M’Cheyne Bible Reading Plan

Исаак и Ревека

24 Авраам је већ био веома стар, и ГОСПОД га је у свему благословио.

² Он рече најстаријем слузи у своме дому, оном који је управљао свим његовим имањем: »Стави руку под моје бедро ³ и закуни ми се ГОСПОДОМ, Богом неба и земље, да мом сину нећеш за жену довести неку од кћери Ханаанаца, међу којима живим, ⁴ него да ћеш отићи у моју земљу, мојој родбини, и тамо наћи жену за мог сина Исаака.«

⁵ »А шта ако та жена не буде хтела да пође са мном у ову земљу?« упита га слуга. »Да ли да онда одведем твог сина у земљу из које си дошао?«

⁶ »Нипошто не води мог сина онамо!« рече Авраам. ⁷ »ГОСПОД, Бог неба, који ме извео из дома мога оца и земље моје родбине, говорио је са мном и заклео ми се: ‚Твом потомству ћу дати ову земљу.‘ Он ће пред тобом послати анђела да би ти могао оданде да доведеш жену за мог сина. ⁸ А ако та жена не буде хтела да пође овамо с тобом, бићеш ослобођен ове заклетве коју си ми дао. Али, мог сина нипошто не води тамо!«

⁹ Тада слуга стави руку под бедро свога господара Авраама и закле му се.

¹⁰ Потом узе десет камила из крда свога господара и оде, носећи са собом сваковрсних добара свога господара, па се запути у Арам Нахарајим, у Нахоров град. ¹¹ Испред града натера камиле да клекну поред једног бунара. Било је предвечерје, време када жене излазе да захвате воде.

¹² Он рече: »ГОСПОДЕ, Боже мога господара Авраама, дај ми да успем данас и покажи љубав према мом господару Аврааму. ¹³ Ево, стојим поред овог извора, а кћери житељâ града излазе да захвате воде. ¹⁴ Нека девојка којој кажем: ‚Молим те, спусти свој крчаг да пијем воде‘, а она одговори: ‚Пиј, а напојићу и твоје камиле‘ – нека она буде та коју си одредио за свога слугу Исаака. По томе ћу знати да си показао љубав мом господару.«

¹⁵ И још пре него што је он завршио молитву, изађе Ревека са својим крчагом на рамену. Она је била кћи Бетуела, сина Милке и Авраамовог брата Нахора. ¹⁶ Девојка је била врло лепа и била је девица. Она сиђе до извора, напуни крчаг и опет се попе горе.

¹⁷ Слуга јој потрча у сусрет, па јој рече: »Молим те, дај ми да попијем мало воде из твог крчага.«

¹⁸ »Пиј, господару«, рече она, па брзо спусти крчаг на руку и даде му да пије.

¹⁹ Када се напио, она рече: »И твојим камилама ћу захватати воде док се не напију«.

²⁰ И она брзо испразни крчаг у појило, па отрча назад до бунара да захвати још воде. Тако је захватила воде за све његове камиле. ²¹ А слуга је ћутао и помно је посматрао, да види да ли је ГОСПОД учинио да његов пут буде успешан или није.

²² Када су се камиле напојиле, човек извади златан носни прстен тежак једну беку^[a] и две златне наруквице тешке десет шекела^[b], ²³ па је упита: »Молим те, реци ми чија си кћи? Има ли у дому твога оца места за нас да преноћимо?«

²⁴ Она му одговори: »Ја сам кћи Бетуела, кога је Милка родила Нахору«, ²⁵ па додаде: »Код нас има сламе и крме у изобиљу, а и места за вас да преноћите.«

²⁶ Слуга се тада дубоко поклони ГОСПОДУ, ²⁷ говорећи: »Благословен ГОСПОД, Бог мога господара Авраама, што мога господара није лишио своје љубави и верности. ГОСПОД ме је водио путем до дома рођакâ мога господара.«

²⁸ Тада девојка отрча и ово исприча укућанима своје мајке. ²⁹ А Ревека је имала брата који се звао Лаван. Лаван отрча до Авраамовог слуге на извору, ³⁰ јер је видео носни прстен и наруквице на рукама своје сестре Ревеке и чуо је како прича шта јој је онај човек рекао. Када је стигао до Авраамовог слуге, нађе га како стоји крај камила близу извора, ³¹ па му рече: »Дођи, ти кога је ГОСПОД благословио. Зашто стојиш напољу? Спремио сам кућу и место за камиле.«

³² И Авраамов слуга уђе у кућу. Са камила поскидаше товар и донеше сламе и крме, а слузи и његовим људима воде да оперу ноге.

