M’Cheyne Bible Reading Plan

Јосифова браћа долазе у Египат

42 Када је Јаков сазнао да у Египту има жита, рече својим синовима: »Што само седите и зурите један у другог?«

² Онда рече: »Чуо сам да у Египту има жита. Идите онамо и купите нам га, да преживимо, а не да помремо од глади.«

³ Тада десеторица Јосифове браће одоше да у Египту купе жита. ⁴ Али Венијамина, Јосифовог брата, Јаков не посла с осталима, плашећи се да га не снађе неко зло. ⁵ Тако се Израелови синови нађоше међу онима који су ишли да купе жита, јер је и у Ханаану владала глад.

⁶ А Јосиф је, као управитељ Египта, био онај који је свима продавао жито.

Његова браћа дођоше пред њега и поклонише му се до земље. ⁷ Јосиф препозна своју браћу чим их је угледао, али се према њима односио као странац и разговарао с њима грубо.

»Одакле долазите?« упита их.

»Из Ханаана«, одговорише они. »Дошли смо да купимо хране.«

⁸ Иако је Јосиф препознао своју браћу, они њега нису препознали. ⁹ Он се сети и снова које је сањао о њима.

»Ви сте уходе!« рече им. »Дошли сте да извидите слаба места ове земље!«

¹⁰ »Не, господару«, одговорише они. »Ми, твоје слуге, дошли смо да купимо хране. ¹¹ Сви смо ми синови једног човека. Ми, твоје слуге, поштени смо људи, а не уходе.«

¹² »Не«, рече им он, »дошли сте да извидите слаба места ове земље.«

¹³ А они рекоше: »Нас, твојих слугу, било је дванаесторо браће, синова једног човека из Ханаана. Најмлађи је остао с оцем, а једнога више нема.«

¹⁴ Јосиф им рече: »Тако је како сам вам рекао: ви сте уходе! ¹⁵ Овако ћу вас проверити: Тако ми фараона живога, нећете отићи одавде ако ваш најмлађи брат не дође овамо. ¹⁶ Пошаљите једног од вас да доведе вашег брата, а остали ће у тамницу. Тако ћу проверити ваше речи и видети да ли сте рекли истину. Ако нисте, тако ми фараона живога, онда сте уходе!«

¹⁷ И све их затвори на три дана.

¹⁸ Трећега дана Јосиф им рече: »Учините овако, и остаћете у животу, јер се бојим Бога: ¹⁹ Ако сте поштени људи, нека један од вас остане у затвору, а остали нека однесу жито вашим изгладнелим укућанима. ²⁰ Онда ми доведите свог најмлађег брата, да се тако потврди истинитост ваших речи и да не погинете.«

И они пристадоше.

²¹ »Ово нас је сигурно стигла казна због нашег брата«, рекоше један другом. »Гледали смо како се мучи док нас је преклињао за милост, али га нисмо услишили. Због тога нас је снашла ова невоља.«

²² А Рувим рече: »Зар вам нисам рекао да се не огрешите о дечака? Али нисте хтели да ме слушате. Сада морамо да положимо рачун за његов живот^[a].«

²³ Нису знали да их Јосиф разуме, јер су с њим разговарали преко тумача. ²⁴ Он се окрену од њих и заплака, а онда се опет окрену према њима и настави с њима да разговара. Издвоји Симеона између њих и нареди да га пред њиховим очима вежу.

Јосифова браћа се враћају у Ханаан

²⁵ Потом Јосиф заповеди да им џакове напуне житом, да сваком од њих у џак ставе његов новац и да им дају све што им треба за пут. Када је тако учињено, ²⁶ они натоварише жито на своје магарце и одоше.

²⁷ Када је у коначишту један од њих отворио свој џак да нахрани свога магарца, а оно – одозго у џаку новац!

²⁸ »Новац ми је враћен!« викну он својој браћи. »Ево га у мом џаку!«

А њима се срце следи, па дрхтећи рекоше један другом: »Шта нам то Бог учини?«

²⁹ Када су стигли свом оцу Јакову у Ханаан, испричаше му све што им се догодило.

³⁰ »Човек који је господар оне земље разговарао је с нама строго и оптужио нас да уходимо земљу, ³¹ али ми смо му рекли: ‚Поштени смо људи, нисмо уходе. ³² Било нас је дванаесторо браће, синова једног оца. Једног више нема, а најмлађи је сада с нашим оцем у Ханаану.‘ ³³ Тада нам господар земље рече: ‚Овако ћу знати да сте поштени људи: једног брата оставите овде код мене, узмите храну за своје изгладнеле укућане, па идите. ³⁴ Онда ми доведите свог најмлађег брата, и знаћу да нисте уходе, него поштени људи. После тога ћу вам вратити вашег брата и моћи ћете слободно да се крећете земљом.‘«

³⁵ Како су празнили своје џакове, сваки нађе своју кесу с новцем. Када су они и њихов отац видели кесе с новцем, уплашише се.

