M’Cheyne Bible Reading Plan

Адамови потомци

5 Ово је књига повести о Адамовим потомцима:

Када је Бог створио човека, начинио га је сличног себи. ² Створио је мушко и женско и благословио их, а када их је створио, назвао их је »човек«.

³ Када је Адам имао 130 година, родио му се син сличан њему, на његову слику, и он му је дао име Сит. ⁴ После Ситовог рођења, Адам је живео још 800 година и имао још синова и кћери. ⁵ Тако је Адам живео укупно 930 година и умро.

⁶ Када је Сит имао 105 година, родио му се Енос. ⁷ После Еносовог рођења, Сит је живео још 807 година и имао још синова и кћери. ⁸ Тако је Сит живео укупно 912 година и умро.

⁹ Када је Енос имао 90 година, родио му се Каинам. ¹⁰ После Каинамовог рођења, Енос је живео још 815 година и имао још синова и кћери. ¹¹ Тако је Енос живео укупно 905 година и умро.

¹² Када је Каинам имао 70 година, родио му се Малалеил. ¹³ После Малалеиловог рођења, Каинам је живео још 840 година и имао још синова и кћери. ¹⁴ Тако је Каинам живео укупно 910 година и умро.

¹⁵ Када је Малалеил имао 65 година, родио му се Јарет. ¹⁶ После Јаретовог рођења, Малалеил је живео још 830 година и имао још синова и кћери. ¹⁷ Тако је Малалеил живео укупно 895 година и умро.

¹⁸ Када је Јарет имао 162 године, родио му се Енох. ¹⁹ После Еноховог рођења, Јарет је живео још 800 година и имао још синова и кћери. ²⁰ Тако је Јарет живео укупно 962 године и умро.

²¹ Када је Енох имао 65 година, родио му се Матусала. ²² После Матусалиног рођења, Енох је живео 300 година чинећи оно што је по Божијој вољи^[a] и имао још синова и кћери. ²³ Тако је Енох живео укупно 365 година. ²⁴ Енох је живео чинећи оно што је по Божијој вољи, а онда нестао, јер га је узео Бог.

²⁵ Када је Матусала имао 187 година, родио му се Ламех. ²⁶ После Ламеховог рођења, Матусала је живео још 782 године и имао још синова и кћери. ²⁷ Тако је Матусала живео укупно 969 година и умро.

²⁸ Када је Ламех имао 182 године, родио му се син. ²⁹ Он му даде име Ноје, говорећи: »Овај ће нас утешити^[b] у мукотрпном раду који морамо да обављамо зато што је Бог проклео земљу.« ³⁰ После Нојевог рођења, Ламех је живео још 595 година и имао још синова и кћери. ³¹ Тако је Ламех живео укупно 777 година и умро.

³² Када је Ноје имао 500 година, родили су му се Сим, Хам и Јафет.

Благослови

(Лк 6,20-23)

5 Када је видео народ, Исус се попе на гору, па седе. Његови ученици му приђоше, ² а он поче да их учи, говорећи:

¹¹ »Благо вама кад вас због мене вређају и прогоне и набеђују за свако зло. ¹² Радујте се и кличите, јер је велика ваша награда на небесима. Тако су прогонили и пророке који су били пре вас.«

Со земље и светлост света

(Мк 9,50; Лк 14,34-35)

¹³ »Ви сте со земље. Али, ако со обљутави, чиме она да се посоли? Не вреди више ни за шта, него само да се избаци напоље и да је људи изгазе.

¹⁴ »Ви сте светлост света. Не може се сакрити град који лежи на гори, ¹⁵ нити се светиљка пали да се стави под посуду, него на свећњак, па светли свима у кући. ¹⁶ Нека тако ваша светлост светли пред људима, да виде ваша добра дела и да славе вашег Оца, који је на небесима.«

Испуњење Закона

¹⁷ »Немојте да мислите да сам дошао да укинем Закон или Пророке. Нисам дошао да их укинем, него да их испуним. ¹⁸ Истину вам кажем: док небо и земља не нестану, неће нестати ниједно словце^[a] ни цртица из Закона док се све не догоди. ¹⁹ Ко, дакле, прекрши и најмању од тих заповести – и друге учи да тако чине – зваће се најмањи у Царству небеском. А ко их извршава – и друге учи да тако чине – зваће се велик у Царству небеском. ²⁰ Јер, кажем вам: ако ваша праведност не буде већа од праведности учитеља закона и фарисеја, нећете ући у Царство небеско.«

