M’Cheyne Bible Reading Plan
Пораз Амонаца и Арамејаца
19 После овога умре Нас, цар Амонаца, а уместо њега се зацарио његов син. 2 Давид рече: „Показаћу наклоност према Ануну, Насовом сину, као што је његов отац показао наклоност према мени.“ Давид је изразио своје саучешће преко својих слугу.
Али кад су Давидови посланици дошли у земљу Амонаца да му изразе саучешће, 3 амонски кнезови су рекли Ануну: „Мислиш ли да ти је Давид послао гласнике да ти изјаве саучешће како би исказао част твоме оцу? Нису ли његове слуге дошле да испитају и извиде земљу како би је срушио?“ 4 Тада је Анун ухватио Давидове слуге, обријао их, одсекао им одећу до пола, све до задњице, и послао их натраг.
5 Кад су Давиду јавили о овим људима, он је послао неког да им изађе у сусрет, јер су били веома осрамоћени. Цар им је рекао: „Останите у Јерихону, док вам не нарасте брада, па се вратите.“
6 Кад су Амонци видели да су се замерили Давиду, Анун и Арамејци су послали хиљаду таланата[a] сребра да унајме бојна кола и коњанике из Арам-Нахарајима, Арам-Махе и Сове. 7 Унајмили су тридесет две хиљаде бојних кола, и цара Махе и његов народ. Они су дошли и утаборили се испред Медеве, а Амонци су се окупили из својих градова и пошли у битку.
8 Чувши ово, Давид је послао Јоава са свом војском, најбољим ратницима. 9 Амонци су изашли и сврстали се у бојни ред пред градским вратима, док су цареви који су дошли били засебно на пољу.
10 Кад је Јоав видео да ће се битка против њега водити с две стране, спреда и позади, изабрао је известан број најврснијих војника у Израиљу и сврстао их у бојни ред насупрот Арамејаца. 11 Осталу војску је дао своме брату Ависају, који их је сврстао у бојни ред насупрот Амонаца. 12 Рекао је: „Ако Арамејци буду јачи од мене, ти ми притеци у помоћ, а ако Амонци буду јачи од тебе, ја ћу теби доћи у помоћ. 13 Држи се храбро! Покажимо се јуначки ради нашег народа и ради градова нашег Бога, а Господ ће учинити што му је по вољи.“
14 Јоав и народ који је био са њим почели су да се примичу да ударе на Арамејце, али они су се разбежали пред њима. 15 Кад су Амонци видели да су Арамејци побегли, и они су побегли пред Ависајем и ушли у град. Затим се Јоав вратио у Јерусалим.
16 Кад су Арамејци видели да их је Израиљ разбио, поново су послали гласнике да доведу Арамејце с друге стране реке на челу са Соваком, заповедником Адад-Езерове војске.
17 Кад су то јавили Давиду, он је сабрао сав Израиљ. Пошто је прешао преко Јордана, дошао је и сврстао се у бојни ред против њих. Кад се Давид поставио за битку с Арамејцима, они су ступили у битку с њим. 18 Међутим, Арамејци побегоше пред Израиљем. Давид је побио седам хиљада арамејских возача бојних кола, и четрдесет хиљада коњаника. Убио је и Совака, заповедника војске.
19 Кад су Адад-Езерови поданици видели да су поражени пред Израиљем, склопили су мир с Давидом, па су му постали поданици.
Од тада Арамејци нису више хтели да помажу Амонцима.
Давид заузима Раву
20 У пролеће, у време кад цареви одлазе у рат, Јоав је извео војску и опустошио земљу Амонаца. Затим је дошао и опколио Раву. Но, Давид је остао у Јерусалиму. Јоав је, пак, напао Раву и разорио је. 2 Давид је с Молохове главе скинуо круну, која је била тешка таланат злата, с драгим каменом, који је красио Давидову главу.[b] Из града је однео и врло велики плен. 3 Одвео је и народ који је живео у њему и поставио га да ради с тестерама, гвозденим пијуцима и гвозденим секирама. Тако је урадио са свим амонским градовима. Потом се Давид са свим народом вратио у Јерусалим.
Рат са Филистејцима
4 После тога је избио рат с Филистејцима у Гезеру. Тада је Сивехај Хусаћанин убио Сифаја, једног од потомака Рефаимаца, а Филистејци су били покорени.
