M’Cheyne Bible Reading Plan

Вавилонска кула

11 На целом свету био је само један језик и исте речи. ² Како су се људи кретали по истоку, наиђоше на једну долину у земљи Шинар и тамо се настанише.

³ »Хајде да правимо цигле«, рекоше један другом, »и да их добро печемо.«

Тако су користили циглу место камена и катран место малтера.

⁴ Онда рекоше: »Хајде да саградимо себи град и кулу са врхом до неба, да себи стекнемо име и да се не распршимо по целом свету.«

⁵ А ГОСПОД сиђе да види град и кулу које су људи зидали.

⁶ »Заиста су један народ и сви имају један језик«, рече ГОСПОД. »Ово је тек почетак њихових дела. Сада им неће бити немогуће да учине све што замисле. ⁷ Хајде да сиђемо и побркамо им језик, да један другога не разумеју.«

⁸ Тако их ГОСПОД оданде распрши по целом свету, па они престадоше да зидају град, ⁹ који се зове Вавилон зато што је ГОСПОД тамо побркао^[a] језик целог света. Оданде их је ГОСПОД распршио по целом свету.

Симови потомци

(1. Лет 1,24-27)

¹⁰ Ово је повест о Симу:

Две године после потопа, када је Сим имао 100 година, родио му се Арфаксад. ¹¹ После Арфаксадовог рођења, Сим је живео још 500 година и имао још синова и кћери.

¹² Када је Арфаксад имао 35 година, родио му се Сала. ¹³ После Салиног рођења, Арфаксад је живео још 403 године и имао још синова и кћери.

¹⁴ Када је Сала имао 30 година, родио му се Евер. ¹⁵ После Еверовог рођења, Сала је живео још 403 године и имао још синова и кћери.

¹⁶ Када је Евер имао 34 године, родио му се Фалек. ¹⁷ После Фалековог рођења, Евер је живео још 430 година и имао још синова и кћери.

¹⁸ Када је Фалек имао 30 година, родио му се Рагав. ¹⁹ После Рагавовог рођења, Фалек је живео још 209 година и имао још синова и кћери.

²⁰ Када је Рагав имао 32 године, родио му се Серух. ²¹ После Серуховог рођења, Рагав је живео још 207 година и имао још синова и кћери.

²² Када је Серух имао 30 година, родио му се Нахор. ²³ После Нахоровог рођења, Серух је живео још 200 година и имао још синова и кћери.

²⁴ Када је Нахор имао 29 година, родио му се Тара. ²⁵ После Тариног рођења, Нахор је живео још 119 година и имао још синова и кћери.

²⁶ Након што је Тара напунио 70 година, родили су му се Аврам, Нахор и Харан.

²⁷ Ово је повест о Тари:

Тари су се родили Аврам, Нахор и Харан.

Харану се родио Лот. ²⁸ Харан је умро за живота свога оца, у Уру Халдејском, у земљи где је рођен.

²⁹ И Аврам и Нахор се оженише. Аврамова жена звала се Сараја, а Нахорова Милка кћи Харанова. Харан је био Милкин и Јискин отац. ³⁰ А Сараја није имала деце, јер је била нероткиња.

³¹ Тара узе свог сина Аврама, свог унука Лота сина Харановог и своју снаху Сарају, жену свог сина Аврама, и с њима се из Ура Халдејског запути у земљу Ханаан. Али када су стигли до Харана, настанише се тамо.

³² Тара је живео 205 година и умро је у Харану.

Послање Дванаесторице

(Мк 3,13-19; 6,7-13; Лк 6,12-16; 9,1-6)

10 Исус позва к себи својих дванаест ученика и даде им моћ да истерују нечисте духове и да лече сваку болест и сваку слабост.

² А ово су имена дванаесторице апостола: прво Симон, звани Петар, и његов брат Андреја; Јаков Зеведејев и његов брат Јован; ³ Филип и Вартоломеј; Тома и Матеј цариник; Јаков Алфејев и Тадеј; ⁴ Симон Кананеј и Јуда Искариотски, који је издао Исуса.

⁵ Исус посла ову дванаесторицу, заповедивши им: »Не идите незнабошцима и не улазите ни у један самаријски град, ⁶ него радије идите изгубљеним овцама израелског народа. ⁷ Идите и проповедајте говорећи: ‚Приближило се Царство небеско!‘ ⁸ Болесне лечите, мртве васкрсавајте, губаве чистите, демоне истерујте. Бесплатно сте добили, бесплатно и дајте. ⁹ Не носите злато, ни сребро, ни бакар у својим појасевима, ¹⁰ ни путну торбу, ни другу кошуљу, ни обућу, ни штап, јер радник заслужује своју храну.

