M’Cheyne Bible Reading Plan

Каин и Авељ

4 Адам^[a] леже са својом женом Евом, и она затрудне и роди Каина.

Она тада рече: »Са ГОСПОДЊОМ помоћи добих^[b] мушко дете!«

² Касније она роди и Каиновог брата Авеља. Авељ постаде пастир, а Каин земљорадник.

³ После неког времена, Каин принесе ГОСПОДУ жртву од плодова земље, ⁴ а Авељ принесе најбоље, улојене комаде меса од првине своје стоке. ГОСПОД с наклоношћу погледа Авеља и његову жртву, ⁵ али Каина и његову жртву не погледа с наклоношћу. Зато се Каин силно наљути и лице му се смркну.

⁶ »Зашто си љут«, упита ГОСПОД Каина, »и зашто ти је лице смркнуто? ⁷ Ако чиниш оно што је добро, зар нећеш бити ведар^[c]? А ако не чиниш оно што је добро, грех на тебе вреба на вратима. Он жуди за тобом, али ти мораш да га савладаш.«

⁸ Каин рече свом брату Авељу: »Хајдемо у поље.«^[d]

А када су били у пољу, Каин насрну на Авеља и уби га.

⁹ ГОСПОД упита Каина: »Где ти је брат Авељ?«

»Не знам,« одговори овај. »Зар сам ја чувар свога брата?«

¹⁰ Тада ГОСПОД рече: »Шта си то учинио? Ено крв твога брата вапије из земље к мени. ¹¹ Сада си проклет на земљи која је отворила уста да из твоје руке прими крв твога брата. ¹² Када будеш обрађивао земљу, она ти више неће давати свој род. Бићеш луталица и бегунац на земљи.«

¹³ »Моја казна је већа него што могу да поднесем«, рече Каин ГОСПОДУ. ¹⁴ »Ево, данас ме тераш са ове земље и мораћу да се кријем од твога лица. Бићу луталица и бегунац на земљи, и ко год ме нађе, убиће ме.«

¹⁵ »Не«, рече му ГОСПОД. »Ако неко убије Каина, стићи ће га седмострука освета.«

И ГОСПОД стави на Каина знак, да га ко не убије када га сретне.

¹⁶ Тада Каин оде од лица ГОСПОДЊЕГ и настани се у земљи Нод, источно од Едена.

Каинови потомци

¹⁷ Каин леже са својом женом, и она затрудне и роди Еноха. Каин подиже град и назва га Енох, по свом сину. ¹⁸ Еноху се роди Ирад, Ираду се роди Мехујаел. Мехујаелу се роди Метушаел, а Метушаелу се роди Ламех.

¹⁹ Ламех је имао две жене: једна се звала Ада, а друга Цила. ²⁰ Ада роди Јавала, претечу свих који живе у шаторима и гаје стоку. ²¹ Његов брат се звао Јувал. Он је претеча свих који свирају харфу и свиралу. ²² Цила роди Тувал-Каина, који је ковао све врсте алатки од бакра и гвожђа. Тувал-Каинова сестра звала се Наама.

²³ Ламех рече својим женама:

Сит

²⁵ Адам опет леже са својом женом, и она роди сина и даде му име Сит, говорећи: »Бог ми је дао^[e] друго дете место Авеља, кога је Каин убио.«

²⁶ И Ситу се роди син и он му даде име Енос.

У то време људи почеше да се клањају ГОСПОДУ^[f].

Ђаво искушава Исуса

(Мк 1,12-13; Лк 4,1-13)

4 Онда Дух одведе Исуса у пустињу да га ђаво искуша. ² Пошто је постио четрдесет дана и ноћи, најзад огладне.

³ А Кушач му приђе и рече: »Ако си Син Божији, реци да ово камење постане хлеб.«

⁴ »Записано је«, одговори му Исус, »‚Човек не живи само од хлеба, него и од сваке речи која излази из Божијих уста.‘^(A)«

⁵ Онда га ђаво поведе у Свети град^[a], постави га на врх Храма, ⁶ па му рече: »Ако си Син Божији, баци се доле. Јер, записано је:

⁷ »И ово је записано«, одговори му Исус, »‚Не искушавај Господа, свога Бога.‘^(C)«

⁸ Затим га ђаво поведе на веома високу гору и показа му сва царства света и њихов сјај, ⁹ па му рече: »Све ћу ти ово дати ако паднеш ничице и поклониш ми се.«

¹⁰ А Исус му рече: »Одлази, Сатано! Јер, записано је: ‚Клањај се Господу, своме Богу, и њему јединоме служи.‘^(D)«

¹¹ Тада га ђаво остави, а анђели приђоше, па су му служили.

