M’Cheyne Bible Reading Plan
Освећење Дома
8 Тада је Соломон окупио у Јерусалиму израиљске старешине, све племенске кнезове и вође израиљских породица, да пренесу Ковчег савеза Господњег из Давидовог града, са Сиона. 2 Сви Израиљци су се окупили код цара Соломона на празник у месецу Етаниму, што је седми месец.
3 Кад су дошле све израиљске старешине, свештеници су понели Ковчег. 4 Понели су и Ковчег Господњи и Шатор од састанка и све свето посуђе, које је било у Шатору; носили су их свештеници и Левити. 5 А цар Соломон и сва заједница Израиљаца, који су се окупили код њега пред Ковчегом, приносили су на жртву толико ситне и крупне стоке да их се није могло избројити ни прорачунати.
6 Затим су свештеници донели Ковчег савеза Господњег на његово место, у унутрашње Светилиште Дома, у Светињу над светињама, под крила херувима. 7 Наиме, херувими су имали раширена крила над Ковчегом, тако да су од горе заклањали Ковчег и његове дршке. 8 Дршке су биле толико дугачке да су се њихови крајеви видели из Светилишта испред Светиње над светињама. Ипак, нису се виделе споља. Тамо су до дана данашњег. 9 У Ковчегу није било ничег осим две камене плоче, које је тамо положио Мојсије на Хориву, кад је Господ склопио савез са Израиљцима, након што су изашли из Египта.
10 Кад су свештеници изашли из Светилишта, облак је испунио Дом Господњи. 11 Свештеници нису могли да стоје и обављају службу због облака, јер је слава Господња испунила Дом Господњи.
12 Тада Соломон рече: „Господ је рекао да ће пребивати у густој тами. 13 Ја сам ти саградио величанствени Дом, стан где ћеш пребивати довека.“
Соломонов говор
14 Затим се цар окренуо и благословио сав збор Израиљев, док је сав збор Израиљев стајао.
15 Тада рече:
„Нека је благословен Господ, Бог Израиљев, који је својом руком извршио оно што је својим устима обећао моме оцу Давиду, рекавши: 16 ’Од дана кад сам извео свој народ Израиљ из Египта, нисам изабрао град међу свим племенима Израиљевим да се сагради Дом где би пребивало моје име; али сам изабрао Давида да влада над мојим народом Израиљем.’
17 Мој отац Давид је наумио да сазида Дом имену Господа, Бога Израиљевог. 18 Но, Господ рече моме оцу Давиду: ’Добро си учинио што си у свом срцу наумио да сазидаш Дом моме имену. 19 Ипак, нећеш ти саградити Дом, него ће твој син, који је потекао из твојих бедара, саградити Дом моме имену.’
20 Господ је одржао обећање, те сам ја наследио свога оца Давида на Израиљевом престолу, како је Господ обећао, и изградио Дом имену Господа, Бога Израиљевог. 21 Поставио сам и место за Ковчег, где је савез Господњи, који је он склопио са нашим прецима кад их је извео из Египта.“
Соломонова молитва
22 Соломон је стао пред жртвеник Господњи, испред свег збора Израиљевог, испружио руке према небу 23 и рекао:
„О, Господе, Боже Израиљев, нема Бога као што си ти, горе на небесима, ни доле на земљи, који чуваш савез и милост својим слугама који ходају пред тобом свим својим срцем. 24 Ти си испунио што си рекао своме слузи, моме оцу Давиду; што си рекао својим устима, то си извршио својом руком, као што је то данас.
25 А сад, Господе, Боже Израиљев, одржи што си обећао своме слузи, моме оцу Давиду, кад си рекао: ’Неће ти нестати потомка преда мном који ће седети на Израиљевом престолу, само ако твоји синови буду пазили на свој пут и ходили преда мном, као што си ти ходио преда мном.’ 26 А сад, Боже Израиљев, нека се обистини твоја реч, коју си рекао своме слузи, моме оцу Давиду.
27 Али зар ће Бог заиста боравити на земљи? Ни највиша те небеса не могу обухватити, а камоли овај Дом што сам саградио. 28 Обазри се на молитву слуге свога и на његову молбу, Господе Боже; послушај вапај и молитву, коју слуга твој упућује данас пред тобом. 29 Нека твоје очи мотре на овај Дом и ноћу и дању, према месту за које си рекао: ’Моје ће име бити тамо’, како би чуо молитву коју ти слуга твој упућује на овом месту. 30 Почуј преклињање свога слуге и свога народа Израиља којим се моле на овом месту. Послушај на небу, на месту где пребиваш – послушај и опрости.