³³ Онда му простреше да једе, али он рече: »Нећу да једем док не кажем оно што имам да кажем.«

А Лаван рече: »Кажи.«

³⁴ Он рече: »Ја сам Авраамов слуга. ³⁵ ГОСПОД је обилато благословио мога господара, и он се обогатио. Дао је Аврааму ситне и крупне стоке, сребра и злата, робова и робиња, камила и магаради. ³⁶ А Сара, жена мога господара, родила му је сина у својој старости, и мој господар му је дао све што има. ³⁷ Мој господар је тражио да се закунем и рекао ми: ‚Немој да мом сину за жену доведеш неку од кћери Ханаанаца, у чијој земљи живим. ³⁸ Него, иди породици мога оца и моме братству и нађи жену за мога сина.‘ ³⁹ Ја сам онда упитао свога господара: ‚А шта ако та жена не буде хтела да пође са мном?‘ ⁴⁰ А он ми је одговорио: ‚ГОСПОД, пред којим живим чинећи његову вољу^[c], послаће с тобом анђела и учинити твој пут успешним, и ти ћеш за мог сина наћи жену из мога братства и из породице мога оца. ⁴¹ Тада ћеш, када дођеш моме братству, бити слободан од моје заклетве. Чак ако ти је они и не дају, бићеш слободан од моје заклетве.‘

⁴² »Када сам данас стигао до извора, рекао сам: ‚ГОСПОДЕ, Боже мога господара Авраама, ако хоћеш, молим те, дај да пут на који сам пошао буде успешан. ⁴³ Ево, стојим крај овог извора. Ако нека девојка изађе да захвати воде и ја јој кажем: »Молим те, дај ми да попијем мало воде из твог крчага«, ⁴⁴ а она ми каже: »Пиј, а ја ћу захватити воде и за твоје камиле« – нека она буде та коју је ГОСПОД одредио за сина мога господара.‘ ⁴⁵ И још пре него што сам завршио ову молитву у себи, изашла је Ревека са крчагом на рамену. Сишла је до извора и захватила воде, а ја сам јој рекао: ‚Молим те, дај ми да пијем.‘ ⁴⁶ Она је брзо спустила крчаг с рамена и рекла: ‚Пиј, а напојићу и твоје камиле.‘ Тако сам пио, а она је напојила и камиле. ⁴⁷ Онда сам је упитао: ‚Чија си кћи?‘ А она је рекла: ‚Ја сам кћи Нахоровог сина Бетуела, којег му је родила Милка.‘ Тада сам јој ставио прстен на ноздрву и наруквице на руке, ⁴⁸ па се дубоко поклонио ГОСПОДУ. Благословио сам ГОСПОДА, Бога мога господара Авраама, који ме је водио правим путем, да нађем унуку брата мога господара за његовог сина. ⁴⁹ А сада, ако хоћете да покажете љубав и верност мом господару, кажите ми. А и ако нећете, кажите ми, да знам на чему сам.«

⁵⁰ »Пошто ово долази од ГОСПОДА«, одговорише Лаван и Бетуел, »ми не можемо да ти кажемо ни овако ни онако. ⁵¹ Ево Ревеке пред тобом – узми је и иди. Нека постане жена сина твога господара, као што је ГОСПОД наложио.«

⁵² Када је чуо шта су рекли, Авраамов слуга се поклони ГОСПОДУ до земље. ⁵³ Онда изнесе накит од сребра и злата и одећу и даде их Ревеки, а и њеном брату и мајци даде скупе дарове. ⁵⁴ Потом он и људи који су били с њим узеше да једу и пију, и тамо преноћише.

