M’Cheyne Bible Reading Plan

Чудо са секиром

6 Пророчки синови рекоше Јелисеју: „Погледај, место где живимо пред тобом је веома скучено за нас. ² Хајде да одемо до Јордана, где ће свако од нас узети по један балван, да направимо себи место за живот.“

Он рече: „Пођите!“

³ Један од њих рече: „Хоћеш ли и ти поћи са својим слугама?“

Он одговори: „Поћи ћу.“ ⁴ Он пође с њима.

Кад су дошли на Јордан, посекли су дрва. ⁵ Међутим, док је један обарао балван, секира падне у воду. Он повика и рече: „Авај, господару, а још је била позајмљена!“

⁶ Човек Божији упита: „Где је пала?“ Кад су му показали место, одсекао је прут и бацио га тамо, и учинио да секира исплива. ⁷ Затим је рекао: „Извадите је.“ Човек пружи руку и узме је.

Осујећен напад Арамејаца

⁸ Арамејски цар је био у рату са Израиљем. Он се посаветовао са својим слугама и рекао: „Утаборићу се на том и том месту.“

⁹ Али човек Божији посла поруку цару израиљском: „Пази се да не прођеш тим местом, јер Арамејци силазе онамо.“ ¹⁰ Цар израиљски је послао људе на место за које му је рекао човек Божији. Он га је упозоравао, те се цар израиљски чувао; а то се није догодило само једном или двапут.

¹¹ Арамејски цар се веома узнемирио због тога. Окупио је своје слуге и рекао им: „Зар ми нећете рећи ко је од нас на страни израиљског цара?“

¹² Један од његових слугу му рече: „Није нико, господару мој царе. Него то пророк Јелисеј у Израиљу јавља израиљском цару и ствари које ти изговориш у својој спаваћој соби.“

¹³ Цар рече: „Пођите и видите где је, а ја ћу послати људе да га ухвате.“ Било му је јављено: „Ено га у Дотану!“ ¹⁴ Тада је послао коње, бојна кола и велику војску. Дошли су ноћу и опколили град.

¹⁵ Кад је слуга човека Божијег устао рано ујутро и изашао, гле, војска с коњима и бојним колима опколила град. Слуга рече: „Јао, господару, шта да радимо?!“

¹⁶ А он рече: „Не бој се, јер има их више с нама, него с њима.“

¹⁷ Тада се Јелисеј помолио: „Господе, отвори му очи да види.“ Господ је отворио очи слузи, те је видео да је гора око Јелисеја пуна коња и ватрених кочија.

¹⁸ Кад су Арамејци сишли к њему, Јелисеј се помолио Господу: „Удари овај народ слепилом!“ И удари их слепилом по речи Јелисејевој.

¹⁹ Тада им Јелисеј рече: „Ово није пут и ово није град. Пођите за мном и ја ћу вас одвести човеку кога тражите.“ Али одвео их је у Самарију.

²⁰ Чим су дошли у Самарију, Јелисеј рече: „Господе, отвори им очи да виде!“ Господ им је отворио очи, па су видели да су усред Самарије.

²¹ Кад их је цар израиљски угледао, он рече Јелисеју: „Оче мој, хоћу ли их побити?“

²² Он рече: „Нећеш их побити! Зар да побијеш заробљенике мачем и луком? Изнеси пред њих хлеб и воду, нека једу и пију, а онда нека иду своме господару.“ ²³ Цар им је припремио велику гозбу. Кад су јели и пили, послао их је назад, те су отишли своме господару. Арамејске чете нису више упадале у израиљску земљу.

Глад у опкољеној Самарији

²⁴ После неког времена, арамејски цар Вен-Адад, скупи сву своју војску, па крене и опколи Самарију. ²⁵ У Самарији је због опсаде завладала велика глад. Једна магарећа глава се продавала за осамдесет сребрних шекела, а четвртина кава^[a] голубијег измета за пет сребрних шекела.

²⁶ Кад је израиљски цар пролазио покрај зидина, једна жена повика к њему: „Помагај, господару мој царе!“

²⁷ Он рече: „Ако ти Господ не помаже, како ћу ти ја помоћи? Нечим са гумна, или из каце? ²⁸ Каква те мука мучи?“ – упита цар.

Жена одговори: „Ова жена ми је рекла: ’Дај свога сина да га поједемо данас, а мога сина ћемо појести сутра.’ ²⁹ Тако смо скувале мог сина и појеле га. Али кад сам јој следећег дана рекла: ’Дај твога сина да га поједемо’, она је сакрила свога сина.“

³⁰ Кад је цар чуо речи ове жене, он раздра своју одећу. Кад је ходао по зидинама, народ је видео да испод, на свом телу, носи кострет. ³¹ Он рече: „Нека ми Бог учини тако, и још више, ако данас глава Сафатовог сина Јелисејева остане на њему!“

³² А Јелисеј је седео у својој кући заједно са старешинама. Цар је послао човека пред собом, али пре него што је гласник дошао к њему, он рече старешинама: „Видите ли да је онај крвник послао некога да ми одсече главу? Пазите! Кад гласник дође, ви затворите врата и одбијте га од врата. Не чује ли се то корак његовог господара за њим?“

