M’Cheyne Bible Reading Plan
Место за Дом Господњи
22 Давид рече: „Овде ће бити Дом Господа Бога, и овде ће бити жртвеник за жртве свеспалнице за Израиљ.“
2 Давид је заповедио да се скупе странци, који су били у израиљској земљи. Њих је одредио да буду клесари, да клешу камен за градњу Дома Господњег. 3 Давид је припремио и много гвожђа за клинове на вратним крилима и за споне, и толико бронзе да се није могло измерити. 4 Кедровом дрвету није било броја, јер су Сидонци и Тирци донели Давиду много кедровог дрвета.
5 Давид је, наиме, мислио: „Мој син Соломон је млад и неискусан, а Дом који треба сазидати Господу мора бити изванредно величанствен, чувен и славан у свим земљама. Стога, да ја припремим што треба за њега.“ Тако је Давид припремио много ствари пре своје смрти.
6 Давид је позвао свога сина Соломона и заповедио му да изгради Дом за Господа, Бога Израиљевог. 7 Давид рече Соломону: „Сине мој, било ми је на срцу да саградим Дом имену Господа Бога, 8 али ми је дошла реч Господња говорећи: ’Много си крви пролио и велике си ратове водио; нећеш ти саградити Дом моме имену, јер си пролио много крви на земљу преда мном. 9 Ево, родиће ти се син који ће бити човек мира. Ја ћу му дати починак од његових непријатеља унаоколо. Његово име биће Соломон[a], а ја ћу дати мира и покоја Израиљу у његове дане. 10 Он ће изградити Дом моме имену. Он ће ми бити син, а ја ћу му бити Отац, и ја ћу утврдити престо његовог царства над Израиљем заувек.’
11 Стога, сине мој, нека Господ буде с тобом, како би успео да саградиш Дом Господа Бога твога, као што је обећао за тебе. 12 Нека ти Господ да разборитост и разумност кад те постави над Израиљем да држиш Закон Господа Бога свог. 13 Тада ћеш успети, ако будеш држао и извршавао законе и уредбе, које је Господ дао Мојсију за Израиљ. Буди јак и храбар; не бој се и не страхуј!
14 Ја сам, ево, с муком припремио за Дом Господњи: стотину хиљада таланата[b] злата и милион таланата[c] сребра, а бронзе и гвожђа има толико да се не може измерити. Припремио сам и дрва и камење, а ти још додај на то. 15 Имаш и много радника, клесара, зидара и дрводеља, и све врсте занатлија за сваку врсту посла. 16 Злата, сребра, бронзе и гвожђа има толико да се не може избројити. Зато устани и ради, а Господ ће бити с тобом.“
17 Давид је заповедио свим кнезовима Израиља да помогну његовом сину Соломону: 18 „Није ли с вама Господ, Бог ваш? Није ли вам дао мир унаоколо кад је предао у моје руке становнике земље, тако да је земља покорена пред Господом и његовим народом? 19 А сад, усмерите своје срце и душу да тражите Господа Бога вашега; устаните и градите Светилиште Господу Богу, да донесете Ковчег савеза Господњег и свето посуђе Божије у Дом који ће се изградити имену Господњем.“
Брачни односи
3 Тако и ви, жене, покоравајте се својим мужевима, да би, ако неки не следе хришћанско учење, без речи били придобијени понашањем својих жена, 2 када виде чистоту вашег понашања и вашу богобојазност. 3 Нека се ваша лепота не састоји само у изгледу: у плетењу косе, у кићењу златом или облачењу хаљина. 4 Уместо тога, красите се унутрашњом лепотом која не пролази, кротким и благим духом, јер је то драгоцено пред Богом. 5 Јер, тако су се некада побожне жене, које су се поуздавале у Бога, красиле покорношћу својим мужевима. 6 Тако је и Сара била покорна Авра̂му, називајући га „господарем“. Ви сте сада њене ћерке, ако чините добро и не дозволите да вас ишта застраши.
7 На исти начин и ви, мужеви, узмите у обзир да су ваше жене са којима живите слабији пол. Исказујте им част, јер су оне, заједно са вама, наследнице дара живота. Чините то да би ваше молитве биле неометане.
Хришћанске врлине
8 На крају, будите исте мисли, имајте саосећање једни за друге, исказујте братску љубав, будите љубазни и понизни. 9 Не враћајте зло за зло, или увреду за увреду, него благосиљајте, јер сте на ово позвани, да бисте добили благослов од Бога.
10 Јер Писмо каже:
„Ко жели да ужива живот
и да добре дане види,
од зла говора нека се уздржи,
и нек му усне не говоре лажи.
