M’Cheyne Bible Reading Plan
Здружени поход против Арама
22 Наредне три године није било рата између Арама и Израиља. 2 А онда, у трећој години, дође Јосафат, цар Јудин, к цару израиљском.
3 Цар израиљски рече својим слугама: „Знате ли да Рамот галадски припада нама? А ипак, ми не предузимамо ништа да га повратимо из руку цара арамског.“ 4 Он рече Јосафату: „Хоћеш ли поћи са мном на Рамот галадски?“ Јосафат одговори цару израиљском: „Што сам ја, то си ти; мој је народ као твој народ, и моји коњи као твоји коњи.“ 5 Јосафат рече цару израиљском: „Затражи прво Господњи савет.“ 6 Цар израиљски окупи четири стотине пророка и рече им: „Да ли да пођем у рат против Рамота галадског, или да се оканем тога?“ Они му одговорише: „Пођи, јер ће га Господ предати у цареве руке.“
7 Јосафат упита: „Има ли овде још неки пророк Господњи да га питамо?“
8 Цар израиљски рече Јосафату: „Постоји још један човек преко кога можемо да питамо Господа, али ја га мрзим, јер ми не пророкује ништа добро, него само зло. То је Михеја, син Јемлин.“
А Јосафат рече: „Нека цар не говори тако.“ 9 Тада цар израиљски дозва једног дворанина и рече: „Брзо доведи Михеју, сина Јемлиног!“
10 Цар израиљски и Јосафат, цар Јудин, обучени у своје одоре, седели су сваки на своме престолу код гумна на улазу самаријске капије, док су сви пророци пророковали пред њима. 11 Седекија, син Хананин, начини себи гвоздене рогове и рече: „Говори Господ: ’Овим ћеш бости Арамејце, док их не докрајчиш!’“
12 Сви пророци су овако пророковали, говорећи: „Иди на Рамот галадски и имаћеш успеха, јер ће га Господ дати у цареве руке!“
Пророк Михеја прориче пропаст
13 Гласник који је отишао да позове Михеју, рекао му је: „Ено, пророци једнодушно пророкују што је повољно за цара. Стога нека и твоје речи буду као њихове; говори цару оно што је повољно за њега.“ 14 Михеја одговори: „Живога ми Господа, говорићу оно што ми Господ буде рекао!“
15 Кад је дошао к цару, цар му рече: „Михеја, да ли да идемо у Рамот галадски да ратујемо против њега, или да се оканем тога?“ Михеја му договори: „Иди, имаћеш успеха. Господ ће га предати у цареве руке.“
16 Цар му рече: „Докле ћу те заклињати да ми кажеш само истину у име Господње?“
17 Михеја рече: „Видим сав Израиљ раштркан по горама, као стадо без пастира. Господ рече: ’Они немају господара; нека се свако врати кући у миру.’“
18 Тада цар израиљски рече Јосафату: „Нисам ли ти рекао да ми неће пророковати ништа добро, него само зло?“
19 Али Михеја рече: „Зато чуј реч Господњу! Видео сам Господа како седи на своме престолу, а сва је небеска војска стајала с његове десне и леве стране. 20 Господ рече: ’Ко ће завести Ахава да пође на Рамот галадски?’
Један је рекао овако, а други онако. 21 Један дух изађе, стаде пред Господа и рече: ’Ја ћу га завести.’ Господ га упита: ’Како?’
22 Он рече: ’Изаћи ћу и бићу лажљив дух у устима свих његових пророка.’
Господ рече: ’Успећеш да га заведеш; иди и учини тако.’
23 Господ је, дакле, ставио лажљивог духа у уста свих ових пророка; а Господ ти објављује пропаст.“
24 Тада Седекија, син Хананин, приђе, удари Михеју по образу и рече: „Зар је Дух Господњи отишао од мене да би говорио теби?“
25 Михеја рече: „Видећеш онога дана када будеш ишао из собе у собу да се сакријеш.“
26 Цар израиљски рече: „Узми Михеју и предај га Амону, управитељу града, и Јоасу, царевом сину. 27 Реци: ’Говори цар: баците овога у тамницу, и храните га с мало хлеба и воде док се не вратим у миру.’“
28 А Михеја му рече: „Ако се заиста вратиш у миру, онда Господ није говорио преко мене.“ И још рече: „Чујте, сви народи!“
Пораз и Ахавова смрт
29 Тако цар израиљски и Јосафат, цар Јудин, крену на Рамот галадски. 30 Цар израиљски рече Јосафату: „Прерушићу се и поћи у битку, а ти обуци своју одору.“ Цар израиљски се преруши и оде у битку.
