M’Cheyne Bible Reading Plan

Пехарник и пекар

40 После неког времена, пехарник и пекар египатског цара огрешише се о свога господара, цара Египта. ² Фараон се разгневи на ова два своја службеника – главног пехарника и главног пекара – ³ и затвори их у кући заповедника страже, у исту тамницу где је и Јосиф био утамничен. ⁴ Заповедник страже им одреди Јосифа да их послужује.

Пошто су неко време провели затворени, ⁵ и пехарник и пекар египатског цара, који су били у тамници, сањали су исте ноћи сан, и сваки сан је имао своје значење.

⁶ Када је Јосиф ујутро дошао к њима, виде да су се снуждили, ⁷ па их упита: »Зашто сте данас тако снуждени?«

⁸ »Сањали смо сне«, одговорише они, »а нема никога да нам их протумачи.«

Тада им Јосиф рече: »Зар тумачење не припада Богу? Испричајте ми своје снове.«

⁹ И главни пехарник исприча Јосифу свој сан.

»У свом сну сам пред собом видео чокот«, рече, ¹⁰ »и на њему три лозе. И само што је пропупео, процвета и на гроздовима му сазреше бобице. ¹¹ У руци сам држао фараонов пехар, па узех оно грожђе, истиснух сок у фараонов пехар и ставих му га у руку.«

¹² »Ево шта то значи«, рече му Јосиф. »Три лозе су три дана. ¹³ За три дана фараон ће те помиловати и вратити те на твој положај, па ћеш фараону стављати пехар у руку као и пре када си био његов пехарник. ¹⁴ А када ти буде добро, ти ме се сети и покажи љубав према мени – помени ме фараону и избави ме из ове тамнице. ¹⁵ Јер, ја сам силом одведен из земље Јевреја, а ни овде нисам ничим заслужио да ме баце у тамницу.«

¹⁶ Када је главни пекар видео да је Јосиф изнео повољно тумачење, рече му: »И ја сам сањао сан: На глави су ми биле три корпе од прућа. ¹⁷ У горњој корпи су биле разне врсте пецива за фараона, али су га птице јеле из корпе на мојој глави.«

¹⁸ »Ево шта то значи«, рече му Јосиф. »Три корпе су три дана. ¹⁹ За три дана фараон ће ти одрубити главу и обесити те о дрво, и птице ће јести твоје месо с тебе.«

²⁰ Трећега дана био је фараонов рођендан и фараон приреди гозбу за све своје службенике, па пред њих изведе главног пехарника и главног пекара. ²¹ Главног пехарника врати на његов положај, па је овај опет стављао пехар у фараонову руку, ²² а главног пекара обеси – баш као што им је Јосиф у свом тумачењу и рекао.

²³ Али главни пехарник сасвим заборави Јосифа.

Развод

(Мт 19,1-12)

10 Исус потом крену оданде, па оде у јудејске крајеве и преко реке Јордан. И опет му дође народ, а он их је, по свом обичају, учио.

² Приђоше и неки фарисеји с намером да га искушају, па га упиташе: »Да ли човек сме да се разведе од своје жене?«

³ А он им рече: »Шта вам је Мојсије заповедио?«

⁴ »Мојсије је дозволио човеку да напише потврду о разводу и да се разведе«, одговорише они.

⁵ »Мојсије је ту заповест написао због окоролести вашег срца«, рече им Исус. ⁶ »Али, у почетку стварања Бог их ‚створи мушко и женско‘^(A). ⁷ ‚Зато ће човек оставити свога оца и мајку и сјединити се са својом женом^[a], ⁸ и двоје ће бити једно тело.‘^(B) Тако више нису двоје, него једно тело. ⁹ Нека, дакле, човек не раставља оно што је Бог сјединио.«

¹⁰ Када су опет били у кући, ученици га упиташе о овоме, ¹¹ а Исус им рече: »Ко се разведе од своје жене и ожени се другом, чини према њој прељубу. ¹² А и она, ако се разведе од свога мужа и уда за другога, чини прељубу.«

Исус и деца

(Мт 19,13-15; Лк 18,15-17)

¹³ Људи су му доносили децу да их дотакне, а ученици су их грдили.