11 Зла нека се клони, а добро нека чини,
нека тражи мир и за њим нека иде.
12 Јер очи Господње мотре на праведне,
и уши његове молитву им чују,
а на зликовце мршти му се лице.“
13 Јер ко ће вам наудити ако ревносно чините добро? 14 Наиме, блажени сте ако трпите за праведност. Не дајте да вас уплаше нити збуне. 15 Славите Христа као светог Господа у својим срцима. Будите увек спремни да дате одговор сваком ко затражи од вас да му објасните разлог ваше наде. 16 Али чините то с благошћу и поштовањем. Нека вам савест буде чиста, да се они који изврћу руглу ваше добро хришћанско владање, осрамоте у оном за шта вас клевећу. 17 Наиме, боље је и страдати чинећи добро, ако је то Божија воља, него ли чинећи зло. 18 Јер је Христос једном за свагда претрпео за грешнике, праведник за неправеднике, да нас доведе к Богу. Тело су му убили, али је Божијим Духом био оживљен. 19 Духом је такође сишао у тамницу да проповеда духовима, 20 који су некада, у Нојево време, били непослушни Богу. Бог је стрпљиво чекао да се они покају докле год се градило пловило у коме се неколицина, то јест, осам душа спасло кроз воду, 21 која је пралик крштења, које вас сада спасава. Крштење није уклањање телесне нечистоће, него молитва Богу за чисту савест, а заснива се на ускрсењу Исуса Христа. 22 Он је отишао на небо и сео с десне стране Богу, где су му потчињени анђели, небеске власти и силе.
1 Ово је Господња реч која је дошла Михеју Морашћанину, виђење за Самарију и Јерусалим у време Јотама, Ахаза и Језекије, царева Јуде.
2 Чујте, о, народи сви!
Послушај, земљо, сви ви што је испуњавате!
Нека Господ Бог против вас сведок буде,
Господ из храма светости своје.
Суд над Самаријом и Јерусалимом
3 Јер, гле, излази Господ из свог места,
сићи ће да гази висине земаљске.
4 Под њим ће се топити планине,
распукнуће се долине
као восак пред огњем,
биће као када вода низ стрмину тече.
5 Све је то због Јаковљевог преступа
и због греха куће израиљске.
А који је Јаковљев преступ?
Зар то није Самарија?
И које су узвишице Јудине?
Зар то није Јерусалим?
6 „Самарију ћу да претворим у хрпу камења насред ледине,
у поље за засад винограда.
Камење ћу њено да изручим у долину,
оголићу њене темеље.
7 Биће сатрвени сви њени кипови
и у ватри изгореће сви њени добици.
Уништићу све њене идоле
јер их је накупила од добити блудничке,
па ће опет бити блудничка добит.“
Плач и жаљење
8 Жалићу ја због овог, вапићу,
ићи ћу бос и го.
Завијаћу нарицаљку као шакал
и кликтаћу као женка ноја.
9 Јер нема лека за њену рану
која дође све до Јуде,
рашири се све до врата мог народа у Јерусалиму.
10 Не јављајте Гату,
не јецајте, не плачите.
У Вет-Афри у прашини ваљајте се.
11 Бежи, становнице сафирска,
гола и осрамоћена.
Неће изаћи становница сананска
јер због нарицаљке Вет-Езела
тамо нећете заклон наћи.
12 Добро чека забринута становница маротска,
јер је сишло од Господа зло на врата Јерусалима.
13 У бојна кола упрегни коње,
становнице Лахиса,
јер си почетак греха ћерко сионска.
У теби су се нашли преступи Израиља.
14 Зато ћеш дати дарове Моресет-Гату,
а куће ахзивске изневериће цареве Израиља.
15 Ипак ћу ти довести освајача,
становнице мариска,
а до Одолама ће доћи слава Израиља.
16 Оћелави и косу ошишај
за децом својом милом.
Рашири ћелу своју као лешинар,
јер ће од тебе отићи у изгнанство.
Послање седамдесет двојице ученика
10 После овога је Господ одредио другу седамдесет двојицу ученика и послао их по двојицу пред собом у сваки град и свако место у које је намеравао да дође. 2 Рекао им је: „Жетве је много, а мало радника. Стога се молите Господару жетве да пошаље раднике на своју жетву. 3 Идите! Ја вас шаљем као јагањце међу вукове. 4 Не узимајте са собом ни новчаника, ни торбе, ни обуће. На путу се ни са ким не поздрављајте.
