M’Cheyne Bible Reading Plan

Аврам избавља Лота

14 У то време Амрафел цар Шинара, Ариох цар Еласара, Кедарлаомер цар Елама и Тидал цар Гојима ² заратише против Бере цара Содоме, Бирше цара Гоморе, Шинава цара Адме, Шемевера цара Цевоима и цара Беле, то јест Цоара. ³ Сви ови потоњи здружише снаге у долини Сидим, где је сада Слано море^[a]. ⁴ Дванаест година су служили Кедарлаомеру, али се тринаесте године побунише.

⁵ Четрнаесте године, Кедарлаомер и цареви с њим у савезу поразише Рефајце у Аштарот-Карнајиму, Зузејце у Хаму, Емијце у Шаве-Кирјатајиму ⁶ и Хоријце у горском крају Сеиру све до Ел-Парана близу пустиње. ⁷ Онда се окренуше и одоше у Ен Мишпат, то јест Кадеш, па покорише цело подручје Амалечана, као и Аморејце који су живели у Хацецон-Тамару.

⁸ Тада цар Содоме, цар Гоморе, цар Адме, цар Цевоима и цар Беле, то јест Цоара, изађоше у долину Сидим и поведоше бој ⁹ с Кедарлаомером царем Елама, Тидалом царем Гојима, Амрафелом царем Шинара и Ариохом царем Еласара – четири цара против пет. ¹⁰ А долина Сидим била је пуна јама с катраном, па када су цареви Содоме и Гоморе бежали, упадоше у њих, а остали побегоше у брда. ¹¹ Четири цара узеше сва добра Содоме и Гоморе и сву њихову храну, па одоше. ¹² Пошто је Лот, Аврамов братанац, живео у Содоми, заробише и њега са свом његовом имовином.

¹³ А један који је умакао, дође и јави то Авраму Јеврејину, који је живео код великог дрвећа Мамре Аморејца, Ешколовог и Анеровог брата. Мамре, Ешкол и Анер били су у савезу с Аврамом. ¹⁴ Када је Аврам чуо да му је братанац заробљен, окупи своје увежбане људе, робове рођене у његовом дому, њих три стотине осамнаест, и крену у потеру за царевима све до Дана. ¹⁵ Током ноћи Аврам распореди своје робове за напад и порази непријатеље, гонећи их све до Хове, северно од Дамаска. ¹⁶ Тако поврати сва добра, а врати и свога братанца Лота и његову имовину, заједно са женама и осталим народом.

¹⁷ Када се Аврам враћао после победе над Кедарлаомером и царевима који су с њим били у савезу, цар Содоме му изађе у сусрет у долини Шаве, то јест Царевој долини. ¹⁸ А Мелхиседек, цар Салима, изнесе хлеб и вино. Он је био свештеник Бога Свевишњега ¹⁹ и он благослови Аврама, говорећи:

Тада Аврам даде Мелхиседеку десетак од свега.

²¹ Цар Содоме рече Авраму: »Дај ми људе, а добра задржи за себе.«

²² Али Аврам му одговори: »Заклео сам се ГОСПОДУ, Богу Свевишњем, Створитељу неба и земље, ²³ да нећу узети ни кончића, ни ремена од обуће, нити било шта што је твоје, да не би рекао: ‚Ја сам учинио Аврама богатим‘. ²⁴ За себе нећу ништа осим онога што су моји момци појели и дела који припада људима који су ишли са мном – Анеру, Ешколу и Мамреу; они нека узму свој део.«

Прича о сејачу

(Мк 4,1-9; Лк 8,4-8)

13 Тога дана Исус изађе из куће и седе поред мора. ² Око њега се окупи силан народ, па он уђе у чамац и седе, а сав народ је стајао на обали. ³ Много тога им рече у причама, говорећи:

»Изашао сејач да сеје. ⁴ И док је сејао, нешто семена паде поред пута, и дођоше птице и позобаше га. ⁵ Друго паде на каменито тле, где није било много земље, и одмах исклија, јер земља није била дубока. ⁶ А кад је изашло сунце, изгоре и осуши се, јер није имало корена. ⁷ Треће семе паде у трње, а трње нарасте и угуши га. ⁸ Четврто семе паде на добро тле и даде плод – стострук, шездесетострук или тридесетострук. ⁹ Ко има уши, нека чује.«

