M’Cheyne Bible Reading Plan

Јаков стиже у Харан

29 Потом Јаков настави пут и стиже у земљу источних народа. ² У пољу угледа бунар и три стада оваца како леже покрај њега, јер су се стада напајала на том бунару. А на отвор бунара био је наваљен велик камен. ³ Тек када би се сва стада окупила на том месту, пастири би одваљали камен са отвора бунара и напојили овце. После тога би опет вратили камен на отвор.

⁴ Јаков их упита: »Одакле сте, браћо?«

»Из Харана«, одговорише они.

⁵ Онда их он упита: »Познајете ли Лавана, Нахоровог унука?«

А они одговорише: »Познајемо«.

⁶ »Је ли добро?« упита их Јаков даље.

»Добро је«, рекоше. »Ево његова кћи Рахиља управо долази са својим стадом.«

⁷ »Погледајте«, рече он, »сунце је још високо. Није време да се стока окупља за починак. Напојте овце, па их вратите на пашу.«

⁸ »Не можемо«, рекоше они, »док се сва стада не окупе и док се не одваља камен са отвора бунара. Тек тада можемо да напојимо овце.«

⁹ Док је он још разговарао с њима, Рахиља стиже са овцама свога оца, јер је била пастирица. ¹⁰ Када је Јаков угледао Рахиљу, кћер свог ујака Лавана, и Лаванове овце, приђе бунару и одваља камен са његовог отвора, па напоји овце свог ујака. ¹¹ Онда Јаков пољуби Рахиљу, па гласно заплака. ¹² Када јој је рекао да је сестрић њеног оца, Ревекин син, Рахиља отрча и то јави свом оцу.

¹³ Чим је чуо вест о сестрином сину Јакову, Лаван му потрча у сусрет, загрли га и пољуби, па га одведе својој кући.

Када му је Јаков испричао све што се догодило, ¹⁴ Лаван рече: »Заиста си ти моја крв^[a]!«

Јаков се жени Лијом и Рахиљом

Када је Јаков код Лавана провео месец дана, ¹⁵ Лаван му рече: »Зар да ми служиш без плате зато што си ми сестрић? Реци ми колико да те плаћам.«

¹⁶ А Лаван је имао две кћери. Старија се звала Лија, а млађа Рахиља. ¹⁷ Лија је имала слабе очи, а Рахиља је била стасита и лепа.

¹⁸ Јаков је заволео Рахиљу, па рече: »Служићу ти седам година за твоју млађу кћер Рахиљу.«

¹⁹ »Боље да је дам теби него неком другом«, рече Лаван. »Остани код мене.«

²⁰ Тако је Јаков служио за Рахиљу седам година, које су му се, због љубави према њој, учиниле као само неколико дана.

²¹ Тада Јаков рече Лавану: »Дај ми моју жену, да спавам с њом, јер је време мог служења истекло.«

²² Лаван окупи све мештане и спреми гозбу. ²³ Али, када је пало вече, он узе своју кћер Лију и уведе је к Јакову, па је Јаков спавао с њом. ²⁴ А Лаван је своју робињу Зилпу дао својој кћери Лији да јој буде слушкиња. ²⁵ Када је свануло јутро, а оно – с њим Лија!

Јаков рече Лавану: »Шта си ми то урадио? Зар ти нисам служио за Рахиљу? Зашто си ме преварио?«

²⁶ »Овде код нас није обичај да се млађа кћи уда пре старије«, одговори Лаван. ²⁷ »Заврши свадбену седмицу са овом, па ћемо ти дати и ону другу за још седам година служења.«

²⁸ Јаков тако и учини и заврши свадбену седмицу са Лијом. Тада му Лаван даде своју кћер Рахиљу за жену, ²⁹ а своју робињу Билху даде Рахиљи да јој буде слушкиња. ³⁰ Тако је Јаков спавао и са Рахиљом. А Рахиљу је волео више од Лије, па је Лавану служио још седам година.

Јаковљева деца

³¹ ГОСПОД виде да је Лија невољена, па јој даде да рађа децу, док је Рахиља била нероткиња.

³² Лија затрудне и роди сина и даде му име Рувим^[b], јер, како рече: »ГОСПОД је видео мој јад и сада ће ме муж заволети.«

³³ Лија поново затрудне и роди сина, па рече: »Зато што је ГОСПОД чуо да сам невољена, дао ми је и овог сина.« Зато му даде име Симеон^[c].

³⁴ Онда опет затрудне и роди сина, па рече: »Сада ће се мој муж везати за мене, јер сам му родила три сина.« Зато му даде име Левије^[d].

