M’Cheyne Bible Reading Plan

Јосиф и његова браћа

37 Јаков је живео у земљи у којој је боравио његов отац, у Ханаану.

² Ово је повест о Јакову:

Када је Јосиф био младић од седамнаест година, напасао је стада са својом браћом, синовима Билхе и Зилпе, женâ његовог оца. Он своме оцу донесе рђав глас о њима.

³ А Израел је од свих својих синова највише волео Јосифа, јер му се родио у старости, и он му направи богато украшен огртач^[a]. ⁴ Када су Јосифова браћа видела да га њихов отац воли више од свих њих, замрзеше га толико да ниједну љубазну реч нису могла да му кажу.

⁵ Једном је Јосиф сањао сан и испричао га својој браћи, па га они још више замрзеше.

⁶ Јосиф им рече: »Слушајте какав сан сам сањао: ⁷ Везивали смо снопове жита насред поља, и мој ти се сноп одједном диже и усправи, а ваши снопови се окупише око њега и поклонише му се.«

⁸ Браћа му на то рекоше: »Зар ти то хоћеш да владаш над нама? Зар хоћеш да нам будеш господар?«

И још више га замрзеше због његовог сна и због онога што је рекао о њима.

⁹ А Јосиф је сањао и други сан и испричао га својој браћи. »Слушајте«, рече. »Опет сам сањао сан: поклонили су ми се сунце, месец и једанаест звезда.«

¹⁰ Када је то испричао свом оцу и браћи, отац га изгрди и рече: »Какав је то сан који си сањао! Зар ћемо твоја мајка и ја и твоја браћа доћи и поклонити се пред тобом до земље?«

¹¹ И док су његова браћа била на њега љубоморна, његов отац је о свему томе размишљао.

Јосиф продат у Египат

¹² Када су једном његова браћа отишла да напасају очева стада близу Сихема, ¹³ Израел рече Јосифу: »Знаш да твоја браћа напасају стада близу Сихема. Хајде, послаћу те к њима.«

»Добро«, одврати Јосиф.

¹⁴ »Иди и види да ли је све у реду с твојом браћом и стадима«, рече му Израел, »па се врати да ми јавиш.«

Тако га посла из Хевронске долине.

Када је Јосиф стигао у Сихем, ¹⁵ виде га један човек како лута пољима, па га упита: »Шта тражиш?«

¹⁶ »Тражим своју браћу«, одговори Јосиф. »Можеш ли да ми кажеш где напасају стада?«

¹⁷ »Отишли су одавде«, рече човек. »Чуо сам их како говоре: ‚Хајдемо у Дотан.‘«

Јосиф оде за браћом и нађе их близу Дотана. ¹⁸ А они га већ издалека опазише, па почеше да се договарају да га убију.

¹⁹ »Ево стиже она сањалица«, рекоше један другом. ²⁰ »Хајде да га убијемо и бацимо у једну од ових чатрња. Рећи ћемо да га је прождрла нека крволочна звер. Да видимо шта ће тада бити од његових снова!«

²¹ Када је то чуо Рувим, покуша да га избави из њихових руку.

»Немојмо да му узмемо живот«, рече. ²² »Не проливајте крв! Баците га у ову чатрњу овде у пустињи, али немојте да га повредите.«

Рувим то рече да би избавио Јосифа из њихових руку и вратио га оцу.

²³ Када је Јосиф стигао к браћи, они свукоше с њега онај богато украшени огртач, ²⁴ па ухватише Јосифа и бацише га у чатрњу. А чатрња је била сува.

²⁵ Када су сели да једу, дигоше поглед и угледаше караван Јишмаелаца како долази из Гилада. Камиле су им биле натоварене зачинима, балсамом и смирном које су носили у Египат.

²⁶ Јуда рече својој браћи: »Шта имамо од тога да убијемо свог брата и заташкамо његову смрт? ²⁷ Хајде да га продамо овим Јишмаелцима. Не дижимо на њега руку – брат нам је, наша крв.«

И браћа га послушаше.

²⁸ Када су они мидјански трговци пролазили крај њих, браћа извукоше Јосифа из чатрње и за двадесет сребрњака га продадоше Јишмаелцима, који га одведоше у Египат.