Када су ујутро устали, слуга рече: »Пустите ме да се вратим свом господару.«

⁵⁵ А Ревекини брат и мајка рекоше: »Нека девојка остане с нама још десетак дана, а онда нека иде.«

⁵⁶ Али слуга им рече: »Не задржавајте ме сад кад је ГОСПОД учинио да мој пут буде успешан. Пустите ме да се вратим свом господару.«

⁵⁷ А они рекоше: »Позваћемо девојку и питаћемо је шта она мисли.«

⁵⁸ Тако позваше Ревеку и упиташе је: »Хоћеш ли да идеш с овим човеком?«

А она одговори: »Хоћу.«

⁵⁹ Тада они отпремише своју сестру Ревеку са њеном дојкињом и Авраамовим слугом и његовим људима.

⁶⁰ И благословише Ревеку рекавши јој:

⁶¹ Онда се Ревека и њене слушкиње спремише, узјахаше камиле и пођоше са Авраамовим слугом. Тако слуга узе Ревеку и оде.

⁶² А Исаак је био дошао из Беер-Лахај-Роија, јер је живео у Негеву. ⁶³ Када је једне вечери изашао у поље да се прошета, диже поглед и угледа камиле како се приближавају.

⁶⁴ А и Ревека диже поглед и угледа Исаака, па сиђе са своје камиле ⁶⁵ и упита Авраамовог слугу: »Ко је онај човек у пољу који нам долази у сусрет?«

»То је мој господар«, одговори слуга.

На то она узе свој вео и покри се.

⁶⁶ Тада слуга исприча Исааку све што је учинио. ⁶⁷ Исаак уведе Ревеку у шатор своје мајке Саре, и она му постаде жена. У љубави према њој Исаак нађе утеху после мајчине смрти.

Седам прекора учитељима закона и фарисејима

(Мк 12,38-40; Лк 11,37-52; 20,45-47)

23 Тада Исус рече народу и својим ученицима: ² »Учитељи закона и фарисеји засели су на Мојсијеву столицу. ³ Зато чините све што вам кажу и држите се тога, али немојте да чините оно што они чине. Јер, они говоре, али не чине. ⁴ Они везују тешка бремена и стављају их људима на плећа, а сами ни прст неће да подигну да их помере.

⁵ »Сва своја дела чине да би их људи видели. Проширују своје филактерије^[a] и продужују ресе на одећи. ⁶ Воле почасна места на гозбама и прва седишта у синагогама, ⁷ да их људи поздрављају на трговима и да их зову раби.

⁸ »Али ви немојте да се зовете раби, јер имате само једног Учитеља, а ви сте сви браћа. ⁹ И никога на земљи не зовите оцем, јер имате само једног Оца – оног на небу. ¹⁰ Нити се зовите вође, јер имате само једног Вођу – Христа. ¹¹ А највећи међу вама нека вам буде служитељ. ¹² Ко самога себе уздиже, биће понижен, а ко самог себе понизује, биће уздигнут.

¹³ »Тешко вама, учитељи закона и фарисеји, лицемери! Закључавате Царство небеско пред људима. Сами у њега не улазите, а не пуштате оне који желе да уђу. ^14 [b]

¹⁵ »Тешко вама, учитељи закона и фарисеји, лицемери! Путујете и морем и копном да придобијете једног следбеника^[c], а кад он то постане, претварате га у сина пакла, двоструко горег од вас.

¹⁶ »Тешко вама, слепе вође! Говорите: ‚Ако се неко закуне Храмом, то не значи ништа. Али, ако се закуне златом из Храма, заклетва га обавезује.‘ ¹⁷ Будале и слепци! Шта је веће: злато или Храм који чини злато светим? ¹⁸ Такође говорите: ‚Ако се неко закуне жртвеником, то не значи ништа. Али, ако се закуне даром на њему, заклетва га обавезује.‘ ¹⁹ Слепци! Шта је веће: дар или жртвеник који чини дар светим? ²⁰ Ко се, дакле, заклиње жртвеником, заклиње се њиме и свиме што је на њему. ²¹ А ко се заклиње Храмом, заклиње се њиме и Оним који у њему пребива. ²² И ко се заклиње небом, заклиње се Божијим престолом и Оним који на њему седи.