31 Кад неко згреши против свог ближњега, те се од њега тражи да се закуне, и он дође и закуне се пред твојим жртвеником у овом Дому, 32 ти чуј с небеса и делуј, те осуди онога који је учинио безакоње сваљујући на његову главу према ономе што је учинио. А праведника награди према његовој праведности.
33 Ако твој народ Израиљ буде поражен од непријатеља зато што су згрешили против тебе, али се покају пред тобом и дају славу твоме имену, па се помоле и преклињу за милост у овом Дому, 34 ти чуј на небесима и опрости грех свога народа Израиља, и врати их у земљу коју си дао њиховим прецима.
35 Ако се небо затвори и не даје кишу, јер су згрешили против тебе, па се помоле на овом месту, те одају славу твоме имену и покају се за своје грехе, пошто их понизиш, 36 ти чуј на небесима и опрости грех својих слугу, свога народа Израиља. И кад их научиш добром путу да по њему ходе, пошаљи кишу својој земљи, коју си дао своме народу у наследство.
37 Ако земљу задеси глад, или помор, суша, кукољ, скакавци, гусенице, или кад их непријатељ опколи у којем од њихових градова; каква год да је пошаст или болест, 38 па било ко од свег твог народа Израиља осети тегобу у свом срцу и упути молитву или молбу ширећи руке према овом Дому, 39 услиши на небесима, на твом Пребивалишту. Опрости и делуј: дај свакоме по свим његовим делима, јер ти знаш његово срце – само ти знаш срце свих људи – 40 да би те се бојали у све дане док живе у земљи коју си дао њиховим оцима.
41 Ако и странац, који није од твог народа Израиља, дође из далеке земље ради твог имена, 42 јер ће се чути за твоје велико име и за твоју моћну руку и испружену мишицу – ако дође и помоли се у овом Дому – 43 услиши га на небесима, на твом Пребивалишту, и учини све за шта ти овај странац завапи, да би народи на земљи упознали твоје име и да би те се бојали, као твој народ Израиљ, и да би знали да се твоје име призива над овим Домом који сам саградио.
44 Ако твој народ изађе у бој против свога непријатеља путем којим га ти пошаљеш, и они се помоле Господу према граду који си изабрао, и према Дому који сам саградио твоме имену, 45 чуј на небесима њихову молитву и њихову молбу, те им додели правду.
46 Ако згреше против тебе – јер нема човека који не чини грех – и ти се разгневиш на њих и изручиш их њиховим непријатељима, који их одведу као заробљенике у непријатељску земљу, било далеко или близу, 47 ако тада дођу к себи у земљи у којој су заробљени и покају се, те се почну молити теби у земљи својих поробљивача, говорећи: ’Згрешили смо, учинили смо неправду, скривили смо’, 48 па се врате к теби свим срцем и свом душом у земљи својих непријатеља који су их поробили, и помоле се теби према својој земљи коју си дао њиховим оцима и према граду који си изабрао и према Дому који сам саградио за твоје име, 49 ти чуј на небесима, на твом Пребивалишту, њихову молитву и молбу, и учини им по правди. 50 Тада опрости своме народу, који је згрешио против тебе и за све преступе који су учинили против тебе, и смилуј им се пред њиховим поробљивачима да би се они смиловали на њих. 51 Јер они су твој народ и твоје наследство, кога си извео из Египта, из топионице гвожђа.