¹¹ »И у који год град или село уђете, помно испитајте ко је тамо достојан вашег поверења, па останите код њега све док не одете. ¹² Кад уђете у тај дом, кажите: ‚Мир с вама.‘^{[a] 13} Ако је дом достојан, нека ваш мир остане у њему. А ако није достојан, нека вам се ваш мир врати. ¹⁴ Ако вас неко не прими и не саслуша ваше речи, изађите из тог дома или из тог града и отресите прашину са својих ногу. ¹⁵ Истину вам кажем: на Дан суда биће лакше Содоми и Гомори него том граду.«

Наговештај прогона

(Мк 13,9-13; Лк 21,12-17)

¹⁶ »Ево, шаљем вас као овце међу вукове. Зато будите лукави као змије, а безазлени као голубови. ¹⁷ Чувајте се људи, јер ће вас предавати судовима и батинати у својим синагогама. ¹⁸ Због мене ће вас изводити пред намеснике и цареве, за сведочанство њима и незнабошцима. ¹⁹ А кад вас предају, не брините се како ћете и шта ћете рећи, јер ће вам тога часа бити дато шта да говорите. ²⁰ Нећете, наиме, говорити ви, него ће у вама говорити Дух вашега Оца.

²¹ »Брат ће брата предавати да га убију, а отац дете. Деца ће се дизати против родитеља и убијати их. ²² И сви ће вас мрзети због мога имена. Али, ко истраје до краја, биће спасен. ²³ Кад вас буду прогонили у једном граду, бежите у други. Истину вам кажем: нећете стићи да обиђете све израелске градове пре него што Син човечији дође.

²⁴ »Ниједан ученик није изнад свога учитеља, ни слуга изнад свога господара. ²⁵ Довољно је ученику да буде као његов учитељ, а слузи да буде као његов господар. Ако су домаћина назвали Веелзевулом^[b], колико ће више тако звати његове укућане?«

Кога се треба бојати

(Лк 12,2-7)

²⁶ »Не бојте их се, дакле, јер нема ништа скривено што се неће открити, ни тајно што се неће сазнати. ²⁷ Оно што вам говорим у тами, говорите на светлости, и оно што вам се шапуће на ухо, објављујте са кровова. ²⁸ Не бојте се оних што убијају тело, а не могу да убију и душу. Него, више се бојте онога који може да уништи и душу и тело у паклу. ²⁹ Зар се два врапца не продају за један асарион^[c]? А ниједан од њих не пада на земљу без вашега Оца. ³⁰ Па вама је и сва коса на глави избројана. ³¹ Не бојте се, дакле; ви вредите више од много врабаца.«

Признавање Христа пред људима

(Лк 12,8-9)

³² »Ко год мене призна пред људима, признаћу и ја њега пред својим Оцем, који је на небесима. ³³ А ко год се мене одрекне пред људима, и ја ћу се њега одрећи пред својим Оцем, који је на небесима.«

Не мир, него мач

(Лк 12,51-53; 14,26-27)

³⁴ »Немојте да мислите да сам дошао да на земљу донесем мир. Нисам дошао да донесем мир, него мач. ³⁵ Дошао сам да окренем

³⁷ »Ко оца или мајку воли више него мене, није ме достојан. Ко сина или кћер воли више него мене, није ме достојан. ³⁸ Ко не носи свој крст и не иде за мном, није ме достојан. ³⁹ Ко нађе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот ради мене, наћи ће га.«

Награде

(Мк 9,41)

⁴⁰ »Ко вас прима, мене прима, а ко прима мене, прима Онога који ме је послао. ⁴¹ Ко прима пророка зато што је пророк, добиће пророчку награду, а ко прима праведника зато што је праведан, добиће праведничку награду. ⁴² И ко само чашом хладне воде напоји једнога од ових малих зато што је мој ученик, истину вам кажем: неће изгубити своју награду.«

Народ признаје грех

10 Док се Езра молио и признавао грехе, плачући и ничице се бацајући пред Божијим Домом, силно мноштво Израелаца – мушкараца, жена и деце – окупило се око њега. И народ је горко плакао.