Сврха прича

(Мк 4,10-12; Лк 8,9-10)

¹⁰ Његови ученици му приђоше и упиташе га: »Зашто им говориш у причама?«

¹¹ »Вама је дато да сазнате тајне Царства небеског, а њима није«, одговори им он. ¹² »Јер, ко има, даће му се још и имаће у изобиљу, а ко нема, узеће му се и оно што има. ¹³ Зато им говорим у причама, јер они,

¹⁴ Тако се на њима испуњава Исаијино пророштво које каже:

¹⁶ Али, благо вашим очима што гледају, и благо вашим ушима што слушају. ¹⁷ Истину вам кажем: многи пророци и праведници жудели су да виде ово што ви гледате – али нису видели; и да чују оно што ви слушате – али нису чули.«

Објашњење приче о сејачу

(Мк 4,13-20; Лк 8,11-15)

¹⁸ »Чујте, дакле, шта значи прича о сејачу: ¹⁹ Сваком оном ко чује Реч о Царству, а не разуме је, долази Зли и отима оно што му је посејано у срцу. То је оно семе које је посејано поред пута. ²⁰ Семе посејано на каменитом тлу јесте онај ко чује Реч и одмах је с радошћу прихвати. ²¹ Али, пошто нема корена у себи, непостојан је, па чим наиђе невоља или прогон због Речи, он се одмах саблазни. ²² Семе посејано у трње јесте онај ко чује Реч, али бриге овога живота и заводљивост богатства угуше Реч, па буде бесплодан. ²³ Семе посејано на добром тлу јесте онај ко чује и разуме Реч. Он рађа плод и даје стоструко, шездесетоструко или тридесетоструко.«

Прича о кукољу

²⁴ Исприча им и другу причу: »Царство небеско је слично човеку који је посејао добро семе на својој њиви. ²⁵ Али, док су људи спавали, дође његов непријатељ, засеја кукољ посред пшенице и оде. ²⁶ А када је пшеница израсла и искласала, појави се и кукољ.

²⁷ »Слуге одоше власнику, па му рекоше: ‚Господару, зар ниси посејао добро семе на својој њиви? Откуд онда кукољ?‘

²⁸ »А он им рече: ‚Непријатељ је то учинио.‘

»‚Хоћеш ли да одемо и да га оплевимо?‘ упиташе слуге.

²⁹ »‚Не‘, одговори он, ‚да не бисте, плевећи кукољ, заједно с њим ишчупали и пшеницу. ³⁰ Пустите нека обоје расте до жетве, а ја ћу у време жетве рећи жетеоцима: Прво оплевите кукољ и вежите га у снопове, да се спали, а пшеницу скупите у мој амбар.‘«

Приче о зрну горушице и квасцу

(Мк 4,30-34; Лк 13,18-21)

³¹ Онда им исприча ову причу: »Царство небеско је слично зрну горушице које је човек узео и посејао на својој њиви. ³² Иако је најмање од свег семења, када израсте, веће је од свег поврћа. Развије се у дрво, па птице долазе и гнезде се у његовим гранама.«

³³ Онда им исприча још једну причу: »Царство небеско је слично квасцу који је жена узела и измешала га са три сате^[a] брашна док све није ускисло.«

³⁴ Све је то Исус народу говорио у причама и без прича им ништа није говорио. ³⁵ Тако се испунило оно што је речено преко пророка:

Објашњење приче о кукољу

³⁶ Тада Исус отпусти народ, па уђе у кућу. А ученици му приђоше и рекоше: »Објасни нам причу о кукољу на њиви.«

³⁷ Он им одговори: »Онај који је посејао добро семе је Син човечији, ³⁸ а њива је свет. Добро семе су синови Царства, а кукољ синови Злога. ³⁹ Непријатељ који га је посејао је ђаво. Жетва је крај света, жетеоци анђели. ⁴⁰ Па, као што се кукољ плеви и спаљује, тако ће бити и на крају света. ⁴¹ Син човечији ће послати своје анђеле и оплевити своје Царство од свих саблазни и од свих који чине безакоње ⁴² и бацити их у ужарену пећ, где ће бити плач и шкргут зуба. ⁴³ Тада ће праведници као сунце засјати у Царству свога Оца. Ко има уши, нека чује.«

Три приче

⁴⁴ »Царство небеско је слично благу сакривеном на њиви: човек га нађе, па га сакрије и радостан оде, прода све што има и купи ту њиву.