5 Кад улазите у неку кућу, прво реците: ’Мир овој кући!’ 6 Ако човек мира живи тамо, ваш мир ће остати на тој кући; а ако не, ваш мир ће се вратити к вама. 7 У тој кући останите и једите и пијте шта год вам дају, јер радник заслужује своју плату. И не прелазите из куће у кућу. 8 Ако се нађете у неком граду и приме вас, једите оно што поставе пред вас. 9 У том месту исцељујте болесне и говорите им: ’Приближило се Царство Божије!’ 10 А ако дођете у неки град, па вас не приме, онда идите по његовим улицама и говорите: 11 ’Отресамо и прашину која је у вашем граду прионула за наше стопе. Али да знате: приближило се Царство Божије!’ 12 Кажем вам да ће Содоми бити лакше на Судњи дан него оном граду.
13 Јао теби, Хоразине! Јао теби, Витсаидо! Јер да су се у Тиру и Сидону догодила чуда која су била учињена у вама, одавно би се већ покајали, седећи у кострети и пепелу. 14 Зато ће Тиру и Сидону бити лакше на Судњи дан него вама. 15 А ти, Кафарнауме, хоћеш ли се до неба уздићи? До Света мртвих ћеш се срушити!
16 Ко вас слуша – мене слуша, и ко вас одбацује – мене одбацује, а ко одбацује мене – одбацује онога који ме је послао.“
17 А седамдесет двојица се вратише и са радошћу рекоше: „Господе, и зли духови нам се покоравају у твоје име!“
18 Исус им рече: „Гледао сам Сатану како пада с неба као муња. 19 Ево, дао сам вам власт да газите змије и шкорпије и сваку непријатељску силу. Они вам никако неће наудити. 20 Нека вас не радује то што вам се зли дуси покоравају, него што су ваша имена записана на небу.“
21 Тада се Исус испуни радошћу по Светом Духу и рече: „Хвалим те, Оче, Господару неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и умних, а открио онима што су као мала деца. Да, Оче, јер ти је тако било по вољи. 22 Отац ми је све предао; и нико не зна ко је Син осим Оца, и нико не зна ко је Отац осим Сина, и оног коме Син хоће да открије.“
23 Онда се окренуо према ученицима и само њима рекао: „Блажене су очи, које гледају оно што ви гледате. 24 Кажем вам да су многи пророци и цареви желели да виде оно што ви гледате, али нису видели, и да чују оно што ви слушате, али нису чули.“
Прича о милосрдном Самарјанину
25 Неки зналац Светог писма устаде и упита Исуса, с намером да га искуша: „Учитељу, шта треба да чиним да бих баштинио вечни живот?“
26 Исус му одговори: „Шта је записано у Закону? Како то тамо читаш?“
27 Овај му одговори: „Воли Господа, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом, свом снагом својом и свим умом својим, и ближњега свога као самога себе.“
28 Исус му рече: „Добро си одговорио. Чини тако и живећеш.“
29 Али овај, желећи да се оправда, упита Исуса: „Ко је мој ближњи?“
30 Исус на то рече: „Силазио неки човек из Јерусалима у Јерихон и допао у руке разбојницима. Они га свуку, претуку, па оду, остављајући га полумртва. 31 Десило се да је тим путем силазио неки свештеник. Када је видео унесрећеног, наставио је даље. 32 И неки Левит је пролазио тим путем. Видео је унесрећеног и наставио даље. 33 Тако је и неки Самарјанин путовао туда. Када је дошао до унесрећеног, погледао га је и сажалио се над њим. 34 Затим му је пришао, прелио његове ране уљем и вином и превио их. Онда га је ставио на своје магаре, одвео до гостионице и побринуо се за њега. 35 Сутрадан је извадио два сребрњака, дао их гостионичару, и рекао: ’Постарај се за њега, па ако потрошиш више, доплатићу ти када се будем враћао.’
36 Шта мислиш: ко је од ове тројице био ближњи ономе што је пао разбојницима у руке?“ – упита Исус.
37 Овај одговори: „Онај који је показао милосрђе према њему.“
Исус му онда рече. „Иди и ти и чини тако.“
У дому Марте и Марије
38 Док су путовали, Исус сврати у неко село. Тамо га је угостила нека жена по имену Марта. 39 Она је имала сестру која се звала Марија. Ова друга је села до Господових ногу и слушала његово учење. 40 А Марта се сва растрчала да га што боље послужи. Она приђе и рече: „Господе, зар не мариш што ме је моја сестра оставила да сама послужујем? Реци јој, стога, да ми помогне!“
41 Исус јој одговори: „Марта, Марта, исувише се бринеш и узнемираваш, 42 а само је једно потребно. Марија је изабрала бољи део који јој нико неће одузети.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.