¹⁴ Када је Исус то видео, наљути се, па им рече: »Пустите децу да ми приђу. Не спречавајте их, јер таквима припада Божије царство. ¹⁵ Истину вам кажем: ко Божије царство не прихвати попут малог детета, неће у њега ући.«

¹⁶ Онда загрли децу и благослови их, полажући на њих руке.

Богаташ

(Мт 19,16-30; Лк 18,18-30)

¹⁷ Када је Исус изашао на пут, притрча му један човек, паде пред њим на колена, па га упита: »Добри учитељу, шта треба да учиним да наследим вечни живот?«

¹⁸ »Зашто ме зовеш добрим?« упита га Исус. »Нико није добар осим једнога – Бога. ¹⁹ Заповести знаш: ‚Не убиј, Не учини прељубу, Не укради, Не сведочи лажно, Не превари, Поштуј свога оца и мајку.‘^(C)«

²⁰ »Учитељу«, рече човек, »свега тога сам се држао од свога детињства.«

²¹ Исус га погледа и заволе, па му рече: »Једно ти недостаје: иди и продај све што имаш, па раздели сиромасима, и имаћеш благо на небу. Тада хајде за мном.«

²² А човек се на те речи смркну, па оде жалостан, јер је имао велико богатство.

²³ Исус погледа унаоколо, па рече ученицима: »Како је тешко имућнима да уђу у Божије царство.«

²⁴ А ученици се зачудише његовим речима.

Стога им он опет рече: »Пријатељи^[b], како је тешко^[c] ући у Божије царство. ²⁵ Лакше је камили да прође кроз иглене уши него богаташу да уђе у Божије царство.«

²⁶ А ученици се још више зачудише, па почеше међу собом да говоре: »Па ко онда може да се спасе?«

²⁷ Исус их погледа, па рече: »Људима је то немогуће, али Богу није, јер Богу је све могуће.«

²⁸ »Ево«, поче Петар да му говори, »ми смо све оставили и пошли за тобом.«

²⁹ »Истину вам кажем«, рече Исус, »нема ниједнога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или мајку, или оца, или децу, или њиве ради мене и ради еванђеља, ³⁰ а да сад, у овом времену, неће добити стоструко: куће, и браћу, и сестре, и мајке, и децу и њиве – уз прогоне – а у будућем свету, вечни живот. ³¹ Али, многи први, биће последњи, а последњи – први.«

Исус трећи пут предсказује своју смрт и васкрсење

(Мт 20,17-19; Лк 18,31-34)

³² Када су кренули путем који води у Јерусалим, а Исус ишао испред њих, ученици се зачудише, а оне који су ишли за њима обузе страх.

Тада Исус опет одведе Дванаесторицу на страну, па поче да им говори о томе шта ће му се догодити: ³³ »Ево, кренули смо у Јерусалим, где ће Син човечији бити предат првосвештеницима и учитељима закона, и они ће га осудити на смрт. Онда ће га предати незнабошцима ³⁴ и они ће му се ругати, пљувати га, избичевати и убити, а он ће после три дана васкрснути.«

Захтев Зеведејевих синова

(Мт 20,20-28)

³⁵ Тада му приђоше Јаков и Јован, Зеведејеви синови.

»Учитељу«, рекоше, »хоћемо да учиниш за нас оно што ћемо те замолити.«

³⁶ А он их упита: »Шта хоћете да учиним за вас?«

³⁷ »Дај да један од нас у твојој слави седи теби здесна, а други слева«, одговорише они.

³⁸ »Не знате шта тражите«, рече им Исус. »Можете ли да пијете из чаше из које ја пијем или да се крстите крштењем којим се ја крштавам?«

³⁹ А они рекоше: »Можемо.«

Исус онда рече: »Пићете из чаше из које ја пијем и бићете крштени крштењем којим се ја крштавам. ⁴⁰ Али није моје да одређујем ко ће седети са моје десне или леве стране. Та места припадају онима за које су припремљена.«

⁴¹ Када су то чула остала десеторица, почеше да се љуте на Јакова и Јована.