Исус почиње да проповеда

(Мк 1,14-15; Лк 4,14-15)

¹² Када је чуо да је Јован бачен у тамницу, Исус се врати у Галилеју. ¹³ Напусти Назарет, па оде и настани се у Кафарнауму, поред мора, на Завулоновом и Нефталимовом подручју ¹⁴ – да се испуни оно што је речено преко пророка Исаије:

¹⁷ Отада Исус поче да проповеда и да говори: »Покајте се, јер се приближило Царство небеско.«

Први ученици

(Мк 1,16-20; Лк 5,1-11)

¹⁸ Док је ишао поред Галилејског мора, виде два брата – Симона, званог Петар, и његовог брата Андреју – како бацају мрежу у море, јер су били рибари, ¹⁹ па им рече: »Пођите за мном и учинићу вас рибарима људи.«

²⁰ И они одмах оставише мреже и пођоше за њим.

²¹ Исус онда пође даље и виде друга два брата – Јакова Зеведејевог и његовог брата Јована – како у чамцу крпе своје мреже са својим оцем Зеведејем. Он их позва ²² и они одмах оставише чамац и свога оца и пођоше за њим.

Исус лечи болесне

(Лк 6,17-19)

²³ Исус је ишао по целој Галилеји и учио народ у тамошњим синагогама, проповедајући еванђеље о Царству и лечећи сваку болест и слабост у народу. ²⁴ Глас о њему прошири се по целој Сирији, па су му доносили све који су боловали од разних болести и мучили се, опседнуте демонима, месечаре и одузете, и он их излечи. ²⁵ И за њим пође силан народ из Галилеје, Декапоља, Јерусалима, Јудеје и с оне стране реке Јордан.

Противници обнове Храма и обнове Јерусалима

4 Када су Јудини и Венијаминови непријатељи чули да изгнаници зидају храм ГОСПОДУ, Богу Израеловом, ² дођоше Зоровавелу и главама породица, па рекоше: »Дајте да вам помогнемо да зидате, јер и ми, као и ви, тражимо вашега Бога и приносимо му жртве још од времена владавине Есархадона, цара Асирије, који нас је довео овамо.«

³ Али Зоровавел, Исус и остале главе израелских породица одговорише: »Немате ви никаквог удела с нама у зидању храма нашем Богу. Ми ћемо га сами сазидати за ГОСПОДА, Бога Израеловог, као што нам је заповедио Кир, цар Персије.«

⁴ Тада околни народи почеше да застрашују народ Јуде и да га ометају у зидању. ⁵ Све време владавине Кира, цара Персије, до владавине Дарија, цара Персије, унајмљивали су саветнике да роваре против Јудеја и да осујећују њихове науме.

⁶ За време Ксеркса, на почетку његове владавине, написаше тужбу против народа Јуде и Јерусалима. ⁷ А у време владавине Артаксеркса, цара Персије, Бишлам, Митридат, Товел и његови сарадници писали су Артаксерксу. Њихова представка била је написана арамејским писмом и на арамејском језику. ⁸ Заповедник Рехум и бележник Шимшај написали су следеће писмо цару Артаксерксу против Јерусалима:

⁹ Заповедник Рехум и бележник Шимшај са својим сарадницима – судијама и управитељима над становницима Триполија, Персије, Ереха и Вавилона, Еламцима из Сусе ¹⁰ и осталим народом који је велики и часни Асурбанипал иселио, па га населио у граду Самарији и другим местима с оне стране Еуфрата^[a].

¹¹ Ово је препис писма које су му послали:

Цару Артаксерксу, од твојих слугу, људи с оне стране Еуфрата.

¹² Нека цар зна да су Јудеји који су од тебе дошли к нама отишли у Јерусалим и поново зидају тај бунтовнички и опаки град. Обнављају зидине и поправљају темеље. ¹³ Надаље, нека цар зна: ако тај град буде сазидан и његове зидине обновљене, више се неће плаћати ни порези, ни данак, ни царина, па ће због тога трпети царски приход. ¹⁴ Будући да смо у обавези према двору и да нам не приличи да гледамо како се цару наноси срамота, шаљемо ово и обавештавамо цара, ¹⁵ да би се истражили летописи твојих претходника. У тим летописима ћеш наћи да је тај град бунтовнички град, невоља за цареве и покрајине и да се у њему дижу буне још од прадавних времена. Зато је тај град и био опустошен. ¹⁶ Обавештавамо цара: ако овај град буде сазидан и његове зидине обновљене, ништа ти неће остати с оне стране Еуфрата.

¹⁷ Цар је послао овај одговор:

Заповеднику Рехуму и бележнику Шимшају, и осталим њиховим сарадницима који живе у Самарији и на другим местима с оне стране Еуфрата:

Поздрав.

¹⁸ Писмо које сте нам послали прочитано је у преводу преда мном. ¹⁹ По наредби коју сам издао обављено је истраживање и утврђено да се тај град од давнина дизао против царева и да су се у њему дизале буне и устанци. ²⁰ Јерусалим је имао моћне цареве који су владали над свиме с оне стране Еуфрата и којима су се плаћали порези, данак и царина. ²¹ Зато наредите тим људима да прекину радове, да се тај град не зида док ја то не наредим. ²² Пазите да не занемарите овај случај. Зашто би то зло расло на цареву штету?