³⁶ Њихов отац Јаков им рече: »Због вас ћу остати без деце. Јосифа више нема, нема ни Симеона, а сад хоћете и Венијамина да одведете. Све се заверило против мене!«

³⁷ Тада Рувим рече оцу: »Убиј моја два сина ако ти га не доведем назад. Повери га мени, и ја ћу ти га довести назад.«

³⁸ Али Јаков рече: »Мој син неће с вама, јер брат му је мртав и само је још он остао. Ако га на путу на који идете задеси неко зло, отераћете моју седу главу тужну у Шеол.«

Прича о виноградарима

(Мт 21,33-46; Лк 20,9-19)

12 Потом Исус поче да им говори у причама: »Један човек засадио виноград, оградио га плотом, ископао муљачу и сазидао стражарску кулу, па га изнајмио неким виноградарима и отпутовао. ² Кад је дошло време бербе, посла он виноградарима слугу да од њих узме део виноградских плодова. ³ Али виноградари зграбише слугу, па га претукоше и отераше празних руку. ⁴ Он им онда посла другог слугу. Њега виноградари изудараше по глави и извргоше руглу. ⁵ Он посла и трећег слугу – њега убише. И посла још многе, а виноградари једне претукоше, а друге убише.

⁶ »Имао је још само једнога – свог вољеног сина. На крају посла и њега, говорећи себи: ‚Мог сина ће поштовати.‘

⁷ »Али виноградари рекоше један другом: ‚Ово је наследник. Хајде да га убијемо, па ће наследство бити наше.‘ ⁸ И зграбише га, па га убише и избацише из винограда.

⁹ »Шта ће, дакле, учинити власник винограда? Доћи ће и побити виноградаре, а виноград ће дати другима.

¹⁰ »Зар нисте ово читали у Писму:

¹² А они су тражили начин да га ухвате, јер су знали да је ову причу испричао против њих. Али бојали су се народа, па га оставише и одоше.

Плаћање пореза цару

(Мт 22,15-22; Лк 20,20-26)

¹³ Онда му послаше неке фарисеје и иродовце да га ухвате у речи.

¹⁴ »Учитељу«, рекоше му ови кад су дошли, »знамо да си истинољубив и да се ни на кога не обазиреш, јер не гледаш ко је ко, већ у складу са истином учиш народ Божијем путу. Да ли је право да се цару даје порез или није? Да ли да га дамо или не?«

¹⁵ Али Исус је знао да су лицемерни, па им рече: »Зашто ме искушавате? Донесите ми динар да га погледам.«

¹⁶ Они донеше, а он их упита: »Чији је ово лик и натпис?«

»Царев«, рекоше му они.

¹⁷ Тада им Исус рече: »Дајте цару царево, а Богу Божије.«

И они му се задивише.

Васкрсење мртвих

(Мт 22,23-33; Лк 20,27-40)

¹⁸ Онда дођоше к њему и садукеји, који кажу да нема васкрсења, па га упиташе: ¹⁹ »Учитељу, Мојсије нам је написао да ако неком умре брат и остави жену, али не остави деце, његов брат треба да се ожени том женом и подигне потомство своме брату.

²⁰ »Била су седморица браће. Први се оженио и умро, али није оставио потомство. ²¹ Његову удовицу је узео други брат, па је и он умро без потомства. Исто се десило и са трећим. ²² И ниједан од седморице није оставио потомство. На крају је умрла и жена. ²³ О васкрсењу – када васкрсну – чија ће она бити, пошто је свој седморици била жена?«

²⁴ »У заблуди сте«, рече им Исус, »зато што не знате ни Писма ни Божију силу. ²⁵ Јер, када људи устану из мртвих, неће се ни женити ни удавати, него ће бити као анђели на небу. ²⁶ А о мртвима, да васкрсавају – зар нисте у Мојсијевој књизи читали оно о грму, када је Бог рекао Мојсију: ‚Ја сам Бог Авраамов, Бог Исааков и Бог Јаковљев.‘^{(B) 27} Он није Бог мртвих, него живих. У великој сте заблуди.«

Највећа заповест

(Мт 22,34-40; Лк 10,25-28)

²⁸ Тада приђе један учитељ закона, који их је чуо како расправљају. Видевши да им је Исус добро одговорио, упита га: »Која је најважнија од свих заповести?«