31 А цар арамејски заповеди тридесет двојици заповедника својих бојних кола: „Не упуштајте се у бој ни с великим ни с малим, већ само с царем израиљским.“
32 Кад су заповедници бојних кола видели Јосафата, мислили су: „То је сигурно цар израиљски.“ Тада су се окренули и оборили се на њега. Али Јосафат повика. 33 Кад су заповедници бојних кола видели да то није цар израиљски, окренули су се од њега.
34 Међутим, неко насумце одапе лук и устрели цара израиљског између састава његовог оклопа. Он рече своме возачу: „Окрени кола и изведи ме из битке, јер сам рањен.“ 35 Љута се битка водила целог тог дана, али се цар држао на ногама у бојним колима наспрам Арамејаца. Крв из ране сливала се на под бојних кола. Умро је увече. 36 При заласку сунца, било је објављено: „Сваки човек у свој град! Сваки човек у свој крај!“
37 Тако је погинуо цар израиљски. Донели су га у Самарију и тамо га сахранили. 38 Бојна кола су опрали у самаријском језеру: тамо су пси лизали његову крв, а блуднице се купале, према речи коју је Господ рекао.
39 Остала Ахавова дела и све што је учинио, о двору који је саградио од слоноваче, и о градовима које је саградио, није ли то записано у Књизи дневника царева израиљских? 40 Ахав се упокојио са својим прецима, а на његово место се зацарио његов син Охозија.
Јосафатово царевање над Јудом
41 Јосафат, син Асин, зацарио се над Јудом у четвртој години Ахава, цара Израиља. 42 Јосафату је било тридесет пет година кад се зацарио, а владао је двадесет пет година у Јерусалиму. Мајка му се звала Азува, ћерка Силејева. 43 Он је у свему следио путеве свога оца Асе и није одступао од тога, него је чинио што је право у Господњим очима. Ипак, узвишице нису биле уклоњене; народ је још увек приносио жртве и кадио на узвишицама. 44 Јосафат је био у миру са царем израиљским.
45 Остало о Јосафату, јунаштво које је показао у ратовању, није ли то записано у Књизи дневника царева Јудиних? 46 Такође је искоренио из земље храмске блуднике које су се одржали до времена његовог оца.
47 У Едому није било цара; намесник је владао као цар. 48 Јосафат је изградио десет тарсиских лађа да иде у Офир по злато, али лађе нису могле да оду јер су се насукале код Есион-Гевера. 49 Тада Охозија, син Ахавов, рече Јосафату: „Нека моје слуге пођу на лађама с твојим слугама.“ Али Јосафат није хтео.
50 Кад се Јосафат упокојио са својим прецима, сахранили су га с његовим прецима у граду његовог праоца Давида. На његово место се зацарио његов син Јорам.
Охозијина владавина над Израиљем
51 Охозија, син Ахавов, се зацарио над Израиљем у Самарији у седамнаестој години Јосафата, цара Јудиног. Владао је две године над Израиљем. 52 Он је чинио што је зло у Господњим очима, следећи пут свога оца и своје мајке, и пут Јеровоама, сина Наватовог, који је Израиљ навео на грех. 53 Служио је Валу и клањао му се. Тако је разгневио Господа, Бога Израиљевог, баш као што је то његов отац чинио.
Будите спремни за Господњи долазак
5 А што се тиче времена и часа, о томе нема потребе да вам се пише. 2 Ви, наиме, врло добро знате да ће дан Господњи доћи као што лопов долази ноћу. 3 Кад људи буду говорили: „Мир и сигурност“, тада ће их изненада задесити пропаст, као трудови трудницу, и неће моћи да побегну.
