M’Cheyne Bible Reading Plan
Авесаломов пораз и смрт
18 Давид је извршио смотру народа који је био с њим, и поставио над њима заповеднике над хиљаду и заповеднике над стотину. 2 Затим је Давид послао народ: једну трећину са Јоавом, другу трећину с Ависајем, сином Серујиним, братом Јоавовим, и једну трећину са Итајем Гаћанином.
Тада цар рече народу: „И ја ћу поћи с вама.“
3 Али људи му рекоше: „Ти нећеш ићи, јер ако ми побегнемо, они неће марити за нас. Чак и да половина од нас изгине, они неће марити за нас, јер ти вредиш као нас десет хиљада. Зато је боље да нам помажеш из града.“
4 Цар им рече: „Учинићу све што вам се чини добро.“
Тако је цар стајао код градских врата, док је сав народ излазио по стотинама и хиљадама.
5 Цар заповеди Јоаву, Ависају и Итају: „Чувајте ми младића Авесалома.“ Сав народ је чуо кад је цар заповедио ово свим заповедницима за Авесалома.
6 Народ је изашао у бој против Израиља; битка се водила у Јефремовој шуми. 7 Давидове слуге су поразиле израиљски народ; био је то велики пораз у онај дан: двадесет хиљада мртвих. 8 Битка се проширила по целом крају. Тога дана је шума прогутала више народа него што их је пало од мача.
9 А Авесалом је набасао на неке Давидове слуге. Авесалом је јахао на својој мазги, али док је мазга пролазила испод густе крошње једног великог храста, коса му се закачила за храст, тако да је висио између неба и земље. Мазга испод њега је наставила да иде.
10 Један од људи је то видео и јавио Јоаву: „Ено, видео сам Авесалома како виси о једном храсту.“
11 Јоав рече човеку који му је донео вест: „Кад си га видео, зашто га ниси саставио са земљом на лицу места? Ја бих ти дао десет шекела сребра[a] и један опасач.“
12 Човек одговори Јоаву: „И да имам хиљаду шекела сребра у својим рукама, не бих дигао руку на царевог сина, јер је цар на наше уши заповедио теби, Ависају и Итају: ’Чувајте ми младића Авесалома.’ 13 Па и кад бих починио издају насрћући на његов живот, а од цара се ништа не може сакрити, ти би се држао по страни.“
14 Јоав му рече: „Нећу ја да траћим време с тобом!“ Онда је узео три копља у своју руку и забио их Авесалому у срце, док је још био жив усред храста. 15 Затим је десет момака, Јоавових штитоноша, окружило Авесалома и докрајчили га, те је умро.
16 Јоав је затрубио у трубу, па се народ вратио из потере за Израиљем; Јоав је, наиме, повукао народ. 17 Авесалома су узели и бацили у велику јаму у шуми и набацали на њега веома велику гомилу камења. У међувремену је сав Израиљ побегао својим кућама.
18 А Авесалом је, за живота, подигао себи стуб у Краљевој долини, јер је рекао: „Немам сина да сачува спомен на моје име.“ Зато је стуб назвао по свом имену, те се зове „Авесаломов споменик“ све до данас.
Давиду јављају за Авесаломову смрт
19 Тада Ахимас, Садоков син, рече: „Пусти ме да отрчим и јавим цару да га је Господ избавио из руку његових непријатеља.“
20 Јоав му рече: „Данас нећеш бити гласник добре вести. Учинићеш то неки други дан, али данас нећеш јавити добру вест, јер је царев син погинуо.“
21 Затим Јоав рече Кушанину: „Иди и јави цару што си видео.“ Кушанин се поклони Јоаву и отрча.
22 Али Ахимас, син Садоков, опет рече Јоаву: „Било како било, пусти ме да и ја отрчим за Кушанином.“
Јоав му рече: „Зашто да трчиш, синко, кад ти добра вест неће донети награду?“
23 „Било како било, пусти ме да отрчим.“
Јоав му рече: „Хајде, трчи!“ Ахимас отрча преко равнице и претече Кушанина.
24 А Давид је баш седео међу двојим градским вратима. Тада је стражар, који је био на крову врата, подигао поглед и угледао неког човека како трчи. 25 Стражар је викнуо и јавио цару. Цар рече: „Ако је са̂м, онда носи добру вест.“ Док се човек приближавао, 26 стражар је видео другог човека како трчи, па је позвао чувара на вратима, рекавши: „Ево, још један човек трчи!“
Цар рече: „И он носи добру вест.“
27 Стражар рече: „Видим да онај први трчи као Ахимас, Садоков син.“
Цар рече: „Он је добар човек и долази са добром вешћу.“
28 Ахимас позва и рече цару: „Добро је!“ Затим се поклонио цару лицем до земље и рекао: „Нека је благословен Господ, Бог твој, који је зауставио људе што су дигли руку на мога господара цара.“
29 Цар упита: „Да ли је младић Авесалом добро?“
Ахимас одговори: „Видео сам велико комешање кад ме је царев слуга Јоав слао, али нисам видео шта је било.“
30 Цар рече: „Помери се тамо у страну.“ Он се померио у страну, па је стајао.