³³ Док је он још говорио, гле, гласник сиђе к њему и рече: „Ова невоља је од Господа! Чему још да се надам од Господа?“

Надгледници

3 Ово је истина: ако неко жели да буде надгледник, добру службу жели. ² Надгледник, наиме треба да буде беспрекоран, ожењен једном женом, трезвен, разборит, поштован, гостољубив, кадар да поучава. ³ Он не сме да буде пијаница или насилник, него благ, не свађалица, и не похлепан на новац. ⁴ Такође треба да добро управља својом породицом, и да има послушну децу која га у потпуности поштују. ⁵ Јер ако неко не зна да управља својим домом, како ће се бринути о Цркви Божијој? ⁶ Надгледник не сме да буде новообраћеник, да се не би узохолио, те пао под Божију осуду, као ђаво. ⁷ Уз то треба да буде поштован и од људи изван Цркве, да се не осрамоти те упадне у ђаволску замку.

Ђакони

⁸ Исто тако и ђакони треба да буду честити, а не дволични, не који су склони опијању, не грамзиви. ⁹ Они треба да чистом савешћу следе веру коју је Бог открио. ¹⁰ Ђаконе најпре треба проверити, па тек онда, ако се покажу беспрекорнима, поверити им службу.

¹¹ Њихове жене такође треба да буду честите, а не склоне оговарању, трезвене, у свему верне.

¹² Ђакони треба да имају само једну жену, и да добро управљају својом децом и породицом. ¹³ Наиме, они који добро обављају ђаконску службу, стичу себи добар углед, и прилику да слободно говоре о својој вери у Христа Исуса.

¹⁴ Пишем ти ово у нади да ћу ускоро доћи к теби. ¹⁵ Али ако окасним, ти знаш како треба да се владаш у Божијем дому, који је Црква живога Бога, стуб и упориште истине. ¹⁶ Несумњиво, тајна побожности је велика:

Сукоб народа и небеске силе

10 У трећој години Кира^[a], цара Персије, Данилу, који је назван Валтазар, била је откривена порука. Порука је била истинита, а односила се на велики рат. Он је разумео поруку; њено значење му је дошло у виђењу.

² У те дане, ја, Данило, био сам у жалости три седмице. ³ Нисам јео пробрана јела, месо и вино није улазило на моја уста, нити сам се мазао уљем док се нису навршиле три седмице.

⁴ Двадесет четвртог дана првог месеца, стајао сам поред велике реке Тигар. ⁵ Кад сам подигао поглед, угледао сам једног човека обученог у ланену одећу. Бокови су му били опасани појасом од чистог злата из Уфаза. ⁶ Тело му је било као хрисолит, лице као муња, а очи као упаљена бакља. Његове руке и ноге изгледале су као углачана бронза, а глас му је био као бука великог мноштва.

⁷ Само сам ја, Данило, видео виђење; људи који су били са мном нису видели виђење. Њих је обузео велики страх, па су побегли и сакрили се. ⁸ А ја сам остао са̂м гледајући ово велико виђење; снаге је нестало у мени, лице ми се изменило, изобличило се, оставила ме снага.

⁹ Тада сам зачуо како ми говори глас, и чим сам чуо његов глас како ми говори, пао сам лицем на земљу утонувши у дубок сан. ¹⁰ Али рука ме је дотакла и помогла ми да се придигнем на колена и руке. ¹¹ Он ми рече: „Данило, изабрани човече, размотри речи које ти говорим. Устани, јер сам послан к теби.“

Када ми је рекао ове речи, устао сам тресући се. ¹² Затим је рекао: „Не бој се, Данило, јер су твоје речи биле услишене још првог дана кад си одлучио да разумеш ово и да се понизиш пред својим Богом; због твојих речи сам и дошао. ¹³ Међутим, кнез персијске војске ми се одупирао двадесет један дан, али ми је Михаило, један од водећих кнезова, притекао у помоћ кад сам остао са̂м с персијским царевима. ¹⁴ Дошао сам, дакле, да ти разјасним шта ће задесити твој народ у последњим данима. Има, наиме, још једно виђење за те дане.“

¹⁵ Док ми је он говорио ово, погнуо сам лице к земљи и занемео. ¹⁶ Тада ми је тај што је изгледао као човек дотакнуо усне, а ја сам отворио уста и проговорио, рекавши ономе који је стајао преда мном: „Господару мој, због виђења су ме спопали болови и снага ме је оставила. ¹⁷ Како ја, слуга свога господара, могу сад да разговарам са својим господарем, кад сам остао без снаге и даха?“

¹⁸ Тада ме је опет дотакнуо, окрепио ме ¹⁹ и рекао: „Не бој се, изабрани човече! Мир с тобом! Охрабри се, охрабри се!“

Док је разговарао са мном, ја сам се охрабрио и рекао: „Говори, мој господару, пошто си ме охрабрио.“

²⁰ Он ме упита: „Знаш ли зашто сам дошао к теби? Но, сада ћу се вратити да ратујем против кнеза персијске војске. Кад ја одем, доћи ће, ево, грчки кнез. ²¹ И нико други ми не помаже против њих осим Михаила, вашег кнеза. Ипак, рећи ћу ти што је записано у Књизи истине.

א Алеф

ב Бет

ג Гимел