²³ »Тешко вама, учитељи закона и фарисеји, лицемери! Дајете десетак од нане, мирођије и кима, а занемарили сте оно што је у Закону важније: правду, милосрђе и веру. Ово је требало да чините, а оно да не занемарујете. ²⁴ Слепе вође! Процеђујете због комарца, а гутате камилу!

²⁵ »Тешко вама, учитељи закона и фарисеји, лицемери! Чистите чашу и чинију споља, а изнутра су пуне отимачине и неумерености. ²⁶ Слепи фарисеју! Прво очисти унутрашњост чаше, па ће јој и спољашњост бити чиста.

²⁷ »Тешко вама, учитељи закона и фарисеји, лицемери! Ви сте као окречени гробови, који споља изгледају лепи, а изнутра су пуни мртвачких костију и сваке нечистоће. ²⁸ Тако и ви споља људима изгледате праведни, а изнутра сте пуни лицемерја и безакоња.

²⁹ »Тешко вама, учитељи закона и фарисеји, лицемери! Подижете гробнице пророцима и украшавате споменике праведницима, ³⁰ и говорите: ‚Да смо живели у време својих праотаца, не бисмо били њихови саучесници у проливању крви пророкâ.‘ ³¹ Тиме сведочите да сте синови оних који су убијали пророке. ³² Довршите, дакле, оно што су ваши праоци започели!^[d]

³³ »Ви змије и змијски породе! Како ћете избећи да не будете осуђени на пакао? ³⁴ Зато вам, ево, шаљем пророке, мудраце и учитеље закона. Једне ћете убити и распети, а друге ћете батинати по вашим синагогама и прогонити од града до града. ³⁵ Тако ће на вас пасти сва праведна крв проливена на земљи, од крви Авеља праведника до крви Захарије сина Варахијиног, кога сте убили између Храма и жртвеника. ³⁶ Истину вам кажем: све ће то пасти на овај нараштај.«

Прекор Јерусалиму

(Лк 13,34-35)

³⁷ »Јерусалиме, Јерусалиме, ти који убијаш пророке и каменујеш оне који су ти послани! Колико пута сам хтео да скупим твоју децу као што квочка скупља своје пилиће под крила, али нисте хтели. ³⁸ Ево, кућа вам остаде пуста. ³⁹ Кажем вам: нећете ме више видети све док не будете рекли: ‚Благословен онај који долази у име Господа.‘^(A)«

Искључење странаца из заједнице

13 Тога дана су гласно пред народом читали Књигу Мојсијеву. Нађоше да је у њој записано да ниједан Амонац ни Моавац не смеју никада да уђу у Божију заједницу ² пошто нису Израелцима изашли у сусрет са хлебом и водом, него су против њих унајмили Валаама да их прокуне. Али наш Бог је проклетство преокренуо у благослов. ³ Када су чули овај закон, искључише из Израела све странце.

Немијине реформе

⁴ Пре тога је свештеник Елјашив био одређен да води бригу о спремиштима Дома нашега Бога. Пошто је био веома близак са Товијом, ⁵ дао му је једну велику собу у којој су се раније држале житне жртве, тамјан, храмски предмети, десетак од жита, младог вина и уља одређен за Левите, певаче и чуваре капија, и прилози за свештенике.

⁶ А док се све то догађало, ја нисам био у Јерусалиму јер сам се тридесет друге године владавине Артаксеркса, цара Вавилона, вратио цару. После неког времена затражио сам од њега допуштење ⁷ и вратио се у Јерусалим, где дознах за зло које је Елјашив учинио давши Товији собу у двориштима Божијег Дома. ⁸ То ме је веома наљутило, па избацих све Товијине ствари из собе. ⁹ Онда наредих да се собе очисте, па вратих у њих опрему Божијег Дома, као и житне жртве и тамјан.

¹⁰ А дознах и то да Левитима нису давали њихова следовања, те да су се сви Левити и певачи задужени за службу вратили на своје њиве.

¹¹ Стога укорих службенике и упитах их: »Зашто је Божији Дом занемарен?«

Онда окупих Левите и певаче и поставих их на њихова места.

