M’Cheyne Bible Reading Plan

Јосифова браћа се враћају у Египат

43 А у земљи је и даље владала тешка глад.

² Када су појели жито које су донели из Египта, отац им рече: »Вратите се и купите нам још мало хране.«

³ Али Јуда му рече: »Онај човек нас је озбиљно упозорио: ‚Не излазите ми на очи без свога брата.‘ ⁴ Ако си вољан да нашег брата пошаљеш с нама, ићи ћемо и купити ти хране. ⁵ Али ако нећеш да га пошаљеш, нећемо ићи, јер нам је онај човек рекао: ‚Не излазите ми на очи без свога брата.‘«

⁶ Тада Израел упита: »Зашто сте ме увалили у ову невољу рекавши том човеку да имате још једног брата?«

⁷ »Потанко нас је испитивао о нама и нашој породици«, одговорише они. »‚Је ли вам отац још жив?‘, ‚Имате ли још којег брата?‘ и ми смо му само одговарали на питања. Откуд смо могли да знамо да ће рећи: ‚Доведите свога брата‘?«

⁸ Тада Јуда рече свом оцу Израелу: »Пошаљи дечака са мном, и одмах ћемо кренути, да преживимо и ми, и ти, и наша нејач, а не да помремо. ⁹ Ја ти јемчим за њега, мене сматрај одговорним. Ако ти га не вратим, целог живота ћу бити крив пред тобом. ¹⁰ Да нисмо одуговлачили, могли смо већ двапут да се вратимо.«

¹¹ Тада им њихов отац Израел рече: »Ако тако мора да буде, онда овако урадите: Ставите у торбе најбоље плодове ове земље и однесите их оном човеку на дар: мало балсама, мало меда, зачина и смирне, пистаћа и бадема. ¹² И понесите двоструко више новца, јер треба да вратите новац који вам је стављен назад у џакове – можда је то била нека грешка. ¹³ Поведите и свог брата и одмах крените оном човеку. ¹⁴ Нека Бог Свесилни учини да вам се онај човек смилује, па пусти и вашег другог брата и Венијамина да се с вама врате. А ја, ако останем без деце – останем.«

¹⁵ Тако браћа узеше дарове и двоструко више новца, поведоше Венијамина, па одмах одоше у Египат и стадоше пред Јосифа.

¹⁶ Када је Јосиф видео Венијамина с њима, рече свом домоуправитељу: »Одведи ове људе мојој кући, закољи једно живинче и спреми га, јер ће они јести са мном у подне.«

¹⁷ Онај учини као што му је Јосиф рекао и одведе браћу у Јосифову кућу. ¹⁸ Они се уплашише када су их одвели у Јосифову кућу.

Мислили су: »Довели су нас овамо због новца који нам је онај први пут био стављен назад у џакове. Напашће нас, савладати и учинити од нас робове, и узеће наше магарце.«

¹⁹ Зато приђоше Јосифовом домоуправитељу и обратише му се на улазу у кућу.

²⁰ »Господару«, рекоше, »ми смо већ једном долазили да купимо хране, ²¹ а у коначишту, кад смо отворили своје џакове, сваки од нас је нашао свој новац одозго у свом џаку – у пуном износу. Сада смо тај новац донели са собом. ²² А донели смо и још новца да опет купимо хране. Не знамо ко нам је ставио наш новац у џакове.«

²³ »Не узнемиравајте се«, рече он. »Не бојте се. Ваш Бог, Бог вашег оца, ставио је благо у ваше џакове. Ваш новац је стигао до мене.«

Онда им изведе Симеона.

²⁴ Потом их домоуправитељ уведе у Јосифову кућу, даде им воде да оперу ноге, а њиховим магарцима даде крме. ²⁵ Они припремише дарове за Јосифа када дође у подне, јер су чули да ће ту обедовати. ²⁶ Када је Јосиф дошао кући, они му дадоше дарове које су унели у кућу и поклонише му се до земље.

²⁷ Он их упита како су, па рече: »Како је ваш стари отац, о коме сте ми причали? Је ли још жив?«

²⁸ »Твој слуга, наш отац, још је жив и здрав«, одговорише они, па му се дубоко поклонише.

²⁹ Јосиф их добро погледа и виде међу њима Венијамина, сина своје мајке, па упита: »Је ли ово ваш најмлађи брат, онај о коме сте ми причали?«

Онда рече: »Нека Бог буде милостив према теби, синко.«

³⁰ Силно узбуђен што види свога брата, Јосиф изјури напоље, јер само што није заплакао. Уђе у једну одају, па се тамо исплака.

³¹ Када се умио, изађе, па рече, савлађујући се: »Послужите јело.«

³² Њега послужише одвојено, његову браћу одвојено, и Египћане који су с њим јели одвојено. Египћани не би могли да једу с Јеврејима, јер би им то било одвратно. ³³ Браћа поседаше пред њим према својој старости, од прворођеног до најмлађег. И само су се згледали у чуду. ³⁴ Када су им доносили јела са Јосифове трпезе, Венијаминов оброк био је пет пута већи од свих осталих. Тако су се с њим гостили.

Исус предсказује уништење Храма

(Мт 24,1-2; Лк 21,5-6)

13 Када је Исус излазио из Храма, један од његових ученика му рече: »Учитељу, види! Какво камење и какво здање!«

² А Исус му рече: »Гледаш ово велико здање? Неће овде остати ни камен на камену који неће бити разваљен.«

Почетак невоља

(Мт 24,3-14; Лк 21,7-19)

³ Док је седео на Маслинској гори, преко пута Храма, Петар, Јаков, Јован и Андреја га упиташе насамо: ⁴ »Реци нам, када ће то бити и који ће бити знак да ће се све то испунити?«

⁵ »Пазите да вас нико не заведе«, поче Исус да им говори. ⁶ »Многи ће доћи у моје име и говорити: ‚Ја сам‘ и многе ће завести. ⁷ Када чујете за ратове и гласине о ратовима, не узнемиравајте се, јер то мора да се догоди, али то још није крај. ⁸ Народ ће се дићи против народа и царство против царства. И биће земљотреса на разним местима, и биће глади. То је само почетак порођајних мука.

⁹ »Чувајте се! Предаваће вас судовима и батинати вас по синагогама. Због мене ће вас изводити пред намеснике и цареве – за сведочанство њима. ¹⁰ Еванђеље прво мора да се проповеда свим народима. ¹¹ А када вас буду водили да вас предају, немојте унапред да се бринете шта ћете рећи, него говорите оно што вам тога часа буде дато. Јер, нећете говорити ви, већ Свети Дух.

¹² »Брат ће брата предавати да га убију, а отац дете. Деца ће се дизати против родитеља и убијати их. ¹³ И сви ће вас мрзети због мога имена. Али, ко истраје до краја, биће спасен.«

Велика невоља

(Мт 24,15-28; Лк 21,20-24)

¹⁴ »А када видите да ‚грозота пустошења‘^[a] стоји тамо где јој није место« – ко ово чита, нека схвати – »нека тада они који буду у Јудеји беже у брда. ¹⁵ Ко се затекне на крову, нека не силази и не улази у кућу да нешто узме, ¹⁶ и ко се затекне у пољу, нека се не враћа да узме огртач. ¹⁷ Тешко трудницама и дојиљама тих дана! ¹⁸ Молите се да то не буде у зиму, ¹⁹ јер ће тих дана настати невоља какве није било од почетка, када је Бог створио свет, до сада, нити ће је бити. ²⁰ И да Господ није скратио те дане, нико се не би спасао. Али скратио их је ради изабраних, ради оних које је изабрао.

²¹ »Ако вам тада неко каже: ‚Ево Христа овде!‘ или: ‚Ено га онде!‘, не верујте. ²² Јер, појавиће се лажни христоси и лажни пророци и чинити знамења и чуда да би, ако могу, завели изабране. ²³ Чувајте се, дакле. Све сам вам унапред рекао.«

Долазак Сина човечијега

(Мт 24,29-35; Лк 21,25-33)

²⁴ »А тих дана – после ове невоље –

²⁶ »Тада ће људи видети Сина човечијега како у облацима долази са великом силом и славом. ²⁷ Он ће тада послати анђеле и скупити своје изабране са све четири стране света^[c], од краја земље до краја неба.

²⁸ »А од смокве научите ово^[d]: чим јој гране омекшају и олистају, знате да је лето близу. ²⁹ Тако, када видите да се све ово догађа, знајте да је близу, пред вратима. ³⁰ Истину вам кажем: овај нараштај неће проћи док се све ово не догоди. ³¹ Небо и земља ће проћи, али моје речи неће проћи.«

Не зна се ни дан ни час

(Мт 24,36-44)

³² »А о том дану или о том часу не зна нико – ни анђели на небу ни Син, него само Отац. ³³ Будно пазите^[e], јер не знате када ће то време доћи. ³⁴ То је као када човек одлази на пут: остави кућу, овласти слуге и сваком одреди његов посао, а вратару нареди да бди. ³⁵ Бдите, дакле, јер не знате када ће господар куће доћи – да ли увече, или у поноћ, или кад се петлови огласе, или изјутра – ³⁶ да вас, ако изненада дође, не затекне на спавању.

³⁷ »А то што вама кажем, свима кажем: бдите.«

Јов

9 Тада Јов одврати:

Потчињавање властима

13 Нека се сваки човек потчињава претпостављеним властима, јер нема власти која није од Бога – оне које постоје, Бог је поставио. ² Стога, ко се супротставља власти, противи се Божијем поретку, а они који се противе, сами ће на себе навући осуду. ³ Јер, владари не уливају страх због доброг дела, него због злог. Ако хоћеш да се не бојиш власти, чини добро, па ће те она хвалити. ⁴ Она је Божији служитељ за твоје добро. Али, ако чиниш зло, бој се, јер она не носи мач узалуд. Она је Божији служитељ, осветник који искаљује гнев на оном ко чини зло. ⁵ Зато јој се треба потчињавати не само због гнева него и због савести.

⁶ Због тога плаћате и порезе, јер су Божији службеници они који су се посветили вршењу власти. ⁷ Сваком дајте оно што сте дужни: коме порез – порез; коме царину – царину; коме поштовање – поштовање^[a]; коме част – част.

Братска љубав

⁸ Ником ништа не дугујте – осим да волите један другога. Јер, ко воли другога, испунио је Закон. ⁹ Наиме, заповести: »Не чини прељубу, Не убиј, Не укради, Не пожели«^(A) – и било која друга заповест – своде се на ову: »Воли свога ближњега као самога себе.«^{(B) 10} Љубав ближњему не чини зла. Љубав је, дакле, испуњење Закона.

Дан се приближио

¹¹ А знате и ово време – да је дошао час да се пренете из сна, јер нам је спасење сада ближе него кад смо поверовали. ¹² Ноћ је одмакла, а дан се приближио. Одбацимо, дакле, дела таме и обуцимо оклоп светлости. ¹³ Живимо пристојно, као по дану – не у теревенкама и пијанчењима, не у блуду и разузданости, не у свађи и зависти. ¹⁴ Него, обуците Господа Исуса Христа и не мислите на то како да задовољите пожуде тела.