M’Cheyne Bible Reading Plan

Обрезање – знак Савеза

17 Када је Аврам имао деведесет девет година, ГОСПОД му се показа и рече му: »Ја сам Бог Свесилни. Чини оно што је по мојој вољи^[a] и буди беспрекоран. ² Склопићу савез с тобом и силно ћу те умножити.«

³ Аврам паде ничице, а Бог му рече: ⁴ »Ово је мој савез с тобом: Бићеш отац многих народа. ⁵ Више се нећеш звати Аврам^[b], него ће ти име бити Авраам^[c], јер сам те учинио оцем многих народа. ⁶ Учинићу те веома плодним и учинити да од тебе постану народи и потекну цареви. ⁷ Склопићу савез с тобом и твојим потомцима из поколења у поколење – савез вечан – и бићу Бог твој и твојих потомака. ⁸ Теби и твојим потомцима даћу у вечан посед сву земљу Ханаан, у којој сада боравиш, и бићу њихов Бог.«

⁹ Потом Бог рече Аврааму: »Држи се мога савеза, и ти и твоји потомци из поколења у поколење. ¹⁰ Ово је мој савез с тобом и твојим потомцима, савез кога треба да се држиш: нека се обреже свако мушко међу вама. ¹¹ Обрезујте се, и то ће бити знак савеза између мене и вас. ¹² Нека се, из поколења у поколење, свако мушко међу вама обреже осмога дана по рођењу, а тако и сваки роб рођен у вашем дому или новцем купљен од странца, који није твој потомак. ¹³ Било да је рођен у твом дому или купљен новцем, мора да се обреже. Тако ће на вашем телу бити знак да је мој савез вечан савез. ¹⁴ Свако необрезано мушко, сваки онај који се не обреже, нека се одстрани из свога народа, јер је прекршио мој савез.«

¹⁵ Бог још рече Аврааму: »Своју жену више не зови Сараја^[d] – име ће јој бити Сара^[e]. ¹⁶ Благословићу је и даћу ти од ње сина. Благословићу је, и она ће постати мајка народима и од ње ће потећи цареви народâ.«

¹⁷ На то Авраам паде ничице, па се насмеја и помисли: »Зар ће се дете родити човеку од сто година? Зар ће Сара родити дете у деведесетој?«

¹⁸ Онда рече Богу: »Нека макар Јишмаел поживи пред тобом.«

¹⁹ А Бог рече: »Да, твоја жена Сара родиће ти сина, а ти ћеш му дати име Исаак^[f]. Склопићу вечан савез с њим и с његовим потомцима. ²⁰ Чуо сам шта си тражио за Јишмаела. Благословићу га, учинити га плодним и силно умножити. Родиће му се дванаест поглавара и од њега ћу начинити велик народ. ²¹ Али, свој савез ћу склопити с Исааком, кога ће ти Сара родити догодине у ово време.«

²² Када је завршио разговор с Авраамом, Бог се подиже од њега.

²³ Тог истог дана Авраам узе свога сина Јишмаела и све робове рођене у свом дому и све купљене новцем – свако мушко из свога дома – и обреза их као што му је Бог рекао. ²⁴ Авраам је имао деведесет девет година када се обрезао, ²⁵ а његов син Јишмаел тринаест. ²⁶ Тако су Авраам и његов син Јишмаел обрезани истога дана, ²⁷ а с њима и сви мушкарци у Авраамовом дому – робови рођени у његовом дому и они купљени новцем од странца.

Јонин знак

(Мк 8,11-13; Лк 12,54-56)

16 Фарисеји и садукеји приђоше Исусу с намером да га искушају, па затражише да им покаже знак са неба.

² Он им одговори:^[a] »Кад падне вече, кажете: ‚Биће лепо време, јер је небо црвено‘; ³ а ујутро: ‚Данас ће бити невреме, јер је небо црвено и мутно.‘ Знате да тумачите изглед неба, а не умете да протумачите знаке времена. ⁴ Зао и прељубнички нараштај тражи знак, али никакав знак му неће бити дат, осим знака Јониног.«

Онда их остави и оде.