⁴² Тада их Исус позва к себи, па им рече: »Знате да они који се сматрају владарима народâ, господаре њима, а великаши их држе под влашћу. ⁴³ Али, нека међу вама не буде тако. Него, ко хоће да буде велик међу вама, нека вам буде служитељ, ⁴⁴ и ко хоће да буде први међу вама, нека свима буде слуга. ⁴⁵ Јер, ни Син човечији није дошао да му служе, него да служи и да свој живот дâ као откупнину за многе.«

Излечење слепог Вартимеја

(Мт 20,29-34; Лк 18,35-43)

⁴⁶ Потом стигоше у Јерихон. Док је Исус са својим ученицима и силним народом излазио из Јерихона, поред пута је седео слепи просјак Вартимеј – то јест син Тимејев. ⁴⁷ Када је чуо да то пролази Исус Назарећанин, повика: »Исусе, Сине Давидов, смилуј ми се!«

⁴⁸ Многи га опоменуше да ућути, али он је још више викао: »Сине Давидов, смилуј ми се!«

⁴⁹ Исус се заустави и рече: »Позовите га.«

И они позваше слепога рекавши му: »Само храбро! Устани, зове те.«

⁵⁰ А он збаци свој огртач, скочи на ноге и приђе Исусу.

⁵¹ »Шта хоћеш да учиним за тебе?« упита га Исус.

»Рабуни«, одговори слепи, »да прогледам.«

⁵² А Исус му рече: »Иди. Твоја вера те је излечила.«

И човек одмах прогледа и пође путем за Исусом.

Јов

6 Тада Јов одговори:

10 Браћо, жеља мога срца и моја молитва Богу за Израелце јесте да се спасу. ² Сведочим, наиме, за њих да имају ревности за Бога, али она није заснована на знању. ³ Не знајући шта је Божија праведност и тражећи да успоставе своју, нису се потчинили Божијој праведности. ⁴ Јер, Христос је свршетак Закона, за оправдање свакоме ко верује.

⁵ О праведности која долази од Закона, Мојсије пише: »Човек који је чини, у њој ће наћи живот.«^{(A) 6} А о праведности која долази од вере каже овако: »Немој да кажеш у свом срцу: ‚Ко ће се попети на небо?‘« – то јест, да спусти Христа. ⁷ Или: »‚Ко ће сићи у Бездан?‘« – то јест, да изведе Христа из мртвих. ⁸ Него, шта каже? »Реч ти је близу, у твојим устима и у твом срцу«^(B) – то јест, Реч вере коју проповедамо.

⁹ Ако, дакле, својим устима признајеш^[a] да је Исус Господ и срцем верујеш да га је Бог васкрсао из мртвих, бићеш спасен. ¹⁰ Јер, срцем се верује за оправдање, а устима се признаје за спасење. ¹¹ Писмо, наиме, каже: »Ко год у њега верује, неће се постидети.«^{(C) 12} Нема разлике између Јудејина и Грка – исти Господ је над свима, великодушан^[b] према свима који га призивају. ¹³ Јер, »ко год призове име Господње, биће спасен«^(D).

¹⁴ Како, дакле, да призову Онога у кога нису поверовали? И како да поверују у Онога за кога нису чули? И како да чују без проповедника? ¹⁵ И како да проповедају ако нису послани? Као што је записано: »Како су дивне ноге оних који доносе радосну вест!«^(E)

¹⁶ Али, нису сви послушали еванђеље, јер Исаија каже: »Господе, ко поверова нашој поруци?«^{(F) 17} Вера, дакле, долази слушањем поруке, а порука Христовом речју. ¹⁸ А ја питам: зар нису чули? Наравно да јесу!

¹⁹ И питам: зар Израел није разумео? Прво каже Мојсије:

²⁰ Исаија одважно каже:

²¹ А Израелу каже: