M’Cheyne Bible Reading Plan

Човеков пад

3 Змија је била лукавија од свих дивљих животиња које је ГОСПОД, Бог, начинио.

Она упита жену: »Зар је Бог заиста рекао: ‚Не смете да једете ни са једног дрвета у врту‘?«

² »Смемо да једемо плодове са дрвећа у врту«, одговори жена змији, ³ »али за плод са дрвета које је насред врта Бог је рекао: ‚Да га нисте јели! И не дирајте га, да не умрете!‘«

⁴ Тада змија рече жени: »Не, нећете умрети. ⁵ Него, зна Бог: када будете јели са њега, отвориће вам се очи и бићете као Бог – разликоваћете добро и зло.«

⁶ Жена виде да је дрво добро за јело, да примамљиво изгледа и да је пожељно због мудрости коју може дати, па убра плод са њега и поједе га. А даде и своме мужу, који је био с њом, па је и он јео. ⁷ Тада се и њему и њој отворише очи и они спознаше да су голи. Зато сплетоше смоквиног лишћа и направише себи прегаче.

⁸ Уто човек и његова жена зачуше кораке ГОСПОДА, Бога, који се шетао вртом за време дневног поветарца, па се од њега сакрише међу дрвећем у врту.

⁹ ГОСПОД, Бог, позва човека и упита га: »Где си?«

¹⁰ А човек рече: »Чуо сам твоје кораке у врту и уплашио се, јер сам гô, па сам се сакрио.«

¹¹ »Ко ти је рекао да си гô?« упита Бог. »Зар си јео са дрвета за које сам ти заповедио да са њега не једеш?«

¹² »Жена коју си ставио да буде са мном«, одговори човек, »она ми је дала плод са дрвета, па сам јео.«

¹³ Тада ГОСПОД, Бог, упита жену: »Шта си то урадила?«

»Змија ме преварила,« рече жена, »па сам јела.«

¹⁴ ГОСПОД, Бог, рече змији:

¹⁶ А жени рече:

¹⁷ Онда рече човеку:

²⁰ Човек даде својој жени име Ева^[a], јер је она мајка свима живима.

²¹ ГОСПОД, Бог, начини човеку и његовој жени одећу од коже и обуче их.

²² »Ето«, рече ГОСПОД, Бог, »човек је постао као један од нас – разликује добро и зло. Да сад још не пружи руку и не убере са дрвета живота, па поједе и живи довека!«

²³ Зато га ГОСПОД, Бог, истера из еденског врта, да обрађује земљу из које је узет. ²⁴ Када је истерао човека, постави источно од еденског врта херувиме и пламени мач, који се витлао на све стране, да чувају пут ка дрвету живота.

Јован Крститељ припрема пут

(Мк 1,1-8; Лк 3,1-9, 15-17; Јн 1,19-28)

3 Тих дана дође Јован Крститељ. Проповедао је у јудејској пустињи, ² говорећи: »Покајте се, јер се приближило Царство небеско!«

³ А Јован је онај о коме је говорио пророк Исаија када је рекао:

⁴ Јованова одећа била је од камиље длаке, а око бокова је носио кожни појас. Храна су му били скакавци и дивљи мед. ⁵ К њему су долазили људи из Јерусалима, целе Јудеје и свих крајева око реке Јордан ⁶ и признавали^[a] своје грехе, а он их је крштавао у реци Јордан.

⁷ Када је Јован видео да многи фарисеји и садукеји долазе да се крсте, рече им: »Змијски породе! Ко вас је упозорио да избегнете гнев који предстоји? ⁸ Донесите плод достојан покајања ⁹ и не помишљајте да говорите међу собом: ‚Имамо оца Авраама‘ јер, кажем вам: Бог може од овог камења да подигне децу Аврааму. ¹⁰ Секира је већ положена на корен дрвећа и биће посечено и бачено у ватру свако дрво које не доноси добар плод.

¹¹ »Ја вас крштавам водом^[b], за покајање. Али за мном долази моћнији од мене – ја нисам достојан ни обућу да му понесем. Он ће вас крстити Светим Духом и огњем. ¹² У руци му је вејача и он ће очистити своје гумно и скупити своју пшеницу у амбар, а плеву ће спалити неугасивим огњем.«

Исусово крштење

(Мк 1,9-11; Лк 3,21-22)

¹³ Тада Исус дође из Галилеје на реку Јордан да га Јован крсти.

¹⁴ А Јован хтеде да га одврати говорећи: »Ти треба мене да крстиш, а ти долазиш к мени!«

¹⁵ »Пусти сада«, одговори му Исус, »јер тако треба да испунимо сву праведност.«

И Јован га пусти.

¹⁶ Када се крстио, Исус одмах изађе из воде, а небеса се отворише и он виде Божијег Духа како силази као голуб и спушта се на њега.

¹⁷ А глас са неба рече: »Ово је мој љубљени Син, који је по мојој вољи!«

Обнова жртвеника

3 Када је дошао седми месец и Израелци већ били у својим градовима, цео народ се сложно окупи у Јерусалиму. ² Тада Исус син Јоцадаков са својим сусвештеницима и Зоровавел син Салатиилов са својом сабраћом почеше да подижу жртвеник Богу Израеловом да би на њему приносили жртве паљенице, као што је записано у Закону Мојсија, Божијег човека. ³ Упркос великом страху од околних народа, подигоше жртвеник на његовом првобитном месту, па су на њему приносили жртве паљенице ГОСПОДУ, и јутарње и вечерње. ⁴ Затим, као што је записано, прославише Празник сеница, приносећи онолико паљеница колико је било прописано за сваки дан празника. ⁵ Потом су приносили редовне жртве паљенице, жртве у време младог месеца и жртве за све ГОСПОДЊЕ свете празнике, као и оне које се приносе као жртве драговољне ГОСПОДУ. ⁶ Првог дана седмог месеца почеше да приносе жртве паљенице ГОСПОДУ, иако темељи Храма ГОСПОДЊЕГ још нису били положени.

Почетак обнове Храма

⁷ Онда дадоше новца зидарима и тесарима и хране, пића и уља Сидонцима и Тирцима да им, по допуштењу Кира, цара Персије, из Либана морем до Јопе превезу кедрових дебала.

⁸ Другог месеца, друге године по њиховом доласку у Божији Дом у Јерусалиму, Зоровавел син Салатиилов и Исус син Јоцадаков почеше да изводе радове, заједно са осталом својом сабраћом свештеницима, Левитима и свима који су се из сужањства вратили у Јерусалим, одређујући Левите од двадесет година и старије да надгледају зидање Дома ГОСПОДЊЕГ. ⁹ Исус и његови синови и браћа, Кадмиел и његови синови – Ходавјини потомци – и Хенададови синови са својим синовима и браћом – све Левити – удружише се да надгледају оне који су радили на Божијем Дому.

¹⁰ Када су градитељи положили темеље Храма ГОСПОДЊЕГ, свештеници у својим одорама и са трубама, а Левити који су били Асафови потомци са чинелама, заузеше своја места да хвале ГОСПОДА, као што је прописао Давид, цар Израела, ¹¹ па су певали хвалоспеве и песме захвалнице ГОСПОДУ:

И сав народ је веома гласно викао хвалећи ГОСПОДА, јер су били положени темељи Дома ГОСПОДЊЕГ.

¹² А многи од старијих свештеника, Левита и глава породица који су видели ранији храм, гласно заплакаше када су видели да су положени темељи овог храма, док су многи други клицали од радости. ¹³ И нико није могао да разликује звук радосног клицања од звука плача, јер је народ веома гласно викао. А тај звук се чуо веома далеко.

Излечење хромога од рођења

3 Када су се једном Петар и Јован пењали у Храм у време молитве, у три сата после подне^[a], ² неки људи пронеше човека који је био хром од рођења^[b]. Сваког дана су га стављали крај капије Храма која се зове Дивна да проси милостињу од оних који улазе у Храм. ³ Он виде да Петар и Јован намеравају да уђу у Храм, па затражи од њих милостињу.

⁴ Петар се – а с њим и Јован – загледа у њега, па рече: »Погледај нас.«

⁵ И он обрати пажњу на њих, очекујући да нешто од њих добије.

⁶ А Петар рече: »Немам ни сребра ни злата, али ти дајем оно што имам: у име Исуса Христа Назарећанина – ходај!«

⁷ И ухвативши га за десну руку, подиже га. Стопала и глежњеви му одмах ојачаше, ⁸ па он скочи на ноге и поче да хода. Онда с њима уђе у Храм, ходајући, скачући и хвалећи Бога. ⁹ Када га је сав народ видео како хода и хвали Бога, ¹⁰ и када су у њему препознали онога који је ради милостиње седео код капије Храма која се зове Дивна, зачудише се и запрепастише због онога што му се догодило.

Петрова проповед у Соломоновом трему

¹¹ Како се он држао Петра и Јована, сав народ, зачуђен, похрли к њима у трем који се зове Соломонов.

¹² Када је Петар то видео, рече народу: »Израелци, зашто вас ово чуди? Зашто гледате у нас као да смо ми својом силом или побожношћу учинили да овај човек прохода? ¹³ Бог Авраамов, Исааков, и Јаковљев, Бог наших праотаца, прославио је свога слугу Исуса, кога сте ви предали да буде убијен и одрекли га се пред Пилатом иако је он одлучио да га ослободи. ¹⁴ Одрекли сте се Свеца и Праведника, а затражили да вам поклоне убицу. ¹⁵ Убили сте Зачетника живота, али Бог га је подигао из мртвих, чему смо ми сведоци. ¹⁶ Вером у његово име оснажен је овај кога гледате и знате. Исусово име и вера која долази кроз њега донели су потпуно оздрављење овом човеку пред свима вама.

¹⁷ »Али, браћо, знам да сте тако поступили из незнања, као и ваши поглавари. ¹⁸ Бог је тако испунио оно што је унапред објавио кроз уста свих пророка – да ће његов Христос страдати. ¹⁹ Покајте се, дакле, и обратите се, да вам се избришу греси, ²⁰ да од Господа дођу времена окрепљења и да вам пошаље унапред одређеног Христа – Исуса. ²¹ Он треба да остане на небу све до времена успостављања свега онога о чему је Бог давно говорио кроз уста својих светих пророка. ²² Јер, Мојсије је рекао: ‚Господ, ваш Бог, подићи ће вам између ваших сународника пророка као што сам ја. Њега слушајте у свему што вам каже. ²³ А ко год не послуша тог пророка, нека се искорени из народа.‘^(A)

²⁴ »И сви пророци који су говорили, од Самуила надаље, најавили су ове дане. ²⁵ Ви сте синови пророкâ и савеза који је Бог склопио с вашим праоцима рекавши Аврааму: ‚Твојим потомством биће благословени сви народи на земљи.‘^{(B) 26} Када је Бог подигао свога Слугу, прво га је вама послао, да вас благослови, одвраћајући свакога од вас од ваших злих дела.«