² Тада Шеханја син Јехиелов, један од Еламових потомака, рече Езри: »Били смо неверни нашем Богу женећи се туђинкама из народâ око нас. Али, ипак још има наде за Израел. ³ Стога, хајде да сада склопимо савез пред нашим Богом и обавежемо се да отерамо све те жене и њихову децу, по твом савету, господару, и савету оних који се боје заповести нашега Бога. Нека се то уради по Закону. ⁴ Устани, јер то је твој посао, а ми ћемо бити с тобом. Буди храбар и уради то.«

⁵ И Езра устаде, па затражи да се главни свештеници, Левити и сви Израелци закуну да ће урадити како је речено. И они се заклеше.

⁶ Онда Езра оде од Божијег Дома и уђе у собу Јоанана сина Елјашивовог. А док је био тамо, није јео хлеба ни пио воде, јер је и даље туговао због неверства изгнаника. ⁷ Потом је у Јуди и у Јерусалиму издат проглас да се сви изгнаници окупе у Јерусалиму, ⁸ а ко не дође за три дана, биће му, у складу с одлуком поглаварâ и старешинâ, заплењена сва имовина и биће искључен из заједнице изгнаника. ⁹ Тако су се за три дана сви људи Јуде и Венијамина окупили у Јерусалиму. А двадесетог дана деветог месеца, сав народ је седео на тргу пред Божијим Домом, дрхтећи због повода овом окупљању и због јаке кише.

¹⁰ Тада устаде свештеник Езра и рече им: »Били сте неверни. Женили сте се туђинкама и тако увећали Израелову кривицу. ¹¹ Зато то сада признајте ГОСПОДУ, Богу ваших праотаца, и извршите његову вољу. Одвојте се од народâ земље и од ваших жена-туђинки.«

¹² Цела заједница одврати снажним гласом: »Тако је! Морамо да урадимо као што кажеш. ¹³ Али, овде има много народа и кишно је доба, па не можемо да стојимо напољу. Осим тога, то не може да се изврши за дан-два, јер много нас је који смо у томе тешко згрешили. ¹⁴ Нека наши поглавари заступају целу заједницу, па нека онда свако из наших градова ко се оженио туђинком дође у заказано време, а с њим старешине и судије из сваког града, док се љути гнев нашега Бога због овога не одврати од нас.«

¹⁵ Томе се успротивише само Јонатан син Асахелов и Јахзеја син Тиквин, које подржаше Мешулам и Левит Шабетај.

¹⁶ Изгнаници учинише како је речено. Свештеник Езра одабра људе који су били главе породица, по једног из сваког дома, а сви су били одређени по имену. Они седоше да испитују случајеве првог дана десетог месеца, ¹⁷ а до првог дана првог месеца завршише са свима који су се оженили туђинкама.

Списак оних који су се оженили туђинкама

¹⁸ Међу потомцима свештеникâ, ови су се оженили туђинкама:

²³ Међу Левитима:

²⁵ Међу осталим Израелцима:

⁴⁴ Сви ови су се били оженили туђинкама и неке од њих су родиле децу^[a].

Петар и Корнилије

10 У Кесарији је био неки човек по имену Корнилије, капетан чете која се звала Италијанска. ² Побожан и богобојажљив, као и сви његови укућани, давао је многе милостиње народу и стално се молио Богу.

³ Једног дана око три сата после подне^[a] имао је виђење: јасно је видео Божијег анђела како улази к њему и каже: »Корнилије!«

⁴ Корнилије се, обузет страхом, загледа у њега, па рече: »Молим, Господе?«

А он му рече: »Твоје молитве и милостиње уздигле су се до Бога као жртве подсетнице. ⁵ Сада пошаљи људе у Јопу да доведу Симона кога зову Петар. ⁶ Он је гост код неког Симона кожара, чија је кућа поред мора.«

⁷ Када је анђео који му је говорио отишао, Корнилије позва двојицу својих слугу и једног побожног војника који му је био привржен, ⁸ па им све исприча и посла их у Јопу.

⁹ Сутрадан око поднева^[b], док су они путовали и приближавали се граду, Петар се попе на кров да се помоли. ¹⁰ Био је гладан и хтео је да једе, али док су му спремали јело, он паде у занос. ¹¹ Виде отворено небо и како силази посуда као велико платно које се на своја четири краја спушта на земљу. ¹² У њој су биле све врсте четвороножаца, гмизаваца и птица.