52 Нека твоје очи бдију над молбом твога слуге и над молбом твога народа Израиља, и услиши их кад год те призову. 53 Јер ти си их, Господе Боже, издвојио себи за наследство од свих народа на земљи, као што си рекао преко свога слуге Мојсија, кад си извео наше очеве из Египта.“
Соломон благосиља народ
54 Кад је Соломон завршио сву ову молитву и молбу коју је упутио Господу, устао је испред жртвеника Господњег где је клечао на својим коленима с раширеним рукама према небу. 55 Затим се усправио, па је громким гласом благословио сав збор Израиљев, рекавши:
56 „Нека је благословен Господ који је дао починак своме народу Израиљу, као што је обећао; ниједна реч није остала неиспуњена од свих добрих обећања које је дао преко свога слуге Мојсија. 57 Нека Господ, Бог наш, буде с нама као што је био с нашим оцима; нека нас не напусти и не остави. 58 Нека приклони наша срца к себи, да следимо све његове путеве, и да држимо његове заповеди, прописе и одредбе, које је заповедио нашим оцима. 59 Нека ове речи што сам измолио пред Господом, буду близу Господа, Бога нашега, дању и ноћу, да би дан за даном чинио правду своме слузи и своме народу Израиљу, 60 те да би сви народи на земљи знали да Господ јесте Бог и да нема другог. 61 Стога, нека ваше срце буде потпуно предано Господу, Богу нашем, следећи његове прописе и држећи његове заповеди, као овога дана.“
Посвећење Дома
62 Затим су цар и сав израиљски народ с њим принели жртве пред Господом. 63 Соломон је принео Господу као жртву мира двадесет две хиљаде говеда и стотину двадесет хиљада оваца. Тако су цар и сви Израиљци посветили Дом Господњи.
64 Тог дана је цар посветио средиште дворишта, које је испред Дома Господњег. Наиме, тамо је принео жртву свеспалницу, житну жртву, и сало жртава мира, пошто је бронзани жртвеник који је био пред Господом био премален да би на њега стале жртве свеспалнице, житне жртве и сало жртава мира.
65 У то време је Соломон, са свим Израиљем, приредио свечаност – велики сабор пред Господом, Богом нашим, с народом од Лево-Амата до Египатског потока, седам дана и још седам дана, укупно четрнаест дана. 66 Осмог дана је отпремио народ, а они су благословили цара и отишли својим кућама, веселећи се и радујући се у срцу због свег добра што је Господ учинио своме слузи Давиду и своме народу Израиљу.
5 Угледајте се, дакле, на Бога, пошто сте његова вољена деца. 2 Живите у љубави, као што је Христос заволео нас, па је себе предао за нас на жртву и миомирисни принос Богу.
3 Блуд и свака врста нечистоте, или похлепа нека се и не помиње међу вама, као што доликује светима. 4 Ни просташтво, лудорије, ни безобразне шале, нити што неприлично; радије захваљујте. 5 Јер, будите уверени: ниједан блудник, нечист или похлепан, који је раван идолопоклонику, неће узети учешћа у Царству Христовом и Божијем.
Живот у светлости
6 Не дајте да вас ико заведе испразним речима. Јер, због оваквих ствари, доћи ће гнев Божији на непокорне синове. 7 Не будите њихови саучесници! 8 Некада сте, наиме, били тама, али сте сада светлост у Господу. Живите, стога, као деца светлости. 9 Ово је, наиме, плод светлости: све што је добро, праведно и истинито. 10 Истражујте шта је угодно Господу. 11 Не будите саучесници оних који чине јалова дела таме, него их разоткривајте. 12 Јер, срамота је и говорити о ономе што они тајно чине. 13 Али све што се изнесе на светло, постаје видљиво, 14 јер све што се излаже светлости, постаје светлост. Зато каже:
„Дигни се, ти што спаваш,
устани из мртвих,
и Христос ће те обасјати!“
15 Брижљиво пазите како се опходите. Не понашајте се као неразумни, него као мудри! 16 Искористите време јер су дани зли. 17 Зато не будите неразумни, него схватите шта је воља Господња. 18 Не опијајте се вином, које води у разузданост, него се испуњавајте Духом. 19 Говорите једни другима речима псалама, химни и духовних песама. Певајте и славите Господа у свом срцу. 20 Увек захваљујте за све Богу и Оцу у име нашег Господа Исуса Христа.
Односи у браку и породици
21 Покоравајте се једни другима у страху пред Христом. 22 Жене, покоравајте се својим мужевима као Господу. 23 Јер, муж је глава жени, као што је Христос глава Цркви, исти Христос који је Спаситељ свога тела – Цркве. 24 Као што се Црква покорава Христу, тако и жена нека се покорава мужу у свему.