³⁵ Она још једном затрудне и роди сина, па рече: »Овога пута ћу захвалити ГОСПОДУ.« Зато му даде име Јуда^[e].

Потом престаде да рађа.

Васкрсење

(Мк 16,1-8; Лк 24,1-12; Јн 20,1-10)

28 После суботе, у зору првог дана седмице, дођоше Марија Магдалина и друга Марија да погледају гроб.

² Уто настаде велик земљотрес, јер се Господњи анђео спустио са неба, пришао гробу, одваљао камен и сео на њега. ³ Лице му је било као муња, а одећа бела као снег. ⁴ Чувари задрхташе од страха и обамреше.

⁵ Анђео проговори и рече женама: »Ви се не бојте. Знам да тражите Исуса, који је распет. ⁶ Он није овде – васкрсао је, баш као што је и рекао. Дођите и погледајте место где је лежао, ⁷ а онда брзо идите и кажите његовим ученицима: ‚Устао је из мртвих и ево иде пред вама у Галилеју. Тамо ћете га видети.‘ Ето, то сам имао да вам кажем.^[a]«

⁸ И оне брзо одоше са гроба и са страхом и великом радошћу отрчаше да јаве његовим ученицима.

⁹ Уто их сусрете Исус, па им рече: »Здраво.«

А оне му приђоше, обгрлише му ноге и поклонише му се.

¹⁰ Тада им Исус рече: »Не бојте се. Идите и јавите мојој браћи да иду у Галилеју. Тамо ће ме видети.«

Извештај стражара

¹¹ И док су оне ишле, неки од стражара одоше у град и обавестише првосвештенике о свему што се догодило. ¹² Ови се састадоше са старешинама и договорише се да војницима дају много новца.

¹³ Рекоше им: »Кажите: ‚Његови ученици су дошли ноћу и украли га док смо ми спавали.‘ ¹⁴ А ако за то чује намесник, ми ћемо га убедити и сачувати вас од невоље.«

¹⁵ И ови узеше новац и учинише како су их научили. Тако ова прича кружи међу Јудејима све до дана данашњег.

Послање апостола

(Мк 16,14-18; Лк 24,36-49; Јн 20,19-23; Дап 1,6-8)

¹⁶ Једанаесторица ученика одоше у Галилеју, на гору на коју им је Исус рекао да иду. ¹⁷ Када су га угледали, поклонише му се. Али неки су сумњали.

¹⁸ Тада им Исус приђе и рече: »Дата ми је сва власт на небу и на земљи. ¹⁹ Зато идите и све народе учините мојим ученицима, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, ²⁰ учећи их да се држе свега што сам вам заповедио. И ево, ја сам с вама сваког дана, све до краја света.«

Јестира позива Ксеркса и Хамана на гозбу

5 Трећега дана Јестира обуче своје царско рухо и стаде у унутрашње двориште царске палате, испред цареве дворане. А цар је седео на свом царском престолу у дворани, окренут према улазу. ² Када је видео царицу Јестиру како стоји у дворишту, она нађе милост у његовим очима. Цар пружи Јестири златно жезло које му је било у руци, и она приђе и дотаче врх жезла.

³ Тада је цар упита: »Шта је, царице Јестиро? Који је твој захтев? Ако је и до половине царства, даће ти се.«

⁴ А Јестира одговори: »Ако је цару по вољи, нека цар, са Хаманом, дође данас на гозбу коју сам припремила за њега.«

⁵ Цар рече: »Кажите Хаману да пожури и учини то што Јестира тражи.«

Тако и цар и Хаман дођоше на гозбу коју је Јестира припремила.

⁶ Док су пили вино, цар рече Јестири: »Дакле, која је твоја молба? Биће ти услишена. И који је твој захтев? Ако је и до половине царства, биће учињено.«

⁷ »Ово је моја молба и мој захтев«, одговори Јестира. ⁸ »Ако сам нашла милост у царевим очима и ако је цару по вољи да ми услиши молбу и испуни мој захтев, нека цар и Хаман и сутра дођу на гозбу коју ћу припремити за њих. Сутра ћу учинити како цар каже.«

Хаманова завера против Мордехаја

⁹ Тога дана Хаман изађе срећан и расположен. Али, када је на царевој капији видео Мордехаја и да овај не устаје пред њим и не плаши га се, испуни се гневом према њему. ¹⁰ Хаман се ипак суздржа и оде кући. Посла по своје пријатеље и своју жену Зереш, ¹¹ па се пред њима хвалио својим великим богатством, мноштвом својих синова и свиме чиме му је цар указао част и узвисио га изнад поглаварâ и царевих службеника.