4 Али ви, браћо, нисте у тами да би вас овај дан затекао као лопов, 5 јер ви сте сви синови светла и синови дана. Ми не припадамо тами и ноћи. 6 Зато не спавајмо као други, већ бдијмо и будимо трезни. 7 Јер, они који спавају, ноћу спавају, и који се опијају, ноћу се опијају. 8 Али, пошто припадамо дану, будимо трезни, обучени у оклоп вере и љубави и с кацигом наде на спасење.
9 Бог нас, наиме, није одредио да искусимо гнев, већ да добијемо спасење посредством нашег Господа Исуса Христа. 10 Он је умро за нас да бисмо ми са њим живели, било да смо још живи или смо већ умрли. 11 Зато, бодрите једни друге и изграђујте се међусобно, као што то већ и чините.
Последња упутства и поздрави
12 Молимо вас, браћо, да поштујете оне који се труде међу вама, оне који вас, по Господњој вољи, воде и опомињу. 13 Цените их изнад свега и волите због службе коју обављају. Живите међу собом у миру. 14 Заклињемо вас, браћо, опомињите неуредне, бодрите малодушне, помажите слабима, будите стрпљиви са сваким. 15 Гледајте да нико никоме не враћа зло за зло, него се увек трудите да чините добро једни другима и свима.
16 Увек се радујте! 17 Молите се без престанка! 18 Захваљујте на свему, јер је то Божија воља за вас у Христу Исусу.
19 Не спутавајте Духа. 20 Не презирите пророштва, 21 него све проверавајте, па што је добро, задржите. 22 Клоните се сваког зла.
23 А Бог мира нека доврши ваше посвећење, те да се цело ваше биће – дух, душа и тело – сачувају беспрекорним за долазак Господа нашег Исуса Христа. 24 Веран је Бог који вас позива, он ће то и учинити.
25 Браћо, молите се за нас.
26 Поздравите сву браћу светим пољупцем.
27 Заклињем вас пред Господом да прочитате ову посланицу свој браћи.
28 Милост Господа нашега Исуса Христа с вама!
Други Навуходоносоров сан
4 Цар Навуходоносор свим народима, племенима и језицима, који живе по свој земљи:
Нека се умножи ваше благостање!
2 Чини ми задовољство да вам кажем о знацима и чудима, које је Бог Свевишњи учинио за мене.
3 Како ли су велики његови знаци!
Како ли су силна његова чуда!
Царство његово вечно је царство,
а власт његова траје од нараштаја до нараштаја.
4 Ја, Навуходоносор, живео сам спокојно у свом дому, цветајући у свом двору. 5 А онда сам уснио сан који ме је преплашио. Док сам био на својој постељи, главом су ми пролазиле слике и виђења која су ме узнемирила. 6 Зато сам издао заповест да се доведу сви вавилонски мудраци и да ми саопште тумачење сна. 7 Када су дошли чаробњаци, гатари, Халдејци и звездознанци, испричао сам им свој сан, али нису могли да кажу његово тумачење. 8 На крају је пред мене дошао Данило, у коме су духови светих богова. (Њему је име и Валтазар, према имену мога бога.) Тада сам му испричао свој сан, говорећи:
9 „Валтазаре, главару чаробњака, знам да су у теби духови светих богова, и да ти ниједна тајна не задаје муку. Ево виђења које си имао, а ти ми реци шта је његово значење. 10 У виђењима која су ми на постељи пролазила главом, видео сам једно дрво насред земље; било је веома високо. 11 Дрво је порасло и постало моћно. Висином је допирало до неба, тако да се видело са свих крајева земље. 12 Лишће му је било предивно, а род обилан. На њему је било хране за све. Под њим су пољске звери налазиле хлад, а на његовим гранама су живеле птице небеске; сва су се створења хранила од њега.
13 Док сам гледао виђења која су ми на постељи пролазила главом, гле, с неба сиђе свети стражар. 14 Он снажно повика и рече овако: ’Посеците дрво, окрешите му гране, покидајте му лишће и побацајте му род; нека се разбеже звери испод њега и птице са његових грана. 15 Ипак, оставите му у земљи пањ с кореном, окован обручем од гвожђа и бронзе, у пољској трави.