5 Затим је опет избио рат са Филистејцима у Гову. Тада је Елханан, син Јарин, убио Ламија, брата Голијата Гаћанина, коме је дршка копља била као ткалачко вратило.
6 Затим је опет избио рат у Гату. Ту је био неки човек дивовског раста, који је имао шест прстију на свакој руци, и шест прстију на свакој нози, укупно двадесет четири прста. И он је био Рафајев потомак. 7 Он је вређао Израиљ, али га је убио Јонатан, син Давидовог брата Шиме.
8 Они су били потомци Рафаја из Гата, а погинули су од руке Давида и његових слугу.
Изванредни Божији благослови за његов народ
1 Петар, апостол Исуса Христа, поздравља изабране дошљаке, расејане по Понту, Галатији, Кападокији, Малој Азији и Витинији, 2 које је Бог Отац изабрао на основу свог предзнања, посвећењем Духа, да буду послушни Исусу Христу, и пошкропљени његовом крвљу: милост вам и мир у изобиљу.
Животна нада
3 Нека је благословен Бог и Отац Господа нашега Исуса Христа, који нас је по свом великом милосрђу – посредством ускрсења Исуса Христа из мртвих – поново родио за живу наду, 4 да ћемо примити наследство које је непропадљиво, неокаљано и које не вене. Оно се чува на небу за вас, 5 које Божија сила чува посредством вере за спасење, спремно да се открије у последње дане.
6 Ви се овоме радујете, иако сте сад, кад већ тако треба да буде, накратко ожалошћени разним невољама које вас сналазе. 7 Невоље, наиме, доказују искреност ваше вере, која је драгоценија од злата. Па и злато, иако пропадљиво, мора да се испита ватром. Тако ћете по својој вери примити хвалу, славу и част, када се појави Исус Христос. 8 Ви га волите, иако га нисте видели, и верујете у њега, иако га сада не видите, те се радујете неизрецивом и узвишеном радошћу, 9 јер постижете сврху своје вере: спасење својих душа.
10 Ово спасење су тражили и испитивали пророци који су пророковали о милости која је вама намењена. 11 Они су истраживали када ће се и како то спасење остварити. На то време је указивао Дух Христов који је био у њима, унапред најављујући о Христовим патњама и слави која га очекује после тога. 12 Њима је Бог открио да, тиме што су говорили о овим стварима, нису служили себи, него вама, којима су то сада објавили гласници Радосне вести посредством Светог Духа, посланог с неба. У ове ствари и анђели желе да завире.
Позив на свето живљење
13 Зато, нека ваш ум буде спреман, будите трезни, потпуно се поуздајте у милост коју ћете добити по откривењу Исуса Христа. 14 Као послушна деца, не живите као некада у незнању, када сте били вођени разним жељама. 15 Напротив, владајте се свето као што је свет Бог који вас је позвао. 16 Јер је у Писму написано: „Будите свети, јер ја сам свет.“
17 Па ако зовете Оцем Бога који је непристрасан, и који суди свакога по његовим делима, проводите време свог живота у туђини у страху пред њим. 18 Ви, наиме, знате да од свог испразног начина живота, који сте наследили од својих очева, нисте откупљени пропадљивим сребром или златом, 19 него драгоценом крвљу Христа, који је био као јагње без мане и недостатка. 20 Он је предодређен још пре стварања света, али се појавио у последња времена ради вас, 21 који његовим посредством верујете у Бога. Он је Христа ускрсао из мртвих и дао му славу, тако да ваша вера и нада буду усмерене на Бога.
22 А сада, пошто сте очистили своје душе послушношћу истини, тако да имате искрену љубав према својој браћи по вери, предано волите једни друге из чиста срца. 23 Наиме, ви сте наново рођени, али не од пропадљивог семена, него од непропадљивог, посредством речи живога Бога који не умире. 24 Јер Писмо говори:
„Свако је тело као трава,
и сва му је слава као цвет пољски.
Сахне трава, цвет отпада,
25 али реч Господња остаје довека.“
Та реч је Радосна вест која вам је проповедана.