¹³ Тада му неки глас рече: »Устани, Петре, кољи и једи!«

¹⁴ А Петар рече: »Нипошто, Господе! Никад нисам јео ништа погано ни нечисто!«

¹⁵ Глас му се други пут обрати: »Не зови поганим оно што је Бог учинио чистим!«

¹⁶ Ово се понови три пута и посуда се одмах подиже назад на небо.

¹⁷ Док је Петар још био у недоумици шта значи виђење које је имао, људи које је Корнилије послао распиташе се где је Симонова кућа, па стадоше пред капију, ¹⁸ позваше и упиташе да ли је ту одсео Симон кога зову Петар.

¹⁹ Док је Петар још размишљао о виђењу, Дух му рече: »Ено те траже тројица. ²⁰ Устани и сиђи, па пођи с њима без оклевања, јер сам их ја послао.«

²¹ Тада Петар сиђе и рече људима: »Ја сам онај кога тражите. Зашто сте дошли?«

²² А они рекоше: »Капетана Корнилија, праведног и богобојажљивог човека, кога поштује цео јудејски народ, упутио је свети анђео да те доведе у свој дом, да чује шта имаш да му кажеш.«

²³ Тада их он позва да уђу и угости их.

Сутрадан се Петар спреми и пође с њима, а с њим кренуше и нека браћа из Јопе. ²⁴ Наредног дана стиже у Кесарију. А Корнилије их је очекивао, па је сазвао своје рођаке и блиске пријатеље. ²⁵ Док је Петар улазио, Корнилије му пође у сусрет, паде му пред ноге и поклони му се.

²⁶ Али Петар га подиже и рече: »Устани. И ја сам само човек.«

²⁷ И разговарајући с њим, уђе и затече много окупљених.

²⁸ »Ви добро знате«, рече им, »да Јудејину није дозвољено да се дружи са туђинцем или да улази у његову кућу. Али, Бог ми је показао да ниједног човека не треба да зовем поганим или нечистим. ²⁹ Зато сам, кад сам позван, дошао без поговора. Питам, стога, због чега сте послали по мене?«

³⁰ Тада Корнилије рече: »Пре четири дана, у овај исти сат, у три после подне, молио сам се у својој кући, кад пред мене стаде човек у блештавој одећи ³¹ и рече: ‚Корнилије, Бог ти је услишио молитву и сетио се твојих милостиња. ³² Зато пошаљи у Јопу и позови Симона кога зову Петар. Он је гост у кући Симона кожара поред мора.‘ ³³ Тако сам одмах послао по тебе и ти си добро учинио што си дошао. Сад смо сви овде пред Богом да чујемо све што ти је Господ заповедио.«

Петрова проповед у Корнилијевој кући

³⁴ Тада Петар поче да говори: »Сада заиста увиђам да Бог не гледа ко је ко, ³⁵ него да му је у сваком народу прихватљив онај који га се боји и чини оно што је праведно. ³⁶ Он је послао Реч Израелцима, објављујући еванђеље о миру кроз Исуса Христа – који је Господ свима.

³⁷ »Ви знате шта се догађало по целој Јудеји, а почело је у Галилеји после крштења које је проповедао Јован – ³⁸ како је Бог Светим Духом и силом помазао Исуса из Назарета и како је он свуда ишао, чинећи добро и исцељујући све који су били под влашћу ђавола, јер је Бог био с њим.

³⁹ »Ми смо сведоци свега што је учинио у земљи Јудеја и у Јерусалиму. Они су га убили обесивши га о дрво, ⁴⁰ а Бог га је трећег дана васкрсао и дао му да се покаже, ⁴¹ али не целом народу, него сведоцима које је Бог унапред изабрао – нама, који смо с њим јели и пили када је устао из мртвих. ⁴² Он нам је заповедио да проповедамо народу и да сведочимо да је он онај од Бога одређени судија живима и мртвима. ⁴³ Сви пророци сведоче за њега, да свако ко верује у њега, преко његовог имена прима опроштење греха.«

Незнабошци примају Светога Духа

⁴⁴ Док је Петар још ово говорио, Свети Дух сиђе на све који су слушали његов говор. ⁴⁵ Обрезани верници^[c] који су дошли с Петром, били су ван себе од чуда што се дар Светога Духа излио и на незнабошце, ⁴⁶ јер су их чули како говоре језицима и величају Бога.

Тада Петар рече: ⁴⁷ »Ко може да ускрати воду да се не крсте ови који су примили Светога Духа као и ми?«

⁴⁸ И заповеди да се крсте у име Исуса Христа. Потом га они замолише да остане још неколико дана.