¹² Тада је сва Јуда у спремишта доносила десетак од жита, младог вина и уља. ¹³ Свештеника Шелемју, учитеља Садока и Левита Педају одредих да воде бригу о спремиштима, а за помоћника им доделих Ханана сина Закура сина Матанјиног, јер су њих сматрали поузданима. Њихова дужност је била да својој сабраћи деле залихе.

¹⁴ Сети ме се због тога, Боже мој, и немој да избришеш дела љубави која сам учинио за Дом свога Бога и за службу у њему.

¹⁵ У то време сам видео у Јуди људе како у суботу газе грожђе у муљачи, носе снопове жита и стављају их на магарце, а тако и вино, грожђе, смокве и товар сваке врсте. И све су то носили у Јерусалим у суботу. Зато их опоменух да не продају храну на тај дан.

¹⁶ А Тирци који су живели у Јерусалиму доносили су тамо рибу и робу сваке врсте и у суботу их продавали Јудејима.

¹⁷ Зато прекорих јудејске племиће и рекох им: »Какво то зло чините? Скврнавите суботу! ¹⁸ Зар то исто нису чинили и ваши праоци, па је наш Бог довео сву ову несрећу на нас и на овај град? А ви навлачите још већу срџбу на Израел скврнавећи суботу.«

¹⁹ А када је, уочи суботе, мрак почео да се спушта на капије Јерусалима, наредих да им се крила затворе и да се не отварају до иза суботе. На капије поставих неке од својих људи да се никакав товар не би уносио у суботу.

²⁰ Једном или двапут трговци и продавци робе сваке врсте провели су ноћ ван Јерусалима, ²¹ али их ја опоменух и рекох: »Зашто ноћите пред зидом? Ако то још једном урадите, употребићу силу^[a]!«

И од тог времена више нису долазили у суботу.

²² Онда заповедих Левитима да се очисте и да иду да стражаре на капијама како би се субота очувала светом. Сети ме се и због овога, Боже мој, и смилуј ми се у својој великој љубави.

²³ А у то време сам видео и Јудеје који су се били оженили женама из Ашдода, Амона и Моава. ²⁴ Пола њихове деце говорило је ашдодски или језик овог или оног народа, а није знало да говори јудејски. ²⁵ Ја сам их прекоревао и проклињао, неке и тукао и чупао им косу, терао их да се закуну у Божије име и говорио: »Не дајте своје кћери њиховим синовима за жене нити узимајте њихове кћери за жене својим синовима или себи. ²⁶ Зар није баш тако згрешио Соломон, цар Израела? Међу многим народима није било цара као што је он. Његов Бог га је волео и учинио га царем над целим Израелом. Али туђинке су чак и њега навеле на грех. ²⁷ Зар треба да слушамо како и ви чините ово ужасно зло и како сте неверни нашем Богу јер се жените туђинкама?«

²⁸ Један од синова Јојаде, сина првосвештеника Елјашива, био је зет Санвалата Хоронца, па сам га отерао од себе. ²⁹ Сети их се, Боже мој, јер су укаљали свештеничку службу и савез свештенства и Левитâ.

³⁰ Тако сам свештенике и Левите очистио од свега туђег и одредио им дужности, сваком према његовом послу. ³¹ А побринуо сам се и да се прилози у дрвима и првине доносе у одређено време.

Сети ме се по добру, Боже мој.

23 Павле погледа у Синедрион, па рече: »Браћо, ја сам све до дана данашњег са потпуно чистом савешћу живео служећи Богу.«

² На то првосвештеник Ананија нареди онима који су стајали до њега да Павла ударе по устима.

³ Тада му Павле рече: »Тебе ће ударити Бог, зиде окречени! И ти си сео овде да ми судиш по Закону, а противно Закону наређујеш да ме ударе!«

⁴ »Зар се усуђујеш да вређаш Божијег првосвештеника!« рекоше присутни.

⁵ А Павле рече: »Нисам знао, браћо, да је првосвештеник. Јер, записано је: ‚Не говори рђаво о поглавару свога народа.‘^(A)«

⁶ Тада Павле, знајући да су неки од њих садукеји, а други фарисеји, повика у Синедриону: »Браћо, ја сам фарисеј, син фарисеја! Суди ми се због наде у васкрсење мртвих!«

⁷ И, када је то рекао, настаде препирка између фарисеја и садукеја, и окупљени се поделише. ⁸ Садукеји, наиме, говоре да нема васкрсења, ни анђела, ни духа, а фарисеји све то признају.

