M’Cheyne Bible Reading Plan

Божије обећање Давиду

(2. Сам 7,1-17)

17 Када се Давид настанио у својој палати, он рече пророку Натану: »Ето, ја живим у кући од кедровине, а Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза је под шатором.«

² А Натан му одговори: »Учини што год да си наумио, јер Бог је с тобом.«

³ Те ноћи Божија реч дође Натану: ⁴ »Иди и реци мом слузи Давиду: ‚Овако каже ГОСПОД: Ниси ти онај који ће ми саградити кућу у којој ћу боравити. ⁵ Нисам боравио у кући откад сам Израел извео из Египта па све до сада. Стално сам се селио од једног места за шатор до другог, од једног боравишта до другог. ⁶ Али, куд год да сам се селио заједно са свим Израелцима, да ли сам икада рекао неком од њихових судија којима сам заповедио да буду пастири мог народа: »Зашто ми не саградисте кућу од кедровине?«‘

⁷ »Дакле, реци мом слузи Давиду: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама: Ја сам онај који те довео с пашњака, где си ишао за стадима, да будеш владар над мојим народом Израелом. ⁸ Био сам с тобом куд год си ишао и пред тобом сам уклонио све твоје непријатеље. Учинићу да ти име буде славно као имена највећих људи на земљи. ⁹ А одредићу и место за свој народ Израел и посадити га на њему да би имао свој дом и да га нико не би узнемиравао. Више га неће тлачити зликовци као што су чинили у почетку ¹⁰ и као што су чинили откад сам поставио судије свом народу Израелу. А покорићу и све твоје непријатеље. Ја, ГОСПОД, кажем ти да ћу сâм ја учврстити твоју владарску кућу. ¹¹ Када дође време да умреш и сахране те крај твојих праотаца, учинићу да те наследи твој потомак – један од твојих синова – и учврстићу његово царство. ¹² Он ће саградити дом за мене, а ја ћу довека учврстити његов престо. ¹³ Ја ћу му бити отац, а он ће ми бити син. Никада му нећу ускратити своју љубав, као што сам је ускратио твом претходнику. ¹⁴ Поставићу га над мојим домом и мојим царством довека. Његов престо биће довека учвршћен.‘«

¹⁵ И Натан пренесе Давиду све ове речи и све што је видео.

Давидова молитва

(2. Сам 7,18-29)

¹⁶ Тада цар Давид уђе и седе пред ГОСПОДА, па рече: »Ко сам ја, ГОСПОДЕ, Боже, и шта је моја породица, да си ме оволико уздигао? ¹⁷ И као да ти то није било довољно, Боже, него си још говорио и о будућности моје породице. Погледао си на мене као да сам најузвишенији међу људима, ГОСПОДЕ, Боже. ¹⁸ Шта бих још могао да ти кажем кад си мене, свог слугу, огрнуо таквом славом? Јер, ти ме знаш, ¹⁹ ГОСПОДЕ. Ради мене, свог слуге, и по својој вољи учинио си ово велико дело и обзнанио сва ова велика дела. ²⁰ Нема никога као што си ти, ГОСПОДЕ, и нема другог Бога осим тебе, баш као што смо својим ушима чули. ²¹ И ко је као твој народ Израел – једини народ на земљи који је Бог ишао да избави да му буде народ и да тако обзнани своје Име? Учинио си велика и страшна дела и истерао народе пред својим народом, који си избавио из Египта. ²² Учинио си да Израел буде твој народ довека, а ти си, ГОСПОДЕ, постао његов Бог.

²³ »А сада, ГОСПОДЕ, нека обећање које си дао о мени, свом слузи, и о мојој породици остане довека. Учини као што си обећао. ²⁴ Нека буде тако, да твоје Име буде велико довека и да људи говоре: ‚ГОСПОД над војскама, Бог Израелов, заиста је Бог Израелов!‘ Владарска кућа твог слуге Давида учврстиће се пред тобом.

