M’Cheyne Bible Reading Plan

Фараонови снови

41 После пуне две године, фараон је сањао сан: Стајао је крај Нила, ² а кад тамо – из Нила изађе седам крава, лепих и дебелих, и поче да пасе међу трском. ³ После њих из Нила изађе других седам крава, ружних и мршавих, па стаде крај оних на обали. ⁴ Тада оне ружне и мршаве краве прождреше оних седам лепих, дебелих крава. И фараон се пробуди.

⁵ Када је опет заспао, сањао је други сан: Седам класова жита, једрих и лепих, расло је на једној стабљици. ⁶ За њима изникну седам других класова, кржљавих и сасушених источним ветром. ⁷ Тада они кржљави класови прогуташе оних седам једрих и пуних класова. И фараон се пробуди и схвати да је сањао.

⁸ Ујутро је био узнемирен, па посла по све египатске чаробњаке и мудраце. Исприча им своје снове, али ниједан од њих није умео да му каже шта значе.

⁹ Тада главни пехарник рече фараону: »Данас се сетих једног свог пропуста. ¹⁰ Када се фараон једном разгневио на своје слуге, мене и главног пекара затворио је у кући заповедника страже. ¹¹ Обојица смо исте ноћи сањали сан, и сваки сан је имао своје значење. ¹² А тамо је с нама био један младић, Јеврејин, слуга заповедника страже. Испричали смо му своје снове, и он нам рече шта значе – сваком од нас је рекао шта његов сан значи. ¹³ И све се одиграло баш као што нам је протумачио: ја сам враћен на свој положај, а онај други је обешен.«

¹⁴ Тада фараон посла по Јосифа, кога брже-боље доведоше из тамнице. Када се обријао и пресвукао, Јосиф изађе пред фараона.

¹⁵ Фараон рече Јосифу: »Сањао сам један сан, а нико не уме да ми каже шта он значи. Али чуо сам да за тебе кажу да умеш да протумачиш сан чим га чујеш.«

¹⁶ »Није то од мене«, одговори Јосиф, »него ће Бог дати прави одговор фараону.«

¹⁷ Тада фараон рече Јосифу: »У сну сам стајао на обали Нила, ¹⁸ а кад тамо – из Нила изађе седам крава, дебелих и лепих, и поче да пасе међу трском. ¹⁹ После њих изађе других седам крава, кошчатих, врло ружних и мршавих. Никад у целом Египту не видех тако ружне краве. ²⁰ Тада мршаве и ружне краве прождреше оних седам дебелих крава, које су прве изашле. ²¹ Али, када су их појеле, није им се познавало да су их појеле – и даље су биле исто тако ружне као и пре. Тада сам се пробудио.

²² »А видео сам у сну и седам класова жита, пуних и лепих, како расту на једној стабљици. ²³ За њима изникну других седам класова, спарушених, кржљавих и сасушених источним ветром. ²⁴ Тада ови кржљави класови прогуташе оних седам лепих класова. Испричао сам то чаробњацима, али ниједан од њих није умео да ми то објасни.«

²⁵ Тада Јосиф рече фараону: »Фараонови снови су један исти сан. Бог је открио фараону шта ће да учини. ²⁶ Седам лепих крава седам је година, и седам лепих класова седам је година – то је један исти сан. ²⁷ Седам мршавих и ружних крава које су дошле после њих, а тако и седам празних класова, сасушених источним ветром, јесте седам гладних година.