25 Мужеви, волите своје жене, као што је Христос волео Цркву, те је дао свој живот за њу, 26 да је посвети, очистивши је купањем у води с речју, 27 те да изведе пред себе Цркву у пуној слави, без мане и боре, или томе сличног, да буде света и непорочна. 28 Тако су и мужеви дужни да воле своје жене као своје сопствено тело. Муж који воли своју жену, воли самога себе. 29 Јер, нико не мрзи своје тело, него га храни и негује, као и Христос Цркву. 30 Ми смо, наиме, делови Христовог тела. 31 Као што Писмо каже:
„Зато ће човек оставити оца и мајку,
те се приљубити уз своју жену, па ће двоје бити једно тело.“
32 Ово је велика тајна. Ја вам то говорим о Христу и Цркви. 33 Тако сваки од вас нека воли своју жену као самога себе, а жена нека поштује свога мужа.
Пророштво против Гога
38 Дође ми реч Господња: 2 „Сине човечији, окрени лице према Гогу, у земљи Магог, кнезу и главару Месеха и Тувала и пророкуј против њега. 3 Реци: ’Говори Господ Бог: против тебе сам, Гоже, кнеже и главару Месеха и Тувала. 4 Ја ћу те обрнути, закачићу куке за твоју чељуст и извући те са свом твојом војском, коње и коњанике, све беспрекорно одевене, велики збор са великим и малим штитовима, све вичне мачу. 5 С њима је Персија, Куш и Фут, сви са штитовима и под шлемовима, 6 Гомер, и све његове чете, дом Тогармин с крајњег севера и његове чете, многи народи с тобом.
7 Буди приправан! Спреми се ти и твој збор, они који су се скупили око тебе и буди им чувар. 8 Бићеш позван након много дана, доћи ћеш, у годинама што долазе, у земљу која се опоравила од мача. Они ће бити скупљени из многих народа на горе Израиљеве, одавно опустошене, народ избављен од народа, који сви живе у спокојству. 9 Дићи ћеш се као олуја, доћи ћеш као облак што прекрива земљу, ти, твоје чете и многи народи с тобом.
10 Говори Господ Бог: у онај дан пролазиће ти умом мисли, и смислићеш опаки наум. 11 Рећи ћеш: „Дићи ћу се на небрањену земљу, навалићу на миран и спокојан народ, где сви живе у местима без зидина, без преворница и врата, 12 да уграбим плен и напљачкам што је за пљачку, да окренем руку против опет насељених рушевина и народа скупљеног из народа, народа који је стекао стоку и имовину, и живи усред земље.“ 13 Питаће те Сава и Дедан, трговци из Тарсиса и сви тарсиски великаши[a]: „Јеси ли дошао да уграбиш плен? Зар си толики народ сабрао да напљачкаш што је за пљачку, да однесеш сребро и злато, стоку и имовину, и да уграбиш велики плен?“’
14 Стога, сине човечији, пророкуј и реци Гогу: ’Говори Господ Бог: неће ли ти бити познато у онај дан да мој народ Израиљ живи у спокојству? 15 Дођи ћеш из свог места с крајњег севера, ти и многи народи с тобом, све јахачи на коњима, велико мноштво, силна војска. 16 Дићи ћеш се на мој народ Израиљ као кад облак прекрије земљу. У последње дане довешћу те на моју земљу да ме упознају народи кад на њихове очи покажем своју светост на теби, Гоже.
17 Говори Господ Бог: ниси ли ти онај о коме сам говорио у минулим данима преко мојих слугу, пророка Израиљевих, који су у оно време годинама пророковали да ћу те довести на њих? 18 У оно време кад Гог нападне земљу Израиљеву – говори Господ Бог – плануће мој јаросни гнев. 19 У својој ревности, у свом огњеном бесу, објављујем: у тај дан ће велики земљотрес задесити земљу Израиљеву. 20 Трешће се преда мном рибе у мору, птице на небу, дивље звери, сви гмизавци што пузе по земљи, и сви људи на земљи. Горе ће се срушити, гребени ће пасти, а сваки зид ће се срушити до темеља. 21 Позваћу мач против Гога на свим мојим горама, па ће окренути мач један на другога – говори Господ Бог. 22 Казнићу га заразом и крвопролићем; пљусак, град, огањ и сумпор сручићу на њега, на његове чете и на многе народе што су са њим. 23 Показаћу своју величину и своју светост, и објавићу се пред многим народима. Тада ће знати да сам ја Господ.’
Поучна песма Етан Езраита.
89 О милости Господњој ја довека певам;
устима својим верност твоју разглашавам
нараштају сваком!