²⁵ »Ти си, Боже мој, открио мени, свом слузи, да ћеш ми подићи владарску кућу. Стога сам се и усудио да ти упутим ову молитву. ²⁶ ГОСПОДЕ, ти си Бог! Ти си сва ова добра обећао мени, свом слузи. ²⁷ Сада те молим да благословиш моју владарску кућу, да довека остане пред тобом. Јер, ти си је, ГОСПОДЕ, благословио, и биће благословена довека.«

Покоравање Богу

4 Откуд ратови и откуд борбе међу вама? Зар не долазе од ваших пожуда које војују у вашим удовима? ² Жудите а немате; убијате и завидите а не можете да остварите; борите се и ратујете. Немате, јер не молите. ³ Молите али не добијате, јер из рђавих побуда молите – да бисте то проћердали у својим насладама.

⁴ Прељубници! Зар не знате да је пријатељство са светом непријатељство према Богу? Стога, ко хоће да буде пријатељ свету, постаје Божији непријатељ. ⁵ Или можда мислите да Писмо узалуд каже да Бог љубоморно чезне за духом који је настанио у нама^[a]. ⁶ Али он нам дарује још већу милост. Зато каже:

⁷ Потчините се, дакле, Богу, а одуприте се ђаволу, па ће побећи од вас. ⁸ Приближите се Богу, па ће се и он приближити вама. Очистите руке, грешници, и освештајте срце, ви који се двоумите. ⁹ Јадикујте, тугујте и заплачите. Нека се ваш смех преокрене у тугу, а радост у жалост. ¹⁰ Будите понизни пред Господом, и он ће вас узвисити.

¹¹ Не говорите један против другога, браћо. Ко говори против свога брата, или свога брата осуђује, говори против Закона и осуђује Закон. А ако осуђујеш Закон, онда га не извршаваш, него си његов судија. ¹² Само је један Законодавац и Судија, Онај који може да спасе и да погуби. А ко си ти да осуђујеш свога ближњег?

Опомена против хвалисања

¹³ Чујте сада, ви који говорите: »Данас или сутра отпутоваћемо у тај и тај град, па ћемо тамо провести годину дана, трговати и зарадити.« ¹⁴ Па ви не знате ни шта ће бити сутра! Јер, шта је ваш живот? Ви сте измаглица која се начас појави, а онда ишчезне. ¹⁵ Уместо да говорите: »Ако Бог буде хтео, поживећемо и учинити ово или оно«, ¹⁶ ви се хвалишете и правите се важни. Свако такво хвалисање је зло. ¹⁷ Ко, дакле, зна како да чини добро, а не чини га, чини грех.

Јона бежи од ГОСПОДА

1 Реч ГОСПОДЊА дође Јони сину Амитајевом: ² »Спреми се и иди у велики град Ниниву и проповедај против њега, јер сам чуо за његова злодела.«

³ Али Јона крену да бежи од ГОСПОДА и запути се у Таршиш. Сиђе до Јопе, где нађе лађу која је пловила за Таршиш. Пошто је платио за пут, сиђе у лађу и отплови према Таршишу, не би ли побегао од ГОСПОДА.

⁴ Тада ГОСПОД посла силан ветар на море, па се диже толико жестока олуја да је лађа била у опасности да се разбије. ⁵ Сви морнари се уплашише, па сваки завапи своме богу, а и товар бацише у море да олакшају лађу. А Јона је био сишао у потпалубље, где је легао и чврсто заспао.

⁶ Капетан му приђе и рече: »Како можеш да спаваш? Устани и помоли се своме богу! Можда ће тај бог обратити пажњу на нас, па нећемо пропасти.«

⁷ Тада морнари рекоше један другом: »Хајде да бацимо коцку, да откријемо због кога нас је снашла ова несрећа.«

Тако бацише коцку, и она паде на Јону.