Нека га кваси роса небеска и нека са зверима дели траву земаљску. 16 Нека му се људско срце промени у срце животињско, и нека седам времена̂[a] пређу преко њега.
17 То је пресуда коју су стражари одредили, заповест коју су изрекли свети, да би сви живи знали да Свевишњи влада над људским царством. Он га даје коме хоће, и поставља над њим најнижег од људи.’
18 То је сан који сам сањао ја, цар Навуходоносор, а ти ми га, Валтазаре, растумачи, пошто ниједан од мудраца у мом царству није могао да ми обзнани његово тумачење. Ипак, ти то можеш, јер је дух светих богова у теби.“
Данило тумачи сан
19 На то се Данило, који се још зове и „Валтазар“, на тренутак смео; мисли су га узнемириле. Цар му рече: „Валтазаре, не дај да те узнемири сан и његово значење.“
Валтазар одговори: „Господару мој, нека тај сан буде за твоје мрзитеље, и његово значење за твоје непријатеље! 20 Ти си видео дрво које је толико порасло и постало силно, да је висином досегло до неба, па га је цела земља могла видети. 21 Лишће му је било предивно, а урод обилан, те је било хране за све. Под њим су пољске звери налазиле хлад, а птице небеске живеле у његовим гранама. 22 Ти си, царе, то дрво, јер си постао велики и силан! Величина ти је порасла и досегла до неба, а твоја владавина до краја земље.
23 Цар је видео и светог стражара, који је сишао са неба и рекао: ’Посеците дрво и уништите га, али му оставите у земљи пањ с кореном, окованог обручем од гвожђа и бронзе, у пољској трави. Нека га кваси роса небеска и нека са зверима дели траву земаљску, док преко њега не прође седам времена̂.’
24 Ово је тумачење, о, царе: то је одлука Свевишњега, која ће се извршити на мом господару, цару. 25 Прогнаће те из људског друштва, и боравиште ће ти бити међу пољским зверињем. Хранићеш се травом као говеда, квасиће те роса небеска, и седам ће времена̂ прећи преко тебе, док не спознаш да Свевишњи влада над људским царством, и да га даје коме хоће. 26 А то што су заповедили да се остави пањ с корењем, значи да ће ти се царство вратити кад спознаш да Небеса владају. 27 Зато, о, царе, нека ти мој савет буде угодан: реши се својих греха чинећи правду, и својих безакоња милошћу према сиромасима, да би се продужило твоје благостање.“
Испуњење сна
28 Све се то догодило Навуходоносору. 29 Након дванаест месеци, док је шетао по крову царског двора у Вавилону, 30 цар рече: „Није ли ово велики Вавилон, који сам подигао својом силном моћи себи за царску престоницу, на славу свога величанства?“
31 Речи су још биле на царевим уснама кад је сишао глас с неба, говорећи: „Одлучено је за тебе, царе Навуходоносоре: одузима ти се царство. 32 Прогнаће те из људског друштва, и боравиште ће ти бити међу пољским зверињем. Хранићеш се травом као говеда, и седам ће времена̂ прећи преко тебе, док не увидиш да Свевишњи влада над људским царством, и да га даје коме хоће.“
33 Одлука је одмах спроведена. Навуходоносор је био прогнан из људског друштва, јео је траву, квасила га је роса небеска, коса му је нарасла као орловско перје, а нокти као птичје канџе.
34 Када се то време навршило, ја, Навуходоносор, подигао сам своје очи према небу и разум ми се вратио. Тада сам благословио Свевишњег, славећи и величајући онога који живи заувек.
Јер његова је владавина вечна владавина,
а његово царство траје од нараштаја до нараштаја.
35 Сви становници земље
ништа не представљају;
он чини шта хоће
с небеском војском
и са становницима земље.
Ништа не може да заустави његову руку,
или да му каже: „Шта то радиш?“
36 Истог часа ми се вратио разум, а уз моју царску част вратила ми се и слава и сјај. Тада су ме потражили моји саветници и великаши, па ми је било враћено царство. Уз то сам постао још моћнији. 37 Сада ја, Навуходоносор, славим и узвисујем небеског цара, чија су сва дела истина, а путеви правда; он је онај који може да понизи оне који ходе охоло.