⁹ Диже се силна граја, а неки учитељи закона из фарисејске странке устадоше, па почеше жестоко да расправљају, говорећи: »Не налазимо да је овај човек учинио неко зло. Јер, шта ако му је говорио дух или анђео?«

¹⁰ Када се препирка веома заоштрила, заповедник се уплаши да ће Павла растргнути, па нареди да војници сиђу и да га на силу уклоне од њих и одведу у касарну.

¹¹ Следеће ноћи Господ стаде пред Павла и рече: »Само храбро. Јер, како си о мени сведочио у Јерусалиму, тако треба да сведочиш и у Риму.«

Завера против Павла

¹² Када је свануло, Јудеји сковаше заверу и заклеше се да неће ни јести ни пити док Павла не убију. ¹³ А оних који су сковали заверу било је више од четрдесет.

¹⁴ Они одоше првосвештенику и старешинама и рекоше: »Свечано смо се заклели да ништа не окусимо док не убијемо Павла. ¹⁵ Стога сада ви и Синедрион поднесите захтев заповеднику да вам га доведе, под изговором да бисте хтели тачније да испитате његов случај, а ми смо спремни да га убијемо пре него што стигне овамо.«

¹⁶ Али син Павлове сестре чу за ову заверу, па оде, уђе у касарну и то јави Павлу.

¹⁷ Павле позва к себи једног капетана и рече: »Одведи овог младића заповеднику, јер има о нечему да га обавести.«

¹⁸ Капетан га узе и одведе заповеднику и рече: »Затвореник Павле ме је позвао к себи и замолио ме да ти доведем овог младића, јер има о нечему да те обавести.«

¹⁹ Заповедник узе младића за руку, па га одведе на страну и упита: »О чему имаш да ме обавестиш?«

²⁰ А он рече: »Јудеји су се договорили да те замоле да сутра доведеш Павла у Синедрион, под изговором да хоће тачније о њему да се распитају. ²¹ Ти, дакле, не дај да те они наговоре, јер више од четрдесет њих вреба на њега у заседи. Заклели су се да неће ни јести ни пити док га не убију. И већ сад су спремни, само чекају твој пристанак.«

²² Тада заповедник отпусти младића, наредивши му: »Ником не причај да си ме о овоме обавестио.«

Павле премештен у Кесарију

²³ Онда позва двојицу својих капетана и рече: »Спремите две стотине војника, седамдесет коњаника и две стотине копљаника да у девет сати вечерас^[a] крену у Кесарију. ²⁴ Опремите и јахаће животиње на којима ће јахати Павле и безбедно га отпремите намеснику Феликсу.«

²⁵ Потом написа писмо следеће садржине:

²⁶ »Клаудије Лисија, уваженом намеснику Феликсу, поздрав.

²⁷ Овог човека су ухватили Јудеји и хтели су да га убију, али ја сам дошао са својим војницима и избавио га пошто сам сазнао да је римски грађанин. ²⁸ Желео сам да сазнам за шта га оптужују, па сам га одвео у њихов Синедрион. ²⁹ Утврдио сам да га оптужују због неких спорних питања из њиховог закона и да није крив ни за шта што би заслуживало смрт или тамницу. ³⁰ А кад ми је јављено да је против њега скована завера, одмах сам га послао теби, а његове тужитеље сам упутио да теби кажу за шта га оптужују.«

³¹ Војници по заповести узеше Павла и ноћу га одведоше у Антипатриду. ³² Сутрадан оставише коњанике да с њим продуже даље, а они се вратише у касарну. ³³ Када су стигли у Кесарију, предадоше намеснику писмо и доведоше Павла пред њега. ³⁴ Намесник прочита писмо, па га упита из које је покрајине.

Када је чуо да је из Киликије, ³⁵ рече: »Саслушаћу те када стигну твоји тужитељи«, па нареди да га чувају у Иродовом двору.