²⁸ »Тако је како сам рекао фараону: Бог је показао фараону шта ће да учини. ²⁹ Седам година великог изобиља долази целом Египту, ³⁰ али после њих ће доћи седам гладних година. Тада ће све изобиље у Египту бити заборављено и глад ће харати земљом. ³¹ Нико се неће сећати времена изобиља, јер ће глад која ће уследити бити страшна. ³² А то што се сан фараону поновио, значи да је Бог заиста тако одлучио и да ће то ускоро учинити. ³³ Зато нека фараон потражи способног и мудрог човека и постави га за управитеља над Египтом. ³⁴ Нека фараон постави поверенике над земљом и узима петину жетве у Египту током седам година изобиља. ³⁵ Нека они сакупљају сву храну у родним годинама које долазе и нека са фараоновим овлашћењем складиште жито и чувају га као храну за градове. ³⁶ Нека та храна буде залиха за земљу за оних седам гладних година које ће бити у Египту, да глад не упропасти земљу.«

³⁷ И тај предлог се свиде фараону и свим његовим службеницима.

Јосиф постаје управитељ над Египтом

³⁸ Фараон упита своје службенике: »Можемо ли да нађемо човека као што је овај, у коме је Божији Дух^[a]?«

³⁹ Онда фараон рече Јосифу: »Пошто је Бог баш теби све ово обзнанио, нема никог тако способног и мудрог као што си ти. ⁴⁰ Бићеш управитељ мога двора и сав мој народ ће се покоравати твојим наредбама. Једино ћу ја, јер сам на престолу, бити изнад тебе.«

⁴¹ Фараон још рече Јосифу: »Овим те постављам за управитеља над целим Египтом.«

⁴² Онда скину печатни прстен са своје руке и стави га Јосифу на руку. Обуче га у одећу од танког лана, а око врата му обеси златан ланац. ⁴³ Даде му да се вози у колима одмах иза његових, и пред њим су викали: »На колена!« Тако га постави за управитеља над целим Египтом.

⁴⁴ Фараон рече Јосифу: »Ја сам фараон, али без твог одобрења нико у целом Египту неће ништа предузимати^[b].«

⁴⁵ Фараон даде Јосифу име Цофнат Паанеах^[c], а за жену му даде Оснат, кћер Потифере, свештеника у Ону. И Јосиф преузе власт над целим Египтом.

⁴⁶ Јосиф је имао тридесет година када је ступио у службу код фараона, египатског цара. Он оде од фараона и поче да путује по целом Египту. ⁴⁷ Током седам година изобиља, земља је обилно рађала, ⁴⁸ а Јосиф је сакупљао сву храну произведену у тих седам година у Египту и складиштио је у градовима. У сваком граду је складиштио храну са околних поља. ⁴⁹ Тако је Јосиф нагомилао жита као морског песка, па је престао и да га мери, јер га је било неизмерно много.

⁵⁰ Пре него што су наступиле године глади, Оснат, кћи Потифере, свештеника у Ону, роди Јосифу два сина.

⁵¹ Свом прворођеном сину Јосиф даде име Манасија^[d], »јер је«, рече, »Бог учинио да заборавим сву своју муку и сав дом свога оца.«

⁵² Другом сину даде име Ефрем^[e], »јер ме је«, рече, »Бог учинио плодним у земљи мога страдања.«

Глад

⁵³ Седам година изобиља у Египту дође крају ⁵⁴ и поче седам гладних година, баш као што је Јосиф и рекао. У свим земљама је владала глад, али у целом Египту је било хлеба. ⁵⁵ А када је и сав Египат почео да осећа глад, народ завапи фараону, тражећи хлеба.

Тада фараон рече свим Египћанима: »Идите Јосифу и урадите како вам каже.«

⁵⁶ Када се глад проширила по целој земљи, Јосиф отвори складишта жита и поче да продаје жито Египћанима, јер је у Египту владала страшна глад. ⁵⁷ А и из целог света су долазили у Египат да купе жито од Јосифа, јер је глад у целом свету била страшна.

Исус улази у Јерусалим

(Мт 21,1-11; Лк 19,28-40; Јн 12,12-19)

11 Када су се приближили Јерусалиму и стигли до Витфаге и Витаније код Маслинске горе, Исус посла двојицу својих ученика ² рекавши им: »Идите у село пред вама и чим уђете у њега, наћи ћете привезано магаре на коме још нико није јахао. Одвежите га и доведите. ³ А ако вас неко упита: ‚Зашто то радите?‘, реците му: ‚Потребно је Господу, али он ће га одмах вратити овамо.‘«

⁴ И они одоше и нађоше магаре привезано за капију, напољу на улици, па га одвезаше.