Фарисејски и садукејски квасац

(Мк 8,14-21)

⁵ Ученици препловише на другу обалу, али су заборавили да понесу хлеба.

⁶ »Пазите«, рече им Исус, »и чувајте се фарисејског и садукејског квасца.«

⁷ А они почеше да расправљају међу собом, говорећи: »Нисмо понели хлеба.«

⁸ »Маловерни«, рече Исус, знајући о чему расправљају, »зашто расправљате међу собом о томе да немате хлеба? ⁹ Зар још не схватате? И зар се више не сећате пет хлебова на пет хиљада људи, и колико сте корпи накупили? ¹⁰ И седам хлебова на четири хиљаде људи, и колико сте кошара накупили? ¹¹ Како не схватате да вам нисам говорио о хлебу, него да се чувате фарисејског и садукејског квасца?«

¹² Тада разумеше да не мисли да треба да се чувају хлебног квасца, него фарисејског и садукејског учења.

Исус је Христос

(Мк 8,27-30; Лк 9,18-21)

¹³ Када је Исус дошао у околину Кесарије Филипове, упита своје ученике: »Шта кажу људи, ко је Син човечији?«

¹⁴ Они му одговорише: »Једни кажу – Јован Крститељ; други – Илија; а трећи – Јеремија или један од пророка.«

¹⁵ Тада их он упита: »А шта ви кажете, ко сам ја?«

¹⁶ Симон Петар му одговори: »Ти си Христос, Син Бога живога.«

¹⁷ »Благо теби, Симоне сине Јонин«, рече му Исус, »јер ти то није објавио човек, него мој Отац, који је на небесима. ¹⁸ А ја ти кажем: ти си Петар^[b] и на тој стени саградићу своју Цркву, и врата Подземља^[c] неће је надјачати. ¹⁹ Даћу ти кључеве Царства небеског, па све што свежеш на земљи, биће свезано на небу, и све што разрешиш на земљи, биће разрешено на небу.«

²⁰ Онда заповеди ученицима да ником не кажу да је он Христос.

Исус предсказује своју смрт и васкрсење

(Мк 8,31-9,1; Лк 9,22-27)

²¹ Отада Исус поче ученицима да објашњава да треба да иде у Јерусалим и да много препати од старешина, првосвештеника и учитеља закона, да буде убијен и да трећег дана васкрсне.

²² А Петар га одведе на страну и поче да га прекорева говорећи: »Далеко било, Господе! Неће ти се то догодити!«

²³ Исус се окрену, па му рече: »Бежи ми с очију, Сатано! Ти си ми саблазан, јер не мислиш на Божије, него на људско.«

²⁴ Онда рече својим ученицима: »Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне самога себе, нека узме свој крст и иде за мном. ²⁵ Јер, ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот ради мене, наћи ће га. ²⁶ Шта вреди човеку ако добије цео свет, а свом животу науди? Шта човек може дати у замену за свој живот? ²⁷ Син човечији ће доћи у слави свога Оца, са својим анђелима, и тада ће сваком узвратити по његовим делима.

²⁸ »Истину вам кажем: неки који овде стоје неће окусити смрти док не виде Сина човечијега како долази у свом Царству.«

Противници обнове кују заверу против Немије

6 Када су Санвалат, Товија, Гешем Арапин и остали наши непријатељи дознали да сам саградио зид и да у њему није остала ниједна пукотина – иако још нисам био поставио крила на капије – ² Санвалат и Гешем ми поручише: »Хајде да се састанемо у једном од села у долини Оно.«

Али они су намеравали да ми учине зло, ³ па им послах гласнике с овим одговором: »У великом сам послу и не могу да дођем доле. Зашто да се посао прекине кад га оставим и одем доле к вама?«

⁴ Четири пута су ми слали исту поруку, а ја сам им сваки пут исто одговарао.