Покајање становника Ниниве
3 Реч Господња по други пут дође Јони: 2 „Устани и иди у Ниниву, тај велики град и проповедај му оно што ти ја кажем.“
3 Јона устане и оде у Ниниву по речи Господњој. А Нинива је била велики град пред Богом, три дана хода. 4 Кад је ушао у град, Јона је ишао само дан хода проповедајући: „Још четрдесет дана и Нинива ће бити уништена.“ 5 Нинивљани су поверовали Богу; прогласили су пост, па су се, од највећег до најмањег, обукли у кострет.
6 Кад је вест дошла до цара, он је устао са свог престола, скинуо своје рухо, ставио на себе кострет и сео у пепео. 7 Онда је заповедио да вичу по Ниниви:
„По налогу цара и његових великаша:
’Ни човек ни стока, било крупна или ситна, не сме ништа окусити! Нека не пасу и не пију воду. 8 Нека се и стока и људи покрију кострећу, и нека из све снаге призивају Бога. Нека се свако одврати од свога злог пута и од насиља које је чинио. 9 Ко зна? Можда ће се Бог одвратити и милостиво одустати од свог љутог гнева, па не изгинемо.’“
10 Бог је видео њихова дела, како су се одвратили од својих злих путева, па је одустао од несреће, коју је рекао да ће извршити над њима. И тако је није извршио.
Исусове следбенице
8 После овога, Исус је обишао градове и села објављујући и проповедајући Радосну вест о Царству Божијем. С њим су била и Дванаесторица, 2 и неке жене које су биле излечене од злих духова и болести: Марија Магдалена, из које је изашло седам злих духова, 3 Јована, жена Хузе, Иродовог управитеља двора, Сузана, и многе друге које су им помагале од своје имовине.
Прича о сејачу
4 Народ је и даље долазио Исусу из свакога града. Када се окупило мноштво света, Исус им исприча причу: 5 „Изађе сејач да сеје своје семе. И како је сејао, нека зрна су пала крај пута, те га људи изгазе и птице га позобају. 6 Друго је пало на камен. Оно је никло, али се осушило, јер није имало влаге. 7 Треће је пало међу трње. Али трње је израсло заједно са њим и угушило га. 8 Четврто је пало на добру земљу. Оно је никло и родило стоструко.“
Исус је завршио речима: „Ко има уши, нека слуша!“
Зашто Исус говори у причама
9 Његови ученици су га питали за значење приче. 10 Он им рече: „Вама је дано да сазнате тајне Царства Божијег, а осталима се говори у причама, да
’гледајући не виде
и слушајући не разумеју.’
11 А ево шта прича значи: семе је Божија реч. 12 Семе које је пало крај пута – то су они који су реч чули, али долази ђаво и односи реч из њиховог срца, да не би поверовали и били спасени. 13 Семе које је пало на камен – то су они који чим чују реч, с радошћу је примају. Али пошто реч није ухватила корена у њима, неко време верују, па кад наступи час искушења, они отпадају. 14 Семе које је пало међу трње – то су они који слушају реч, али их бриге, богатство и животна задовољства постепено гуше, те не доносе зрео род. 15 А семе које је пало на добро тле – то су они који слушају реч и задржавају је у добром и племенитом срцу, те постојано доносе род.
Прича о лампи
16 Нико не пали светиљку да би је покрио посудом, нити да би је ставио под кревет, него је ставља на свећњак да би они који улазе видели светлост. 17 Јер нема тога што је тајно, а да се неће открити, нити има чега што је прикривено, а да се неће сазнати и обелоданити. 18 Зато, пазите како слушате, јер онај ко има, њему ће се додати, а од онога који нема, узеће се и оно што мисли да има.“
Исусова мајка и браћа
19 Дошли су и Исусова мајка и браћа да га виде, али нису могли да дођу до њега од много народа. 20 Јавили су му: „Ту напољу су твоја мајка и твоја браћа и хоће да те виде.“ 21 Исус им одговори: „Моја мајка и моја браћа су они који слушају Божију реч и извршују је.“
Исус смирује буру
22 Једног дана је Исус ушао у бродић са својим ученицима и рекао им: „Хајдемо на другу страну језера!“ Они оду. 23 Док су пловили, Исус заспа. Подиже се бура на језеру, тако да се чамац пунио водом, те су били у опасности.