⁴⁵ »Царство небеско је слично и трговцу који тражи лепе бисере. ⁴⁶ Када нађе скупоцен бисер, оде и прода све што има, па га купи.

⁴⁷ »Царство небеско је слично и мрежи баченој у море у коју се ухватило риба сваке врсте. ⁴⁸ Када се мрежа напуни, извуку је на обалу, па седну и добре рибе скупе у корпе, а лоше баце. ⁴⁹ Тако ће бити и на крају света: доћи ће анђели и одвојити зле од праведних, ⁵⁰ па их бацити у ужарену пећ, где ће бити плач и шкргут зуба.«

Ново и старо благо

⁵¹ »Јесте ли све ово разумели?« упита их.

»Јесмо«, одговорише они.

⁵² А он им рече: »Зато је сваки учитељ закона који је поучен о Царству небеском сличан домаћину који из своје ризнице износи и ново и старо благо.«

Пророк у завичају

(Мк 6,1-6; Лк 4,16-30)

⁵³ Када је Исус испричао ове приче, оде оданде ⁵⁴ и дође у свој завичај.

Учио је народ у тамошњој синагоги, а они су, задивљени, говорили: »Одакле овоме ова мудрост и чудотворна моћ? ⁵⁵ Зар он није тесарев син? Зар му се мајка не зове Марија, а његова браћа Јаков, Јосиф, Симон и Јуда? ⁵⁶ И зар нису све његове сестре с нама? Одакле му онда све ово?«

⁵⁷ И саблазнише се о њега.

А Исус им рече: »Пророк је без части само у свом завичају и у свом дому.«

⁵⁸ И није, због њиховог неверовања, тамо учинио много чуда.

Градитељи зида

3 Првосвештеник Елјашив и његова сабраћа свештеници прионуше на посао и поново саградише Овчију капију. Освешташе је и наместише јој крила, па наставише да зидају све до Стотина-куле, коју освешташе, и даље, до Хананелове куле. ² До њих су зидали Јерихонци, а до ових Закур син Имријев. ³ Хасенини синови поново саградише Рибљу капију. Поставише јој греде и наместише крила, браве и преворнице. ⁴ До њих је поправке обављао Меремот син Урије сина Хакоцовог, до њега Мешулам син Берехје сина Мешезавеловог, а до њега Садок син Баанин. ⁵ До њих су поправке обављали Текоанци, али њихови племићи не пристадоше да раде под својим надзорницима^[a].

⁶ Јојада син Пасеахов и Мешулам син Бесодјин поправише Стару капију. Поставише јој греде и наместише крила, браве и преворнице. ⁷ До њих су поправке обављали Мелатја Гивонац и Јадон Меронотац, људи из Гивона и Мицпе, местâ под влашћу намесника с оне стране Еуфрата^[b]. ⁸ До њих је поправке обављао Узиел син Хархајин, један од златара, а до њега Ананија, један од мирисара. Они обновише Јерусалим све до Широког зида. ⁹ До њих је поправке обављао Рефаја син Хуров, поглавар половине области Јерусалима.

¹⁰ До њега је Једааја син Харумафов обављао поправке преко пута своје куће, а до њега Хатуш син Хашавнејин. ¹¹ Малкија син Харимов и Хашув син Пахат-Моавов поправљали су следећи део и Пећну кулу. ¹² До њих је, са својим кћерима, поправке обављао Шалум син Халохешов, поглавар половине области Јерусалима. ¹³ Ханун и житељи Заноаха поправише Долинску капију. Поново је саградише и наместише јој крила, браве и преворнице. Они поправише и хиљаду лаката^[c] зида све до Сметлишне капије, ¹⁴ коју поправи Малкија син Рехавов, поглавар области Бет-Хакарем. Он је поново сагради и постави јој крила, браве и преворнице.