Убиство

²¹ »Чули сте да је речено нашим старима: ‚Не убиј! Ко убије, одговараће пред судом.‘^{(A) 22} А ја вам кажем да ће сваки онај ко се љути на свога брата^[b] одговарати пред судом. И ко год своме брату каже ‚рака‘^[c], одговараће пред Синедрионом. И ко год каже ‚будало‘, одговараће за то у огњу пакла.

²³ »Ако, дакле, приносиш дар на жртвеник, па се сетиш да твој брат има нешто против тебе, ²⁴ остави свој дар пред жртвеником, па иди и прво се помири са својим братом, а онда се врати и принеси свој дар.

²⁵ »Брзо се нагоди са својим противником, још док си с њим на путу, да те не преда судији, а судија судском службенику, па те баце у тамницу. ²⁶ Истину ти кажем: нећеш оданде изаћи док не исплатиш и последњу пару^[d].«

Прељуба

²⁷ »Чули сте да је речено: ‚Не чини прељубу!‘^{(B) 28} А ја вам кажем: ко год пожудно погледа жену, већ је у свом срцу с њом учинио прељубу. ²⁹ Ако те, дакле, твоје десно око саблажњава, ископај га и баци, јер је боље да ти пропадне један део тела него да ти цело тело буде бачено у пакао. ³⁰ И ако те твоја десна рука саблажњава, одсеци је и баци, јер је боље да ти пропадне један део тела него да ти цело тело оде у пакао.«

Развод

(Мт 19,9; Мк 10,11-12; Лк 16,18)

³¹ »Речено је: ‚Ко се разведе од своје жене, нека јој да потврду о разводу.‘^{(C) 32} А ја вам кажем: ко се разведе од своје жене – осим због блуда – наводи је да учини прељубу. И ко се ожени разведеном, чини прељубу.«

Заклетва

³³ »Чули сте такође да је речено нашим старима: ‚Не крши заклетву, него изврши заклетву дату Господу.‘ ³⁴ А ја вам кажем: никад се не заклињите – ни небом, јер оно је Божији престо; ³⁵ ни земљом, јер она је подножје Божијим ногама; ни Јерусалимом, јер он је град великога цара. ³⁶ Не заклињите се ни својом главом, јер ниједну длаку не можете да учините белом или црном. ³⁷ Него, нека ваше ‚да‘ буде ‚да‘ и ваше ‚не‘ – ‚не‘. Све што је више од тога, од Злога долази.«

Освета

(Лк 6,29-30)

³⁸ »Чули сте да је речено: ‚Око за око и зуб за зуб.‘^{(D) 39} А ја вам кажем: не супротстављајте се злу. Него, ако те неко удари по десном образу, окрени му и други. ⁴⁰ И ако неко хоће да се суди с тобом и да ти одузме кошуљу, дај му и огртач. ⁴¹ И ако те неко присили да с њим идеш једну миљу^[e], иди с њим две. ⁴² Ако неко од тебе нешто затражи, дај му, и не окрећи се од онога ко хоће да му позајмиш.«

Љубав према непријатељима

(Лк 6,27-28, 32-36)

⁴³ »Чули сте да је речено: ‚Воли свога ближњега, а мрзи непријатеља.‘^{(E) 44} А ја вам кажем: волите своје непријатеље^[f] и молите се за оне који вас прогоне, ⁴⁵ да будете синови свога Оца, који је на небесима. Он чини да његово сунце излази и злима и добрима и шаље кишу и праведнима и неправеднима. ⁴⁶ Јер, ако волите оне који воле вас, каква је ваша награда? Зар то не раде и цариници? ⁴⁷ И ако поздрављате само своју браћу, зар чините нешто нарочито? Зар то не раде и незнабошци? ⁴⁸ Зато будите савршени као што је ваш небески Отац савршен.«

Татнајево писмо Дарију

5 А пророци Агеј и Захарија, потомак Идов, почеше да пророкују Јудејима у Јуди и Јерусалиму у име Бога Израеловог, који је био над њима. ² Тада Зоровавел син Салатиилов и Исус син Јоцадаков почеше поново да зидају Божији Дом у Јерусалиму, а Божији пророци су били с њима и помагали им.