24 Његови ученици му приђу и пробуде га, говорећи: „Учитељу, учитељу, пропадамо!“ Исус се подиже, па заповеди ветру и таласима, те се они смирише и настаде тишина. 25 Онда им рече: „Где вам је вера?“
А они су, уплашени и зачуђени, говорили један другом: „Ко је овај што заповеда ветровима и води, те му се покоравају?“
Исус исцељује опседнутог
26 Допловили су до гедаринске области, који се налази насупрот Галилеји. 27 Када се искрцао на суво, срео га је неки човек из града, који је био опседнут злим духовима. Он се дуго није облачио и није живео у кући, него по гробовима. 28 Када је видео Исуса, повикао је, пао пред њега, и рекао веома гласно: „Шта хоћеш од мене, Исусе, Сине најузвишенијег Бога? Молим те, немој да ме мучиш!“ 29 Исус је, наиме, заповедио нечистом духу да изађе из човека, јер га је одавно обузео. Њега су морали да везују ланцима и оковима и да га чувају, али би он покидао окове, и зли дух га је терао на пуста места.
30 Исус га упита: „Како ти је име?“ Он одговори: „Легија!“, јер је много злих духова ушло у њега. 31 Они су преклињали Исуса да им не заповеди да оду у бездан.
32 А ту у близини, на једној падини, пасло је велико крдо свиња. Зли духови замоле Исуса да им дозволи да иду у свиње. Исус им је то дозволио. 33 Тада су зли духови изашли из човека, ушли у свиње, па се крдо сјурило низ обронак у језеро и подавило се.
34 Кад су свињари видели шта се догодило, разбежали су и јавили то људима у граду и по селима. 35 Људи изађу да виде шта се десило. Кад су дошли к Исусу, нашли су човека који је био опседнут злим духовима, како седи до Исусових ногу, одевен и при здравој памети. То их је уплашило. 36 Очевици су испричали другима како је Исус исцелио опседнутог. 37 Становници из читавог гедаринског краја су га молили да оде, јер су се веома уплашили. Исус уђе у бродић и врати се.
38 А човек, из кога су изашли зли духови, замолио га је да остане са њим, али га је Исус отпремио, рекавши: 39 „Врати се својој кући и испричај шта ти је Бог учинио.“ Он оде, те је по целом граду говорио шта му је Исус учинио.
Исус враћа Јаирову ћерку у живот
40 Када се Исус вратио на другу обалу језера, народ га је срдачно дочекао, јер су га сви очекивали. 41 Дође и неки човек који се звао Јаир, старешина синагоге. Он клекну пред Исуса и замоли га да дође у његов дом. 42 Он је, наиме, имао ћерку јединицу од дванаест година, која је била на самрти.
Док је Исус ишао, народ се гурао око њега. 43 Ту је била и нека жена која је дванаест година боловала од крварења. Она је сав свој иметак потрошила на лекаре, али ниједан није могао да је излечи. 44 Она му приђе с леђа и дотаче руб његове одеће. Крварење одмах престаде.
45 Исус упита: „Ко ме је дотакао?“
Како су сви порицали, Петар одговори: „Учитељу, то се народ око тебе гура!“
46 Али Исус рече: „Неко ме је дотакао, јер сам осетио да је сила изашла из мене.“
47 Видевши да није остала непримећена, жена иступи дрхтећи, те паде ничице пред њега, и рече пред свим народом зашто га је дотакла и како је одмах оздравила. 48 Исус јој онда рече: „Ћерко, твоја те је вера исцелила; иди с миром.“
49 Док је он још говорио, неко дође из куће Јаира, старешине синагоге, и рече Јаиру: „Твоја ћерка је умрла, не мучи више учитеља.“
50 Исус је то чуо, па је рекао Јаиру: „Не бој се, само веруј, и биће исцељена.“ 51 Када је дошао у кућу, никоме није дозволио да уђе унутра с њим, осим Петра, Јована, Јакова и девојчициних родитеља. 52 Сви су плакали и нарицали за њом. Исус рече: „Не плачите, није умрла, него спава.“
53 Сви су му се смејали, јер су знали да је умрла. 54 Исус узе њену руку и повика: „Девојчице, устани!“ 55 Њен дух се врати, те она одмах устаде, а Исус заповеди да јој дају нешто да једе. 56 Њени родитељи су били запањени, али им Исус заповеди да ником не говоре шта се догодило.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.