¹⁵ Шалун син Кол-Хозеов, поглавар области Мицпе, поправи Изворску капију. Сагради је, покри и постави јој крила, браве и преворнице. Он поправи и зид језерца Силоама код Царевог врта, све до степеница које се спуштају из Давидовог града. ¹⁶ Иза њега је, до преко пута Давидових гробова, све до вештачког језерца и Куће ратникâ, поправке обављао Немија син Азбуков, поглавар половине области Бет-Цур. ¹⁷ До њега су поправке обављали Левити под руководством Рехума сина Банијевог, а до њега је, за своју област, поправке обављао Хашавја, поглавар половине области Кеила. ¹⁸ До њега су поправке обављала њихова сабраћа под руководством Баваја сина Хенададовог, поглавара половине области Кеила, ¹⁹ а до њега је Езер син Исусов, поглавар Мицпе, поправљао део од места наспрам успона ка Оружарници до угла. ²⁰ До њега је Барух син Завајев с великим жаром поправљао део од угла до улаза у кућу првосвештеника Елјашива. ²¹ До овога је Меремот син Урије сина Хакоцовог, поправљао део од улаза у Елјашивову кућу до њеног краја. ²² До њега су поправке обављали свештеници који су живели у околини. ²³ До њих су Венијамин и Хашув обављали поправке пред својом кућом, а до ових је Азарја син Маасеје сина Ананијиног обављао поправке поред своје куће. ²⁴ До њега је Бинуј син Хенададов поправљао део од Азарјине куће до завоја и даље до угла, ²⁵ а Палал син Узајев преко пута завоја и куле која се диже из горње цареве палате близу дворишта страже. До њега су Педаја син Парошев ²⁶ и храмски служитељи који су живели на брду Офел обављали поправке до места преко пута Водене капије, према истоку, и куле која се диже из палате. ²⁷ До њих су Текоанци поправљали део од велике куле која се диже из палате до Офелског зида. ²⁸ Изнад Коњске капије поправке су обављали свештеници, сваки пред својом кућом. ²⁹ До њих је Садок син Имеров обављао поправке преко пута своје куће, а до њега Шемаја син Шеханјин, стражар на Источној капији. ³⁰ До њега су један део поправљали Ананија син Шелемјин и Ханун, шести Цалафов син. До њих је Мешулам син Берехјин обављао поправке преко пута места где је становао. ³¹ До њега је поправљао Малкија, златар, све до куће храмских служитеља и трговаца, преко пута Надзорне капије и даље све до одаје изнад угла, ³² а између одаје изнад угла и Овчије капије поправке су обављали златари и трговци.

Послање Варнаве и Савла

13 У антиохијској цркви су пророци и учитељи били Варнава, Симеон звани Нигер, Лукије Киринац, Манаин, који је одрастао са тетрархом Иродом, и Савле.

² Док су једном славили Господа и постили, Свети Дух рече: »Одвојте ми Варнаву и Савла за дело за које сам их позвао.«

³ Они онда, пошто су постили и помолили се, положише руке на њих и отпустише их.

Апостоли проповедају на Кипру

⁴ А они, послани од Светога Духа, одоше у Селевкију, па оданде отпловише на Кипар. ⁵ Када су стигли у Саламину, објављивали су Божију реч у јудејским синагогама, а Јован им је био помоћник. ⁶ Обиђоше цело острво све до Пафа, где наиђоше на неког врача и лажног пророка, Јудејина по имену Варисус. ⁷ Он је био са проконзулом Сергијем Павлом, разборитим човеком, који позва к себи Варнаву и Савла и затражи да чује Божију реч. ⁸ Али њима се супротстави врач Елима – тако се, наиме, преводи његово име – настојећи да проконзула одврати од вере.

⁹ Тада га Савле, кога зову и Павле, испуњен Светим Духом, продорно погледа и рече: ¹⁰ »Пун си сваког лукавства и подвале, ђавољи сине, непријатељу сваке праведности! Нећеш ли престати да искривљујеш праве путеве Господње? ¹¹ Сада је, ево, Господња рука на теби: ослепећеш и неко време нећеш видети сунца.«

И одмах магла и тама падоше на њега, па он поче да главиња, тражећи ко би га повео за руку.

¹² Када је проконзул видео шта се догодило, поверова, задивљен Господњим учењем.

Павле и Варнава у Антиохији Писидијској

¹³ Павле са својим сапутницима отплови из Пафа и стиже у Пергу у Памфилији. Тамо се од њих одвоји Јован и врати се у Јерусалим, ¹⁴ а они из Перге кренуше даље. Када су стигли у Антиохију Писидијску, у суботу уђоше у синагогу и седоше.