¹² »И то још није све«, додаде Хаман. »Царица Јестира је једино мене позвала да будем с царем на гозби коју је припремила. А и сутра сам с царем позван к њој. ¹³ Али ништа од тога ми не пружа задовољство све док гледам оног Јудејина Мордехаја како седи на царевој капији.«

¹⁴ Његова жена Зереш и сви његови пријатељи рекоше му: »Нареди да се подигну вешала педесет лаката^[a] висока, а ујутро затражи од цара да на њих обесе Мордехаја. После иди с царем на гозбу и буди срећан.«

Хаману се предлог свиде, па нареди да се подигну вешала.

На Малти

28 Када смо се тако спасли, сазнасмо да се острво зове Малта. ² Домороци нам исказаше необичну љубазност. Наложише ватру и све нас примише, јер је почела киша и било је хладно. ³ Павле накупи нарамак грана, али, док га је стављао на ватру, због врелине изађе змија и припи му се уз руку.

⁴ Када су домороци видели како му змија виси са руке, рекоше један другом: »Мора да је овај човек убица. Спасао се од мора, али Правда му не дâ да живи.«

⁵ Али Павле отресе животињу у ватру и ништа му није било. ⁶ А они су очекивали да ће да отекне или да ће одједном да падне мртав. Када су, после дугог чекања, видели да му се ништа необично није десило, променише мишљење, па почеше да говоре да је бог.

⁷ А у близини се налазило имање поглавара острва, који се звао Публије. Он нас прими у свој дом и три дана нас је љубазно гостио. ⁸ А Публијев отац је лежао, јер су га мучиле грозница и срдобоља. Павле уђе код њега, помоли се, па положи руке на њега и излечи га. ⁹ После тога почеше да долазе и други болесни са острва, и беху излечени. ¹⁰ Због тога нам указаше многе почасти, а кад смо одлазили, снабдеше нас оним што нам је било потребно.

Долазак у Рим

¹¹ Отпловили смо три месеца касније на једној александријској лађи која је презимила на острву, а заштитни знак су јој били Диоскури^[a]. ¹² Стигосмо у Сиракузу, где остадосмо три дана. ¹³ Оданде испловисмо и стигосмо у Регијум. Сутрадан задува јужни ветар, па за два дана стигосмо у Путеоле. ¹⁴ Тамо нађосмо браћу, која нас замолише да код њих останемо седам дана. Тако стигосмо и у Рим. ¹⁵ Тамошња браћа сазнаше за наш долазак, па нам изађоше у сусрет све до Апијевог Трга и Три Крчме. Када их је Павле угледао, захвали Богу и охрабри се. ¹⁶ Када смо ушли у Рим, Павлу допустише да станује одвојено, са једним војником који га је чувао.

Павле проповеда у Риму

¹⁷ После три дана, Павле позва истакнуте Јудеје, па, када су се окупили, рече им: »Браћо, иако нисам учинио ништа против нашег народа ни против обичаја наших праотаца, у Јерусалиму ме окованог предадоше Римљанима. ¹⁸ Они ме испиташе и хтедоше да ме ослободе, јер нисам био крив ни за шта што заслужује смрт. ¹⁹ Али Јудеји се успротивише, па сам био приморан да уложим призив цару – али не да бих изнео неку оптужбу против свог народа. ²⁰ То је разлог што сам вас замолио да дођете да разговарам с вама, јер сам због Израелове наде окован овим ланцем.«

²¹ »Нисмо о теби примили никакво писмо из Јудеје«, рекоше му они, »и нико од браће која стижу оданде није о теби јавио или рекао нешто лоше. ²² Али, волели бисмо да од тебе чујемо шта мислиш, јер знамо да се против ове секте свуда говори.«

²³ Тако одредише један дан, па још више њих дође к њему у стан. Он им је излагао и сведочио о Божијем царству и од јутра до вечери их из Мојсијевог закона и Пророкâ уверавао у све што се односи на Исуса. ²⁴ Његове речи уверише неке, али други не повероваше. ²⁵ Тако несложни међу собом, почеше да се разилазе када је Павле рекао: »Како је добро Свети Дух рекао када је преко пророка Исаије говорио о вашим праоцима:

²⁸ »Треба, дакле, да знате да је ово Божије спасење послано незнабошцима – они ће чути.« ^29 [b]

³⁰ Павле је две пуне године остао у свом унајмљеном стану. Тамо је примао све који су му долазили ³¹ и смело и несметано проповедао Божије царство и учио их о Господу Исусу Христу.