⁵ Онда ми, пети пут, Санвалат посла свог помоћника са истом поруком и са незапечаћеним писмом у руци ⁶ у ком је писало:

»Шире се гласине међу народима – а и Гешем то каже – да се ти и Јудеји спремате на буну и да зато и градите зид. А по тим гласинама, ти треба да постанеш њихов цар ⁷ и већ си поставио пророке да о теби објаве у Јерусалиму овај проглас: ‚Цар је у Јуди!‘ А те ће гласине стићи до цара, зато дођи да се посаветујемо.«

⁸ Ја му послах овај одговор: »Ништа од тога што кажеш није се десило, него си ти све то смислио у својој глави.«

⁹ Сви су они хтели да нас уплаше, мислећи: »Клонуће им руке од посла и неће га завршити.«

Зато, Боже, оснажи моје руке.

¹⁰ Једног дана одох у кућу Шемаје сина Делаје сина Мехатавеловог, који се затворио у своју кућу.

Он рече: »Хајде да се нађемо у Божијем Дому, у Храму, и затворимо врата Храма, јер ће доћи да те убију – ноћу ће доћи да те убију.«

¹¹ Али ја рекох: »Зар да бежи човек као што сам ја? Или, зар неко као што сам ја може да уђе у Храм и да остане жив? Нећу да идем!«

¹² Схватио сам да га није послао Бог, већ да је пророковао против мене зато што су га Санвалат и Товија унајмили. ¹³ Унајмили су га да ме застраши, па да се ја уплашим и онако поступим и згрешим, а они би ме онда изнели на рђав глас и извргли срамоти.

¹⁴ Сети се, Боже мој, Товије и Санвалата због ових њихових дела. Сети се и пророчице Ноадје и осталих пророка који су ме застрашивали.

Завршетак радова на зиду

¹⁵ Зид је завршен двадесет петог елула, за педесет два дана. ¹⁶ Када су сви наши непријатељи чули за то и сви народи око нас то видели, обесхрабрише се, јер су схватили да је то дело учињено уз помоћ нашега Бога. ¹⁷ А тих дана су јудејски племићи слали многа писма Товији, а од Товије су им стизали одговори. ¹⁸ Јер, многи у Јуди били су за њега везани заклетвом, пошто је он био зет Шеханје сина Араховог, а његов син Јоанан за жену је узео кћер Мешулама сина Берехјиног. ¹⁹ Осим тога, преда мном су говорили о његовим добрим делима, па онда њему причали шта сам рекао, а Товија је слао писма да ме застраши.

Тимотеј се придружује Павлу и Сили

16 Тако Павле стиже у Дерву, па у Листру, где је живео ученик по имену Тимотеј. Он је био син Јудејке, вернице, а отац му је био Грк. ² О њему су добро говорила браћа у Листри и Иконијуму. ³ Павле хтеде да он путује с њим, па узе и обреза га због Јудеја који су живели у оним местима, јер су сви знали да му је отац Грк. ⁴ Путујући од града до града, предавали су одлуке које су донели апостоли и старешине у Јерусалиму да их се људи придржавају. ⁵ Тако су се цркве учвршћивале у вери и њихов број је свакодневно растао.

Позив у Македонију

⁶ Пропутовали су кроз Фригију и галатијски крај, пошто им је Свети Дух забранио да проповедају Реч у Азији. ⁷ Када су дошли надомак Мисије, покушаше да уђу у Витинију, али им Исусов Дух не даде. ⁸ Стога прођоше поред Мисије и стигоше у Троаду.

⁹ Једне ноћи, Павле је имао виђење: неки Македонац је стајао и преклињао га, говорећи: »Пређи у Македонију и помози нам!«

¹⁰ Пошто је он имао то виђење, настојали смо да што пре одемо у Македонију, уверени да нас је Бог позвао да им објавимо еванђеље.