⁸ Они га упиташе: »Кажи нам, због кога нас је снашла ова несрећа? Којим се послом бавиш? Одакле си? Из које си земље и из ког народа?«

⁹ Он им одговори: »Ја сам Јеврејин и клањам се ГОСПОДУ, Богу неба^[a], који је начинио море и копно.«

¹⁰ Сазнавши од њега да бежи од ГОСПОДА, силно се уплашише и упиташе га: »Зашто си то учинио?«

¹¹ А море је постајало све узбурканије, па га они упиташе: »Шта да учинимо с тобом да би нам се море смирило?«

¹² »Дигните ме и баците у море«, одврати он, »па ће се море смирити. Знам да сам ја крив што вас је захватила ова жестока олуја.«

¹³ Људи покушаше да одвеслају назад према копну, али нису могли, јер је море било све узбурканије.

¹⁴ Тада завапише ГОСПОДУ: »ГОСПОДЕ, молимо те, не дај да погинемо због тога што ћемо овоме човеку одузети живот! Не сматрај нас кривима за проливање недужне крви, јер ти си, ГОСПОДЕ, учинио како ти се свидело.«

¹⁵ Потом узеше Јону и бацише га у море, и море престаде да бесни. ¹⁶ Они се збога тога силно уплашише ГОСПОДА, па му принеше клану жртву и заветоваше му се.

¹⁷ А ГОСПОД одреди једну велику рибу да прогута Јону, и Јона три дана и три ноћи проведе у рибљој утроби.

Господар суботе

(Мт 12,1-8; Мк 2,23-28)

6 Када је Исус једне суботе пролазио кроз житна поља, његови ученици су кидали класове, трли их рукама и јели.

² Тада неки фарисеји рекоше: »Зашто чините оно што се не сме чинити у суботу?«

³ »Зар нисте читали«, упита их Исус, »шта је Давид учинио кад су он и његови пратиоци огладнели? ⁴ Ушао је у Божији дом, узео свете хлебове – које не сме да једе нико осим свештеникâ – јео и дао својим пратиоцима?«

⁵ И још им рече: »Син човечији је господар суботе.«

Излечење човека са осушеном руком

(Мт 12,9-14; Мк 3,1-6)

⁶ Једне друге суботе уђе у синагогу и поче да учи народ. А тамо је био и један човек са осушеном десном руком. ⁷ Учитељи закона и фарисеји будно су пазили на Исуса да виде да ли ће да лечи у суботу, како би имали разлог да га оптуже.

⁸ Он је знао шта мисле, па рече човеку са осушеном руком: »Дигни се и стани у средину.«

И овај се диже и стаде.

⁹ Тада им Исус рече: »Питам вас: да ли суботом сме да се чини добро или зло, да се живот спасе или убије?«

¹⁰ Затим их све заокружи погледом, па рече човеку: »Испружи руку.«

Овај тако учини и рука му оздрави. ¹¹ А они се разгневише, па међу собом почеше да разговарају о томе шта да ураде са Исусом.

Избор Дванаесторице

(Мт 10,1-4; Мк 3,13-19)

¹² Тих дана Исус оде на гору да се помоли, па проведе ноћ молећи се Богу. ¹³ А када је свануло, позва своје ученике и изабра дванаесторицу, које назва и апостолима: ¹⁴ Симона, кога је назвао и Петар, и његовог брата Андреју; Јакова и Јована; Филипа и Вартоломеја; ¹⁵ Матеја и Тому; Јакова Алфејевог и Симона званог Зилот; ¹⁶ Јуду Јаковљевог и Јуду Искариотског, који је постао издајник.

Благослови и претње

(Мт 4,23-5,12)

¹⁷ Исус сиђе с њима и стаде на једно равно место. А тамо је било мноштво његових ученика и силан народ из целе Јудеје, из Јерусалима и тирског и сидонског приморја. ¹⁸ Дошли су да га чују и да се излече од својих болести. А оздрављали су и они које су мучили нечисти духови. ¹⁹ Сав народ је хтео да га дотакне, јер је из њега излазила сила и све их лечила.