⁵ А неки од оних који су тамо стајали упиташе их: »Шта то радите? Зашто одвезујете то магаре?«

⁶ Они им одговорише као што им је Исус рекао и ови их пустише. ⁷ Онда магаре доведоше Исусу, на њега ставише своје огртаче, а Исус га узјаха.

⁸ Многи по путу простреше своје огртаче, а други гране које су насекли по пољима. ⁹ Они који су ишли испред њега и они коју су ишли иза њега, викали су:

¹¹ Исус уђе у Јерусалим, па оде у Храм и све разгледа. Али, пошто је већ било касно, крену са Дванаесторицом у Витанију.

Исус проклиње смокву

(Мт 21,18-19)

¹² Сутрадан, када су одлазили из Витаније, Исус огладне. ¹³ У даљини угледа олисталу смокву, па се упути према њој да нађе неки плод. Али, када је дошао до ње, не нађе ништа осим лишћа, јер није било време смоквама.

¹⁴ Тада рече смокви: »Не јео нико твоје плодове више никад!«

А то су чули и његови ученици.

Исус у Храму

(Мт 21,12-17; Лк 19,45-48; Јн 2,13-22)

¹⁵ Када су стигли у Јерусалим, Исус уђе у Храм и поче да истерује све који су тамо куповали и продавали и испреврта столове мењачима новца, а продавцима голубова клупе. ¹⁶ И ником није допуштао да кроз Храм пронесе било какву посуду.

¹⁷ Онда поче да их учи, говорећи им: »Зар није записано: ‚Мој дом ће се звати дом молитве за све народе‘^(B)? А ви сте од њега направили ‚јазбину разбојничку‘^(C).«

¹⁸ Чули су то и првосвештеници и учитељи закона, па почеше да траже начин да га убију, јер су га се бојали пошто се сав народ дивио његовом учењу.

¹⁹ Када је пало вече, Исус и његови ученици изађоше из града.

Имајте вере

(Мт 21,20-22)

²⁰ А ујутро, док су пролазили, видеше да се она смоква из корена осушила.

²¹ Петар се сети, па рече Исусу: »Раби, погледај! Осушила се она смоква коју си проклео!«

²² »Имајте вере у Бога^[a]«, рече им Исус. ²³ »Истину вам кажем: ко год рекне овој гори: ‚Иди и баци се у море!‘ – а не посумња у свом срцу, него верује да ће бити то што говори – биће му. ²⁴ Зато вам кажем: све за шта се молите и што замолите, верујте да сте већ добили, и биће вам. ²⁵ И док стојите и молите се, опраштајте ако имате нешто против неког, да и вама ваш небески Отац опрости ваше грешке.« ^26 [b]

Одакле Исусу власт?

(Мт 21,23-27; Лк 20,1-8)

²⁷ И опет дођоше у Јерусалим.

Док је Исус ходао по Храму, приђоше му првосвештеници, учитељи закона и старешине, ²⁸ па га упиташе: »Којом влашћу ово чиниш и ко ти је дао власт да ово чиниш?«

²⁹ »И ја ћу вас нешто упитати«, рече им Исус, »па ако ми одговорите, рећи ћу вам којом влашћу ово чиним. ³⁰ Да ли је Јованово крштење било са неба или од људи? Одговорите ми.«

³¹ А они почеше о томе да расправљају међу собом, говорећи: »Ако кажемо: ‚Са неба‘, он ће рећи: ‚Зашто му онда нисте веровали?‘ ³² А да кажемо: ‚Од људи…‘?« Плашили су се народа, јер су сви сматрали да је Јован заиста пророк.