Песма. Псалам Давидов.
108 Срце ми је вољно, Боже,
да ти певам,
да ти свирам бићем својим!
2 Будите се, о, лиро и харфо,
ја бих зору да пробудим.
3 О, Господе, хвалићу те међу народима,
славићу те међу туђинцима.
4 Јер је велика милост твоја, поврх је небеса;
до облака сеже верност твоја.
5 Нека си узвишен врх небеса, Боже;
слава твоја нек је над свом земљом.
6 Десницом нас својом спаси, услиши нас,
па да твоји миљеници избављени буду.
7 У свом Светилишту Бог је објавио:
„Заклицаћу, поделићу Сихем,
премерићу долину Сокота.
8 Мој је Галад, мој је Манасија;
Јефрем ми је кацига на глави,
а Јуда ми царско жезло.
9 Моав ми је корито за прање,
на Едом сам бацио сандалу,
ускликнућу поврх Филистеје!“
10 Ко ће мене да отпрати у град утврђени?
А на Едом ко ће ме повести?
11 Нећеш ли ти, о, Боже,
који си нас одбацио,
па с војскама нашим, Боже,
више не корачаш?
12 Помоћ дај нам испред противника,
узалуд је људско избављење.
13 Силно ћемо ступати са Богом,
изгазиће наше противнике!
Хоровођи. Псалам Давидов.
109 О, Боже слављења мојега,
немој да заћутиш!
2 Ено, уста злобна и уста пакосна
на мене су разјапљена;
клевећу ме језиком лажљивим.
3 Окружили су ме речима мржње,
без разлога напали ме.
4 Тужбама ми узвраћају љубав,
али ја се предајем молитви.
5 На добро ми узвраћају злобом
и мржњу ми враћају за љубав.
6 Против таквог постави зликовца,
тужитеља, нек му стоји с десна!
7 Када му се суди, кривац нека буде;
нека му се и молитва у грех преокрене!
8 Нек му дани буду малобројни,
нека се његова служба да̂ другоме.
9 Нек му деца сирочад постану
и жена му удовица!
10 Нека му се деца потуцају, нека просе;
нека моле када оду из својих руина!
11 Нек му плени зајмодавац све што је његово,
нека му туђинац имање опљачка!
12 Немао никога да му се смилује,
сирочад му немала никога који би их пожалио!
13 Нека му се семе затре,
име им се избрисало у колену другом!
14 Нек се памте кривице његових предака пред Господом,
грех мајке његове нек се не избрише!
15 Нека буду трајно пред Господом,
а он са земље нек им збрише спомен!
16 Јер се није сетио милост да искаже,
већ је кињио сиромаха, невољника,
убијао очајника.
17 Волео је клетву,
па нека га стигне;
благослов му није био мио,
па нека је далеко од њега.
18 Ко оделом у клетву се облачио,
па нек се она као вода у њега улије
и као уље у његове кости.
19 Нек му она буде ко огртач у кога се замотава,
као појас који стално опасује!
20 Нека тако Господ плати мојим тужитељима
и онима што о мени говоре злобно!
21 А ти, о, Господе Боже,
чини са мном како доликује твом имену;
избави ме јер је милост твоја добра.
22 Ево, и сиромах и невољник ја сам,
прободено срце је у мени.
23 Бледим као сенка издужена,
одуван сам ко скакавац.
24 Од поста ми колена клецају;
тело ми је мршаво, без сала.
25 Постао сам ругло за њих,
одмахују главом кад ме виде.
26 О, Господе, помози ми!
Спаси мене, о, мој Боже, по милости својој!
27 Нека знају људи да је ово рука твоја;
да си то ти, о, Господе, учинио.
28 Они нека куну а ти благосиљај;
а када се дигну нека се застиде,
а твој ће се слуга радовати.
29 Нека се тужитељи моји у бруку обуку,
срамотом својом нека се покрију ко плаштом.
30 Хвалићу Господа на сав глас!
Славићу га усред мноштва;
31 јер је убогоме стао с десне стране
да га спасе од оних што му души пресуђују!
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.