Лидијино обраћење

¹¹ Испловили смо из Троаде и отпловили право у Самотрак, а сутрадан до Неапоља, ¹² па оданде до Филипа, римске колоније и главног града тог дела Македоније. У том граду остадосмо неколико дана, ¹³ а у суботу изађосмо ван градске капије, према реци, где смо претпостављали да се налази богомоља. Тамо седосмо и почесмо да говоримо окупљеним женама. ¹⁴ А слушала нас је и једна побожна жена по имену Лидија, продавачица пурпура из града Тијатире. Господ јој отвори срце да обрати пажњу на оно што је Павле говорио.

¹⁵ А када су се она и њени укућани крстили, она нас замоли: »Ако сматрате да верујем у Господа, дођите и одседните у мојој кући.«

И наговори нас.

Павле и Сила у затвору

¹⁶ Док смо једном ишли у богомољу, сусрете нас једна робиња. Била је опседнута духом који је прорицао будућност, па је гатањем доносила велику зараду својим господарима.

¹⁷ Она пође за Павлом и за нама, вичући: »Ови људи су слуге Свевишњега Бога! Они вам објављују пут спасења!«

¹⁸ Тако је радила много дана, па, када је то Павлу дојадило, он се окрену и рече духу: »Наређујем ти у име Исуса Христа: изађи из ње!«

И он истог часа изађе.

¹⁹ Када су њени господари видели да им је пропала нада у зараду, ухватише Павла и Силу, па их одвукоше на трг пред поглаваре. ²⁰ Доведоше их преторима и рекоше: »Ови људи уносе немир у наш град! Они су Јудеји ²¹ и проповедају обичаје које ми, Римљани, не смемо да прихватимо ни извршавамо.«

²² Тада народ навали на Павла и Силу, а претори здераше одећу с њих и наредише да их ишибају. ²³ Када су им задали много удараца, бацише их у тамницу и наредише тамничару да их добро чува. ²⁴ Пошто је добио такво наређење, он их баци у унутрашњу тамницу, а ноге им стави у кладе.

²⁵ Око поноћи, Павле и Сила су се молили и певали хвалоспеве Богу, а затвореници су их слушали. ²⁶ Одједном настаде толико силан земљотрес да су се и затворски темељи пољуљали. Одмах се отворише сва врата и свима спадоше окови. ²⁷ Тамничар се пробуди, па, кад је видео да су врата тамнице отворена, потеже мач да се убије, мислећи да су затвореници побегли.

²⁸ Али Павле га из свега гласа позва, рекавши: »Не чини себи зла! Сви смо овде!«

²⁹ Тада тамничар затражи светлост, па улете унутра и, дрхтећи од страха, баци се ничице пред Павла и Силу.

³⁰ Онда их изведе напоље и рече: »Господо, шта треба да учиним да се спасем?«

³¹ А они му одговорише: »Веруј у Господа Исуса, и спашћеш се и ти и твоји укућани.«

³² И објавише Господњу реч њему и свима у његовој кући. ³³ Он их, у тај исти ноћни сат, узе и опра им ране, а одмах потом крсти се он и сви његови. ³⁴ Онда их уведе у кућу и изнесе им да једу, радујући се са свом својом породицом што је поверовао у Бога.

³⁵ Када је свануло, претори послаше тамничару ликторе с наредбом: »Ослободи оне људе.«

³⁶ Тамничар о томе обавести Павла, рекавши: »Претори су поручили да вас ослободим. Зато сада изађите и идите у миру.«

³⁷ Али Павле им рече: »Истукли су нас јавно, без пресуде, иако смо римски грађани, и бацили нас у тамницу, а сад хоће да нас тајно избаце! Не! Него, нека они сами дођу и изведу нас.«

³⁸ Ликтори пренеше ове речи преторима, који се, када су чули да су Павле и Сила римски грађани, уплашише, ³⁹ па дођоше, извинише се и изведоше их, молећи их да оду из града. ⁴⁰ По изласку из тамнице, Павле и Сила одоше к Лидији, видеше се с браћом, охрабрише их, па одоше оданде.