³³ Зато одговорише Исусу: »Не знамо.«

Тада им Исус рече: »Онда ни ја нећу рећи вама којом влашћу ово чиним.«

Израелов остатак

11 Питам, дакле: зар је Бог одбацио свој народ? Нипошто! Па и ја сам Израелац, Авраамов потомак из Венијаминовог племена. ² Бог није одбацио свој народ, који је унапред познавао. Или зар не знате шта Писмо каже о Илији, када се жалио Богу на Израел? ³ »Господе, твоје пророке су побили и твоје жртвенике порушили. Само сам ја остао, а и мене хоће да убију.«^{(A) 4} И који је био Божији одговор? »Оставио сам себи седам хиљада људи који нису савили колена пред Ваалом.«^{(B) 5} Тако, дакле, и у садашње време постоји Остатак изабран по милости. ⁶ Па ако је по милости, онда није по делима, иначе милост не би била милост.

⁷ Шта, дакле? Израел није постигао оно што је тражио, али изабрани су постигли. Остали су постали окорели, ⁸ као што је записано:

⁹ А Давид каже:

Спасење незнабожаца

¹¹ Питам, дакле: зар су се спотакли да би сасвим пали? Нипошто! Него, због њиховог преступа спасење је дошло и незнабошцима да би Израел био љубоморан. ¹² Па, ако је њихов преступ богатство за свет и њихов губитак богатство за незнабошце, колико ће више то бити њихов пуни број^[a]!

¹³ А вама, незнабошцима, кажем: пошто сам апостол незнабошцима, величам своју службу ¹⁴ не бих ли некако свој народ изазвао на љубомору и неке од њих спасао. ¹⁵ Јер, ако је њихово одбацивање донело измирење свету, шта ће бити њихово прихватање него оживљавање из мртвих. ¹⁶ Ако је први комад теста свет, онда је и све тесто свето; ако је корен свет, свете су и гране.

¹⁷ Па, ако су неке гране одломљене, а ти си као грана дивље маслине накалемљен међу њих и сада имаш удела у корену и сочности маслине, ¹⁸ не хвалиши се на рачун тих грана. А ако се будеш хвалисао, сети се да не носиш ти корен, него корен тебе. ¹⁹ Рећи ћеш: »Гране су одломљене да ја будем накалемљен.« ²⁰ Добро, оне су одломљене због неверовања, а ти стојиш због вере. Само, немој да будеш надмен, него се бој. ²¹ Јер, ако Бог није поштедео природне гране, ни тебе неће поштедети.

²² Погледај, дакле, Божију доброту и строгост: строгост према палима, а Божију доброту према теби, ако истрајеш у тој доброти – иначе ћеш и ти бити одсечен. ²³ А и они ће, ако не истрају у неверовању, бити накалемљени, јер Бог може опет да их накалеми. ²⁴ Јер, ако си ти, као природна грана дивље маслине, одсечен и, противно природи, накалемљен на питому маслину, колико ће се лакше на своју маслину накалемити они који су по природи њене гране.

Сав Израел ће се спасти

²⁵ Не желим, браћо, да вам ова тајна остане непозната, да не будете уображени: део Израела је окорео док незнабошци не уђу у пуном броју^[b], ²⁶ и тако ће се спасти сав Израел, као што је записано:

²⁸ Што се еванђеља тиче, они су Божији непријатељи ради вас, а што се тиче избора, Бог их воли због праотаца, ²⁹ јер су Божији милосни дарови и позив неопозиви.

³⁰ Као што се, наиме, ви некад нисте покоравали Богу, а сада вам се смиловао због њихове непокорности, ³¹ тако се они сада, ради вама исказаног милосрђа, не покоравају да би се и њима смиловао. ³² Бог је, наиме, све затворио у непокорност да би се свима смиловао.

Хвалоспев Богу

³³ О, дубино Божијег богатства и мудрости и знања! Како су недокучиви његови судови и неистраживи његови путеви!

³⁶ Јер, све је од њега, кроз њега и за њега. Њему слава довека! Амин.