M’Cheyne Bible Reading Plan

Сарина смрт

23 Сара је живела 127 година. ² Умрла је у Кирјат-Арби, то јест Хеврону, у Ханаану, а Авраам уђе да је ожали и оплаче.

³ Када је устао од своје покојне жене, Авраам рече Хетитима: ⁴ »Ја сам међу вама дошљак и насељеник. Продајте ми овде место за сахрањивање, да могу да сахраним своју покојницу.«

⁵ Хетити му одговорише: ⁶ »Чуј нас, господару. Ти си моћан поглавар међу нама. Сахрани своју покојницу у нашој најбољој гробници. Ниједан од нас неће ти ускратити своју гробницу да у њој сахраниш своју покојницу.«

⁷ На то Авраам устаде и поклони се народу оне земље, Хетитима, ⁸ па им рече: »Ако хоћете да ми дозволите да овде сахраним своју покојницу, онда ме саслушајте и заузмите се за мене код Ефрона сина Цохаровог, ⁹ да ми прода пећину Махпелу, која припада њему, а налази се на крају његовог поља. Нека ми је прода по пуној цени, да ми буде место за сахрањивање међу вама.«

¹⁰ А Ефрон је седео са осталим Хетитима и он одговори Аврааму пред свим Хетитима који су дошли на капију његовог града: ¹¹ »Не, господару. Чуј ме: Дајем ти поље и дајем ти пећину која је на њему – дајем ти то у присуству мојих сународника. Сахрани своју покојницу.«

¹² Авраам се опет поклони народу оне земље, ¹³ па рече Ефрону пред њима: »Молим те да ме саслушаш. Платићу ти колико поље вреди. Прихвати моју понуду, да могу тамо да сахраним своју покојницу.«

¹⁴ А Ефрон одговори Аврааму: ¹⁵ »Чуј ме, господару. Та земља вреди четири стотине шекела^[a] сребра, а то није ништа ни за мене ни за тебе. Сахрани своју покојницу.«

¹⁶ Авраам се сложи с Ефроном и измери му сребра колико је овај поменуо пред осталим Хетитима: четири стотине шекела сребра трговачке мере.

¹⁷ Тако Ефроново поље у Махпели близу Мамре – и поље и пећина на њему и све дрвеће унутар његових међа – пређоше ¹⁸ у Авраамово власништво у присуству свих Хетита који су дошли на градску капију. ¹⁹ После тога Авраам сахрани своју жену Сару у пећини на пољу Махпели близу Мамре, то јест Хеврона, у Ханаану.

²⁰ Тако то поље и пећина на њему пређоше од Хетитâ у Авраамово власништво као место за сахрањивање.

Прича о свадби

(Лк 14,15-24)

22 Исус поново поче да им говори у причама: ² »Царство небеско је слично цару који је спремио свадбу за свога сина. ³ Он посла своје слуге да позову званице на свадбу, али оне не хтедоше да дођу.

⁴ »Онда посла друге слуге, говорећи: ‚Реците званицама: »Ево, гозба је спремна. Моји јунци и товљеници су поклани и све је спремно. Дођите на свадбу.«‘

⁵ »Али они се не одазваше, него одоше – један на своју њиву, други за својом трговином, ⁶ а остали ухватише цареве слуге, па их злоставише и убише.

⁷ »Цар се разгневи, па посла своју војску и поби оне убице, а њихов град спали.

⁸ »Онда рече својим слугама: ‚Свадба је спремна, али званице нису биле достојне. ⁹ Зато идите на раскршћа и позовите на свадбу кога год нађете.‘ ¹⁰ И слуге изађоше на улице и скупише све које су нашли – и зле и добре – и свадбена дворана се напуни гостима.

¹¹ »Када је цар ушао да види госте, угледа тамо једног човека који није био обучен у свадбену одећу, ¹² па га упита: ‚Пријатељу, како си ушао овамо без свадбене одеће?‘ А овај је ћутао.

¹³ »Тада цар рече слугама: ‚Вежите му руке и ноге и избаците га напоље у таму, где ће бити плач и шкргут зуба.‘

¹⁴ »Јер, много је званих, а мало одабраних.«

Плаћање пореза цару

(Мк 12,13-17; Лк 20,20-26)

¹⁵ Тада фарисеји одоше и договорише се како да Исуса ухвате у речи, ¹⁶ па му послаше своје ученике заједно с иродовцима.