²⁹ Када се Рувим вратио до чатрње и видео да Јосифа нема у њој, раздре своју одећу, ³⁰ па се врати својој браћи и рече: »Дечака нема! Шта ћу сад?«

³¹ Тада браћа узеше Јосифов огртач, заклаше једно јаре и огртач умочише у његову крв, ³² па огртач однеше оцу и рекоше: »Нашли смо ово. Погледај да ли је то огртач твог сина.«

³³ Он га препозна и рече: »Јесте, огртач мог сина! Нека крволочна звер га је прождрла! Јосиф је растрган на комаде!«

³⁴ Тада Јаков раздре своју одећу и обуче се у кострет, па је много дана оплакивао свог сина. ³⁵ Сви његови синови и кћери долазили су да га теше, али он не хтеде да се утеши.

»Не«, рече. »Оплакиваћу свог сина док и ја не одем у Шеол.«

Тако је његов отац плакао за њим.

³⁶ А они Мидјанци продадоше Јосифа у Египат, Потифару, једном од фараонових високих службеника, заповеднику дворске страже.

Чисто и нечисто

(Мт 15,1-20)

7 Око Исуса се окупише фарисеји и неки учитељи закона који су дошли из Јерусалима. ² Они видеше неке његове ученике како нечистим, то јест неопраним рукама једу хлеб. ³ Јер, фарисеји и сви Јудеји не једу док нису добро опрали руке, држећи се предања старешина. ⁴ И када дођу са трга, не једу док се добро не оперу. А има још много предања којих се држе: о прању чаша, крчага и бакарног посуђа.

⁵ Зато фарисеји и учитељи закона упиташе Исуса: »Зашто твоји ученици не живе по предањима старешина, него нечистим рукама једу хлеб?«

⁶ А Исус им одговори: »Исаија је добро пророковао о вама лицемерима. Као што је записано:

⁸ Божије заповести сте одбацили, а људског предања се држите.«

⁹ И још им рече: »Баш лепо. Укидате Божију заповест да бисте сачували своја предања! ¹⁰ Мојсије је рекао: ‚Поштуј свога оца и мајку‘^(B) и: ‚Ко прокуне оца или мајку, нека се погуби.‘^{(C) 11} А ви говорите: ‚Ако човек каже оцу или мајци: Све чиме бих ти могао помоћи јесте корбан – то јест дар Богу‘, ¹² тада му не допуштате да ишта више учини за оца или мајку. ¹³ Тако Божију реч обеснажујете својим предањем које сте пренели. И много шта такво чините.«

¹⁴ Онда опет позва народ к себи, па им рече: »Чујте ме сви и разумејте: ¹⁵ ништа што споља улази у човека не може да га учини нечистим. Него, оно што из човека излази – то човека чини нечистим.« ^16 [a]

¹⁷ А када је отишао од народа и ушао у кућу, ученици га упиташе о овој причи.

¹⁸ »Зар ни ви не разумете?« упита их. »Зар не схватате да ништа што у човека улази споља не може да га учини нечистим, ¹⁹ зато што му не улази у срце, него у трбух и избацује се из тела?«

Тако сва јела прогласи чистима.

²⁰ »Оно што из човека излази, то човека чини нечистим«, рече им, ²¹ »јер изнутра, из човековог срца, излазе зле мисли, блуд, крађе, убиства, ²² прељубе, похлепа, злоћа, превара, разузданост, завист^[b], вређање, бахатост, безумље. ²³ Сва ова зла излазе изнутра и човека чине нечистим.«

Сирофеничанкина вера

(Мт 15,21-28)

²⁴ Исус потом оде оданде и дође у тирски^[c] крај, па уђе у једну кућу. Није хтео да то било ко дозна, али није могао да се сакрије ²⁵ пошто је одмах за њега чула једна жена чија је кћи била опседнута нечистим духом. Она дође и паде му ничице пред ноге. ²⁶ А та жена је била Гркиња, родом Сирофеничанка, и молила га је да из њене кћери истера демона.

²⁷ »Пусти да се прво деца наједу«, рече јој Исус, »јер није право да се од деце узме хлеб и да се баци псима.«

²⁸ »Да, Господе«, рече она, »али и пси под столом једу мрвице које испадну деци.«

²⁹ Тада јој Исус рече: »Због овог што си рекла, иди. Демон је изашао из твоје кћери.«

³⁰ И она оде својој кући и нађе дете како лежи у постељи, а демон је био изашао.