³ У то време дођоше к њима Татнај, намесник подручја с оне стране Еуфрата^[a], Шетар-Бознај и њихови сарадници и рекоше им: »Ко вам је дозволио да поново зидате овај храм и да обнављате ово здање?«

⁴ И још упиташе: »Како се зову људи који дижу ово здање?«

⁵ Али око њиховог Бога бдело је над јудејским старешинама, па нису били спречени да раде док извештај није отишао Дарију и док од њега није стигао писмени одговор.

⁶ Ово је препис писма које су Татнај, намесник подручја с оне стране Еуфрата, Шетар-Бознај и њихови сарадници, управитељи подручја с оне стране Еуфрата, послали цару Дарију. ⁷ Извештај који су му послали гласио је овако:

Цару Дарију: срдачан поздрав.

⁸ Нека цар зна да смо отишли у покрајину Јуду, до храма великога Бога. Граде га од великог камења, а у зидове умећу греде. Радове марљиво изводе и добро им напредују.

⁹ Испитали смо њихове старешине и упитали их: »Ко вам је дозволио да поново зидате овај храм и да обновите ово здање?« ¹⁰ Распитали смо се и за њихова имена, да бисмо могли да запишемо имена њихових вођа и дојавимо их теби.

¹¹ А они су нам овако одговорили:

»Ми смо слуге Бога неба и земље и поново зидамо храм који је био сазидан пре много година, а сазидао га је и завршио један велики израелски цар. ¹² Али, зато што су наши очеви разгневили Бога неба, он их је предао у руке Халдејцу Навуходоносору, цару Вавилона, и он је разорио овај храм и одвео народ у Вавилон. ¹³ А прве године владавине Кира, цара Вавилона, цар Кир је донео указ о поновном зидању овог Божијег Дома. ¹⁴ И још је из храма у Вавилону цар Кир изнео златне и сребрне предмете који су припадали Божијем Дому – које је Навуходоносор узео из храма у Јерусалиму и однео у храм у Вавилону – и предао их човеку по имену Шешбацар, кога је поставио за намесника ¹⁵ и рекао му: ‚Узми ове предмете, иди и стави их у храм у Јерусалиму. И нека се Божији Дом поново сазида на свом месту.‘ ¹⁶ Тако је тај Шешбацар дошао и положио темеље Божијег Дома у Јерусалиму. И од тог времена па до сада он се зида, али још није довршен.«

¹⁷ Ако, дакле, цар жели, нека се претражи царски архив у Вавилону, да се види да ли је цар Кир заиста донео указ о поновном зидању Божијег Дома у Јерусалиму, па нека нам онда цар пошаље своју одлуку о томе.

Ананија и Сапфира

5 А неки човек по имену Ананија са својом женом Сапфиром продаде имање, ² па са жениним знањем задржа део новца за себе, а остатак донесе и положи апостолима пред ноге.

³ Тада му Петар рече: »Ананија, зашто ти је Сатана испунио срце, па си слагао Светога Духа и задржао део новца од земље? ⁴ Зар ти није припадала пре него што си је продао? А кад си је продао, зар ти новац није био на располагању? Зашто си у своје срце ставио такво дело? Ниси слагао људе, него Бога.«

⁵ Када је Ананија чуо ове речи, паде и издахну, а силан страх обузе све који су то чули. ⁶ Неки младићи устадоше и увише га, па га изнеше и сахранише.

⁷ После отприлике три сата, уђе и његова жена, не знајући шта се догодило.

⁸ Петар је упита: »Реци ми, да ли сте земљу продали за толико и толико?«

»Да«, одговори она, »за толико.«

⁹ »Зашто сте се договорили да искушате Господњег Духа?« рече јој Петар. »Гледај! Пред вратима су ноге оних који су сахранили твог мужа, а и тебе ће изнети.«

¹⁰ И она истог часа паде пред његове ноге и издахну. Тада уђоше они младићи и нађоше је мртву, па је изнеше и сахранише поред њеног мужа. ¹¹ А силан страх обузе сву цркву и све који су то чули.