»Учитељу«, рекоше ови, »знамо да си истинољубив и да народ учиш Божијем путу у складу са истином и да се ни на кога не обазиреш, јер не гледаш ко је ко. ¹⁷ Зато нам реци шта мислиш: да ли је право да се цару даје порез или није?«

¹⁸ Исус, знајући њихове зле намере, рече: »Лицемери! Зашто ме искушавате? ¹⁹ Покажите ми новчић за порез.«

Они му пружише динар, ²⁰ а он упита: »Чији је ово лик и натпис?«

²¹ »Царев«, рекоше они.

Тада им он рече: »Дајте, дакле, цару царево, а Богу Божије.«

²² Када су то чули, задивише се, па га оставише и одоше.

Васкрсење мртвих

(Мк 12,18-27; Лк 20,27-40)

²³ Тога дана му приђоше и садукеји, који кажу да нема васкрсења, па га упиташе: ²⁴ »Учитељу, Мојсије је рекао: ‚Ако човек умре без деце, нека се његов брат ожени његовом удовицом и подигне потомство своме брату.‘^[a]

²⁵ »Била су код нас седморица браће. Први се оженио и умро, па пошто није имао потомства, остави своју жену свом брату. ²⁶ Исто се десило другом, па трећем брату, и тако све до седмог. ²⁷ А после свих умрла је и жена. ²⁸ Дакле, којем од седморице ће она бити жена о васкрсењу, пошто су сви били ожењени њоме?«

²⁹ »У заблуди сте«, одговори им Исус, »јер не знате ни Писма ни Божију силу. ³⁰ О васкрсењу се људи неће ни женити ни удавати, него ће бити као анђели на небу. ³¹ Зар нисте читали шта вам је Бог рекао о васкрсењу мртвих: ³² ‚Ја сам Бог Авраамов, Бог Исааков и Бог Јаковљев‘^(A)? Бог није Бог мртвих, него живих.«

³³ Када је народ то чуо, задиви се његовом учењу.

Највећа заповест

(Мк 12,28-34; Лк 10,25-28)

³⁴ Када су фарисеји чули да је Исус ућуткао садукеје, окупише се, ³⁵ а један од њих, познавалац Закона, упита с намером да га искуша: ³⁶ »Учитељу, која је највећа заповест у Закону?«

³⁷ А Исус му рече: »‚Воли Господа, свога Бога, свим својим срцем, свом својом душом и свим својим умом.‘^{(B) 38} То је прва и највећа заповест. ³⁹ А друга је слична овој: ‚Воли свога ближњега као самога себе.‘^{(C) 40} Цео Закон и Пророци засновани су на^[b] овим двема заповестима.«

Чији је Христос син?

(Мк 12,35-37; Лк 20,41-44)

⁴¹ Док су фарисеји још били на окупу, Исус их упита: ⁴² »Шта мислите о Христу? Чији је он син?«

⁴³ »Давидов«, рекоше они.

А он им рече: »Па како то да га је Давид у Духу назвао Господом кад је рекао:

⁴⁵ Ако га је, дакле, Давид назвао Господом, како онда он може да му буде син?«

⁴⁶ Али нико није могао да му одговори ни речи, нити се од тога дана неко усуђивао да га нешто пита.

Списак свештеникâ и Левитâ

12 Ово су свештеници и Левити који су се вратили са Зоровавелом сином Салатииловим и са Исусом:

То су биле вође свештеника и њихова сабраћа у Исусово време.

⁸ Левити су били: Исус, Бинуј, Кадмиел, Шеревја, Јуда и Матанја, који је са својом сабраћом био задужен за песме захвалнице. ⁹ Њихова сабраћа Бакбукја и Уни стајали су преко пута њих за време службе.

¹⁰ Исусу се родио Јојаким, Јојакиму се родио Елјашив, Елјашиву се родио Јојада, ¹¹ Јојади се родио Јонатан, а Јонатану се родио Јадуа.