31 Тада је дошао Кушанин и рекао: „Добра вест за мога господара цара! Јер, данас те је Господ избавио из руку свих који су се дигли против тебе!“
32 Тада цар упита Кушанина: „Да ли је добро младић Авесалом?“
Кушанин одговори: „Нека непријатељи мога господара цара, и сви који се дижу против тебе да ти науде прођу као тај младић.“
33 На то цар задрхта и оде у горњу собу над градским вратима и бризну у плач. Ишао је и говорио: „Сине мој Авесаломе, сине мој, сине мој Авесаломе! О, да сам ја умро уместо тебе! Авесаломе, сине мој, сине мој!“
Павле и лажни апостоли
11 О, кад бисте поднели мало мога безумља! Да, поднесите ме! 2 У мени пламти Божија љубомора због вас, јер сам вас заручио с једним човеком, да вас као чисту девицу изведем пред Христа. 3 Плашим се да ће ваше мисли застранити, те да ћете се удаљити од искрене и чисте преданости Христу, баш као што је змија својим лукавством преварила Еву. 4 Ви, наиме, радо подносите кад неко дође и проповеда вам другачијег Исуса, кога вам ми нисмо проповедали, те примате другачијег духа од Духа кога сте примили, или прихватате другачију радосну вест од оне коју сте једном прихватили.
5 Сматрам, наиме, да ни у чему не заостајем за вашим „преузвишеним апостолима.“ 6 Јер, ако сам и невешт у говору, нисам у знању, што смо вам, уосталом и показали. 7 Јесам ли погрешио што сам се понизио да бисте ви били узвишени, или зато што сам вам без наплате навестио Божију Радосну вест? 8 Од других цркава сам узео плату да бих служио вама. 9 Кад сам био у оскудици, никоме нисам био на трошку, јер су ми браћа из Македоније помогла у мојој оскудици. Као што сам се до сада чувао, тако ћу се и од сада чувати да вам ни у чему не будем на терету. 10 Тако ми Христове истине у мени, тај понос ми нико неће одузети у ахајским крајевима. 11 А зашто? Зато што вас не волим? Бог зна да вас волим.
12 Што чиним, чинићу и даље, да осујетим оне који траже прилику да се изједначе с нама у оном чиме се хвале. 13 Такви људи су лажни апостоли, непоштени радници, који се прерушавају у Христове апостоле. 14 Ништа чудно; чак се и са̂м Сатана прерушава у анђела светлости. 15 Исто тако није необично да се његове слуге претварају у службенике праведности. Али на крају ће добити што су својим делима заслужили.
Докази Павловог апостолства
16 Понављам: нека нико не мисли да сам неразуман. Па ако неко и мисли да сам неразуман, примите ме макар као таквог, па да се и ја мало похвалим. 17 А што поводом овог хвалисања говорим, не говорим како Господ хоће, него као у безумљу. 18 Па кад се већ многи хвале по људским мерилима, хвалићу се и ја. 19 Ви, наиме, радо подносите неразумне – ви који сте мудри. 20 Јер, ви подносите ако вас неко поробљава, ако вас неко искориштава, ако вас неко пљачка, ако неко с висине гледа на вас, или ако вас неко шамара. 21 Себи на срамоту кажем: у томе смо се показали нејакима!
А ако се неко усуђује да се чиме хвали, говорим као неразуман, усуђујем се и ја. 22 Јесу ли Јевреји? И ја сам. Јесу ли Израиљци? И ја сам. Јесу ли Авра̂мово потомство? И ја сам. 23 Јесу ли Христове слуге? Као неразуман говорим: ја сам још више. Више сам радио, више сам био у тамници, много више су ме тукли, и често сам био близу смрти. 24 Од Јевреја сам пет пута добио по тридесет девет удараца, 25 трипут сам био шибан, једанпут каменован. Трипут сам доживео бродолом, ноћ и дан сам провео на отвореном мору. 26 Често сам путовао, био сам у опасности од поплава и разбојника, угрожен и од својих сународника и од многобожаца. Био сам изложен опасности у граду, у пустињи, на мору, од лажне браће. 27 Напрезао сам се и мучио, много пута нисам спавао, био сам гладан и жедан, често сам постио, смрзавао се и био слабо одевен. 28 А поред свих других ствари, мучи ме брига за све цркве. 29 Када је неко слаб, и ја се осећам слабим, кад неко подлегне греху, ја изгарам за њега.
30 Ако треба да се хвалим, хвалићу се својим слабостима. 31 А Бог и Отац нашега Господа Исуса, који је благословен довека, зна да не лажем.
32 У Дамаску је намесник цара Арете поставио страже по граду да би ме ухватили, 33 али су ме кроз прозор спустили у котарици преко градских зидина, те сам му умакао.