²⁰ Тада Исус погледа своје ученике и рече:

²² »Благо вама кад вас људи замрзе, кад вас изопште и вређају, и кад ваше име одбаце као зло – због Сина човечијега. ²³ Радујте се тога дана и скачите од радости, јер је велика ваша награда на небу. Јер, њихови праоци су исто тако чинили пророцима. ²⁴ Али тешко вама, богаташи, јер сте већ примили своју утеху. ²⁵ Тешко вама који сте сада сити, јер ћете гладовати. Тешко вама који се сада смејете, јер ћете туговати и плакати. ²⁶ Тешко вама кад сви људи о вама лепо говоре, јер су њихови праоци тако чинили лажним пророцима.«

Љубав према непријатељима

(Мт 5,38-48; 7,12а)

²⁷ »А вама који слушате кажем: волите своје непријатеље, чините добро онима који вас мрзе, ²⁸ благосиљајте оне који вас проклињу, молите се за оне који вас злостављају. ²⁹ Ако те неко удари по образу, окрени и други. Ако ти неко узме огртач, не спречавај га да ти узме и кошуљу. ³⁰ Дај свакоме ко од тебе нешто затражи, и ако неко узме твоје, не тражи то назад. ³¹ Како желите да људи чине вама, тако треба ви да чините њима.

³² »Ако волите оне који воле вас, какву похвалу заслужујете? Јер, и грешници воле оне који воле њих. ³³ И ако чините добро онима који вама чине добро, какву похвалу заслужујете? То исто чине и грешници. ³⁴ И ако позајмљујете онима за које се надате да ће вам вратити, какву похвалу заслужујете? И грешници позајмљују грешницима да им се исто врати.

³⁵ »Него, волите своје непријатеље и чините им добро. И позајмљујте не очекујући ништа, и ваша награда биће велика и бићете синови Свевишњега Бога, јер је он благ према незахвалнима и злима. ³⁶ Будите милосрдни као што је и ваш Отац милосрдан.«

Не судите

(Мт 7,1-5)

³⁷ »Не судите, па вам се неће судити. Не осуђујте, па нећете бити осуђени. Опраштајте, и биће вам опроштено. ³⁸ Дајте, и даће вам се. Сипаће вам у наручје добру меру, набијену, стресену и преобилну. Јер, каквом мером мерите, таквом ће се и вама мерити.«

³⁹ А исприча им и ову причу: »Може ли слепи да води слепога? Зар неће обојица упасти у јаму? ⁴⁰ Ниједан ученик није већи од свога учитеља – и потпуно научен, биће само као учитељ.

⁴¹ »Зашто гледаш трун у оку свога брата, а не примећујеш брвно у своме оку? ⁴² Како можеш да кажеш своме брату: ‚Брате, дај да ти извадим трун из ока‘, кад не видиш брвно у свом? Лицемеру! Прво извади брвно из свога ока, па ћеш тек онда добро видети како да извадиш трун из ока свога брата.«

Дрво и његов плод

(Мт 7,17-20; 12,34б-35)

⁴³ »Нема доброг дрвета које доноси рђав плод, ни рђавог дрвета које доноси добар плод. ⁴⁴ Јер, свако дрво се познаје по свом плоду. Са трња се не беру смокве, ни грожђе са купине. ⁴⁵ Добар човек из добре ризнице свога срца износи добро, а зао човек из зле ризнице износи зло, јер уста говоре оно чега је срце пуно.«

Два темеља

(Мт 7,24-27)

⁴⁶ »Зашто ме зовете: ‚Господе, Господе‘, а не чините оно што вам говорим? ⁴⁷ Показаћу вам коме је сличан сваки онај ко дође к мени, чује моје речи и извршава их: ⁴⁸ сличан је човеку који зида кућу. Ископао је дубоко и поставио темељ на стени, па кад је наишла бујица, река навали на ту кућу, али није могла да је пољуља, јер је ова била добро сазидана.

⁴⁹ »А ко чује и не извршава, сличан је човеку који је сазидао кућу на земљи, без темеља. Река навали на њу и кућа се одмах сруши, па од ње остаде само велика развалина.«