¹² У Јојакимово време главе свештеничких породица били су:

²² Главе левитских породица и свештеници у време Елјашива, Јојаде, Јоанана и Јадуе, пописани су у време владавине Дарија Персијанца. ²³ Главе породица Левијевих потомака до времена Јоанана сина Елјашивовог записане су у Књизи летописа.

²⁴ Вође Левитâ били су Хашавја, Шеревја, Исус син Кадмиелов и њихова сабраћа која су стајала преко пута њих да наизменично хвале Бога и захваљују му, као што је прописао Давид, Божији човек.

²⁵ Матанја, Бакбукја, Авдија, Мешулам, Талмон и Акув били су чувари капија који су чували спремишта код капија. ²⁶ Они су служили у време Јојакима сина Исуса сина Јоцадаковог и у време намесника Немије и свештеника и учитеља Езре.

Посвећење јерусалимског зида

²⁷ Када је било посвећење јерусалимског зида, потражили су Левите у свим местима где су живели и довели их у Јерусалим да радосно, уз песме захвалнице и свирку чинела, харфи и лира, прославе посвећење. ²⁸ Окупили су и певаче из области око Јерусалима – из нетофљанских села, ²⁹ из Бет-Гилгала и са подручја Геве и Азмавета, јер су певачи саградили за себе села око Јерусалима.

³⁰ Када су се свештеници и Левити очистили, очистише и народ, капије и зид. ³¹ Тада наредих да јудејски поглавари изађу на зид, а саставих и два велика хора да певају захвалнице. Један је ишао зидом десно, према Сметлишној капији, ³² а за њима Хошаја и половина јудејских поглавара, ³³ са Азарјом, Езром, Мешуламом, ³⁴ Јудом, Венијамином, Шемајом и Јеремијом, ³⁵ неки од свештеника са трубама, па Захарија син Јонатана сина Шемаје сина Матанје сина Михеја сина Закура сина Асафовог ³⁶ и његова сабраћа – Шемаја, Азарел, Милалај, Гилалај, Маај, Натанаил, Јуда и Ханани – са музичким инструментима Давида, Божијег човека. Поворку је предводио учитељ Езра. ³⁷ Код Изворске капије попеше се степеницама на успону према зиду до Давидовог града и прођоше изнад Давидове куће до Водене капије на истоку.

³⁸ Други хор је ишао лево, а ја и половина народа за њима зидом поред Пећке куле до Широког зида, ³⁹ изнад Ефремове капије, Старе капије, Рибље капије, Хананелове куле и Стотина-куле, све до Овчије капије, док не стадосмо код Стражарске капије.

⁴⁰ Тада оба хора заузеше своја места у Божијем Дому, а тако и ја и половина службеника, ⁴¹ свештеници Елјаким, Маасеја, Минјамин, Михеј, Елјоенај, Захарија и Ананија са трубама, ⁴² и Маасеја, Шемаја, Елеазар, Узи, Јоанан, Малкија, Елам и Езер. Хорови су певали под Језрахјином управом.

⁴³ Тога дана принеше велике жртве, радујући се јер им је Бог дао велику радост. Радовале су се и жене и деца, а звук радости у Јерусалиму чуо се далеко.

⁴⁴ У то време су одређени и људи који ће се старати о спремиштима за прилоге, првине воћа и десетак, и да са њива око градова доносе у спремишта следовања која Закон тражи да буду за свештенике и Левите, јер је Јуда била задовољна свештеницима и Левитима који су служили. ⁴⁵ Обављали су службу свога Бога и службу очишћења, а тако и певачи и чувари капија, у складу са заповестима Давида и његовог сина Соломона. ⁴⁶ Јер, још давно, у време Давида и Асафа, постојали су управници задужени за певаче, хвалоспеве и песме захвалнице Богу. ⁴⁷ Зато је у време Зоровавела и Немије сав Израел сваког дана давао следовања за певаче и чуваре капија. А одвајали су део и за друге Левите, а Левити за Ааронове потомке.

22 »Браћо и очеви, саслушајте сада моју одбрану.«

² Када су чули да им се обраћа на хебрејском језику, они се још више утишаше.