Пророштво против Амонаца
25 И дође ми реч Господња: 2 „Сине човечији, окрени се лицем према Амонцима и пророкуј против њих. 3 Реци Амонцима: ’Чујте реч Господа Бога! Говори Господ Бог: зато што си рекао: „Аха!“ – за моје Светилиште када је било оскрнављено, и за земљу Израиљеву када је била опустошена, и за дом Јудин када је отишао у изгнанство, 4 зато ћу те, ево, предати у посед синовима истока. Они ће у теби поставити своје таборе и направити своја насеља у теби; они ће јести твој урод и пити твоје млеко. 5 Од Раве ћу учинити пашњаке за камиле, а од Амонаца обор за овце. Тада ће знати да сам ја Господ. 6 Јер говори Господ Бог: зато што си пљескао рукама, и ударао ногом о тло и с крајњим се презиром радовао у срцу над земљом Израиљевом, 7 зато ћу, ево, испружити своју руку на тебе и дати те за плен народима. И истребићу те из народа, искоренићу те из земаља; затрћу те. Тада ћеш знати да сам ја Господ.’“
Пророштво против Моаваца
8 Говори Господ: „Зато што су Моав и Сир рекли: ’Гле, дом је Јудин постао као сви други народи’, 9 зато ћу отворити границу Моавову, да уклоним његове градове, пограничне градове, понос земље: Вет-Јесимот, Вал-Меон и Киријатајим. 10 Даћу Амонце у посед синовима истока, да се Амонци не спомињу међу народима. 11 И над Моавцима ћу извршити суд. Тада ће знати да сам ја Господ.“
Пророштво против Едомаца
12 Говори Господ Бог: „Зато што је Едом извршио освету над домом Јудиним, па је, светећи им се, навукао на себе кривицу, 13 зато, говори Господ Бог: подигнућу руку на Едом и истребићу из њега и људе и стоку, и претворићу га у рушевине; и изгинуће од мача од Темана до Дедана. 14 Осветићу се Едому руком мога народа Израиља. Они ће поступити с Едомом по моме гневу и јарости. Тако ће упознати моју освету – говори Господ Бог.“
Пророштво против Филистејаца
15 Говори Господ Бог: „Зато што су Филистејци извршили освету, светећи се с презиром у срцу, и затирали с вековним непријатељством, 16 зато, говори Господ Бог: ево, подићу руку на Филистејце: истребићу Херећане и уништити остатак што живи уз море. 17 Извршићу над њима велику освету и гневно их казнити. И знаће да сам ја Господ, када извршим своју освету над њима.“
Књига Трећа
Псалми 73–89
Псалам Асафов.
73 Зацело је Бог добар Израиљу,
и онима чије срце је без мане.
2 Што се мене тиче, замало ми ноге нису зашле с пута;
кораци се моји скоро исклизаше.
3 Јер сам завидео бахатима
гледајући благостање зликоваца.
4 Ето, стрепњу од смрти немају,
тело им је задригло.
5 Људске муке не познају,
не страдају са људима.
6 Надменост је зато њима као огрлица,
огрће их одећа насиља.
7 Од дебљине очи своје избечише,
зло им срце за границу не зна.
8 Исмевају се, говоре злобно
и насиљем прете поносито.
9 Њихова су уста окренута небесима,
а њихов језик земљом шета.
10 Зато им се њихов народ враћа
и обиље воде испијају.
11 И говоре: „Како би Бог знао?
Постоји ли знање Свевишњега?“
12 Гле, такви су зликовци:
спокојни довека
и богатство гомилају!
13 Зацело сам узалуд своје срце чистим очувао,
своје руке невиношћу очистио!
14 Од јутра до сутра ојађен сам био,
јутра су ми доносила казну.
15 А да сам казао да ћу и ја тако да причам,
изневерио бих нараштај твоје деце.
16 Размишљао сам да разазнам ово,
и очима мојим то је мучно било;
17 док нисам ушао у Божије Светилиште,
и схватио њихов свршетак.
18 Зацело их стављаш на клизаво место,
обараш их у руине.
19 Како су опустошени, у трену су окончали
и наглом страхотом докрајчени!
20 Они су попут сна када се неко пробуди.
О, Господе, када се пробудиш, лик њихов презрећеш.
21 Када огорчено беше срце моје
и нутрина моја беше прободена,
22 без памети и без знања сам био,
пред тобом сам био животиња.
23 Ипак сам ја са тобом стално,
ти ми држиш десну руку.
24 Саветом ме својим водиш,
напослетку ћеш ме у славу узети.
25 Кога ја имам на небесима?
Поред тебе на земљи ми ништа мило није.
26 Нека ми окопне и тело и срце,
Бог је довека стена мога срца
и баштина моја.
27 Гле, ено пропашће они од тебе далеки,
ти сатиреш сваког ко ти је неверан.
28 Што се мене тиче,
добра ми је Божија близина.
У Господу Богу себи начинићу уточиште
и сва дела твоја објавићу.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.