Излечење глувонемога

³¹ Потом Исус оде из тирских крајева, па преко Сидона стиже до Галилејског мора, у декапољски крај. ³² Тамо му доведоше једног глувог човека који је тешко говорио и замолише га да на њега положи руке.

³³ Исус га изведе из народа на страну, па му стави прсте у уши. Онда пљуну и дотаче му језик, ³⁴ диже поглед ка небу и, дубоко уздахнувши, рече му: »Ефата!« – то јест »Отвори се!«

³⁵ И човеку се одмах отворише уши и одвеза језик, па поче разговетно да говори.

³⁶ Исус им забрани да о томе било коме говоре. Али, што им је више бранио, то су они више о томе причали. ³⁷ Неизмерно су се дивили и говорили: »Све је добро учинио – и да глуви чују и да неми проговоре!«

Јов проклиње дан свог рођења

3 После тога, Јов проговори и прокле дан свог рођења.

Пример из брака

7 Зар не знате, браћо – говорим онима који познају Закон – да Закон има власт над човеком само док је жив. ² По Закону је, на пример, удата жена везана за мужа док је он жив. Али, ако муж умре, слободна је од Закона, којим је везана за мужа. ³ Ако се, дакле, уда за другог човека док јој је муж жив, зваће се прељубница. Али, ако њен муж умре, слободна је од Закона и није прељубница ако се уда за другога.

⁴ Тако сте и ви, браћо, кроз Христово тело умрли Закону да припаднете другоме, Ономе који је васкрсао из мртвих, да донесемо плод Богу. ⁵ Јер, док смо били у телу, грешне страсти, изазване Законом, деловале су у нашем телу, па смо смрти доносили плодове. ⁶ Али, сада смо слободни од Закона пошто смо умрли оном што нас је спутавало, па служимо у новом духу, а не у старом слову.

Борба са грехом

⁷ Шта ћемо, дакле, рећи? Да је Закон грех? Нипошто! Али, без посредства Закона не бих знао шта је грех. Не бих, на пример, знао шта је пожуда да Закон није рекао: »Не пожели!«^{(A) 8} А грех је искористио прилику и посредством те заповести у мени изазвао сваку врсту пожуде. Јер, грех је без Закона мртав. ⁹ Некад сам живео без Закона, а када је дошла заповест, грех је оживео, ¹⁰ а ја умро. И испоставило се да ми је заповест, дата за живот, донела смрт, ¹¹ јер је грех искористио прилику и заповешћу ме завео и убио.

¹² Закон је свет и заповест је света, праведна, и добра. ¹³ Да ли је, дакле, добро мени постало смрт? Нипошто! Него, грех је – да би се показао као грех – посредством добра, мени донео смрт, да грех, посредством заповести, постане преко сваке мере грешан.

¹⁴ Знамо, наиме, да је Закон духован, а ја сам телесан, продат греху. ¹⁵ Не разумем шта чиним, јер не чиним оно што хоћу, него чиним оно што мрзим. ¹⁶ Па, ако чиним оно што нећу, слажем се да је Закон добар. ¹⁷ У ствари, то не чиним ја, него грех који пребива у мени. ¹⁸ Знам, наиме, да у мени, то јест у мом телу, не пребива добро. Јер, хтети, то у мени постоји, али чинити добро, не. ¹⁹ Јер, ја не чиним добро, које хоћу, него чиним зло, које нећу. ²⁰ Али, ако чиним оно што нећу, онда то не чиним ја, него грех који пребива у мени.

²¹ Тако откривам овај закон: када хоћу да чиним добро, намеће ми се зло. ²² Својим унутрашњим бићем уживам у Божијем закону, ²³ али у својим удовима видим један други закон, који води рат против закона мога ума и заробљава ме законом греха, који је у мојим удовима. ²⁴ Јадан ти сам ја човек! Ко да ме избави од овог смртног тела? ²⁵ Хвала Богу кроз Исуса Христа, нашега Господа! Тако, дакле, ја својим умом служим Божијем закону, а својим телом закону греха.