²⁹ »Ова је најважнија«, одговори Исус, »‚Чуј, Израеле! Господ, наш Бог, Господ је један! ³⁰ Воли Господа, свога Бога, свим својим срцем, свом својом душом, свим својим умом и свом својом снагом.‘^{(C) 31} А друга је: ‚Воли свога ближњега као самога себе.‘^(D) Нема већих заповести од ових.«

³² »Лепо речено, учитељу«, рече му учитељ закона. »У праву си кад кажеш да је Бог само један и да нема другог осим њега. ³³ Волети га свим својим срцем, свим својим умом и свом својом снагом, и волети ближњега као самога себе важније је од свих паљеница и кланих жртава.«

³⁴ Видевши да је човек разумно одговорио, Исус му рече: »Ниси далеко од Божијег царства.«

И нико се више није усудио да га нешто пита.

Чији је Христос син?

(Мт 22,41-46; Лк 20,41-44)

³⁵ Док је учио народ у Храму, Исус упита: »Зашто учитељи закона говоре да је Христос Давидов син? ³⁶ Сам Давид рече у Светом Духу:

³⁷ Дакле, сâм Давид га зове Господом. Како он онда може да му буде син?« А силан народ га је са уживањем слушао.

Упозорење против учитеља закона

(Мт 23,1-36; Лк 20,45-47)

³⁸ Учећи их, Исус рече: »Чувајте се учитељâ закона. Они воле да иду у дугим огртачима, да их поздрављају на трговима, ³⁹ прва седишта у синагогама и почасна места на гозбама. ⁴⁰ Они прождиру удовичке куће и размећу се дугим молитвама. Такви ће бити најстроже кажњени.«

Удовичин прилог

(Лк 21,1-4)

⁴¹ Исус седе преко пута храмске ризнице и поче да посматра људе како у њу стављају новац. А многи богаташи су стављали много. ⁴² Дође и једна сиромашна удовица и стави два лептона^[a], то јест један кодрант.

⁴³ Тада Исус позва к себи своје ученике, па им рече: »Истину вам кажем: ова сиромашна удовица је ставила више од свих који су стављали у ризницу. ⁴⁴ Јер, сви су они ставили од свога вишка, а она је од своје сиротиње ставила све – све што је имала за живот.«

Билдад

8 Тада одврати Билдад Шуаховац:

Правила хришћанског живота

12 Стога вас, браћо, заклињем Божијим милосрђем да своја тела принесете на живу, свету, Богу пријатну жртву, да то буде ваше духовно^[a] служење Богу. ² И немојте више да се саображавате овоме свету, него се преображавајте обнављањем свога ума, да разаберете шта је Божија воља, шта је добро, пријатно и савршено.

³ На основу милости која ми је дата, сваком међу вама кажем: не мислите о себи боље него што треба да мислите, него мислите о себи трезвено, у складу са мером вере коју је Бог одредио сваком од вас. ⁴ Јер, као што у једном телу имамо много удова, а сви удови немају исту улогу, ⁵ тако смо и ми, многи, једно тело у Христу, а један другом удови. ⁶ А у складу с милошћу која нам је дата, имамо различите дарове. Ако је нечији дар пророковање – нека буде сразмерно вери; ⁷ ако је служење – нека служи; ако је поучавање – нека поучава; ⁸ ако је тешење – нека теши; ако је давање – нека даје од срца; ако је управљање – нека буде ревностан; ако је показивање милосрђа – нека то чини с радошћу.

⁹ Љубав нека буде нелицемерна. Гнушајте се зла, држите се добра. ¹⁰ Волите један другога братском љубављу; поштујте један другога више него себе. ¹¹ У ревности не посустајте; у духу будите пуни жара; Господу служите. ¹² У нади будите радосни, у невољи стрпљиви, у молитви истрајни. ¹³ Делите са светима који су у оскудици; будите гостољубиви.

¹⁴ Благосиљајте оне који вас прогоне – благосиљајте, а не проклињите. ¹⁵ Радујте се са онима који се радују, плачите са онима који плачу. ¹⁶ Међу собом будите сложни. Не идите за оним што је високо, него нека вас привлачи оно што је понизно. Не будите уображени.

¹⁷ Ником не узвраћајте зло за зло. Пазите да чините оно што је добро у очима свих људи. ¹⁸ Ако је могуће – колико од вас зависи – живите у миру са свим људима. ¹⁹ Не светите се сами, драги моји, него оставите места Божијем гневу. Јер, записано је: »Моја је освета, ја ћу узвратити«^(A), каже Господ. ²⁰ Него,

²¹ Немој да те зло победи, него ти победи зло добрим.