не станује,
које су се у гомиле крша претвориле.
29 Неће више бити богат,
нити ће моћ његова опстати;
неће му се имање ширити земљом.
30 Неће моћи да измакне тами.
Пламен ће му осушити младице,
а дах уста Божијих одуваће га.
31 Нека се не заварава вером у ништавило,
јер ништа ће и добити заузврат.
32 Пре свог времена биће у целости исплаћен
и гране му се неће зазеленети.
33 Биће као лоза која незрело грожђе отреса,
као маслина која одбацује своје цветове.
34 Јер, јалова ће бити заједница безбожникâ
и огањ ће спалити шаторе подмитљиваца.
35 Они невољом затрудне и рађају зло,
утроба им превару обликује.«
О раздорима у цркви
3 Ја вама, браћо, нисам могао да говорим као духовнима, него као телеснима, као нејачи у Христу. 2 Дао сам вам млека, а не чврсте хране, јер нисте могли да је поднесете. А ни сада још не можете 3 пошто сте још телесни. Кад међу вама има зависти и свађе, зар нисте телесни и зар се не понашате као обични људи? 4 Јер, кад један каже: »Ја сам Павлов«, а други: »Ја сам Аполосов«, зар нисте само људи?
5 Шта је, уосталом, Аполос? И шта је Павле? Ми смо само служитељи чијим сте посредством поверовали, и то како је сваком дао Господ. 6 Ја сам посадио, Аполос залио, али Бог је дао да израсте. 7 Тако није важан онај који сади ни онај који залива, него Бог, који даје да израсте. 8 А онај који сади и онај који залива једнаки су и сваки ће добити награду према свом труду. 9 Ми смо Божији сарадници; ви сте Божија њива, Божија грађевина.
10 У складу с Божијом милошћу која ми је дата, ја сам као вешт главни градитељ поставио темељ, а други назиђује. Само, нека свако пази како назиђује. 11 Нико, наиме, не може да постави други темељ осим оног који је већ постављен, а то је Исус Христос. 12 И ко год на том темељу назиђује златом, сребром, драгим камењем, дрветом, сеном или сламом, 13 његово ће дело изаћи на видело. Судњи дан ће то показати, јер ће се у огњу открити и огањ ће проверити какво је чије дело. 14 Ако нечије дело које је назидао остане, тај ће примити награду. 15 А чије дело изгори, тај ће претрпети штету. Он сâм ће се спасти, али као кроз огањ.
16 Зар не знате да сте Божији храм и да Божији Дух пребива у вама? 17 Ако неко разара Божији храм, и њега ће разорити Бог, јер Божији храм је свет, а то сте ви.
18 Нека се нико не заварава. Ако неко међу вама мисли да је мудар на овом свету, нека постане луд да би постао мудар. 19 Јер, пред Богом је мудрост овога света лудост. Записано је, наиме:
»Он мудре хвата у њиховом лукавству«(A)
20 и:
»Господ зна мисли мудрих, да су ништавне.«(B)
21 Зато нека се нико не хвали људима, јер све је ваше, 22 био то Павле, или Аполос, или Кифа[a], или свет, или живот, или смрт, или садашњост, или будућност – све је ваше, 23 а ви Христови, а Христос Божији.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International