Знамења и чуда

¹² Апостоли су чинили многа знамења и чуда у народу. Сви су се једнодушно окупљали у Соломоновом трему. ¹³ Нико други није се усуђивао да им се придружи, али их је народ веома хвалио. ¹⁴ Број мушкараца и жена који су поверовали у Господа бивао је све већи, ¹⁵ па су износили болесне на улице и стављали их на постеље и простирке, не би ли, када Петар наиђе, бар његова сенка пала на неког од њих. ¹⁶ А нагрнуше и многи из градова око Јерусалима, па су доносили болесне и оне које су мучили нечисти духови, и сви су били излечени.

Прогон апостола

¹⁷ Тада се првосвештеник и све његове присталице – то јест садукејска странка – испунише завишћу, ¹⁸ па похваташе апостоле и бацише их у јавни затвор.

¹⁹ Али Господњи анђео ноћу отвори врата тамнице, па их изведе и рече: ²⁰ »Идите, станите у Храм и говорите народу све о овом Животу.«

²¹ И они га послушаше, па у зору уђоше у Храм и почеше да уче народ.

Када су првосвештеник и његове присталице дошли, сазваше Синедрион и све старешине Израела, па послаше у затвор да доведу апостоле.

²² Али, када су слуге стигле у тамницу, не нађоше их, па се вратише и јавише: ²³ »Нашли смо затвор добро закључан и тамничаре како стоје пред вратима. Али, кад смо их отворили, унутра нисмо нашли никог.«

²⁴ Када су заповедник храмске страже и првосвештеници то чули, почеше у недоумици да се питају шта би то могло да буде.

²⁵ Уто стиже један, па им рече: »Ено они људи што сте их бацили у тамницу стоје у Храму и уче народ!«

²⁶ Тада заповедник оде са својим подређенима и доведе их, али не на силу, јер су се бојали да их народ не каменује. ²⁷ Када су их довели, поставише их пред Синедрион, а првосвештеник поче да их испитује.

²⁸ »Строго смо вам наредили да не учите народ у то име«, рече он, »а ви сте, ево, преплавили Јерусалим својим учењем и хоћете да на нас падне крв тога човека!«

²⁹ Тада Петар и остали апостоли одговорише: »Треба се покоравати Богу пре него људима. ³⁰ Бог наших праотаца васкрсао је Исуса, кога сте ви убили обесивши га о дрво. ³¹ Њега је Бог својом десницом узвисио као Кнеза^[a] и Спаситеља да Израелу подари покајање и опроштење грехâ. ³² И ми смо томе сведоци, као и Свети Дух, кога је Бог дао онима који му се покоравају.«

³³ Када су то чули, силно се наљутише и хтедоше да их убију.

³⁴ Али тада у Синедриону устаде фарисеј по имену Гамалиил, учитељ закона кога је поштовао цео народ. Он нареди да се апостоли накратко изведу напоље, ³⁵ па рече: »Израелци, добро пазите шта ћете да урадите с овим људима. ³⁶ Јер, пре неког времена појавио се Тевда и говорио за себе да је неко и нешто, а пришло му је око четири стотине људи. Он је смакнут, а све његове присталице су се разбежале, и од тога не би ништа. ³⁷ После тога – у време пописа – појавио се Јуда Галилејац и за собом повукао народ. И он је убијен, а све његове присталице су се распршиле. ³⁸ Зато вам сада кажем: Оканите се ових људи и пустите их. Јер, ако је њихов наум или дело од људи, биће осујећен. ³⁹ Али, ако је од Бога, нећете моћи да их спречите, него ћете се наћи у рату против Бога.«

И они га послушаше.

⁴⁰ Онда позваше апостоле к себи, ишибаше их и наредише им да не говоре у Исусово име, па их ослободише. ⁴¹ А они одоше из Синедриона, радујући се што су били достојни да претрпе понижење за Исусово име. ⁴² И нису престајали да сваког дана у Храму или по кућама уче народ и проповедају еванђеље о Христу Исусу.