Он рече: ³ »Ја сам Јудејин, рођен у Тарсу у Киликији, али сам одрастао у овом граду. Код Гамалиилових ногу сам васпитан тачно по Закону праотаца. Ревносно сам служио Богу као и сви ви данас. ⁴ Следбенике овога Пута прогонио сам до смрти. Мушкарце и жене сам окивао и предавао у тамнице, ⁵ као што првосвештеник и све старешине могу да посведоче. Од њих сам добио писма за браћу у Дамаску, па сам пошао да оне који су тамо били доведем у Јерусалим у оковима да буду кажњени.«

Павле говори о свом обраћењу

(Дап 9,1-19; 26,12-18)

⁶ »Али, док сам путовао и приближавао се Дамаску, око поднева силна светлост са неба изненада засја око мене.

⁷ »Падох на земљу и зачух глас како ми говори: ‚Савле, Савле, зашто ме прогониш?‘

⁸ »Ја упитах: ‚Ко си ти, Господе?‘

»А он ми рече: ‚Ја сам Исус Назарећанин, кога ти прогониш.‘

⁹ »Моји сапутници су видели светлост, али нису чули глас онога који ми је говорио.

¹⁰ »‚Шта да учиним, Господе?‘ упитах.

»А Господ ми рече: ‚Устани и иди у Дамаск. Тамо ће ти бити речено све што ти је одређено да учиниш.‘

¹¹ »Како нисам видео, због сјаја оне светлости, моји сапутници ме поведоше за руку, па тако уђох у Дамаск.

¹² »А неки Ананија, човек побожан по Закону и веома угледан међу свим Јудејима који су тамо становали, ¹³ дође к мени, стаде поред мене и рече ми: ‚Брате Савле, прогледај!‘ И ја истог часа прогледах и видех га.

¹⁴ »Он рече: ‚Бог наших праотаца предодредио те је да упознаш његову вољу, да видиш Праведника и да чујеш глас из његових уста. ¹⁵ Јер, ти ћеш му пред свим људима бити сведок за оно што си видео и чуо. ¹⁶ А сад, шта чекаш? Устани и крсти се, и спери своје грехе, призивајући његово име.‘«

Павлово послање незнабошцима

¹⁷ »Када сам се вратио у Јерусалим и молио се у Храму, падох у занос ¹⁸ и видех Господа.

»‚Пожури‘, рече ми, ‚и одмах иди из Јерусалима, јер неће прихватити твоје сведочанство о мени.‘

¹⁹ »Ја рекох: ‚Господе, они знају да сам бацао у тамнице и тукао по синагогама оне који у тебе верују. ²⁰ И када се проливала крв твога сведока Стефана, и ја сам тамо стајао, одобравајући и чувајући одећу оних који су га убијали.‘

²¹ »А он ми рече: ‚Хајде! Послаћу те далеко – незнабошцима.‘«

Павле римски грађанин

²² Слушали су га до ове речи, а онда повикаше: »Уклони таквога са земље! Не треба да живи!«

²³ Док су они викали, витлали огртачима и бацали прашину у ваздух, ²⁴ заповедник нареди да Павла одведу у касарну, избичују га и испитају, да би дознао зашто су тако викали на њега.

²⁵ Али, када су га полегли и везали каишевима, Павле упита капетана који је тамо стајао: »Зар смете да бичујете римског грађанина коме још није суђено?«

²⁶ Када је капетан то чуо, приђе заповеднику и обавести га рекавши: »Шта то хоћеш да урадиш? Овај човек је римски грађанин.«

²⁷ Заповедник приђе Павлу и упита: »Реци ми, јеси ли ти римски грађанин?«

»Јесам«, одговори Павле.

²⁸ »Мене је стајало прилично новца да стекнем ово грађанство«, рече заповедник.

А Павле одврати: »Ја сам се с њим и родио.«

²⁹ И одмах од њега одступише они који су хтели да га испитају. А заповедник се уплаши када је сазнао да је Павле, кога је он везао, римски грађанин.

Павле пред Синедрионом

³⁰ Сутрадан га заповедник ослободи, а пошто је хтео поуздано да сазна за шта га Јудеји оптужују, нареди првосвештеницима и целом Синедриону да се окупе, па доведе Павла и постави га пред њих.