¹⁵ После читања Закона и Пророка, старешине синагоге им поручише: »Браћо, ако имате реч утехе за народ, говорите.«

¹⁶ Тада Павле устаде, махну руком и рече: »Израелци и ви који се бојите Бога, чујте. ¹⁷ Бог овог народа, Израела, изабрао је наше праоце и подигао наш народ за време њиховог боравка у Египту, па га испруженом руком извео из њега. ¹⁸ Неких четрдесет година подносио их је у пустињи, ¹⁹ па је у Ханаану затро седам народа, а њихову земљу дао Израелцима у наследство. Све се то одиграло током неких четири стотине педесет година.

²⁰ »После тога им је дао судије, све до пророка Самуила, ²¹ када су затражили цара. Тада им је Бог дао Саула сина Кисовог, човека из Венијаминовог племена. Он је владао четрдесет година. ²² Када је њега уклонио, за цара им је поставио Давида, за кога је посведочио: ‚Нашао сам Давида сина Јесејевог, човека по мом срцу. Он ће учинити све што ја хоћу.‘

²³ »Бог је од његових потомака, у складу с обећањем, подигао Израелу Спаситеља – Исуса. ²⁴ Пре него што је он дошао, Јован је целом израелском народу проповедао покајничко крштење. ²⁵ Када је Јован завршавао своје дело^[a], рекао је: ‚Ја нисам онај за кога ме сматрате. Али, ево, за мном долази онај коме ја нисам достојан ни обућу на ногама да развежем.‘

²⁶ »Браћо, децо Авраамова и ви који се бојите Бога, нама је упућена ова Реч спасења. ²⁷ Јер, становници Јерусалима и њихови поглавари нису препознали Исуса, него су, осудивши га, испунили речи пророкâ које се читају сваке суботе. ²⁸ Иако нису нашли никакву кривицу која заслужује смрт, затражили су од Пилата да га погуби. ²⁹ Када су извршили све што је о њему написано, скинули су га са дрвета и положили у гроб. ³⁰ Али Бог га је васкрсао из мртвих ³¹ и он се много дана показивао онима који су с њим дошли из Галилеје у Јерусалим, а који су сада његови сведоци пред народом. ³² Ми вам објављујемо еванђеље: обећање које је Бог дао нашим праоцима ³³ испунио је нама, њиховој деци, васкрснувши Исуса, као што пише у другом псалму:

³⁴ А да га је васкрсао из мртвих, да никад не иструне, рекао је овако:

³⁵ Тако и на другом месту каже:

³⁶ Јер, пошто је Давид у свом нараштају послужио Божијем циљу, умро је и био сахрањен крај својих праотаца, и иструнуо је. ³⁷ Али Онај кога је Бог васкрсао, није иструнуо. ³⁸ Стога, браћо, треба да знате да вам се кроз Исуса објављује опроштење грехâ. И од свега у чему нисте могли да се оправдате Мојсијевим законом, ³⁹ Исусом се оправдава свако ко верује. ⁴⁰ Пазите, дакле, да вас не снађе оно што је речено у Пророцима:

⁴² Када су Павле и Варнава излазили, замолише их да им и наредне суботе о томе говоре. ⁴³ Пошто се скуп разишао, многи Јудеји и побожни прозелити пођоше за Павлом и Варнавом, који су разговарали с њима и подстицали их да истрају у Божијој милости.

⁴⁴ Наредне суботе готово цео град се окупи да чује Господњу реч. ⁴⁵ Када су Јудеји видели толики народ, испунише се завишћу, па су увредама противречили Павлу.

⁴⁶ А Павле и Варнава смело рекоше: »Требало је да Господња реч буде прво вама објављена. Али, пошто је ви одбацујете и себе не сматрате достојнима вечнога живота, сада се окрећемо незнабошцима. ⁴⁷ Јер, овако нам је Господ заповедио:

⁴⁸ Када су незнабошци то чули, почеше да се радују и да славе Господњу реч. И они који су били одређени за вечни живот, повероваше, ⁴⁹ а Господња реч се прошири по целом том крају.

⁵⁰ Тада Јудеји подјарише побожне жене угледних људи и градских поглавара, па почеше да гоне Павла и Варнаву и протераше их из свога краја. ⁵¹ Њих двојица отресоше прашину са својих ногу против њих, па одоше у Иконијум. ⁵² А ученици се испунише радошћу и Светим Духом.