²³ Чим је препис писма цара Артаксеркса прочитан пред Рехумом, бележником Шимшајем и њиховим сарадницима, они одмах одоше Јудејима у Јерусалим и силом их натераше да прекину радове. ²⁴ Тако су радови на Божијем Дому у Јерусалиму били обустављени све до друге године владавине персијског цара Дарија.

Петар и Јован пред Синедрионом

4 Док су они још говорили народу, приђоше им свештеници, заповедник храмске страже и садукеји. ² Били су озлојеђени што они уче народ и што у Исусу објављују васкрсење из мртвих, ³ па их ухватише и ставише у тамницу до следећег дана, јер је већ било вече. ⁴ Али многи од оних који су чули Реч повероваше, па се број мушкараца повећа на око пет хиљада.

⁵ Сутрадан се у Јерусалиму састадоше поглавари, старешине и учитељи закона, ⁶ првосвештеник Ана, Кајафа, Јован, Александар и остали из првосвештеничке породице. ⁷ Они изведоше апостоле пред себе, па почеше да их испитују: »Којом силом или којим именом сте ово учинили?«

⁸ Тада им Петар, испуњен Светим Духом, рече: »Поглавари и старешине народа! ⁹ Ако смо данас позвани на одговорност због доброг дела учињеног болесном човеку, чиме је он излечен, ¹⁰ онда знајте сви ви и цео израелски народ: овај стоји пред вама здрав захваљујући имену Исуса Христа Назарећанина, кога сте ви распели, а кога је Бог подигао из мртвих. ¹¹ Он је

¹² И нема спасења ни у ком другом, јер људима није дато ниједно друго име под небом којим треба да се спасемо.«

¹³ Када су видели Петрову и Јованову смелост и када су схватили да су то необразовани и обични људи, зачудише се. Знали су да су они били с Исусом, ¹⁴ али како су видели излеченог човека где стоји с њима, нису могли ништа да им приговоре. ¹⁵ Зато им наредише да изађу из Синедриона, па почеше међу собом да се договарају, ¹⁶ говорећи: »Шта да радимо с овим људима? Јер, сви који живе у Јерусалиму знају да су они учинили очигледно знамење, и ми га не можемо порећи. ¹⁷ Али, да се ово даље не разгласи у народу, запретимо им да више ником не говоре у то име.«

¹⁸ Онда их позваше, па им наредише да више ништа не говоре или уче у Исусово име.

¹⁹ Али Петар и Јован им одговорише: »Сами просудите да ли је пред Богом право да слушамо вас пре него Бога? ²⁰ Ми не можемо да не говоримо о оном што смо видели и чули.«

²¹ А они им још једном запретише, па их ослободише. Нису могли да одлуче како да их казне пошто је сав народ славио Бога због оног што се догодило. ²² Јер, човек који је био чудесно излечен имао је више од четрдесет година.

²³ Ослобођени, Петар и Јован одоше својима и известише их о свему што су им рекли првосвештеници и старешине. ²⁴ Када су ови то чули, једнодушно зазваше Бога и рекоше: »Господару, ти који си створио небо, земљу и море, и све што је у њима, ²⁵ рекао си Светим Духом кроз уста свога слуге Давида, нашег оца:

²⁷ Заиста, Ирод и Понтије Пилат су се у овом граду удружили с незнабошцима и с народом^[a] Израеловим против твога светог слуге Исуса, кога си помазао, ²⁸ да учине онако како су твоја рука и твоја одлука унапред одредиле да се догоди. ²⁹ Сада, Господе, погледај њихове претње и дај нама, твојим слугама, да твоју Реч говоримо са свом смелошћу. ³⁰ Пружи своју руку, да именом твога светог слуге Исуса буде излечења, знамења и чуда.«

³¹ Када су завршили молитву, затресе се место на којем су се окупили и сви се испунише Светим Духом, па почеше смело да говоре Божију реч.

Живот верника

³² Сви који су поверовали били су једно срцем и душом. Нико није говорио да је нешто од његове имовине само његово, него им је све било заједничко. ³³ Апостоли су са великом силом сведочили о васкрсењу Господа Исуса и велика милост била је на свима њима. ³⁴ Нико од њих није оскудевао, јер сви који су поседовали земљу или куће, продавали су их и доносили новац од продаје, ³⁵ па га стављали апостолима пред ноге. Од тога се онда сваком давало колико му је требало. ³⁶ И Јосиф, Левит, родом Кипранин, кога су апостоли прозвали Варнава – што значи »син утехе« – ³⁷ продаде њиву коју је имао, а новац донесе и стави га апостолима пред ноге.