2 Јер рекао сам: „Довека је милост чврста,
верност ти је постављена у небеса.“
3 А ти: „Савез сам склопио са изабраником својим,
заклео се свом слузи Давиду:
4 ’Потомство ћу твоје довека да учврстим,
твој ће престо да потраје кроз поколење свако!’“ Села
5 О, Господе, небеса славе чудеса твоја
и твоју верност у збору светих!
6 Јер ко је тај на небу да је Господу налик,
да је као Господ међу синовима Божијим?
7 Бог је величанствен на сабору светих,
страшнији је од свих што га окружују.
8 Господе, Боже над војскама,
ко је попут тебе моћан Господ?
Верношћу си својом обавијен.
9 Ти управљаш морем поноситим,
ти му спушташ таласе немирне.
10 Скршио си Раву као да је заклан,
душмане си своје растерао силом руке своје.
11 Твоја су небеса, баш као и земља;
свет и оно што га чини ти си поставио.
12 Југ и север ти си начинио,
и Тавор и Ермон твом имену кличу.
13 Мишица је твоја јака, рука ти је моћна,
десница је твоја подигнута.
14 Твог престола темељи су праведност и правда;
милост и истина иду испред твога лица.
15 Благо народу коме је клицање знано,
који живи у светлости лица твога, о, Господе!
16 Имену се твоме они поваздан радују,
праведношћу твојом они се уздижу.
17 Јер ти си слава њихове јакости,
наклоношћу твојом наш се рог[a] уздиже.
18 Јер наш је штит од Господа,
наш је цар од Светитеља Израиљевог.
19 Тада си у виђењу говорио
свом верном народу и рекао:
„Своју помоћ дао сам јунаку,
изабраног из народа дигох.
20 Нашао сам Давида, слугу свога,
уљем својим светим помазао сам га.
21 На њему ће моја рука да почива,
мишица ће моја да га јача.
22 Неће га варати непријатељ,
неће му наудити неправедник.
23 Изломићу пред њим душмане његове,
и потући оне што га мрзе.
24 Моја верност и милост моја биће са њим,
у моје ће се име подићи рог његов.
25 Његову ћу руку дигнути на море
и на реке десницу његову.
26 А он ће ме звати: ’Оче мој, Боже мој,
Стено мог спасења!’
27 А ја ћу га поставити за прворођеног,
за најузвишенијег међу царевима земље.
28 Довека ћу му очувати милост своју
и свој ћу савез да учврстим са њим.
29 Довека ћу да учврстим потомство његово,
престо његов биће док је дана небу.
30 А ако синови његови мој Закон напусте
и не живе по мојим уредбама;
31 ако прекрше одредбе моје
и заповести моје не држе;
32 казнићу им преступе шибом
и кривицу ударцима.
33 Али милост своју никад нећу да им узмем,
верност своју нећу да порекнем.
34 Нећу да погазим свој савез,
нећу да порекнем оно што устима обећо сам.
35 Једном сам се заклео Давиду светошћу својом
и порећи нећу!
36 Потомство ће његово довека да траје
и преда мном попут сунца престо његов;
37 као месец заувек ће потрајати,
попут неба сведок верни.“ Села
38 А сада си га свргнуо, згрозио се
и разјарио на свог помазаника;
39 Порекао си савез са слугом својим,
у прашини му круну оскрнавио.
40 Зарушио си му све зидине
и утврђења му у руине претворио.
41 Харају га сви што путем прођу,
комшијама својим постао је ругло.
42 Дигао си десницу душмана његових,
крвника његовог ти чиниш веселим.
43 Још си му оштрицу мача отупио,
у боју му помогао ниси.
44 Његов сјај си окончао,
срушио му престо у прашину.
45 Скратио си дане младости његове
и загрнуо га срамотом. Села
46 О, Господе, докле ћеш се крити?
Довека ти срџба као ватра букти?
47 Присети се дужине мог живота.
Зар узалуд створио си све потомке људи?
48 Ко је човек који је живео, а да смрти угледао није?
Из руку Света мртвих ко је живот избавио? Села
49 О, Господе, где су твоја милосрђа давна
којима си се у верности својој заклео Давиду?
50 Сети се, о, Господе, срамоћења својих слугу,
која носим у недрима од народа многих!
51 Господе, њима су нас срамотили противници твоји;
њима су срамотили кораке твог помазаника.
52 Благословен довека да је Господ!
Амин! Амин!
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.